Vrste sagorevanja:

Prema svojstvima zapaljive smese na:

-homogen
-heterogen
prema nacinu rasprostiranja plamena :
-kineticki i
-difuzni
prema brzini rasprostiranja plamena na :
-normalan
-ekslpozivan
-detonacioni
Homogeneno i heterogeno sagorevanje:
Pri homogenom sagorevanju zapaljiva materija i oksidator imaju isto agregatno stanjePri heterogenom
sagorevanju , zapaljiva materija i oksidator se nalaze u razlicitim agregatnim stanjima. Kod takvog
sagorevanja kiseonik difuzira u zonu reakcije.
Stacionarno i nestacionarno sagorevanje:
Po nacinu rasprostiranja plamena u smesi zapaljivih gasova i vazduha , sagorevanje s e deli na
stacionarno i nesstacionarno . Stacionaran plamen je karakteristican za Bunzelov gorionik gde je
prostorni polozaj plamena fiksiran. Nestacionaran planen se pomera po prostoru. Sagorevanje sa
stacionarnim plamenom u zavisnosti od odnosa zapaljive materije i oksidatora moze biti potpuno i
nepotpuno.
Difuzno i kineticko sagorevanje
Kod difuznog sagorevanja , vazduh prodire u zone sagorevanja usled molekularne difuzije , koja je
uslovljena razlikom pritiska vazduha okolnoj sredini i u zoni sagorevanja.Difuzno sagorevanje se
uglavnom javlja pri heterogenim sagorevanjem. kineticko sagorevanje , kiseonik i zapaljiva materija
dolaze u zonu sagorevanja kao predhodno primenjena smesa.
Eksplozivno i detonaciono sagorevanje
Dovoljno brzo sagorevanje zapaljive smese pri cemu je brzina sirenja plamena reda velicine stotine
metara u sekundi , Sto ne prelazi brzinu zvuka u datoj sredinui , naziva se eksplozivno sagorevanje.

detonaciju pri kojoj brzina asprostiranja plamena u zapaljivoj smesi nadmasuje brzinu rasprostiranja
zvuka u datoj sredini.
Klasifikacija zapaljivih materija:
U praksi se dele na :
-zapaljive
-teskozapaljive
-nezapaljive materije
zapaljive su one koje pod normalnim uslovima se mogu zaplaiti. Po uklanjanju izvora paljenja , zapaljive
materije nastavljaju da gore sve do svog potpunig sagorevanja.
tesko zapaljive materije su one materije koje pod dejstvom plamena pale i tinjaju. proces njihovog
sagorevanja prestaje posle uklanjnja plamena.
Nezapaljive materije su one materije koje se pri normalnim uslovima, pa cak i pri povisenoj temperaturi
ne mogu zapaliti. podela je uslovna..
N osnovu fizicko hemijskim osobinama materije se dela na:
-eksplozivne materije
-samozapaljive materije
-materije koje pri sagorevanjju oslobadjaju zapaljive i otrovne produkte
-oksidaciona sredstva
-nezapaljive materije koje sa vodom grade zapaljive gasove
-nezapaljive materije koje u dodiru sa vodom oslobadjaju toblotu
Prema vrsti potencionalne opasnosti , sve materije se dela na :
-materije koje sadrze rizik od hemijske i fizicke eksplozije Ex
-materije koje direktno ili indirektno mogu ucestvovati u procesu sagorevanja , uz oslobadjanje toplote i
zapaljivih produkata razlaganja , ubrzavanje procesa sagorevanja ili oslobadjanjem zapaljivih gasova ili
toplote u dodiru sa vodom Fx
-materije koje nisu lako zapaljive , ali se uslovima sagorevanja mogu relativno lako ostetiti Dx

U zavisnosti od stepena opasnosti sve materije se grupisu u odgovarajuce klase:

-klase opasnosti 1 ( veoma lako zapaljive i brzo sagorive materije)
-klase opasnosti 2 ( lako zapaljive i brzo sagorive materije)
-klasa 3 (zapaljive materije)
-klasa 4 ( sagorive materije)
-klasa 5 (tesko zapaljive materije)
klasa opasnosti 6( nezapaljive materije)
Fizicko hemijske osobine zapaljivih ,aterija koje karakterisu njihovu opasnost od pozarai eksplozija:
-temperatura bljeska
-temperatura paljenja
-temperatura samopaljenja
-temperatura tinjanja
-toplotna mog
-minimalna energija paljenja
-granice
-brzina porasta pritiska pri eksploziji
-maksimalan pritisak eksplozije idt.
Pozar je kompleks fizicko-hemijskih pojava , ciji osnovu cini nestacionarni proces sagorevanja koji se
odigrava u vremenu i prostoru i za cije je odvijanje neophodno prisustvo zapaljive materije , oksidatora i
izvora paljenja.
Pod zaristem pozara podrazumeva se mesto tj. prostor najintezivnijeg sagorevanja cije je odigravanje
uslovljeno postojanjem osnovnih uslova kao sto su :
-prisustvo zapaljive materije
-neprekidno doticanje vazduha tj kiseonika , i
- neprekidno oslobadjanje toplote neophodne za odrzavanje procesa sagorevanja

Maseno pozarno opterecenje se definise sledecim parametrima:

-ukupnoma masom zapaljivih materija u delu zapremine ili na celokunoj povrsini poda prostorije
-srednom visinom sloja materijala
- gustinom iste vrste zapaljivih materija u sloju
-srednjom gustinom materijala koji ulaze u sastav masenog pozarnog opterecenja
-velicinom komponenata
-sadrzajem isparljivih materija u sloju masenog pozarnog opterecenja
-gustinom razmestaja elemenata