Dejvid Her

Pogled u nebo
Naslov originala:
DAVIDHARE
SKYLIGHT ( 1995 )
Posveeno Nikol
u ime ludosti

Lica:
Kira Holis
Edvard Sardent
Tom Sardent

We had fed the heart on fantasies, Dua je gutala snove i nade,

The hearts grown brutal from the fare. Zato je sad surova, gorka.
W. B. Yeats Vilijam Batler Jejts
The Stares Nest By My Window Kraj mog prozora gnezdo vorka
from Meditations in Time of Civil War iz rukoveti Razmiljanja u vreme
graanskog rata
(u prevodu Milovana Danojlia)

PRVI IN
PRVA SCENA
Severozapadni London, stan na prvom spratu. Po izlizanim tepisima na are i dugakom zidu
prekrivenim knjigama, vidi se da u toj prostoriji pod tavanicom sa tukaturom ivot tee svojim
ustaljenim tokom. Kuhinjica nametena u dnu sobe zakrena je i pohabana. Glavna vrata izlaze na
stepenino odmorite. Vrata na suprotnoj strani vode u spavau sobu i kupatilo.
im se upale svetla, na glavna vrata ue Kira Holis. Tek to je napunila tridesetu. Vraa se u svoj stan,
sva pomodrela od hladnoe. Prilino je niska, kratke kose i preduzimljivog ponaanja. Na sebi ima
teak kaput a na ruke je navukla debele vunene rukavice. Nosi tri velike plastine kese. Dve odmah
stavi na radni sto a treu odnese u kuhinju. Iz nje izvadi pakovanje pageta i nekoliko konzervi
paradajza. Zatim se okrene i proe kroz glavnu sobu ne skidajui kaput. Produi u spavau sobu. uje
se kako u kupatilu puta vodu u kadi. U kuhinji se upali svetlo na bojleru starinskog modela.
Na ulaznim vratima, koja su ostala otvorena, pojavljuje se visok mladi. Ima osamnaest godina. Na
sebi ima farmerke, kone rukavice i teksas jaknu. Da bi mu bilo toplije, zadigao je kragnu na jakni.
Oko vrata ima vokmen. i on nosi tri plastine kese. Ime mu je Edvard Sardent. Jedanput-dvaput
zakorai u stan , a zatim, kada uje zvukove iz kupatila zastane u nedoumici.
Posle nekog vremena, na sceni se pojavljuje Kira. Krenula je ka kesi koju je donela iz kupovine.

Pogledavi ka vratima, ostane zateena..

EDVARD: Vrata su bila otvorena.
KIRA: Gospode Boe.
Oboje stoje neko vreme, ne znajui ta jedno drugome da kau. Zatim ona pokazuje u pravcu
kupatila.
ekaj malo, poela sam da punim kadu.
Izae sa scene. On i dalje stoji kod vrata. Ona se vrati.
EDVARD: Stvarno sam kreten.
KIRA: Taman posla.
EDVARD: Nije trebalo ovako da upadnem.
KIRA: Kako si samo porastao.
EDVARD: Znam, nisam vie mali. To mi svi kau.
Prie mu i pre nego to on, pocrveni od stida, stigne da joj odgovori.
Pa dobro, hoe ti da me poljubi ili nee?
Ona ga poljubi u obraz a on na to podigne kese.
EDVARD: Ovo je za tebe.
KIRA: ta ti je to?
EDVARD: Malo piva. To ti je kao poklon.
KIRA: Hvala ti.
EDVARD: A doneo sam ti i neke ce-de ove. To ti je hip-hop, progresiv, trans. Nemam pojma jel slua
te stvari.
KIRA: Nikad ula.
EDVARD: Dole u onoj radnji iz ugla pukao sam maloas trideset funti. Eto ta radim u ovom kraju.
Zna. Odmah tamo iza onog nepalskog restorana e, tu ima strava radnu. Tu dolaze svi moji ortaci. i
odjednom mi palo na pamet da ti ivi negde u blizini.
KIRA: Tano! Ovde ivim.
Edvard uti ne znajui ta da kae.
EDVARD: Sad, zna, imam vremena koliko hou. Ove godine ladim jaja. Ako kapira ta hou da
kaem.

KIRA: Kako da ne.

EDVARD: Zavrio kolu, ali mi se jo uvek ne ide na faks. To sad svi rade.
KIRA: Jesi naao neki posao?
EDVARD: Prodajem virle na fukbalskim utakmiocama.
Nasmeje se, ali ga jo uvek ne nudi da sedne.
EDVARD: Ba je hladno.
KIRA: Znam. Zatvori vrata. Boe, kako si me prepao.
EDVARD: (dok zatvara vrata): Trulo mi je, zna.
KIRA: to?
EDVARD: Nikad nisam uradio ovako neto.
KIRA: ekaj, imam tu jednu grejalicu.
Edvard nervozno razgleda oko sebe, kod Kira donosi malu elektrinu grejalicu i ukljuuje je.
EDVARD: Ba ti je lep stan.
KIRA: O, Boe, kako si porastao Ba ti je lep stan! Kad si pre poeo da govori takve gluposti? Koliko
te ja znam, Edvarde ti si odmah prelazio na stvar.
EDVARD: Ok. U pitanju je ale.
Ozarivi se za trenutak, Kira zausti da mu odgovori neto vickasto. Umesto toga, ustane i zagleda se u
bednu grejalicu od samo jedne cevi.
KIRA: Sa zna da sam je ukljuila. Ali, videe da od tog nema vajde. U poslednje vreme ima toliko
vlage. ak i unutra imamo maglu. Hoe aja?
EDVARD: Neu, hvala ti.
KIRA: Dobro, kai.
Trlja ruke u rukavicama, i dalje stojei na suprotnoj strani sobe. Po prizoru bi se reklo da su pre u
Rusiji nego u Engleskoj.
EDVARD: Nemam pojma da li zna? Je li zna da mi je umrla keva?
KIRA: Znala sam da je imala rak. Kada je umrla?
EDVARD: Ima ve godinu dana.

KIRA: Godinu dana?

EDVARD: ale ti nita nije rekao?
KIRA: Ja njega od onda nisam ni videla
EDVARD: E, zato sam, eto, doao. Nisam, zna, prolazio tek tako
KIRA: Je l?
EDVARD: Pa, kome bi to palo na pamet. Mislim, da prolazi kroz ovu vukojebinu.
Kira sedne, ne reagujui na ovo uobiajeno zbijanje ale na raun kraja u kojem ivi.
Jesu tvoji roditelji je l tako, umrli su?
KIRA: Da. Otac sad nedavno. A mama je umrla mlada. Jedva sam je i poznavala.
EDVARD: Meni se ini, kad ti umre neko od matorih da ti vie nikada nije onaj isti. Taman pomisli da
si skapirao , recimo, Aha, dakle, takva je keva bila, a onda se u tvom seanju opet nekako promeni. i
sve tako, da ovek izludi, Uasno me zanima kakva je bila.
KIRA: Alisa?
EDVARD: Da. Osim toga, zna Nemam pojma To je ba pogodilo aleta.
KIRA: Kako da ne.
EDVARD: Mislim, kad ga vidi Ba bi bilo lepo. Mislim, da ga vidi.
KIRA: Zato?
EDVARD: Promenio se.
KIRA: I?
Kira je naizgled ravnoduna. Edvarda ponovo hvata neka nervoza.
EDVARD: Stvarno mi je trulo. Nemam pojma, mislim da bi ti mogla da mu pomogne.
KIRA: Tomu da pomognem? Tomu je potrebna pomo?
EDVARD: Meni se barem tako ini.
Kira je i dalje tako mirna da on ponovo gubi pouzdanje.
Zna ta, a da ipak stavi onaj aj Sad mi se ba neto pije.
Zasmeje se to je tako naprasno priznao svoju nelagodnost a ini se da je i Kiri laknulo dok ustaje da
pristavi aj.

Ni sam ne znam ta priam. Lupam gluposti, je li?

KIRA: Uopte ne lupa.
EDVARD: Je l sigurno ne smaram. Ako hoe da odem, ti samo reci.
KIRA: moe da kae ta god hoe.
EDVARD: Ja i ne znam ta se, u stvari, desilo. Mislim, izmeu tebe i tate.
KIRA: Aha, dakle, zbog toga si, u stvari, doao?
EDVARD: Ne U stvari, da izmeu ostalog. Ali, i ale je, zna, u poslednje vreme odlepio. Zbog toga
sam doao. (Pone da hoda po sobi.) Kad ti kaem, udan je. Veeramo a on uti sve vreme. Stalno
uti. Preselili smo se, zna, u Vimbldon.
KIRA: Ma nemoj!
EDVARD: Znam ta sad misli. Daba ti sve to. Kad samo pomislim na onu prirodu, na sve ono drvee
i cvee, pa ono lie kad pone da uti. To je uradio zbog keve, da bi na samrti, jadna, imala mir. Ali
sad je sve to besmisleno. Jezivo. Ja samo uletim u bus i piim u ivot, na ulicu.
Kira donese olje i kesice s ajem.
Stalno mu govorim, ale, bre, jo nisi riknuo tek ti je peta banka. Rano ti je za baticu. ovee! Zna
kako je nekada bio gotivan. A sada se zavukao u kuu strave sa bedemima od zelenila.
Dodue i ja nekad ispadnem govno. (Pogleda Kiru pravo u oi.) Jes itala Frojda?
KIRA: Nisam celog.
EDVARD: i ja sam sad skoro itao neto. i posle sam rekao aletu da kad-tad sve mora da izbije
napolje. Kad-tad sve mora da se plati. Pa je l nije tako?
KIRA: Ne znam.
EDVARD: Sve ono to u sebi potiskuje, jednog dana e morati da plati.
KIRA: Tako si mu rekao?
EDVARD: Da.
KIRA: i kako je reagovao?
Edvard je isuvie zaokupljen svojim mislima da bi ak i konstatovao njeno pitanje.
EDVARD: Preksino je malo falilo da se pobijemo. Zna kad e sad da me vidi?
KIRA: Pobegao si od kue? Pa gde si sad?
EDVARD: Jedna riba hoe da ivim kod nje. Zajedno radimo to sa virlama. (Odjedanput poinje da se
brani kao da ga je neko napao.) Pa, ta onda. Imam osamnaest godina. i nije mi to devojka. Prola su

ta vremena. Ono kao veze. Do groba. To su sad stare fore. Noas sam spavao kod Nej. A idem i
veeras.
KIRA: Je si se ti javio ocu?
Edvard je pogleda ozlojaeno. Zavitlava se kako bi izbegao odgovor na pitanje.
EDVARD: Ona je jedina riba koja hoe da spava sa mnom. Kae, to da ne, kad ve oboje smrdimo na
virle.
Kira odlazi po ajnik sa provrelom vodom.
A ale je svinja. Ozbiljno ti kaem. Ti to ne moe da shvati. Priao sam s nekim ljudima to rade kod
njega. Svi ga potuju. Ali im malo zagrebe skapira da je to potovanje, u stvari, obian strah
Kira se vraa sa ajnikom i sipa i njemu i sebi.
Ima jedna ena radi sa njim ve neko vreme a ima dobro mesto, sasvim sluajno sam priao sa njom.
Ona ga dobro poznaje. E, ona kae da je on garantovano muki ovinista.
KIRA: Ma, daj!
EDVARD: Kae, nema dileme.
KIRA: Hvala Bogu da je primetila. Hoe mleka?
EDVARD: Misli da je problem sa mnom? ta, kao ja sam glup?
KIRA: Ne.
EDVARD: Ljubomoran sin, i te fore. Samo da zna ale je ponekad pravo ubre. (Isprui palac i
kaiprst.) Nema vie ni grama arma.
KIRA: Ti si to ba merio.?
EDVARD: Jeste, lako je tebi kad ne mora da ivi sa njim, kad ni sa kim ne mora da ima posla
(ivo se razmahao po sobi.) A ja? Iz ove koe ne mogu da iskoim. Svake noe doe kui i tras!
Srui se na onaj trosed. Jedna noi svalio se svom teinom i razvalio ga celog.

KIRA: Hoe eera?

EDVARD: A onda, sledeeg dana ovek lepo kupio nov trosed! Ej, nov trosed!
KIRA: Pa dobro, ta tu fali?
EDVARD: ta fali, je l? To mu je ulo u krv, Kira. Teleop, to mu je sad sve na svetu. ta god da se
desi. Lie opalo po krovu moda naemo neto na Teleopu! Lavabo se zapuio sad emo da
vidimo je li ima nekog na Teleopu! ak i obroke naruuje telefonom. Samo menja kanale. Zavuko
se u mrak i ne izlazi kao da gleda onog Graanina Kejna! Ja mu kaem, ale bre, ivi ko ovek. Nije
u ivotu sve Teleop.

Kira ispija aj. Ne uzbuuje je ono to uje.

KIRA: A zar ne misli da mu je teko?
EDVARD: Pa, ko kae da nije.
KIRA: Vidi da ti otac pati.
EDVARD: Sedi tamo sam samcit u onoj jebenoj kuerini. Ko neka glupa ivotinja. Pa se sve oblizuje u
suzama. (Okrene se prema njoj, oklevajui dok govori o svojoj majci.) Ja znam da keva mislim, svi
su mi to rekli da Alisa nije bila pametna kao ale. Svi su bili ubeeni da je urka Biva manekenka.
ta li? Ali, ona je bila njegov pokreta. i on sad samo sedi i uti. (Naga je u pokuaju da odagna svoj
bol.) Ja mu kaem, jebo te prolo je godinu dana. Pa je l kao nismo znali da e tako da bude? Daj da
je oalimo ve jednom. Jer emo inae, kunem ti se obojica emo da zaglavimo u ludari.
KIRA: Je l ste sad samo vas dvojica u kui?
EDVARD: E sad smo mi ko mu i ena. Sestra mi je otila na koled. Jo malo pa u i ja da odem.
Godinu dana, ta je to? Gotovo!
Kira napravi grimasu na pomen te rei.
KIRA: Ti? Pa ti nema drugog izbora.
Zagolicala mu je znatielju i on se u tren oka nae kod nje.
EDVARD: Sad e da kae da sam ja razmaen.
KIRA: Neu.
EDVARD: Pa ko kod da sam ivi sa onim ubretom od mog oca, nebi mu na pamet palo da kae kako
mu je ivot lak. Koje sranje, ovee!
Kira ga utke posmatra dok on rukama i glavom nasumice mlatara po njenom stanu.
Samo da zna, mislim da treba da bude srena to ivi ovako
KIRA: Lepo, ba ti hvala.
EDVARD: Ne mislim nita loe. Najiskrenije ti kaem Da bude srena to ivi ovde, gde ivi.
(Zastaje za trenutak.) Rekao mi je ale
KIRA: ta? Da ujem, ta ti je rekao ale?
EDVARD: Nemam pojma, valjda je hteo da kae mislim, ako sam ga dobro razumeo, da si tako sama
htela.
Kira ga na trenutak pogleda, a zatim ustane da iznese oljej i ajnik.
Ali, kad god te spomenem, on mi kae da me se to netie. i pobesni. Treba kletima da mu vadim rei
iz usta. Poto, zna, ja sve hou da mi pria o tebi. Pa, mislim, jebo ga Bog da ga jebem, ta onda?

Kao da se ne radi o meni? Tolike godine si bila sa nama. Je l jesi ili nisi?
KIRA: Jesam, ne kaem.
EDVARD: Pa jel da da nam je bilo lepo. A onda si nestala. i zato?
KIRA: Muni malo glavom. Dovoljno je samo da ukljui mozak i sve e da ti bude jasno.
Odlazi pozadi u kuhinju. A Edvard plane koliko je ljut.
EDVARD: Ti hoe da kae da nemam prava da pitam?
KIRA: Pa kad nema.
EDVARD: Meni je majka umrla. Ona je umrla, nisi ti. S tobom je bilo neto drugo. Ti si otila od nas a
da nam nita nisi rekla. i zna, jo malo pa u da pomislim da je to jo gore. Jel si otila a nisi se ni
pozdravila. Alisa nije imala izbora. Nije bila njena krivica. Ali s tobom je drugaije, jer ti nisi morala. Ti
si tako htela. E, zbog toga me, vidi, nekako jo vie boli. Sada mene boli zbog vas, a zato, to niko
nee da mi objasni. i ta ja onda da mislim. Kud si zapeo? Kad poraste, kae ti se samo.
Kira eka da on zavri da bi mu odgovorila, ali on ne odustaje.
Zna, ima jedna stvar koja mi ne ide u glavu. Keva i ale su bili bliski Ali su bili mnogo bliskiji onda
kad si ti bila s njim.
.
Kira malo saeka, a onda mu tiho odgovori.
KIRA: Zna, kad dvoje ive zajedno. Potreban im je neko ko e da ih zbliava. Kad je s njima jo neko,
bolje se sporazumevaju.
EDVARD: Je li kod vas bilo samo to?
Ali ovaj put Kira reaguje kao da je konano prevrio svaku meru.
KIRA: Dosta vie, Edvarde, ta si navalio. To ti sa svojim ocem treba da raspravi. Ako hoe da se
svaa, onda idi pa se svaaj sa njim.
Edvard je zapanjen reakcijom koju je napokon uspeo da isprovocira kod nje.
Drago mi je to si navratio. Ja se, Edvarde, ponosim tobom. Jer si dobar deko. Ali sad ti se prohtelo
da bude i tuilac i sudija. Na suenju koje si sam izmislio.
EDVARD: Izvini.
KIRA: Ako voli da sudi drugima, molim te, idi u pravnike. Ili Nemam pojma, idi u kinoloke sudije.
Oboje se nasmeju poto Kira zavri svoj mali govor. A zatim ona ode po jednu kesu punu akih
vebanki.
A sad, stvarno izvini, imam gomilu domaih da pregledam za sutra

EDVARD: Ne, ne, sve je u redu. Ja sam kreten.

EDVARD: Neto sam mislio
KIRA: ta?
EDVARD: Da li ti barem Neto sam mislio, da li ti ipak neto nedostaje.
KIRA: Misli, od tvoga oca?
EDVARD: Aha.
Kira stane u sredinu svog izanalog stana na rukama joj jo uvek rukavice i prepusti se ( ).
KIRA: Nedostaje mi jedan njegov pravi pravcati doruak. Onako kad napeku krike hleba pa ih
umotaju u salvetu. Pa donesu i kroasane. i toplu okoladu da mi sipaju iz srebrnog lonia, al da
bude, onako, ba toplo. i neku finu kajganu. Ja nikad ne prim jaja. A izgleda mi nedostaju vie nego
to mi se ini.
EDVARD: i nita vie?
KIRA: Pa, moda jo neto. (Na njenom licu pojavi se traak rumenila.)
EDVARD: ale, ale ti nedostaje.
Za trenutak izgleda kao da Kira ne zna ta da mu odgovori. Zbog toga je sada red na Edvarda da
pocrveni.
Bolje da ja krenem, pre nego to izvalim jo neto.
Kira podie kesu koju je doneo i prui mu je.
KIRA: Edvarde, divno je to sam te videla. Majke mi, najiskrenije ti kaem.
EDVARD: Vai. Odoh ja onda.
KIRA: Jesi sve poneo?
EDVARD: Jesa. Jesam, hvala ti.
Uzeo je svoju kesu ali i dalje stoji kao da je ukopan u zemlju. Ona mu prie i poljubi ga u obraz.
Valjda u jo koji put da te vidim.
KIRA: Pa, nadam se to da ne?
EDVARD: Nije ti bilo trulo?
KIRA: Ma, ta ti je?

Vie nikako ne uspeva razlog da se zadri, te mu naprasno izleti poslednje to je imao da joj kae.
EDVARD: ivota ti, Kira, pomagaj.
A zatim se okrene i ode to je bre mogao. Kira za trenutak ostane zateena, a zatim ode da zatvori
vrata, koja su za njim ostala otvorena, za trenutak se zamisli a potom ode u kupatilo. Sekundu
kasnije, ponovo se upali svetlo na bojleru i zauje zvuk vode, koju je pustila u kadi. Polako se gase
svetla.

DRUGA SCENA
Svetla se ponovo pale. Na kuhinjski sto izneti su sastojci sosa za pagete papriice, crni i beli luk
ali nita jo uvek nije iseckano. Na stolu stoje ake vebanke koje u toku veeri treba da budu
pregledane. Nakon nekoliko trenutaka, na ulaznim se vratima zauje zvono, ubrzo zatim i zvono po
drugi put, a na kraju i zvuci iz kupatila: Kira izlazi iz kade.
KIRA: (Iza kulisa): Jao sranje! (Dok ulazi u sobu, umotana u veliki pekir i mokra, zvonjava postaje
sve upornija.) Sranje! Ko je? (Odlazi u kuhinju i pogleda sa jednog prozora koji gleda na ulicu.
Odgovara u afektu, bez razmiljanja) Gospode Boe! Sranje! Odlazi! (Ponovo zvoni. Sekund kasnije
Kira otvori prozor i vikne na ulicu.) ekaj malo da ti bacim klju.
Uzme klju koji visi u kuhinji na nekoj kuki i baci ga kroz prozor. Prieka malo ne bi li videla da li je
posetioc uhvatio klju, a zatim zatvori prozor. Pomalo se uspanii. Ue u spavau sobu, poto je sa
sobom pokupila farmerke i nekoliko dempera. Odlazi preko scene do glavnih vrata i otvori ih, a zatim
brzo otri natrag u kupatilo i za sobom zatvori vrata. Posle nekoliko trenutaka, na pragu se pojavljuje
Tom Sardent. Ovaj krupan ovek ima skoro pedeset godina i jo uvek dosta kose, dodue prosede.
Ispod kaputa je moderno, neformalno obuen. Izgleda kao da je pomalo izmoren. Za trenutak zastaje
zagledajui sobu, ali se Kira vrlo brzo pojavljuje. Na sebi ima farmerke i demper, kosa joj je mokra i
pekir joj se jo uvek nalazi u ruci.
KIRA: Nisam kriva, svega mi.
TOM: Nisi kriva? ta hoe da kae?
KIRA: ovee, seo si na ono zvonce kao da je racija.
TOM: Hvala, bolje te naao.
KIRA: Jesi moda i maricu uparkirao ispred.
TOM: Samo sam pozvonio.
Prolazei pored njega da bi zatvorila vrata, dobaci ravnoduno.
KIRA: Svi znamo kolika si mukarina.
TOM: Doneo sam ti viski.

KIRA: Hvala ti. Spusti ga tu. Tu, pored piva.

Tom se namrti kada vidi da se na stolu ve nalazi puna kesa piva. Kira se, briui kosu, vrati kroz
sobu.
Je l ti to neko rekao da u biti kod kue ako kojim sluajem navrati?
TOM: Ne. Vidi, sluajno sam pogodio da si kod kue.
KIRA: Ma nemoj? Bio si u prolazu?
TOM: Ne bih ba tako rekao. Mislim, da li iko
KIRA: Prolazi kroz ovu vukojebinu? Boe sauvaj. E, ta ti je dobra. Pa je l ti to hoe da kae da si
namerno doao?
TOM: Da. Na neki nain.
Koji trenutak potraje utanje.
Tako nekako.
KIRA: Hoe da skine kaput?
TOM: Da zna da i neu. Barem za sad. Malo je i hladno.
KIRA: Tek e da vidi.
Kira krene ka kuhinji. Tom se u par koraka osvrne u malom stanu.
TOM: A ti pravi veeru. E, pa, sad, izvini. Moda bi bilo bolje da sam ti se prvo javio. Valjda sam se
bojao da mi ne tresne slualicu. Zapravo, nisam imao pojma kako e da reaguje.
KIRA: Je l. E, pa, da si nazvao, sad bi ti bilo jasno.
Tom klimne glavom, sa simpatijama prepoznajui njenu staru zajedljivost..
TOM: Nije mi lako, zna.
KIRA: ula sam za Alisu.
TOM: Je l jesi? Kako?
KIRA: Tako lepo, ula sam.
TOM: Umrla, eto, ima godinu dana. A kao da je prolo mnogo vie. Na neki nain, zna, i dobro da je
tako. Ja sam je ve bio otpisao mislim, taj termin upotrebljavam u poslu. To ti je.
KIRA: Znam ta je to. Ve si se bio pripremio. Da ti ne bude tako strano kada se na kraju dogodi.
TOM: Je l ti to odvratno?

KIRA: to, je l bi trebalo?

TOM: Ma, ne. Uostalom, ta kad je tako.
Pone da se etka po sobi pokuavajui da izgladi svoju oiglednu bezoseajnost.
Zna, bila je tako hrabra. Alisa. Lei u krevetu a obukla neto uto. i po ceo dan tako gleda ptice, kroz
jedan veliki stakleni kvadrat ispunjen suncem. Iznad kreveta je imala prozor u nebo. Ne, ne, bila je
zaista... Zaista, fantastina.
KIRA: Hoe viski?
Prinela je flau ai i eka njegov odgovor. Po njenom glasu Tom primeuje da je ba i nije dojmio
njegov hvalospev eni.
TOM: Hou.
Kira utei sipa. On spazi kompakt diskove koji se nalaze na stolu.
E, da zna, da me svaki put iznova iznenadi. NIkad ne bih ni pomislilo da slua ovo.
KIRA: A, to. Pa, ruku na srce, ne sluam. Ustvari, tek od skoro.
TOM: Je l zna da Edvard oboava te stvari?
KIRA: Ma nemoj?
TOM: Mora da si to pokupila od klinaca.
KIRA: Pa, nego.
TOM: Je si i dalje u koli na starom mestu?
KIRA: Aha.
TOM: i kako je?
KIRA: Pa, sad i nije loe. Ustvari, imali smo sree sa direktorkom. Zaista je moglo da proe ali onda
a tako to, uvek bude sigurni smo da se radi o deci. Stalno su joj obijali kola. A onda su joj provalili u
stan. Uzeli joj stereo. A i maku su joj odneli. i posle je dola jedne noi a u poretu lei maka re
peena. i tako je polako sve to poelo da je umara. Nala je bolji posao, blie centru.
Oine ga pogledom, ali on za sada ostaje staloen.

TOM: A ta je s tobom?
KIRA: Sa mnom?
TOM: Ti se jo uvek nisi umorila?

KIRA: S vremena na vreme popriam sa policijom. Kau, ne valja. Svakim danom sve vie napada na
policiju. Jedne te iste barabe stalno tuku pandure.
Dok ona odlazi da sebi uzme au za vino, Tom se nasmeje, kako ga pie sve vie oputa.
TOM: i ta to znai?
KIRA: Mene uopte nije strah. Nisam neka faca, eto u tome je razlika.
TOM: A to, je li.
Umesto da mu odgovori, Kira ga iznenada pogleda pravo u oi i podigne glas.
KIRA: Daj, jebo te, to vie ne skine taj kaput!
Njena neposrednost iznenada posvedoi o itavoj prolosti koja postoji izmeu njih dvoje. Tom joj tiho
odgovori.
TOM: Da kojim sluajem ima grejanje, onda bih, skinuo kaput. Ali poto si ti izvolela da ivi u
dalekom Sibiru, bolje da ja jo malo ostanem u kaputu.
Dok ona sebi sipa vino, sada su tu ponovo dva stara prijatelja.
Uzgred, ako eli centralno grejanje imam jednog stvarno odlinog tipa.
KIRA: Je l i taj sa Teleopa?
TOM: ta ree?
KIRA: Nita.
TOM: Ako hoe, moe da svrati. On e to za as posla. Radi sve moje restorane. Ukoliko, naravno, ti
ne kae neka hvala, ne treba. Poto dajem glavu da bi se ti radije smrzavala, je l tako.
KIRA: Vidi, radije bih bila u toplom.
TOM: E, pa, onda...
KIRA: Bila bih u toplom, ali ne i u dugovima. Ako nema nita protiv, ja bih sad da spremam veeru.
TOM: A, je l? A ja ba hteo da te pitam jesi raspoloena za jednu pravu veeru.
KIRA: A moja kao nije prava?
TOM: to si ti na kraj srca! Mislio, sam hoe da izaemo?
Kira ga pogleda kao da i samo pitanje nema smisla.
Samo te pitam da li hoe da izaemo.

KIRA: Kojim povodom?

TOM: Da zajedno provedemo vee.
KIRA: Zar ne misli, Tome, da ve imam dovoljno uspomena? ta e mi jo?
Vraa se da kuva.
to mi ne pria, kako ide posao?
TOM: (Nepristajui na poraz): Posao? Posao je u principu krenuo nabolje. Dapae, rekao bih da ak i
cveta. Dodue, vie nisam sebi gazda. Postali smo javno preduzee. Kao i svi drugi, sad ja imam
predsednika upravnog odbora.
KIRA: (Pravi grimasu dok otvarajui konzervu paradajza izlazi iz kuhinje): Gospode Boe!
TOM: Navraa etiri sata nedeljno. Tek tako bane i istrtlja neto u stilu kljuna kompentencija ili koja
god da je izreka te nedelje moderna u menadmentu. A onda lepo uhvati maglu. Dabalebaro plaen
je dva puta bolje nego ja, ovek koji je stvorio firmu. ovek koji zna kako posluju hoteli i restorani
(primea viski u ai).
KIRA: A kakav je inae taj?
TOM: Ne prestaje da se kezi i sve ga ivo zanima. Ma ta kaete? Stvarno tako mislite? A onda ode i
uradi ono to je i nameravao i to se zove konsultacija.
KIRA: Drugim reima...
TOM: Drugim reima, ne mogu na oi da ga vidim.
Kira ga slua sa sve veom znatieljom...
Kira se nasmeja dok odlazi po kuhinjsku daicu sa kojom se vraa u sobu.
KIRA: (Sputajui daicu na sto): Pa dobro je l nema nikakvog naina da ga se otarasi?
TOM: Ma, ne. Kad smo postali javno preduzee, deonice skoile trideset puta. Nema smisla da sad
kukam. Pa i tebi sam nudio deonice, je l tako bilo? Do dana dananjeg nisam shvatio zato si odbila.
Kira ga prostreli oima kako bi mu stavila do znanja da on vrlo dobro zna zato je odbila.
Mogao je svako od nas da kupi kuu na Karibima. Kao ja to sam.
KIRA: Ma ta kae?
TOM: Dobro, moda ne ba svako. Ali si barem mogao da postane neko i neto.
Kira pree preko njegovih rei, radije nastavljajui sa seckanjem luka.
Ali zato danas, po ceo dan gledam samo banke i advokate. Moda onda i nisi pogreila. Moda sve to i
nije bilo tako glupo. Mislim, to to si dola ovamo.

KIRA: Pa i nije bilo glupo.

TOM: Nije, kaem.
Rekla je to sa takvim spokojstvom i odlunou da on podigne pogled ka njoj. Zatim se, preutno
prihvativi njene rei, udalji i sa zadovoljstvom vrati na svoju priu.

A ja po ceo dan s nekim govnarima i drkadijama. Pre neki dan sam iao kod jednog tipa i kaem ja
njemu a on mi, zna, pozajmio neke pare, pola miliona, jedanaest posto kamate i kaem mu ja:
Oe jo? Eto ti sve. Oe i koulju da mi skine? Dau ti i koulju. Evo ti, na! Ali, da zna, ne moe
mi nita, ima da napravim taj posao. (Stane u mestu da bi svoj doivljaj uprizorio) Ja sam ovek
preduzetnik, ej, ja radim, shvati. i da nije ovakvih ko to sam ja, sve bi stalo. Izmiljamo nepostojee
poslove da bi ljudi imali ta da rade. A ti... Sedi ovde, ladi jaja i slae pare na gomilicu. Jebe nas u
zdrav mozak.
KIRA: i kako je on to primio?
TOM: Sloio se sa mnom. (Zapenuio je poput aljivdije srenog to je naao vernu publiku.) Ono
jes, kae, razume se da ste vi u pravu. Potpuno ste, u pravu. Sve to to ste rekli vi na sebe stalno
preuzimate rizik, a ja to, vidite, ne bih ni za ivu glavu. Pa, ja mrzim da rizikujem!, tako je rekao. Ali,
ako ve hoete, zar vam nikada nije palo na pamet da ste upravo zbog toga vi onaj koji dolazi da
eni kod mene a ne ja kod vas?
KIRA: Nee biti da je rekao da eni?
TOM: (Odjednom uvreen): ta hoe da kae, da ja laem?
KIRA: Dobro, dobro, izvini...
TOM: Ne, ne, i Alisa... Isto je tako bilo i sa Alisom. Kad kaem da je tako, onda je tako.
KIRA: U redu.
TOM: Ali ta u kad ne mogu da ti poverujem, tako bi Alisa rekla... (Vie nego i jednom do sada
naglaava svoje rei, kao da mu nije jasno zato bi u njega iko uopte i sumnjao). Pa da nije bilo tako,
ne bih priao!
KIRA: U redu.
TOM: Ne bih priao, kad kaem!
KIRA: i ba je upotrebio re eniti?
TOM: Doslovce! Zato, kae, vi meni i dolazite da eniti...
Kako se Kira ponovo nasmeje Tomu se povrati humor i staro raspoloenje.
KIRA: Stvarno, da ovek ne poveruje... Pa ko ti je sad pa taj?
TOM: Ma neki drkadija, kao diplomirao biznis. Ako je imao dvadeset pet. Trideset u vrh glave, nema,

veze s mozgom. A vano je da ima roleks! i Gotijeovu kravatu pa jo, liimun utu. Jebala ga kravata!
KIRA: O, Boe, sad su i banke poele da prate modu.
TOM: Ba njih briga za modu, one sad ceo svet vrte oko malog prsta. Sea se, Kira, kad smo
poinjali, o, Boe, kako je tada bilo divno! Kada smo svojim rukama brojali pare... Pa i ti si ih brojala
zajedno samnom.
KIRA: Kako da se ne seam.
TOM: Svako jutro smo, kada si bila kod nas, nosili pazar, svake subote uvee podvlaili crtu pa
sabirali.
KIRA: Seam se.
TOM: A onda, doe i taj kobni trenutak. Proirenje posla!
KIRA: ta e?
TOM: i onda pozajmljuj. A to znai da vie nisi u poslu, mislim, za mene to vie nije posao, jer to
nema vie nikakve direktne veze sa muterijom. Od tada nadalje, sve samo ti i banka. A to znai rat!
(Zastane, i dalje rezak.)
KIRA: Aha...
Kira ga pogleda za trenutak, ali Tom ve zausti dalje.
TOM: Zna uostalom, ita to po novinama... To o bankama... Zna, brate, o emu se radi.
KIRA: Nemam pojma. Prestala sam da itam novine.
TOM: Nemoj da pria? Ba ni jedne novine? (Tom je zateen, ali Kira nastavlja dalje, poto je
sopstvena pria zabavlja.)
KIRA: Tata je imao obiaj da kae. Ne gledam vesti jer se ne slaerm s njima. Ali tata, to su vesti.
ta ima s njima da se slae ili ne? Sada, bogami, moda sam na oca... Ali sve vie verujem da je
bio u pravu. Nemam ak ni televizor.
TOM: Ali, to je smeno. Pa ti...
KIRA: ta?
TOM: Pa, ti onda nema pojma ta se deava oko tebe. Nisi u toku.
KIRA: Stvarno tako misli?
Ni sam Tom nije do kraja ozbiljan, poto zna da to to tvrdi stoji na klimavim nogama. A Kira je mrtva
hladna.
Jednostavno sam shvatila da su novine pune nekih... kako da kaem... nekih sumnjivih ljudi. Koji piu
o sumnjivim ljudima. Ne lie mi na onaj estit, obian svet koji svaki dan sreem. i tako neu da

itam, pa da posle poludim od besa.

TOM: i ta onda ita!
KIRA: itam klasine romane. ik se seti politiara koga istinski potuje, i zato onda da sedim i
besnim zbog cele te ludnice?
TOM: Nije u tome stvar.
KIRA: To ti je isto kao i sa novim filmovima, jednostavo neu da ih gledam. Volim stare filmove.
TOM: Cvrc, njih voli zato to su romantini.
KIRA: Pa reci da nije tako. U njima ima onog to nama svima nedostaje.
Njene rei najednom odjeknu svom svojom snagom. Kira nastavlja dalje, maltene zato da bi prikrila
nelagodu.
A Edvard?
TOM: ta?
KIRA: Kako Edvard?
Tom se zablene u nju kao da ne zna o kome govori.
KIRA: Edvard. Sea se, tvoj sin Edvard?
TOM: O, Boe, Edvard, na njega misli. On je dobro. Mislim, iv je. Jo uvek mrda. Bolje rei, daje
spoljanje znakove ivota. Jede koliko vidim. Pokuava da potroi sav moj novac. (pre nego to Kira
stigne da reaguje, Tom ponovo udari u poluozbiljnu jadikovku.) Da vidi, gledao sam Invaziju
kradljivaca leeva. Eto ti tvoj stari film. Zna, tamo gde lie jedni na druge. Ovi to kradu leeve lie
na ljude ali se na kraju ispostavi da su, u stvari, marsovci. i oni su kao mahune. E, vidi, te mahune
ladno mogu da budu i ovi dananji klinci, pubertetlije. To kao da ih neto spopadne. Doe neko i
hirurkim im putem ukloni sve ono dobro to imaju, pa ih jo pretvori u parazite, gangstere.
Kira uzima daicu sa stola i odnese je u kuhinju. Tom se ve odmakao da sebi sipa drugi viski.
KIRA: Ne priaj kojeta, Tome.
TOM: Samo bi da rue za sobom.
Kira uzme tiganj u ruke, ne verujui da on misli ozbiljno. Ali on i dalje odmahuje glavom, srdit i istinski
ogoren.
Rekao mi je da sam ivotinja bez trunke mozga.
KIRA: ta ti je rekao?
TOM: Da sam ivotinja bez trunke mozga.

KIRA: Fenomenalno!
TOM: Tako me je nazvao. Ume samo da kupuje i prodaje. A ni jednom se ne zapita. Zato?
KIRA: Ma daj!
TOM: (Iako proe pored nje da bi iz slavine sipao vodu u viski, ne primeti da ona, sluajui ga, utke
likuje.) Ako i nisam neki brilijantan um, kao oni filozofi sa Oksforda, pa da tupim o tome ta je svrha
ovoga ili onoga. Iz svega onoga to sam tekom mukom stvorio a stavljao sam i kuu i zemlju i kola i
ceo svoj ivot, jebo ga ja, stavio na kocku e, iz svega moe da se izvede jedna neizrecivo neotesana
pretpostavka a ona glasi da ovek ne treba da se stidi ako od svog ivota pokua da napravi neto...
(Zastane kod poslednje reenice da bi uivao u svom sopstvenom govornitvu.)
KIRA: i ta je on rekao?
TOM: ta je odgovorio? (Okrene se od nje u izlivu gorine.) Pobogu, Kira, pa ti radi s decom. Dijalog
je stvar prolosti. Ovo je svet elektronskih igara. Bum! Tras! Fljus! Pljune mu sav otrov u lice i vata
maglu. (Pogleda u nju, nastavljajui nenijim glasom.) Nije ti to kao, zna... Kao kad smo mi bili
zajedno. Pa ti i ja onda priamo. A zvezde sa neba padaju u nesvest. Ovo je... Kako da ti kaem... Ovo
je pitanje instikta. To je jedan mlad ovek koji hoe da te povredi.
KIRA: Je l uspeo?
TOM: Ma, ta ti, je gde uspeo. Zato i jeste ljut. (Svestan je da e Kira teko poverovati u njegovo
junaenje. Zato se i udalji nekoliko koraka.) Kad ti kaem, nema problema. Sve je pod kontrolom.
Kira potvrdno klimne glavom. Preli su preko toga, ali oboje znaju da nije rekao istinu. On prie
kuhinjskim vratima i posmatra kako ona u tiganj sipa maslinovo ulje. Kako joj se sasvim pribliio, ona
ga pogleda ne prestajui da radi.
KIRA: ta je? Ma daj, ta je bilo? O emu razmilja?
TOM: Hoe prvo da stavi papriice? (Kira ga prostreli pogledom, a on, odjedanput manji od makovog
zrna, ne zna ta bi rekao.) Onako pitam, zna, jer ja obino... Obino uprim papriice da ih upije
ulje.
KIRA: Je l tako. E, pa vidi. Ja vie volim ovako.
TOM: A je l. (Trgne se od nelagode.) Vidi mene. A jo te nisam ni pitao. Mislim, to... Da li smem da
ostanem. Mislim... Razume se, samo na veeri. (Umesto da mu odgovori, Kira sa police uzme tanjire i
ode do stola na kome je planirala da radi. Vebanke skloni u stranu, a zatim, jedan naspram drugoga,
postavi dva tanjira. Potom se vrati u kuhinju i nastavi sa kuvanjem. Sve to bez jedne rei. Tom joj se
blago nakloni) Hvala ti. To mi mnogo znai, da zna.
KIRA: Sve je u redu.
TOM: A, da da ne zaboravi - stavi prvo papriice. (Kira mu baci jedan pakosni pogled, ali on je ve
nedodirljiv i ponovo oputen.) Pa kad nikad nisi znala da kuva.
TOM: A seam se, onda kad si dola kod nas, pitala si me da li bi i ti mogla da proba...

KIRA: Boe sauvaj. Nita mi nije falilo dok sam bila kelnerica.
TOM: Nisi ni bila dugo.
KIRA: Bila sam kelnerica celih etrdeset i pet minuta a onda me je Alisa postavila za efa sale.
Priseajui se, Tom veselo odmahuje glavom, dok Kira poinje da kuva.
TOM: Kakva je to no bila!
KIRA: Da zna.
TOM: Hilari udario auto.
KIRA: Ja dola u London prvi put u ivotu i samo to sam ula sa ulice.
TOM: Imala si osamnaest godina.
KIRA: Da ovek ne poveruje!
TOM: Imala si isto onoliko godina koliko sad ima Edvard.
KIRA: Bila sam oduevljena. Konano pobegla od kue. etam se po Londonu silazim niz ulicu spazim
oglas trai se kelnerica. Uem. Alisa mi kae da bi istog asa mogla da ponem. A onda je posle sat
vremena dotrala. erka joj je u bolnici, biciklom podletela pod auto. Odmerila me i odluila. Ti
veeras vodi posao.
Tom se nasmeje koliko je naopako to to uje. Kira je zastala nad tiganjem.
A ja joj kaem, Ali tek to sam poela, ako ima sat jedan. Znam. Sve vreme te posmatram. i imam
poverenja u tebe.
TOM: A, ludnica od gostiju.
KIRA: Ma da, uspela sam sve da uradim. i ne znam zato... Neto mi nije dalo mira. Nekako sam
mislila da ne bi bilo u redu da odem. Ne mogu to da objasnim. elela sam da budem tu kada se Alisa
vrati. Kako je to udno. Tebe bih kad-tad srela. Sigurno bi te srela ve sutradan.
Pogleda odsutno u stranu Tom je seo i, zanesen, slua.
Sedela sam sama. Pila espreso. Puila. Presedela celu no. Sama samcijata u onom opustelom
restoranu. Ali ne mogu da ti opiem kako sam bila srena. Mislila sam, budala, Bog e ga znati zato,
ali ovde se oseam kao kod kue.
Kira se okrene i vrati na posao. Tom je prvi put u toku veeri spokojan.
TOM: A ja ko manijak dojurio. Seam se, tad sam jo uvek vozio Jaguara. Vozim, a molim se Bogu.
Zaplakao sam, valjda sam mislio... a uvek sam, zna, mislio kao, ja da cmizdrim, Boe sauvaj. Kad
ono, suze mi krenule u bolnici, kad sam video erku. Laknulo mi je. Spava, vrsto u krevecu. Nogu joj
bili stavili u gips. Bila tu i neka odvratna sestra. Sramota, kakvih li roditelja! Dete im se igra na sred
ulice?

Nakon to je promeala jelo, Kira stane na kuhinjski ulaz da ga slua.

A onda, u etiri sata izjutra. U naem restoranu. Devojka, koju nikada ranije nisam video, donosi mi
konjak i kafu. A kao da je oduvek sa nama.
Kira spusti pogled dirnuta njegovim reima.
Divota jedna.
KIRA: Da zna.
TOM: A te noi si i ostala sa nama?
KIRA: Ustvari, da ti pravo kaem, jedva sam to i doekala. Sve bih dala na svetu samo da ostanem sa
vama.
Vrati se u kuhinju.
TOM: A posle nekoliko nedelja, poludeo sam, kad si mi rekla da nee da digne ruke od fakulteta. Da
nee da provede ivot u ugostiteljstvu. Ugostiteljstvo! Nisam rekla sigurno. Pa tu re nikad nisam
koristila! Majke ti, kad te ovek uje, rekao bi da sam neka uobraena.
TOM: Ma otkud to! A erka dravnog pravobranioca.
Smejui se zbog njegove reakcije, Kira uzme svoju au sa crnim vinom. Napokon se i ona opustila.
KIRA: Samo sam... volela matematiku i nita vie. Oboavala sam. A tako sam napokon mogla da
pobegnem od oca. to ni za ta na svetu ne bih propustila.
Tom sumnjivo slegne ramenima.
Poeo si da mi dri lekcije, nisam mogla da se opasuljim. Zata trai vreme na fakultet i to
obrazovanje, tako samo odlae pravi ivot...
TOM: Pa, reci, zar nije tako?
KIRA: Toliko sam se bila zabrinula da sam otila kod Alise da je pitam, Je l on stvarno tako misli?
Nemoj, duo, nikada da obraa panju na ono to Tom pria...
TOM: A je l... Hvala lepo, eno moja...
KIRA: A ak i da ode, zna on da e uvek hteti da se vrati... (Ona ga, uozbiljivi se, pogleda.
Iskrene emocije izjedoe rei.) Pozvali ste me da ivim sa vama.
Nastupi kratak zastoj. Tom je dirnut Kirinim priznanjem o tome koliko joj je znaio njihov dom.
I bila sam sigurna, kad god da se vratim, da sam kod vas dobro dola.
Zastane za trenutak da bi odjednom iz nje izbio pravi pravcati vrag.
I to ma kakve da sam gluposti pravila. A njih je bilo mnogo vie, budi siguran, mnogo vie nego to

bi ikada mogao da pretpostavi...

TOM: Ko bi mogao i da pomisli da ivi ko kaluerica.
KIRA: to bi voleo.
TOM: Ne misli valjda da sam bio ljubomoran.
KIRA: Pa, je l kao nisi skinuo onu sliku sa zida.
TOM: Nisam je skinuo. Bog mi je svedok, nisam je ni takao. Sama je pala.
KIRA: Ba ta slika gde sam ja naslikana kao prava lepotica?
TOM: Da, ko od majke roena.
KIRA: E, to ti nisi mogao da podnese.
TOM: Priznajem, gledao sam tu sliku, nisam oi mogao da skinem. i samo sam preko sobe emitovao
zrake mrnje. Ali da zna, sama je pala. Ja je nisam ni takao.
KIRA: Sve se plaim. Sama je pala...
Okrene se i ode nazad u kuhinju da bi pagete sipala u kljualu vodu.
TOM: Uasavalo me to da jedna mlada ena, koja je veoma sposobna... veoma pametna...
KIRA: Hvala lepo...
TOM: Ko od ale skine gola pred nekim alabajzerom koji se zakleo da je umetnik. (Stavi taku na
svoje pritube, dok ona nastavlja da kuva.) Uplaio sam se da si lakomislena!
KIRA: Samo sam imala otvoreno srce. I, kad ve hoe, dvadeset godina manje od tebe. Uivala sam
u ivotu. A ti si, pokuao da mi dri predavanje...
Tom zausti da to opovrgne.
Nego ta si! Rekao si, ti si, Kira, u neku ruku, lan nae porodice... u neku ruku, ti mi sad doe kao
era...
TOM: Nema teorije da sam rekao era!
KIRA: ta, kao nisi?
TOM: A gde je to bilo, moliu lepo?
KIRA: U onoj tvojoj jezivoj hamburgerdinici. Tad si bio u fazi rotilja.
TOM: Jao, Boe, koji blam!
KIRA: Blam, misli, to sa era.

TOM: A blam me, brate, i onih hamburgera.

KIRA: (Odjednom vie kao da od toga nema nieg groznijeg): Blam! Hamburgeri. Blam.. era.
TOM: Je s, boga ti, sad kao da se seam...
KIRA: E, tada mi je sve postalo jasno. Shvatila sam ta se deava.
TOM: Kako to misli?
KIRA: i rekla sebi, stani malo. Ovako vie ne ide. To mora da se desi.
Vrativi se u sobu, nije ni primetio da se nala desno od stolice u kojoj on sedi, dovoljno blizu da mogu
da se dodirnu. Njihov kontakt je sada, do te mere intiman da se odjednom ini da bi i on i ona imali
toliko toga da ka1u. A onda prozbori Tom, kao da to to mu je palo na pamet sasvim logino sledi iz
preanjeg.
TOM: Samo teraj napred. Tako je to u biznisu. Nikad se ne osvri za sobom. Kad je biznis u pitanju,
svet postoji od danas. Zaboravi jue...
Kira se okrene i vrati u kuhinju.
Kako si dotle stigao, to nema nikakve veze, vai se samo ono to trenutno radi...
KIRA: I, ta ti radi?
TOM: Pa, proirujem posao. Proirujem, ta u drugo. Otvaran jo jedan restoran, ima da bude u
nerajuem eliku, samo vei i moderniji, svaki dan da postavljam na stotine stolova. Kad krene, da
nikad ne stane.
KIRA: A i to bi. Kad to toliko voli.
TOM: to jeste, jeste, ne kaem. (Pogleda je, na sigurnom tlu, ponovo rastereen i srdaan.) Sve ono
vreme dok je Alisa bila... Zna ve... Dok je leala u toj nesrenoj sobi... Kako da ti kaem, jedini
smisao ja sam pronalazio u tome. Samo da jo vie rintam. Pa jo ti otila. Ba si mi pomogla.
Pogleda je ponovo stidljivo.
Moram, ipak, da priznam da si mi nedostajala u poslu.
KIRA: Hvala.
Oboje znaju da nije rekao sve i da e to uiniti za koji trenutak.
TOM: Nedostajala si mi nekako i ti lino.
Kira ga pogleda za trenutak, ali hladnokrvno nastavi da radi. Tom je ozbiljan.
Stvarno si mi nedostajala, Kira. NIkada... Ni dan danas se nisam navikao. Ni dan - danas.

KARA: Tako sam ti, je li, nedostajala da si ekao tri godine da se ponovo vidimo?
Kira je to rekla veselo, ne elei da se smrai raspoloenje, ali se on odmah pobuni.
TOM: Nemoj tako...
KIRA: Daj, da budemo ozbiljni...
TOM: MIsli da nisam hteo? Zar stvarno misli da nisam hteo da te nazovem? Misli da nisam hteo da
uletim u kola i razvalim ona jebena vrata.
KIRA: Pa dobro onda, to nisi?
TOM: A stvarno to, Kira, ta ti misli? Zato?
Oboje znaju da e problem biti reen i pre nego to zaista iskrsne.
Jer sam znao da im te budem video. Znao sam da vie neu moi da odem.
On tako oigledno govori od srca da Kira vie nita ne moe da mu prigovori. Umesto toga se okrene i
ode da promea pagete.
KIRA: Ako je tako, onda uredu, neka ti bude...
TOM: Je li...?
KIRA: ta?
TOM: Je l, kakav sam bio?
KIRA: U emu?
TOM: Kad govorim o svojom oseanjima. Uvek si govorila da sam za to anti-talenat.
Ona se namrti, zbunjena njegovim reima.
KIRA: Koliko se ja seam, nama dvoma to nije bilo potrebno. O naim oseanjima uopte nismo imali
potrebe da govorimo. Ili bolje da kaem, ja nisam imao. Uvek sam znao ta osea. Nikada nisi morao
da mi kae.
Za trenutak nastane tajac. Tom je ozbiljan, i, kad se oglasi, jedva se uje.
TOM: To nikada nisam mogao da razumem. Pa, evo, ni dan-danas.
KIRA: Opet poinje. Ja sam se uvek oseala neverovatno spokojno. (Zastane za trenutak, u elji da
joj rei budu precizne.) Ja i dalje verujem u to. Ako voli nekoga, i o tome iz bilo kog razloga ne moe
da govori, ne moe da prizna da tvoje srce pripada nekoga, ni jednoj jedinoj dui osim dotinoj
osobi, izvini, ali to je onda za mene najistija mogua ljubav. Jer ma koliko da potraje, ta je veza
dostojna divljenja. Kad u svakom trenutku poiva na poverenju.
TOM: Nerazumem kako nisi osetila griu savesti.

KIRA: Znala sam da to nisi mogao da razume. Kako to da sam se ja i dalje druila sa Alisom. Kako to
da smo se nas dve uvek slagale. Kako to da sam je toliko volela. E, pa, jes. i to je injenica. Tako je i
ta sad. Bilo nas je troje i meni je to pruilo oseanje spokojstva. (Uzima rende iz friidera vadi malo
pare sira zavijeno u staniol a zatim se vreti u sobu.) Eto tako. Ti si bio ovek koga sam zavolela. Ali,
ta u kad nisi bio sam.
Tom ustane poto ga nije ubedilo njeno obrazloenje, ali ga je zato pogodilo veselje s kojim ona o
svemu tome pria. Kira mu prua sir.
Da l ima neto protiv?
TOM: Da li imam neto protiv?
KIRA: Da, samo te pitam...
TOM: ta?
KIRA: Pitam da li ima neto protiv da narenda ovaj kakavalj!
Tom uzme u aku pare sira umotano u mastan staniol.
TOM: Nemoj da me zasmejava. Pa je l za tebe ovo kakavalj?
Ona se nemarno nasmeje i vrati u kuhinju dok se on pomeri smesta, iskreno uvreen sirom koji dri u
ruci.
KIRA: Pa ta onda, nisam imala vremena da odem u kupovinu.
Tom podigne to pare sira u vis kao da eli da joj pokae do kakvog je bezumlja doveo njen nain
ivota. Podigne i glas kao da mu je svega dosta.
TOM: Ne mogu da verujem. Pa je l mogue da ti stvarno ovako ivi. to mi nisi rekla? Za ime Boga,
imam jednog odlinog ortaka koji mi nabavlja sir...
KIRA: Da mi je samo znati gde li nae tolike ortake!
TOM: Stvarno je super ima da ti dostavlja svake nedelje. Ima da ti donosi sve parmezan kad god ti
zatreba.
KIRA: Bilo kako bilo...
Ona klimne glavom ka siru u njegovoj ruci kako bi mu pokazala da nema izbora. Ali Tom ve ima drugi
plan.
TOM: Samo da pozovem Frenka.
KIRA: Molim?
TOM: Sad u da zovnem Frenka, jer ovo je smeno, poslau ga da skokne do nekog drakstora, da nam
odmah donese neto...

KIRA: Nee valjda da mi kae da Frenk sedi napolju?

TOM: Pa, nego.
KIRA: i sve ovo vreme on eka napolju u kolima?
TOM: Pa hvala Bogu!
On je zbunjen a ona spusti ruke na kukove, stavljajui mu do znanja da se nikada nee opametiti.
KIRA: Stvarno si neverovatan.
TOM: A zato?
KIRA: Ti se puva da ume da rukovodi ljudima. Ponaa se prema njemu kao da je stvar a ne
ovek.
Ali Tom je ve pohrlio k njoj u kuhinju u nameri da opovrgne sve to je rekla.
TOM: Taj ovek je voza. To mu je posao. Vozai u sutini i ne voze. Vei deo svog ivota provedu u
ekanju...
KIRA: to je mnogo, Tome, mnogo je!
TOM: Frenk je savreno srean. Prvo i prvo, ima fantastinu platu. Sedi u velelepnoj limuzini, slua
radio i ita muke magazine.
Ali Kira ve nekoliko trenutaka pokazuje na kuhinjski prozor.
KIRA: Je si pogledao kroz prozor? Je si video kakvo je vreme? Ko da ne zna da sneg samo to nije
pao!
TOM: Nemoj da me davi, ko Boga te molim! Frenku je, jebo te, hiljadu puta bolje dole u toplom
Mercedesu nego da je ovde u ovom zamrzivau koji ti zove kuom.
KIRA: E, zna ta, stvarno u...
TOM: (Odjednom iz njega izbije gnev): U tome je na problem! Bio i ostao. To tvoje smeno
duebrinitvo! Uvek si bila takva. Ja sam to znao, znao sam. Da e biti jo i gore od kako radi u
koli, htela ti to da prizna ili ne.
KIRA: Kakve sad ima veze to to ja radim u koli? To nema ama ba nikakve veze sa mojim poslom, to
je samo pitanje potovanja oveka.
TOM: Frenk nije ovek! Frenk samo radi svoj posao! (Udalji se od nje poto se uverio u sve svoje
najcrnje slutnje.) Uvek si tako umirivala svoju savest... Tim glupavim reakcijama koje veze nemaju sa
onim to ljudi ele. Oni ele da se prema njima ponaa... da ih kao odrasle ljude potuje za posao za
koji su plaeni, a ne da na njih gleda s visine kao da ni za ta na svetu nisu sposobni, kao da im je
neprestano potrebna neka pomo. E, vidi, to si ti sebi uvrtela u glavu! i samo zato nisi nala sebe u
naem poslu! Uvek si sa prezirom gledala na nain kako poslujemo. A kako smo mi to poslovali? Kao i

svi ostali. Ti nisi mogla da se pomiri s prirodom posla. E, zato si na kraju i otila.
im izgovori poslednju reenicu, uvidi koliko je besmisleno to to je rekao i odmah pokua da se
izvadi.
KIRA: Boga mi, moram da priznam...
TOM: Samo sam hteo...
KIRA: ... Da nisam imala pojma da je stvar bila u tome!
TOM: U redu, izvini...
KIRA: Nikad mi nije palo na pamet da sam ja, u stvari, zbog toga otila.
Tom oajniki pokuava da povue re, ali Kira ne eli da mu popusti.
TOM: Pogreno sam se izrazio.
KIRA: Pogreno? Ja sam, vidi, sve vreme bila ubeena da sam otila zato to je tvoja ena otkrila kao
sam preko est godina bila tvoja ljubavnica!
Nemogavi da se uzdri, ovo izgovori tako estoko da njemu preostane samo da gleda i na taj nain
prizna apsurdnu situaciju u kojoj se naao.
TOM: Dobro de, ne kaem. Bilo je i zbog toga.
KIRA: Nego ta nego je bilo, ta sere!
TOM: To je bio jedan deo problema.
KIRA: Jedan deo? Deo, kae?
TOM: Pa, je l kao nisi imala i te tvoje principe. Na posao ti je uvek bio ispod asti!
KIRA: E, stvarno, ako...
Rukama pokae da je to teko mogao da bude njen najvei problem a zatim ode u kuhinju da bi
nastavila sa postavljanjem stola.
TOM: (Hvatajui se za poslednju slamku): Ja samo hou da kaem da bi ti svejedno otila. Ja sam to
nasluivao. Oseala si da je vreme za promenu.
KIRA: Tome, otila sam onako kako sam te uvek opominjala: Ako Alisa sazna, ja u da odem.
To je rekla veoma jednostavno kao da se ponovo nala u toj prilici. Doveden u neugodnu sitaciju, Tom
se pomakne, pokunjeniji nego ikad.
TOM: U redu...
KIRA: Rekla sam ti, rekla sam ti mali milion puta...

TOM: Jesi, znam da jesi.

KIRA: Moiu ovako samo dok ona ne bude znala. i onda kada je otkrila, sve se promenilo. Istog
asa.
TOM: Istog asa, lepo. Otila si za sat vremena. Tras! Zalupila si vrata! Pa sam ja posle osoblju
morao da objanjavam...
KIRA: Ma nije valjda?
TOM: Ali ne verujem da mi je iko poverovao.
KIRA: Nisam mogla da biram. Znam da zvui glupo. Ali to je tako. Ali, to je tako kad neto zacrta u
svojoj glavi. Odjednom doe do neke promene. i ti izgubi ravnoteu. i onda vie ne veruje u to to si
zacrtala. E, to je, naalost, trenutak da ode.
Okrene se i ode u kuhinju. Tom se odmakne, udubljen u misli. Uzme kakavalj i rende i, kao da
pristaje na poraz, pone da renda sir u neku inijicu. Kira tiho progovori iz kuhinje.
KIRA: ujem da ste se preselili.
TOM: Jesmo. Kad je Alisa poela da poboljeva.
KIRA: Koliko je ve bila bolesna?
TOM: Bila je... Pa, ekaj da vidim... Tek to je poela da lei. Mislim da je trajalo ve godinu dana.
Saznali smo ubrzo poto si nas ti napustila... Poelo, zna, da joj se vrti u glavi. U poetku uopte nije
obraala panju.
Kira je prestala da kuva i sada ga samo posmatra.
A onda su joj postavili dijagnozu, samo nam je jo to trebalo! Ima li, majku mu, pravde na ovom
svetu?
Kira ga tek tako gleda, bez ijedne reakcije. Sir i rende za dabe stoje u njegovim rukama.
Morao sam negde da joj naem mir. i napravim joj tu spavau sobu, boli glava kakva je... Krov pada
ukoso, a skoro sav u staklu. Boanstveno! elela je da gleda u nebo i to je i dobila. (A onda se
namrgodi znajui da e sledeu misao teko prevaliti preko jezika.) Ali ona, brate, postala je nekako...
Kako da kaem, sve neto mistino. Ne bi da prema njoj budem nepravedan, ali sve mi je to teko
padalo.
KIRA: Kako to misli mistina?
TOM: Doepala se tog estog ula... mislim predoseaja. Da se razumemo, ni ranije, to sujeverje,
nisam mogao da smislim. ovek misli sebi e da digne cenu. Kae, ah, da zna samo kakav si
predoseaj imao...
KIRA: Da.

TOM: (Temu je zapoeo tako to se maltene podsmehnuo sebi, ali dok pria postaje sve sigurniji u
sebe.) Dok religija, vidi, to je neto sasvim drugo. Religija mi se dopada. Zato to u religiji ima neka
pravila. Religija poiva na neemu to se istinski desilo. i tu ima stvari koje ovek moe da veruje. ta
vie, i dobro je da ide za njom mada, ako emo pravo, to ba i ne mogu da kaem za sebe. A to
esto ulo... ta da ti kaem, to mi je sve nekako idi mi doi mi. Kao, jebem li ga zato, ali ne
mogu da ti opiem kako mi se javi, mislim meni to znai...
Kira se nasmeja na pomen ove tako karakteristine fraze, ali Toma sve to istinski jedi.
KIRA: Pa je li Alisa stvarno bila takva?
TOM: Sluaj. Bili su joj odbrojani dani. ta imam da krijem... Ako mene pita, upala se kako je znala
i umela... jeste, brate, uvek je pomalo bila na svoju ruku, ali tada se prosto upala, ta e. Pa, gde bi
ona, majke ti, istinski verovala u te budalatine? Da si je pitao, dobro, u ta kae da veruje? ta tu
ima? ta se deava? ta je tu stvarno?, ne bi umela da ti odgovori. Ali nju je to dralo.
Pomalo zbunjena Tomovom iskljuivou, Kira ga pogleda popreko.
KIRA: Znam, Tome, ali to zaista nije nita tako neobino...
TOM: Znam!
KIRA: Tako umire veina ljudi. U takvom stanju. Nemoj mi rei da to nisi oekivao.
TOM: (Okrene se, ponovo odluan da se suoi sa sopstvenim nespokojstvom): Ne znam. Ali dao bih
glavu da je ona soba bila ko bog. i bila je, brate, mnogo lepa soba. Kao to je, u ostalom, i red. i ne
bih hteo da budem neukusan, ali stvarno sam pukao silne pare. Bez ale, da zna samo koje sam pare
pukao... Na sve ono staklo, na parket od sandalovog drveta. Nebo! Zelenilo! Sunce! Sve sam joj dao.
KIRA: i ta time hoe da kae?
TOM: Ne znam. Prosto mi se inilo da sam ostao uskraen. Da sam nekako iskljuen.
KIRA: Hoe da kae da vas dvoje nikada niste izravnali raune.
TOM: Nismo.
Odjedanput tajac. Kira i dalje tek tako stoji, s kutlaom u ruci. Tom odsutno bulji. Oko njih lebdi
oseanje stida i sauesnitva. Za trenutak podseaju na dvoje kriminalaca.
KIRA: Hoe da kae da nikada nisi preboleo svoju krivicu.
Povue se ka kuhinji.
TOM: (Tihim i pomalo hrapavim glasom): Krivica! Ali ta da ti kaem. Na neki nain, mora da je tako...
Tako je, brate, kako drugaije. Pa kad smo oboje znali, i Alisa i ja. Znali smo da za nas dvoje nema
vie nikakve anse. Ali, Alisa je bila isuvie ponosna da mi neto prebaci. A onda, kakva je, poela je i
da se povlai u sebe. Da gaji cvee! Da ije! Da ita! A meni je od toga bilo jo tee.
Kira ponovo stoji i slua ga, prepoznajui Alisu u njegovim reima.

Tome, samo ti idi svojim putem. Ne brini za mene. Kao da ja nisam ovde. Ma dobro je meni i kad
itam ili sadim cvee. Jebalo je cvee! Da se ja pitam, niko vie ne bi smeo da ga gaji!
Kira se nasmeja.
Utanji tako glas i kae, pa ja i onako, Tome, mislim da ti i ja nikada i nismo bili jedno za drugo, za
oveka kao to si ti, Kira je mnogo pametnije reenje. Dizala te u nebesa. Nije bilo dana da te ne
pohvali. Kako je Kira zgodna devojka, je l da? A tek to je pametna. Mudrica jedna. Stvarno, tako je
govorila. Roena ena mi govori kako imam puno pravo to volim drugu enu. i ne samo to, nego kako
sam je dobro izabrao! (Okree se nazad ka Kiri, oajan.) A onda kada se razbolela... Stvarno se
zapita, pa dobro je li to neka kazna, ta je? Kanjava li, Boe, uvek one slabije? Izgubila je mir koji
je imala u dui. Izgubila je prijatelja kojeg je imala u tebi. i ba kada je poela da se na to navikava,
rekoe joj da e uskoro umreti.
Pone da plae.
KIRA: A sada?
TOM: Sada?
KIRA: Kako ti je sada?
Tom je za trenutak pogleda tupava lica, a onda po svom starom obiaju pribegava prikrivanju,
pokuavajui da to bre zabauri svoju muku.
TOM: A, to? Pa, nije loe. Guram nekako. Slino kao i ti. Mislim, jo uvek mi ostaje posao. Pa, nema
nikakvih problema. A imam novu kuu. (Onda se naceri, jer mu je laknulo to ponovo moe da se
osloni na anegdotu). Doe mi jedna ena ovo ti nisam priao doe mi jedna ena na vrata. Kae
da je iz nekog optinskog udruenja za pomo graanima. Nisam mogao da verujem. Kae, dole da
mi pomogne u bolu. Pa to je fenomenalno... Kae sve je besplatno... (Usled bezgraninog prezira
prema eni koja mu je dola u posetu, postaje neobuzdano ljut.) Rekao sam joj, ujte, gospoo, kada
budem odluio da otplaem tu enu... enu sa kojom sam proveo tako... sa kojom sam proveo tolike
godine svog ivota, budite sigurni da to nee biti o troku optine.
Ustane, istinski razjaren i pometen. Sav svoj bes usmerio je na tu priu.
Je l imaju ti ljudi i trunku pameti u glavi? Kad pati, da pati. Tu nema preice. Nema popusta. Doao
red na mene da patim i patim.
KIRA: To sam ve ula.
Tom se namrti, kad mu, zateenom, doe u glavu to to mu je rekla.
TOM: ta si ve uo? ta hoe da kae?
KIRA: Razgovarala sam sa Edvardom.
TOM: Sa Edvardom?
KIRA: Tako je.

TOM: Kada? Kad si razgovarala sa Edvardom?

KIRA: Jao! Sranje, zaboravila sam na pagete...
Ona se uurbano pomeri da iz penice izvadi erpu.
TOM: (razgnevljen): Pusti sad pagete.
KIRA: Jao, Boe, sad e jo i da se prekuvaju.
TOM: ta to pria? Pa zar se ti via sa Edvardom?
KIRA: Ne. Samo je jedanput navratio.
TOM: Kada?
KIRA: Za divno udo, ba veeras. Doao je i rekao da si postao nemogu. Nisi u stanju da ivi ni sa
samim sobom. Kae da si potpuno izgubljen.
TOM: Kako se usuuje da dolazi ovamo i pria o meni?
Ali, dok odliva vodu, Kira samo delimino uspeva da uje izliv Tomove srdbe.
KIRA: Doao je jer se brine za svog oca.
TOM: Brine se, kae? Za svog oca se brine? Jeste kurac! Doao je jer je mali govnar. Jel voli da
zabada nos u tua posla.
Kiru odjedanput izdaje strpljenje. Uzme neki posluavnik sa priborom za jelo i snano ga zafrljai po
sobi. Treska zapara ui. Tom se ukipi zabezeknut.
KIRA: E, sad mi je stvarno dosta. Da se nosi, jel zna? Sluam te sve vreme, Tome... Pa, ti si,
ovee, to oduvek radio, ceo svoj ivot to radi...
TOM: ta ja to radim?
KIRA: Pravi se da nita ne razume. Pravi se, a savreno dobro razume.
TOM: Razumem ta?
KIRA: Povredio si deka...
TOM: Ja ga povredio?
KIRA: Povredio si svog sina. Sve mi je rekao. Kako ste se posvaali. i da je otiao od kue.
TOM: Pa?
KIRA: Da od tebe vie ne moe da se ivi. i to samo zato to se ti, jebote, osea, krivim.
TOM: Ja?

KIRA: Pa svoju kirivicu istresa na njega.

TOM: Je l ja to radim?
KIRA: Da. Eto, sad zna.
TOM: Dakle, tako?
KIRA: Tako.
TOM: Aha. Je l to njegovo miljenje?
KIRA: Da, rekla bih.
TOM: Je l to njegova verzija? Tako kae?
KIRA: Nije on morao nita da mi kae. Nekad sam ivela kod tebe, je l si zaboravio? Tano znam ta
se tamo deava?
Tom se odmakne, rastereen u nadi da se ratosiljao muke.
TOM: Ah, sada mi je jasno, Kira. Ti si sve to, ustvari, izmislila. Sve mi je jasno. Sve si ovo izmislila.
Poto poznaje porodicu koju si jedanput ve ostavila...
KIRA: Daj,... molim te.
TOM: Edvard, nikad, nita slino ne bi rekao...
Ali ona se ne predaje. i dalje odvano stiji, odluna da ga napadne.
KIRA: Mislim da je video tvoje ponaanje.
TOM: Kako se to ponaam?
KIRA: Kako se na kraju ponaa. (Zastaje, znajui da je ubola u metu.) Bio je prisutan. Znao je ta
stvarno osea. i mislim da ga ti time sada kanjava.
Tom je utke pogleda. Znajui da govori istinu, ona nastavi da ga napada.
Majke ti, je l ti misli da sam ja poverovala u sve to to si mi veeras napriao?
TOM: U ta sve to?
KIRA: Uivam u poslu, fenomenalno je, super se slaem sa sinom. Alisa kada je bila na samrti, tad mi
je bilo teko, ali, Boe moj, ivot ide dalje. Sad nema nikakvih problema. Samo sam onako svratio, da
te vidim... (Zajedljiva je prema takvoj besmislici.) A ja, klimam glavom i smekam se. Kao majmun...
i razmiljam o tome da li me ovaj ovek namerno lae? Moda to ak i ne primeujem? Ili je, moda,
ko zna, navikao da lae samoga sebe? to se mene tie, nemari. Za mene nema frke. Meni moe da
pria ta hoe. Sreom ja sam otila. Ali Edvard je mlad. Potreban mu je njegov otac. On zasluuje
otvoren iskren odnos. A ne da se prema njemu odnosi kao da je otpadak.

Tom je za trenutak gleda oseajui krivicu, ali ne elei da se u potpunosti preda.

TOM: To nije u redu.
KIRA: Nije?
TOM: Nisam samo ja kriv. Umem da budem teak to znam.

KIRA: A zato?
TOM: Jer je drkadija. Eto zato.
KIRA: Ma daj, Tome.
On je pogleda za trenutak kao da joj neto prebacuju, a zatim odjedanput priznaje istinu.
TOM: U redu, priznajem. Kad je Alisi doao kraj, izvlaio sam se kako god sam znao. Putovao sam, po
inostranstvu otvarao hotele. Njujork, Los Aneles... to dalje, to bolje. Nisam mogao... Znam da nije
bilo u redu pa, je l ti stvarno misli da ja toga nisam svestan? ... Ali, gospode Boe, nisam, u toj
sobi, jednostavno nisam mogao da izdrim. Priznajem, stidim se. Stalno sam mislio, mislio sam... Sad
svi samo u mene gledaju. Svi ti njeni prijatelji. Znam ta misle. Stavljaju moj karakter na probu.
Smradovi, klade se da u da omanem (Odjedanput postaje besan.) Ali ni Edvard nije bio nita bolji,
nemoj da se zavarava. i on je bio puko, isto kao i ja. Samo na drugi nain. Seam se, doem kui, a
estorica njegovih ortaka razvalila se po patosu i lou pivo. Pa se jo drogiraju. Jebo te bog, nemam
pojma... seam se da sam dreknuo. Je l ti ne zna da ti gore lei majka? Bio sam tako popizdeo. Jo
me nije prolo. Svaki dan pizdim to si otila. to si otila i ostavila me da se borim. A probao sam.
Stalno sam govorio pa pokuaj, ko zna? Moda jo uvek nisam izgubio ansu.
KIRA: ansu?
TOM: Da.
KIRA: O kakvoj to ansi govori?
TOM: Mislim da zna o emu govorim. Ako izaem na kraj sa ovim onda e moda i Kira da mi se
vrati.
Kira stoji zapanjena, shvativi koliko su duboka njegova oseanja. On nastavi da govori, zastajui na
trenutke.
Sedim tako uz njen krevet. Strano. Gledam u Alisu, podigla se na jastuk, a oi joj vlane, pogled
odsutan... i sve se neto mislim, jebi ga, da je Kira sa nama, da je Kira sada ovde... (zastane za
trenutak i odmahne glavom.) Boe, Kira, to te nije bilo? Da je Kira sada ovde, ona bi znala ta da se
radi.
Kira stoji potpuno zbunjena, kao da ne zna ta da misli o zapanjujuoj privrenosti koju on osea
prema njoj. On je svestan koliko je to uzrujava.
A ti si otila, ti si nas napustila.

KIRA: A ta sam mogla drugo. Morala sam da pobegnem od Alise. Morala sam sebi da naem nov
ivot.
TOM: Pa je l to ovo, je li ovo taj ivot koji si nala? Ajde, reci mi... hoe, molim te, da mi kae, ta ti
to, radi ovde?
Odjednom se u sobi nalazi dvoje okiranih ljudi. Ona se dri za ivicu stola. Dok govori, veoma je tiha.
KIRA: Dobro, je l hoe ti da sie dole? Je l e da ode do Frenka ili nee?
TOM: A ta da mu kaem?
KIRA: Nek ide.
Negledajui je, Tom pree preko sobe, otvori vrata i izae. Kira ostane sama, zabezeknuta i prebledela
poput senke. Odlazi u kuhinju i sipa sos u neku iniju. iniju mehaniki stavi na sto. Zatim na sto stavi
jednu vinsku au, a onda uzme veknu hleba, donese no i isee nekoliko kriki. Soba deluje mrano,
nalik nekom slikarskom platnu, dok iz grejalice bije crveni odsjaj a preko njenog lica padaju senke.
Zatim se na vratima pojavi Tom. Zatvori ih, ali joj jo uvek ne prilazi.
TOM: Otiao je.
Ue u sobu. Uzmu se u naruje i ona ga snano privije uz sebe. Oajniki ga grli dok poinje da plae i
skrhana se u njegovom naruju trese. Tom provue ruku kroz njenu kosu.
Tu sam, Kira. Tu sam.
Dok joj u vie navrata rukom prolazi kroz kosu, svetlost se polako gasi.

DRUGI IN

PRVA SCENA
Vrata spavae sobe su otkrinuta. Kroz kuhinjski prozor probija se bljetavo svetlo koje se odbija od
sneg. Grejalica, koju je Kifa ukljuila jo pre nekoliko sati i dalje gori. Negde je oko pola tri ujutru. Kira
se pojavljuje na pragu spavae sobe. Na sebi ima belu flanelski spavaicu, preko koje je navukla rolku
i demper. Vidi se da se tek probudila. Kree se po sobi pokuavajui da bude to tia. Kuhinjski pribor,
koji je pre izvesnog vremena sve sa posluavnikom zafrljaila po sobi, i dalje lei razbacan po celom
podu. Obrok, koji su za sobom ostavili, i dalje se, ne pojeden, nalazi na stolu. Kira za trenutak
posmatra sto, a zatim uzme u ruke sos za pagete koji je napravila i jedno pare hleba. Proavi
sobom stavi ih kod velike fotelje a zatim potrai kolske vebanke, koje je zbog jela odloila na pod.
Podigne vebanke i zatim upali nisku lampu kraj fotelje. Privue malu grejalicu i potom sedne tako da
joj bude toplo na nogama. Vebanke stavi na krilo, umoi hleb u hladan sos i pone da jede.
U takvom e je poloaju zatei Tom kada se ubrzo bude pojavio na pragu spavae sobe. Navukao je
koulju i pantalone, ali se nije obuo. Za trenutak e zastati na vratima, pokuavajui da u prizoru koji
vidi pred sobom razabere kakav-takav smisao: jedna nastavnica dri ake sveske u krilu dok joj po
licu titra odblesak grejalice.

TOM: ta radi to?

KIRA: Jedem sos, crkla sam od gladi. Kad sino uopte nismo ni jeli, je l tako bilo.
TOM: Oprosti molim te. Zaspao sam. Koliko je sati?
KIRA: Negde oko pola etiri.
TOM: Koji sam ja...
KIRA: Nema veze, i ja sam dremnula.
Pogleda ga, puna iskrene ljubavi. On joj prie i, nakon trenutka u kome se osea obostrana, neusiljena
nenost, poljubi je u elu stojei nad foteljom.
TOM: Je l zna zato bogomoljci ne vole da tucaju stojeki? Boje se da Bog ne pomisli da uskaju. Je
l se to meni samo ini ili je ovde odjedanput nekako toplije?
Kiru zabavljaju Tomove rei, te digne pogled ka njemu. A on, bez sumnje zadovoljan razvojem
dogaaja, krene eretski da se etka sobom.
KIRA: Moda se to tebi ini a moda i to to napokon pada sneg. Sve je ve prekrio.
TOM: Pazi stvarno. Kako je lepo. Jo e ovde da mi se dopadne, pa u na kraju hteti da se preselim
kod tebe.
Kira se na miru zavali u fotelju dok on razgleda stan.
Maloas ovde mi se podboila ona zanimljiva domba koju ima u dueku, a ja razmiljam o tome
kako bih ta na sve to mogao da se priviknem. Pa moda, majku mu, ovaj kraj i nije tako lo.
Tamo, tamo u da stavim te-ve...
KIRA: Je l jo uvek imate onaj veliki?
TOM: Sad imamo jedan mnogo vei. Da ga vidi koliki je. Zauzee ceo ovaj zid. (Pokae na zid sa
njenim knjigama, a zatim se zadovoljno okrene oko sebe zamiljajui prizor o kome govori.) to e da
bude fudbal. Nedelja popodne, ladno pivce...
KIRA: Je l jo uvek navija za elsi?
TOM: Da, da, naravno. Pravi Englezi. To je i moja igra. Ubaci u sredinu pa ta ti Bog da. (Zabavno mu
je, a pritom je i svestan koliko mu, lino, to oseanje savreno stoji.) A tamo e da doe stereo.
Frenka moemo da smestimo u ostavu. On bi to oboavao. to bi nam bio ivot, samo ti i ja. Frenk u
ostavi naruimo neku kinesku klopu...
KIRA: Jedino to treba jo i susedna kua da bi imao gde da smesti svoju garderobu?
TOM: A ne, gotovo je s tim glupostima. Garderobu nisam kupovao... Pa, mislim, otkako je Alisa umrla.
Je l ti se ini da sam skinuo kilau? Patnja najbolja dijeta...? (Napravi jednu piruetu.)
KIRA: Ruku na srce, i nisam ba primetila.

TOM: A je l?
KIRA: Ja, vidi, nisam razmiljala. O tome.
TOM: A neto razmiljam, ta god da se desi, imamo ovo ovde.
Tom govori ozbiljno se zamislivi, ali Kira nita ne odgovara. Na miru sedi sklupano u fotelji. Jo
jednom umoi hleb u sos i ponovo pone da jede.
Je li ba se neto pitam je l tako da ti nije ostalo jo puno do zimskog raspusta?
KIRA: Nije. Ide se jo samo dve nedelje u kolu.
TOM: Je l zna gde e za Boi? Imam ono mestace pod suncem. Na samoj obali. Ko u raju.
Stepenice vode pravo u vodu. Na ostrvu svuda palme. A tek plae. Fenomenalna riba, osim u sluaju
da si isplanirala neto drugo...
Ali ona i dalje ne odgovara. Samo umae hleb u sos.
Samo dajem predlog.
KIRA: Aha.
TOM: Nije pod moranje.
KIRA: Nije.
TOM: Nema urbe.
KIRA: Naravno.
TOM: Ako mi javi, recimo, sutra do podne...
Odjedanput die ruke.
Vidi mene... Samo se alim, majke mi.
Oboje se nasmeju, zbog njegovog simpatinog pola ozbiljnog, pola aljivog tona.
Boe, da se razumemo, nisam ja od onih u fazonu kao, kresnemo se jedanput i sve je u najboljem
redu...
Ustala je da stavi aj u kuhinju i u tom trenutku proe pored njega.
KIRA: Ali da je bilo dvaput, to bi ve bila druga pesma.
TOM: (Osmehujui se): Pa, ta znam, valjda.
Zadovoljan je kako se sve odvija. Dok nemarno razgleda papire koji su se nali na njenom stolu, osea
se kao kod svoje kue.

I kae dobro ti je...

KIRA: ta?
TOM: Na poslu, to u koli. Uiva da predaje klincima?
KIRA: Ne bih ba rekla da uivam.
TOM: Aha.
KIRA: Aha.
Smeje mu se.
Oboje se smeju. Ona je veoma oputena.
KIRA: Iz kue izlazim u pola sedam, pa ak i ranije... Pa dok doe autobus. Najvie mi se svia to
moram da putujem tih pedeset kilometara. Ponesem, zna, neku dobru knjigu. Napravim sebi sendvi.
i tako uivam svaki dan.
TOM: Ma ta kae?
Sve mu vie otvara svoju duu.
KIRA: Navadila sam se, da prislukujem po autobusu.
TOM: Pazi, boga ti.
KIRA: Navukla sam se. to vie sluam, sve mi je uzbudljivije... Koliko ovek mora da bude hrabar,
ilav. Da bi mogao da se nosi sa ivotom.
TOM: Vidi ti to.
Tom potvrdno klima glavom kao da njene rei uzima za ozbiljno.
KIRA: A ja sam imala sreu na samom poetku.
TOM: Sreu?
KIRA: Aha, sprijateljila sam se sa jednom divnom devojkom, crnknja, iz Nigerije. Adela. E, ona me je
povezala sa jednom grupom i sada se sastajemo jedanput nedeljno.
TOM: (Mrti se): Je l to jedna od onih grupa?
KIRA: Da, to je sve vrlo formalno. Sastajemo se svakog petka posle posla. Popijemo neto. isto da se
ne oseamo kao da nemamo nikog svog na svetu.
TOM: Pa to ti je ba lepo.
Osmehne se i na samu pomisao.

KIRA: Uvek iskrsne neto novo. Ba sad imamo jedan straan problem. Angaovali su nam jednu
privatnu firmu za obezbeenje...
TOM: U koli?
KIRA: Ma, da. Nastavnici se bune kao ludi.
Tom je gleda, zabavljen time koliko se duboko unela u ono o emu govori.
Obijali su nam zgradu, zna. ta znam, krali. Pa onda jedna tetkica, bila opljakana.
TOM: Opljakali su je u koli?
KIRA: Daj Tome ta te to udi?
TOM: Pa ipak, dozvoli meni, kao jednom potenom poreskom obvezniku, nije svejedno to nam tetkice
hodaju gradom strahujui za svoj ivot.
On pravi tos, ali ga ona ubrzo ispravlja.
KIRA: Re je o jednoj jedinoj tetkici.
TOM: U redu.
KIRA: O jednom jedinom incidentu. To se deava, pa? Desilo se jedan jedini put. Ali naravno, to se sad
koristi u politike svrhe. Postoje, odreeni elementi. Fanatici koji ele da koli ne bude dobro.
TOM: Iz kog razloga?
KIRA: Upravo zato to u njoj vlada reim prosveenosti.
On je pogleda bez jedne rei.
Nemoj, Tome, tako da me gleda.
TOM: Ja nita nisam rekao.
KIRA: Nisam ti ja meka ko tamo neki liberali. Daleko od toga. Vremenom sam i ja oguglala. Pa oas
posla deca odrastu. Mi moramo, svakako i da ih ohrabrimo, da im pruimo oslonac. Ali i da ih
zagolicamo. Da ih, brate, nekako napalimo.
TOM: E, za to poslednje, ba i nisam siguran.
Ali Kira ignorie njegov humor, istinski nadahnuta i dosledna u elji da mu objasni.
KIRA: Tom, da ti zna iz kakvih sve porodica dolaze ta deca. Ako nita drugo, barem im nudimo neku
podrku. Brinemo za njih, kod nas su bezbedna. Ali, isto tako, moramo da ih na neki nain izazovemo.
Oni moraju da shvate da uenje nije lako. Jer ako to ne shvate... ta e od njih da napravi?
Emocionalne slabie, koji u stvari nita nee nauiti, a morae da se vrate tamo o dakle su doli i da
se suoe sa svetom kakav jeste.

Dok uzima jo jedno pare hleba da bi ga umoila u sos, unosi se svim srcem u problem. Tom je gleda
to hladnokrvnije moe.
Hou da kaem...
TOM: Razumem, brate.
KIRA: ovee, kako je to zanimljivo, da ti zna...
TOM: Ma, jeste...
KIRA: Kako pronai tu ravnoteu...
TOM: E, e, ba to...
KIRA: Ne samo kako je pronai, ve i kako je ouvati. Nita to sam u ivotu radila, nije tee od toga.
Stoji tako i veselo umae hleb u sos.
TOM: Stvarno.
KIRA: Pa to ti je posao za mlade ljude. Kad mlad nastavnik doe pravo sa koleda, ubeen je da je taj
posao dao duu za njega.
Kira se zamisli na trenutak, a zatim, udubivi se u misli, stane da govori sve grubljim glasom.
KIRA: Zna, na samom poetku sam dobila pljuvaku u lice. Samo to sam poela da radim. Moda je
bio prvi ili drugi dan kako sam bila u koli. Jedan momak me je pljunuo pred celim razreda. Rekao mi
da sam seratorka, da sam pika. Ako mi veruje, i dan danas to oseam. Ovde, na obrazu. Tada sam
shvatila koliko sam bespomona. Vratila sam se kui i plakala. A onda sam rekla, u redu. Nema vie
cmizdrenja. Od danas se ui vetini preivljavanja. Ako hoe ovladae tom vetinom, ako ni zbog
eg drugog onda da bi u godinama koje dolaze... moda ak i kad ti se sve to smui, ta zna...
mogao da kae, nego ta, to mi je bio posao i ja sam ga radila ko zmaj. Nauila sam da mora da
preivi.
TOM: Razumem. Bogme, i zvui kao izazov.
Kira okleva da li da rizikuje i kae ono u ta zaista veruje.
KIRA: Vidim ta se danas radi u ovoj zemlji. i mislim da sam svih svojih trideset godina ivela u snu.
Nisam nezahvalna, nemoj da misli. Sve to si mi pruio bilo mi je dragoceno. Ali tek kad si sam
otvori oi i vidi ovu zemlju onakva kakva je stvarno...
Lagano odmahuje glavom, a zatim zamahne rukom, kao da eli da kae da tu vie nema ta da se
pria. Tom je posmatra, odjedanput preneraen u strahu da ju je izgubio.
TOM: Ali, prijatelje mora da ima?
KIRA: Molim?

TOM: Pitam, u tom ivotu koji si izabrala, valjda se nae i neki prijatelj? Znam da me se ne tie, ali
kad ujem kako ivi... Nekako mi je sve to malice mrano.
KIRA: Ali, Tome, ja sam skoro uvek mrtva umorna...
TOM: U to ne sumnjam.
KIRA: Pa ta me onda pita? Da li izlazim? Izlazim, kako da ne! Svaki petak idem da proslavim...
Hvala Bogu, doao je petak. Subotom izlazim na buvljak. A to, na ta si mislio da, imam i nekoliko
prijatelja.
TOM: E, pa, onda odlino.
KIRA: Adela je sjajna. ivi tu ispod mene. Ona mi je i nala ovaj stan.
TOM: i ti to zove gestom prijateljstva?
KIRA: ta je smeno, pui u od smeha?
TOM: Ja bih pre rekao da hoe ivu da te zamrzne...
Ali Kira se ne da zbuniti. Ode po ajnik i za tili as potera vodu na svoju vodenicu.
KIRA: Ne smeta to meni: navikla sam jo u detinstvu.
TOM: A, da, tebe su dadilje ljuljale kraj olujnih mora Engleske.
KIRA: Moj otac je imao tano zacrtano ako bi smo se grejali u septembru u februaru bi smo se
smrzavali... Bio je uasna stipsa.
uvi to, Tom se nasmeja. Je.
Je l zna da je umro?
TOM: Kada?
KIRA: Aha, pre godinu dana. Skljokao se na terenu za golf.
TOM: ekaj malo, nije mi jasno. Zar nije trebalo da dobije brdo para?
KIRA: Tako sam i ja mislila.
TOM: I?
KIRA: Taj ovek je, zna, drao i make.
TOM: Nemoj bre, da me...
U neverici joj okree lea, ali Kira se smeje, nekako razveseljenja na pomen svog oca i njegovog
ponaanja.

KIRA: Majke mi. Neke pare mi je ostavio. Neto, veoma malo. Skoro sve je dobilo drutvo za zatitu
ivotinja.
TOM: Je... Ne mogu da verujem!
KIRA: Pravo da ti kaem, bilo mi svejedno. Pa, ta kakve to ima veze?
TOM: Nego ta nego ima veze.
Tom odnegoduje ne shvatajui kako ona ne moe da razume tako oiglednu situaciju.
Da si dobila njegove pare, mogla si da kupi pristojan stan.
KIRA: A, to.
TOM: To je ono o emu ti ja govorim. Pa ne misli valjda da ovde ivi do kraja ivota? Evo, recimo, da
te ja sad pitam ta planira?
KIRA: ta planiram? Ne verujem, Tome, da e to razumeti, ali, planiram da i dalje nastavim ovako.
Rekla je to to je htela sasvim jednostavno, ali usred mrtve tiine koja je usledila, osea se da joj sve
ba i nije svejedno. Odlazi u kuhinju da ne bi morala da se suoi sa njegovim odgovorom. Oboje
primeuju da je dolo do presudnog trenutka.
Hoe aja?
TOM: aja?
KIRA: Hoe i tebi da skuvam aja?
TOM: aja? A, moe. Da, da, ou aja. Ko bog.
Kira stavlja vreice u ajnik. On se bezuspeno trudi da govori normalnim glasom.
Nemam pojma. Znam da zvui glupo, ali, ovek valjda mora da ima... ne znam neku predstavu o
budunosti. Meni se ini da je to vano.
KIRA: Pa, fala Bogu. Imam ja predstavu o budunosti. Budunost u kojoj u raditi posao u koji
verujem. (Vidi da je on jo uvek zlovoljan, da mu na dui nije lake.) A zato te mui?
TOM: Zato to oseam da... zna, sa Alisom se neto desilo. Na samom kraju.
Kira stoji u ruci joj pakovanje mleka i, videvi njegov bol, shvata da mora da ga pusti da govori.
Je l zna kako sam je upoznao? Video sam njenu fotografiju u nekom asopisu. Bila je manekenka, a
ja pomislio, pazi, Odri Hepbern.
KIRA: i isekao si sliku. Priali ste mi.
TOM: Slao sam joj cvee..

KIRA: Crvene rue.

TOM: Slao sam joj te rue dan za danom. i posle mesec dana konano je pristala da se vidi samnom.
U nekom kafiu. Bila je armantna. Tiha. Kae, zar ti ne vidi da ja nisam lutka? Mene ne moe da
kupi. i ta god da mi da, nikad nee moi da me kupi. (Kako mu se, dok pria vraa stara
energija, kao iskrena ogorenost spram svojiih pobuda, sve vie joj otvara duu.) Zna, u ono vreme
sam jo uvek poinjao. Imao sam nekoliko restorana, ali nita veliko. Ali sam ve tada bio ukapirao
ili e ti da zgrabi pare ili e one tebe. Kada pravi pare budi zver. Ali, kad troi, daj to vie.
Razbacuj se. Pokai koliko ih prezire. Rekao sam joj pa zar ti ne razume: ja dajem da bih uivao u
davanju. Samo zbog toga.
KIRA : Pa, Alisa je to razumela.
TOM : Nije. Nikada to nije prihvatila. asna re. Do samog kraja. Stalno je mislila da nekako, kad ve
dajem, mora da zauzvrat hou neto i da dobijem.
Nasluujui nata cilja, Kira poinje da ga shvata.
KIRA: Rekao si mi da si joj napravio subu da bi u njoj bolovala.
TOM: To ti kaem. Ba to. To i mislim. Dao sam joj to... Jebi ga... jer sam hteo da bude srena. i ta tu
ima loe? eleo sam da umre na mestu koje je volela.
Proe kroz sobu i uzme flau sa viskijem. Sipa sebi jednu au, ali je jo uvek ne pije.
I dok je bila na samrti, svako vee sam joj donosio cvee. Iste one crvene rue. A onda jednog dana,
lei tako, glava joj na jastuku, ja mislim spava. A ona mi odjedanput kae: Nemoj vie da mi donosi
cvee. Ja je pitam, to da ne?, Vie nije kao pre. Kae, Bilo je, cvee, dok si me voleo. Nas dvoje
smo se nekada stvarno voleli. A sada ga vie ne elim. (Skoro ga obuze bol, te mu na trenutak
zasuzie oi.) To je bilo nedelju dana pre nego to je umrla. ivota mi, Kira, teko je to.
KIRA: Znam.
TOM: Pokuavao sam da joj objasnim... Toliko puta sam pokuao da joj priam o tebi. Ali ona nije
htela da slua. Tano je znala ta radi. Nita joj drugo nije ostalo, samo moralna nadmo. Uinili smo
joj naao i taka. (Okrene se i pogleda u nju.) Svoju smrt je iskoristila da kazni mene.
KIRA: Tome...
TOM: Ne, stvarno. ivota mi! Misli da preterujem. Ponaala se prema meni kao da sam neki
utokljunac, ta li: prevario si me i taka. E, pa, ako je to poteno, onda stvarno...
KIRA: Tome! (On joj, ogoren okrene lea, pomeri se o nje i uzme pie.)
TOM: Ja samo hou da ti kaem da nisam samo ja kriv. Nee biti da sam ja tek tako bio obino govno.
Htela ti ili ne, Alisa je mene kinjila. Do poslednjeg dana nije htela da mi oprosti. i ak se i sada oseam
kao da sam ostavljen na cedilu.
KIRA: Vidim.
TOM: Doem kui iz restorana u pola jedanaest oi mi se sklapaju a onda dva sata kasnije, sedim

budan u krevetu. Odem malo da se proetam po parku. Oko tri. Zveram okolo i razmiljam. Uvek
jedna ista misao. Uhvatim sebe kako mislim: ko zna zato je sve ovo dobro. (Srui viski na iskap, te
poinje da ga hvata neka neobuzdanost.) Probam da izaem. Da se zezam. Da se napijem. Da ga
jebem, ne oseam nikakvo zadovoljstvo.
Oseajui nata Tom cilja, Kira postaje nervozna. Ali on stie snagu, kao da je ve prevalio ono
najgore to je imao da joj prizna.
To ti je, zna, kao... Kao ono to si ti rekla... Da se ni jednog trenutka nisi osetila kao neko ko joj nije
veran. A ostala si verna samoj sebi. E, da vidi sad kako se ja ta znam oseam. Dobro, ta sad?
Da zaboravimo tek tako? Da dignem ruke od svega? Pa zar to ne bi bilo to da priznajemo krivicu?
KIRA: Tom...
TOM: ekaj sad polako, zar time ne bismo priznali da smo se poneli kao gadovi? A, pa to je bila samo
obina valeracija! i onda kada je ona otkrila, sve je bilo gotovo? i to je tebi u redu?
Kira ga pogleda negodujui a zatim se malo odmakne u stranu. Odluna je da istera svoje i pokuava
da bude ozbiljna koliko i on.
KIRA: Tome, ti zna da postoje stvari sa kojima sam mora da se izbori, nema druge. Ja sada ivim u
jednom zasebnom svetu. To je svet sa sasvim drugaijim vrednostima. Ljudi su drugaiji,
(Razmiljaju.) Drugaiji... To uopte nije svet koji ti poznaje.
Tom je pogleda bez rei.
I zato, ako bi smo ikada... Ako bi smo... Hou da kaem... Ako bi smo i uspeli da pronaemo nain da
ostanemo u vezi... onda mora da zna da sam ja neke odluke donela. i da e te odluke morati da
potuje.
TOM: Pa, Boe, naravno.
KIRA: E, pa, lepo.
TOM: Ama, nisam valjda idiot.
KIRA: Nisi.
TOM: Hoe da mi kae da si o svemu dobro razmislila i tek onda donela ozbiljnu odluku.
Po njegovom glasu sve je jasnije da je on, u stvari, zaikava. Kira ga pogleda sumnjiavo.
Odluia si da ivi Bogu iza lea. Ovde u ovom veitom snegu i ledu. Ma, daj, ta ti je. Zato bi to
meni uopte smetalo? (Ponovo je malo pomalo ivnuo, pa se, dok nasipa sebi jo viskija, razmahao
neodmerno po sobi.) Svega mi. Pa, ja sam, ustvari, duboko impresioniran ovim to vidim. Meni da
smeta, ta ti je... Jo da u oe stavi neku kantu da ima gde da se sere, pa ladno moe i taoce da
otima. Kae im lepo da su u Bejrutu, ima svi da ti poveruju!
Iz njegovog lasa iznenadno izbije neka svirepost, ali Kira ne dozvoli da je to zaplai i ostaje smireno.
KIRA: Mislio ti ta hoe, ovaj stan uopte nije suluda ideja.

TOM: Je l tako?
KIRA: Zamisli, kirija je veoma mala.
TOM: Ma nemoj priati! A ja mislio...
KIRA: Problem je u tome to si ti izgubio svaki oseaj za stvarnost. Da ujem, ta je to ovde tako
nenormalno? ta fali stanu? Za ime Boga, ovako svi ive.
TOM: Daj, molim te, nemoj da me zasmejava...
KIRA: Ja ti ozbiljno govorim.
TOM: Majke ti, Kira...
KIRA: Ne, ne, u tome je sutina. Tek kad sam otila iz tvojih restorana... tek kada sam za sobom
ostavila taj famozni svet...
TOM: Koji ti se, koliko se seam, itekako dopao.
Ona zastaje, ali je njegova upadica uopte nije zbunila.
KIRA: i danas mi se dopadaju to nikad neu porei... Ali, da zna, tek kada sam rekla zbogom toj lai
od dobrog ukusa i para u kojoj ti ivi...
TOM: Ba ti hvala.
KIRA: Tek kada mi je dolo u glavu da veina ljudi ivi jedan potpuno drugaiji ivot.
TOM: Dobro jutro.
KIRA: i da nemamo nikakvo pravo da na taj ivot gledamo sa visine!
TOM: E, da zna da si u pravu.
KIRA: E, ba ti hvala.
TOM: Nema pojma koliko si u pravu.
Kira eka, znajui da to nije sve to ima da joj kae.
Pa ipak, ima neto po emu se razlikuje. Moram da ti kaem, ima neto po emu se razlikuje od svih
njih koliko ih ivi u tvom kraju.
KIRA: Po emu?
TOM: Ti si jedina osoba koja se oajniki bori, da ovde ostane, dok se svi ostali oajniki bore da
odavde odu!
KIRA: Jako duhovito, nema ta. Otkad te znam, to ti je omiljeni tos.

TOM: ta to?
KIRA: Kad god ja kaem neto ozbiljno, sve bi dao samo da me namagari.
TOM: to jes, jes. A ko bi odoleo da tebe ne namagari kad ima tako velike ui? O, bako, bako, zato
ima tako velike ui?
KIRA: i ta ti sad to, molim te, znai?
Ali Tom je ve krenuo preko sobe da sebi sipa jo jedan viski, uveren da sve konce njihove rasprave
dri u ruci.
TOM: Ja nemam pojma ni o emu. Ali eto, i ja znam da se ovaj stan i ova kola u kojoj radi nalaze na
pedeset kilometara jedno od drugog.
KIRA: Pa ta? Tako se desilo.
TOM: Ma nemoj?
KIRA: Tako je ispalo. Adela, ona je nala ovaj stan. Bila je oajna.
Tom u nju uperi jedan ravnoduan, podsmeljiv pogled.
TOM: Ti si se rtvovala, je l se bee tako kae? Nije ti bilo dosta to si se zaposlila u jednoj rupi.
Taman posla, mora ti jo gore sebe da kazni, pa, e, sad i ivi u rupi. i jo plus ceo bogovetni dan
provede vozikajui se od jedne do druge rupe!
KIRA: Pobogu, ovee, ta to pria?
TOM: i nije ti to dosta, jo i prislukuje neke jadnike dok se vozi! Ko da slua Sokrata ili Antajna!
Kira odlazi do kuhinje da spremi aj ali to njega ne zaustavlja.
Je l treba moda da te podseam ko su bili moji? Puka sirotinja. Na mojoj porodinoj lozi ne visi ni
jedan dravni pravobranilac, e vidi, kad pone tako kao sitna boranija, veruj mi na re, nee ti na
kraj pameti pasti, ta sentimentalna iluzija da od sitne boranije moe bilo ta da naui.
Kira je krenula da sipa vruu vodu u ajni, ali je Tom toliko isprovocira da se, energino odmahujui
glavom vraa iz kuhinje.
KIRA: Ne, neverovatno, ne mogu da verujem... Kako si se prepao...
TOM: Ja se prepao?
KIRA: Jo pita.
TOM: A od ega to, moliu lepo?
KIRA: Kad god se pohvali neko obian normalan konobar kuvarica, neko ko radi obian posao
ti se pretvori u psa na lancu i eka da pogrei. A onda to, care! Najzad e moi da ga ugrize.

TOM: To nije tano.

KIRA: Je l da? (Ali sad je doao njen red da se osea pouzdano.) Kad sam jednom rekla da je Frenk
veoma bistar. Ti si rekao, Ma daj, Kira, ta ima da se laemo, pa nije sluajno voza...
TOM: Pa dobro, ta treba da kaem? Jel bi htela da te laem? To je sve gola istina!
KIRA: Ma, nemoj, molim te, ti s tim ovekom ni ne pria. Ti sa njim nee ak ni da pria.
TOM: U stvari, da se nas dvoje razumemo, neu da kaem da se Frenk rodio kao budala. ivota mi, to
nikad ne bih rekao. Ali, da ga okrene, brate, na glavake, pa ja mislim da bi mu se sva pamet odmah
prosula na zemlju.
KIRA: Eto zato ja radim tamo gde radim? Muka mi je vie da sluam kako niko ni za ta nije
sposoban. Tolike ste ljude jednostavno otpisali!
Ali Tom se, ispijajui viski, udaljuje. Sad se ve ludo zabavlja.
TOM: A, tako znai. Kapiram, pa ti si se preporodila. Sad si mi konano jasna.
KIRA: Tome...
TOM: Za tebe su sada svi dua od oveka! (Sad pak Tom pokuava da probije zid koji se ispreio
izmeu njih, poto je iznenada izgubio strpljenje i poeleo da prepucavanje konano dovede do kraja.)
Daj, Kira, molim te! Daj da budemo ozbiljni! Pogledaj samo gde ivi? Pogledaj, leba ti, ovu grejalicu!
Je l hoe da mi kae da ona u tvom ivotu ima neku presudnu psiholoku ulogu? Tebi za
informaciju, postoje prodavnice prodavnice, zna, je l tako, ta je to. VIdi, u tim prodavnicama
prodaju se i grejalice. i nisu skupe. E, sad, hvala Bogu, druga je stvar to one tebi nisu po volji, jer,
gle uda, te grejalice kao za inat greju!
Tom odmahuje glavom i dok prelazi preko sobe da bi uzeo ojo viskija, dosee pravi razlog svoga
nezadovoljstva.
Optuuje mene da sam udovite da sam ja kriv. Kako u da skenjam ivot onom mom dripcu od
sina. Ali razlika je u tome to ja to barem priznajem. Barem veeras sam se s tim pomirio. A ti! Kao da
priam sa nekom svetom muenicom! Zapucala u neku vukojebinu e, da bi na svojoj koi otkrila kako
ovek od ivota moe sebi da napravi pakao.
KIRA: Je l ti misli da ja to radim? Je l ti stvarno misli da je u tome stvar?
Ali Tom se ve ponaa kao da je pitanje isuvie besmisleno da njega troi rei.
TOM: Ma daj, bre, sluam te sve vreme. Sluam ta govori... Te neki autobus, te neka kola! A tek
ovaj nazovi stan... i sve se neto mislim, gospode Boe, mora da se moja stara dobra prijateljica
ulanila u neku mranu sektu. Dala se ena u pokajnice. (Odjednom se zasmeje, poto mu je na
pamet pala sledea misao.) Pa, ceo svoj usrani ivot provee u nekom samoodricanju! To bi i budala
shvatila. Je l zna kako se to zove? Brisanje memorije! Puj pike ne vai! Bei glavom bez obzira
takvom brzinom.
KIRA: Beim, kae?

TOM: Da. Pa ta drugo? To je tako oigledno.

KIRA: Pa, da, ba sam glupa. Od ega je to, molim te, od ega ja to, molim te, beim?
TOM: Je l zbilja potrebno da ti objanjavam?
Delom skroman, a delom umiljen izraz Tomovog lica razbesni Kiru makar koliko njegove rei.
Ozlojaena, okrene mu lea.
KIRA: E, stvarno, da mi je neko... zato mukarci uvek misle da su oni stalno u pitanju?
TOM: Zato to je u ovom sluaju tako!
Ali Kira ne stigne ak ni do kuhinje a da se ponovo ne okrene da mu uzvrati.
Samo u ovo da ti kaem. Uvek si bio majstor za protokol. Uvek si znao kojim redosledom treba da idu
stvari. Prvo me pojebe pa tek onda pone da me kritikuje.
TOM: Zna ta, Kira...
KIRA: Mislim, da si mi na poetku rekao kako sam slaba i izopaena, da si mi odmah rekao, da ja, u
stvari, beim od tebe e, to bi dabome, bila nepopravljiva taktika greka.
TOM: to jeste jeste. Priznajem.
KIRA: Ali, gazda kao to si ti zna kakav je red. Palainke se, jebem mu mater, ne slue pre supe!
Ovo je rekla sa takvim jedom da sada konano moe da mu okrene lea i ode po aj.
TOM: Uzdrau se od komentara. Pa, za ime Boga, diplomirala si kao najbolji student generacije.
KIRA: O, je l tako?
TOM: Bila si najbolja.
olju sa njegovim ajem Kira stavi na sto nadomak kojeg zastane i sama pijui aj.
Ima li onda ieg alosnijeg, ieg glupljeg, od toga da sedi ovde i trai svoj talenat.
KIRA: Traim? Ne bih rekla.
TOM: Kira, pa pogledaj na ta lie deca koju ui! Dno dna!
KIRA: Ba zato i mislim da taj talenat ne traim. Samo ga koristim na nain koji ti ne odobrava.
Spustila je svoj aj pa odlazi u zamraenu spavau sobu, ostavljajui pri tom otvorena vrata.
TOM: (Nastavljajui kao da je ona i dalje tu): Bilo ko od ljudi koji rade kod mene... za koje tvrdi da
me ba briga da im ne dajem ansu. Kad bi video kako si proerdala taj dar koji ti je Bog dao.. Pa ja
mislim da bi popizdeo.

KIRA: (Iza kulisa): Ajde?

TOM: Samo bi rekli da si blesava i razmaena. Pa zna da bi mogla da predaje ne bilo kom
univerzitetu. Ali ne, gospoici nigde ne valja. Osim, naravno, tamo gde nita ne valja... (Stoji tako
zadovoljan sopstvenom ironijom koja sve vie prerasta u neko opte neraspoloenje.) Dabome, samo
u ovoj zemlji, samo ovde u ovoj zemlji ljudi misle da si kriminalac ako napravi neto od stvog ivota.
Sve, samo da nisi uspean!
KIRA: Kakav uspeh!
Ponovo se pojavljuje na pragu spavae sobe. Obukla se i sada na sebi ponovo ima farmerke. On je
gleda.
TOM: Sedi u ovom dupetu i krade Bogu dane. A iz inata. Iz istog inata. ene ko ene.
KIRA: Kakva sentenca. Ba udno da to ujem od tebe. ene ko ene izuzetno originalno.
Tom zna da je ovim izneverio uzrok svoje ogorenosti tako da u raspravi s njim Kira odjednom stie
nadmo. Podiui vebanke s poda, ona sa aljenjem progovara.
Ne mogu ljudi da odole a da ne pitaju iz kog razloga uopte pomaem toj deci. Ja im pomaem zato
to je njima pomo potrebna.
Tom joj okree lea i poto ga nije ubedila jednostavnost njegovog odgovora. Ali ona se ve okrenula i
odnosi vebanke pozadi na sto dok iz nje sve vie izbija bes.
A svi se sprdaju. Nesrenici. Radi taj posao jer osea da nije ispunjena. Nema mukarca. Da ima tipa,
da je ispuni zna kad bi radila tako neto! Sigurno lezbejka? Zato bi oveku uopte padalo na pamet
da pomogne drugom oveku? Pa nije smak sveta.
Odjednom njene rei postaju tako vatrene i estoke da Tom ostaje bez teksta.
Dovde mi je vie tih to sole pamet. Dovde mi je tih desniarskih drkadija. A je l zna zato? Zato
to im je srce na mestu tek kad ponize sve one koji, za razliku od njih, na jedvite jade zarauju svoj
hleb. (Zastala je potvrdno klimajui glavom.) Spomene li samo da si socijani radnik, da si staratelj
ili vaspita svi e da ti se smeju. Je l ti uopte zna ta rade ti socijalni radnici? Svaki bogovetni dan!
Pokuavaju da iiste kanalizaciju ovog drutva. iste ubre. Rade ono to niko drugi nee da radi. A
da im za to moda neko ne kae hvala! Oni peru svoju neistu savest. U piku materinu! Pa kau,
socijalnom radniku,Znate ta kada bih ja radio taj va posao, razume se, kada bih ga ja, nedaj Boe,
radio... Ja ga, moliu lepo, ne bih radio tako kao vi... (Okree se, odjedanput agresivno.) E, pa, zna
ta: Nema problema, samo se vi, jebi ga, prihvatite posla. Izvolte politiari, novinari popriajte vi s
narkosima. Pazite samo da vam se ne rasture porodice. Nemojte sluajno da vam deca kradu po
ulicama. Da se muevi i ene ne poubiljaju meusobno od batina! Da vas vidimo kad ste tako
pametni. Ovaj posao je jedna velika igranka. Svako moe da igra. Ima samo jedno pravilo. Ne moe
da igra za dabe. Mora da plati svojim sopstvenim vremenom, svojim sopstvenim trudom, a ako
nee, alim sluaj, jebi se!
Njene neotesane i bezdune rei tako su zapanjujue da se Tom za trenutak ukipi.
TOM: U redu, shvatam ta hoe da kae.

KIRA: Daj Boe.

TOM: Taj tvoj posao ispunjava te do kraja.
Kira ga prostreli prezrivim pogledom.
Ali, Kira, je l ti hoe da mi kae i da si srena?
KIRA: Nemoj tako, Tome, to nije fer!
TOM: A ta nije?
KIRA: Zato to je pokvareno da me pita takve stvari. Zna ti vrlo dobro. Hoe da me navue!
Ali Tom se ve odmakao da uzme jo viskija. Povratila mu se sigurnost. Sad se ponovo zabavlja.
TOM: Zna da pria kako si pobegla od svog oca. Stalno si nam to govorila. Kako si imala hladno i
bezoseajno detinjstvo! A ovamo ta, zabila si se u ovu jazbinu, ivi isto kao on samo bez igde ikog.
KIRA: Gluposti!
TOM: (Iznenada stiava glas.) Jedan jedini put nisi bila usamljena, jedini put si ko sav ostali svet
ivela meu prijateljima... Onda kada si ivela sa nama.
Kira ne odgovara, ve samo gleda u njega dok se on, siguran u sebe, povlai.
KIRA: Sve bih dao, je l da, samo da ne budem srena. Kad ti je ve okrenula lea samo da ne
stanem na noge. Ni za ta na svetu.
Ovo je toliko blizu istini da se Tom jednostavno pokunji, dok se ona smeje, zabavljajui se to sad ona
njega moe da ismeje.
Uao si u ovu sobu, istog asa si poeo da otvara fioke.
TOM: Kakve fijoke?
KIRA: Da zagleda po policama, prevre papire, molim ti se, samo da nemam nekog!
TOM: Ma nemoj!
KIRA: Ju-hu, imal li kakvog mukarca na vidiku?
TOM: Ne bi mi na pamet palo...
KIRA: Ma, naie se ve neka muka stvarica. Neki poklon. Kravata. Muke arape.
TOM: Ma, daj, nemoj da bude smena.
KIRA: Smena? Mislim da si barem pedeset puta pretraio ovu sobu uzdu i popreko. Zavirio u svaki
boiji oak. ak si i krevet, jebo te, njuio! Ko neka ivotinja. Moje... To je moje...

TOM: Kira, zna i sama da to ni je istina.

Ali njoj je isuvie zabavno da bi prestala.
KIRA: Da ovek prosto ne poveruje odakle tolika nadmenost kod ovog sredovenog mukarca. Umislio
da je ponaanje drugih ljudi pa neka je u pitanju i njegova biva ljubavnica uvek nekako tesno
povezano sa njim.
Smeje se odlazei da sebi sipa jo aja. Zna da e Tom teko moi da joj protivrei.
TOM: Pa kad jeste!
KIRA: Pa zar nisi, o, Boe, zar nisi sam rekao da smo za tebe svi iva bia a ne stvar...
TOM: Ba tako.
KIRA: Nismo tvoje vlasnitvo, je l tako bilo! A opet stoji tu i kuka mi kako ena nije htela da ti
oprosti.
TOM: Pa kad nije!
KIRA: Izvini, a ta kog avola i da ti oprosti? Pa, ti si sve vreme sanjao drugu enu.
TOM: Dobri, dobro...
KIRA: MIslim, ovee boiji...
TOM: Rekao sam, dobro!
Prvi put da je Tom ozbiljno zbunjen i usplahiren. Kira odmahuje glavom koliko ne moe da se naudi.
KIRA: Pre samo par sati priao si mi kako si sve vreme dok je umirala mislio na mene! Je l tako bilo?
A sad stoji i mrtav ozbiljan trai od mene da saoseam u nesnosnom bolu, kako tvrdi, ona nanela
tebi!
Toliko je porazila poslednjom reenicom da ne moe nita da joj odgovori. Tako se sada ona odmakne
od njega, do te mere sigurna u ono to je rekla da poinje da se smeje.
TOM: Dobro, uo sam, vie...
KIRA: Ali, brate, ak bi i ti morao da razume da, u ovom sluaju, saoseanje moda... kaem moda,
pretee na drugu stranu.
TOM: Kae to samo zato to nisi bila tu.
Be imalo strpljenja, Kira mu istog asa okree lea, i iznervirana starom optubom, odlazi u kuhinju.
KIRA: Opet ti jedno te isto!
TOM: Kad je u tome stvar. U tome je sutina svega ovoga.

KIRA: Je l ti stvarno tako misli?

TOM: Jednostavno si otila! Ti si od mene jednostavno otila, i to je injenica. (Uperi u nju prst kao da
mu je ona neka neposluna radnica.) Nisi me ni pitala. Donela si odluku sa kojom se ja nikada nisam
sloio.
KIRA: (Istog se trena brecne, nesposobna da ozbiljno shvati njegovu ogorenost): Nisi se sloio? Je l
trebalo moda da potpie da si saglasan?
TOM: (Istog je trena prozre po tonu): Dobro, sad...
KIRA: Ili da lino donese odluku? U otpisu. Je l tako ree? Pa ja i Alisa ionako nismo isto proknjiene
kod tebe. ta e, ja ti izgleda, nisam bila kurentna roba!
TOM: Ha, ha, ba si duhovita. Jako si mi ti duhovita.
On se odmie, klimajui potvrdno glavnom kao da je sve to do te mere jasno da nema potrebe da bilo
ta kae. Ali ona uiva, ubacila se u tos.
KIRA: Nisi sazvao upravni odbor da prodiskujete o posledicama mog odlaska na poslovanje firme?
TOM: Je l ti to smisao za humor? (Okree se i, kako polako iezava njegov smisao za humor,
progovara tek s primesom aljivosti.) Profesori i njihove fore! Moe misliti. O biznisu nemaju pojma
ali im je zato dobar za zajebavanje.
Tom zlovoljno ode da sebi naspe jo viskija. Kiru sada vie nita ne moe da zaustavi.
KIRA: Niko ne razume biznis. Svuda sluam samo o tome. jadikuju toliki biznismeni. i sada svi mi
treba da padnemo na kolena i da im zahvalimo jer oni vie ne zgru lovu. Sada se to zove mnogo
lepim imenom stvaranje blagostanja...
Tom je pogleda bespokojno, ali ona se i dalje ludo zabavlja.
I dalje trpate pare u svoje depove. Pa kako onda da se ne smeje. Odjedanput to je nova bolest!
Samosaaljenje! Samosaaljenje parajlija! A najbolji bi lek za vas bio da mi svi stanemo u red pa da
vam redom zahvaljujemo (pribliava mu se sada ve ozbiljno.) E, pa, vidi, ja ivim meu drugaijim
svetom. Meu ljudima koji esto nemaju ama ba nita. i kod njih sam naila na jednu veliku vrlinu:
za razliku od bogataa, oni nemaju iluzija da su ikad u ivotu napravili neku pravu stvar! Neki pate od
preosetljivosti. Kako su neshvaeni i potcenjeni. Ne, oni se iz dana u dan bore da preive na ulici. A
to se ulice tie, tek kada se na njoj nae... kad ti nema druge nego da naui kako da na njoj
preivi e, to ti je hiljadu puta tee nego da se probije na tamo neko inostrano trite, tee nego da
opstane u vladi.... pa, da, tee je ak i nego da upravlja koje kakvom bankom. (Potvrdno klima
glavom izokola ciljajui na ono to je on prethodno rekao. Stiava glas.) Tuno je, Tom, to si ti to
nekada znao. Kada sam te upoznala, sve to vrlo dobro znao. To se na tebi videlo. To je bio tvoj arm.
Zbog toga si i bio drugaiji.
Tom je pogleda.
TOM: Ba ti hvala.

KIRA: Nema na emu.

TOM: Dobro mi je dolo to predavanje.
KIRA: To nije nikakvo predavanje.
TOM: Ne, ne, ba lepo od tebe. Od sada pa nadalje pokuau da ne kukam. (Sputa pogled, tiho se
podrugujui sam sebi.) Sad kad sam napravio neke pare, je li, sad nemam vie nikakva prava da bilo
ta oseam.
KIRA: Nisam to rekla.
TOM: Za tebe, izgleda, ljudi vie nisu ljudi. Za tebe su oni sada simboli. Evo, naprimer, ja sam
simbol... Simbol neega na ta si ti oigledno ljuta.
KIRA: Ma, daj, molim te, zna i sam da stvar nije tako jednostavna.
TOM: (Ne osvre se na njeno nerviranje, ne da se zbuniti.): Vidim da si besna. A nisam siguran da ba
vidim zato.
KIRA: to ne poe sa mnom? Samo jedan da da provede sa mnom? Sve ima da ti bude jasno.
TOM: Pa da, u to sam siguran. Nepravde na ovom svetu koliko hoe. Tako je oduvek i bilo. Pitanje je
samo ta to tebi treba da je trai.
Oboje znaju da je meu njima dolo do odluujueg trenutka. Tom je sasvim miran, gotovo da se
osmehuje.
Ti si uvek svima govorila da. im si dola, to sam primetio. Zbog toga su te odmah zavoleli kako je
Kira fina osoba! odmah se vidi da je Kira sjajna devojka... (Pravi pauzu, krotak i svestan svojih
namera.) Pa onda naravno kad ti prijateljica predloi da sa njom doe u ovaj umez da. Nema
nikakvih problema, ti e to da preuzme na sebe da. Ma kakvo maltretiranje da. Tebi e biti
drago. Eto, takva si ti. Pa ak i kod nas kad si dola, isto je tako bilo. Kad smo Alisa i ja hteli da
izaemo da, ti e drage volje uvati decu. Nikako mi ne ide u glavu. Nikako mi nije jasno, kako to
da postoji samo jedna osoba, jedna jedina osoba na ovom svetu, kojoj si ti rekla ne. A to je ovek koji
te je pitao da mu bude ena.
Kira sedne utke ga posmatrajui.
Seam se onog jutra kao da je bilo jue. Odmah sam siao kod tebe. Ali ti si ve bila otila u
kancelariju. Pozvao sam te telefonom i rekao, Alisa je saznala. Imamo priliku. Daj da ve jednom
raskrstimo s tim... A ti si na to spustila slualicu. i itavog tog dana vie nigde nisam mogao da te
naem. U kancelariji su mi rekli da si iz ista mira izletela.
KIRA: Ba tako.
TOM: Ali zato? Moj brak se raspao. i ti si to znala. Pa ni Alisa nije imala nikakvu elju da s tim teramo
dalje.
Kira se ne pomera. Samo ga posmatra.

Mogla si da ode do Alise, da razgovara. Makar da pokua. Mogla si da doe kod mene. Ali ne. Ti si
se ponela kao poslednja kukavica. Pokupila si stvari i izgubila se.
Kira ga mrko pogleda, ali mu ne odvraa.
A, da, ti tvrdi da se to uradila zbog Alise.
KIRA: Izmeu ostalog.
TOM: A i zbog dece. Ali to ni je istina. Je l tako da nije?
KIRA: ta hoe da ti kaem?
Pogleda ga ozlojaeno, kao da je saterana u oak dobivi priznanje koje je htela, Tom se otetura da
uzme jo viskija.
TOM: Bolelo je tebe dupe za ono to je Alisa oseala. Njena oseanja posluila su ti samo kao izgovor.
Pa evo i noas, ta si mi rekla. Najlepa je ljubav ona preljubnika. E, pa, ja da ti kaem, nije.
Najlepe je kad voli punim srcem. Nego ta, pa jo kad nema ta da krije. Kad vas je samo dvoje.
E, tad je, vidi, rizik. i to ne rizIk da e neko da vas otkrije. Rizik kad se vas dvoje sami do kraja
upustite. Ali to podrazumeva upravo ono to ti izbegava. To znai da mora celog sebe da da. (Vie
nema potrebe da najavljuje. Kroz glas mu probija aljenje.) Pa pogledaj ta ti radi i dan danas.
Drobi mi o tome koliko voli ljude! Koliko te opinjava hrabrost tih ljudi koje sree u autobusu! E, pa,
nije ni udo da ih voli. Kad e iz tog autobusa za koji minut da izae.
Kira i dalje sedi, sada ve iz inata. Raspoloenje joj se iz tuge pomrailo u ozlojaenost.
TOM: Pa je l ti misli da sam ja slep? Voleti ljude, ta je to za tebe. Nita. Ali voleti jednog od njih... E,
vidi, to je ve neto. Neto to moe skupo da te kota.
KIRA: To nije fer.
TOM: Je l nije? E, ja bih rekao da jeste. Ti te ljude voli zato to ne mora s njima da ode kui.
KIRA: (Oborenog pogleda, tiha i nepomina): Ti nema srca. Ja sam ovde zapoela nov ivot.
TOM: Vidim. Izbacila si novine. Televiziju isto tako. Pa zato, da te ovek pita? Ajde, objasni, otkud to?
ta je, da ti moda ceo svet nije okrenuo lea? Krenula u preporod. Treba svoj ivot da
preporodim, je l tako bee. Treba da ponem iz poetka. Misli da e moi? Kira, pogledaj se! Nee
da ti krene, pa nee. Kako da ti i krene? Kad uporno pokuava da bude neto to nisi. Kad uporno
bei.
Odmahuje glavom, istinski rasren njenom oiglednom pasivnou. Izbezumljuje ga to Kira i dalje
nepomino sedi u stolici.
ta je s tobom? ta si to uvrtela sebi u glavu? to te ne ostavi taj avo na miru? Ne razumem.
KIRA: Ne razume. Naravno da ne razume.
Glas joj je leden. Konano joj se dua prekalila. Tom pokuava da izgladi stvar.

TOM: uj...
KIRA: i nikad nee, razumeti. To razlika izmeu tebe i mene. Jaz, ta li. (Ni okom da trepne. ini se
da potiskuje svoja najjaa oseanja.) U pravu si. Samo mi je jo bes ostao. (Sputa pogled.) A sada te
molim da ode.
TOM: Da odem?
KIRA: Da. Dobio si ono to si hteo. Hoe da ti kaem da te nikada nisam dovoljno volela, pa, eto,
neka ti bude. Nisam. Da zavrimo ve jednom. U redu?
Pomeri se na drugu stranu stola na koju prenese i gomilu vebanki. Sputa ih na sto, stavlja naoare i
mirno otvori prvu vebanku.
Osim toga, sve ove vebanke, vidi, treba da pregledam.
Tom je do te mere raspameen njenom suzdranou da iznenada gubi ivce. Naglo dohvati vebanku
sa vrha i nasumice zavljai preko sobe.
TOM: Ma daj, zajebi vie te vebanke i tu decu. Koga folira? U sred noi pregleda pismeni? Pa je l
misli da u da ti poverujem? Zna ti vrlo dobro ta osea prema meni. Zato to ne moe da
prizna?
Povikavi na nju, dohvati jo vebanki i razbaca ih po sobi. Kako ona na to ne reaguje, uzme jo par
svezaka. A zatim, vie iz nemoi i neke pometenosti odgurne gomilu.
KIRA: Molim te, idi se obuci.
Tom je za trenutak pogleda, a onda se okrene i zae u mrak spavae sobe. To to se upravo desilo,
Kiru je vidno potreslo. Ode do kuhinje i naspe sebi au vode, koju zatim ispije. Odlazi do kredenca i iz
jedne fijoke uzme malu podsetnicu. Zatim ode do telefona i okrene jedan broj.
KIRA: (U telefonsku slualicu): Da. Halo... Jedan taksi za ulicu Kenon broj 43. (Slua sagovornika.) U
redu. Neka pozvoni. Stan Polis. (eka jedan trenutak.) Hvala vam. Da, to pre.
Spusti slualicu. Stoji za trenutak, a onda se vrati za sto. Za trenutak je nepomina. Tom se u sobu
vraa u svom odelu, ali cipele nosi u ruci. Dok on seda u fotelju da bi se obuo, oboje se ponaaju kao
da su u sobi sami.
KIRA: Pozvala sam ti taksi.
TOM: Aha, u redu...
KIRA: Pa da ne bi zvao Frenka.
Pogleda ga ljubazno, trudei da joj rei zvue prirodno. Ali oboje su potreeni. Prolo je tri sata ujutru
a nita od onog to su oboje nameravali nije se dogodilo.
TOM: Dok se ja dovuem kui, bie ve vreme da krenem na posao.
Obukao se i izgleda da smetenije ne moe. Odea mu landara, izguvana i neuredna. Kira ga osmotri.

U glasu je neka iskrena srdanost.

KIRA: Tako si smean. Ako smem da primetim, zaboravio si kravatu.
Ode u spavau sobu da bi je potraila. On se za trenutak osvrne po sobi, znajui da je poslednji put
gleda. Ona se vrati u sobu i prui mu kravatu. On je uzima i ode do malog ogledala koje visi iznad
sudopere. Ona sedne za sto.
Pita me da li se seam onog jutra. Seam se ta je bilo pre njega. i kako je uopte dolo do toga da ti
napiem ona pisma.
Tom se okrene. Ona pogleda pravo u njega.
Je l se sea ti zato sam ih napisala.
TOM: Naravno. Otila si na letovanje.
KIRA: Da. Prvi put u ivotu, sama samcata. Poto vas dvoje niste mogli da poete mislim da ste
otvarali nov restoran.
TOM: Tako je.
KIRA: A ja bila premorena, pa zapela da poem. i ti mi kae, da mi obea, Kira, da e da mi pie,
koga god da na moru upozna...
TOM: Bila su to divna pisma.
KIRA: Lepo da su ti se dopala. Sedim na plai i pomislim ajde da mu ulepam dan. Da mu napiem
ono to jedna eka da uje. ta kad je i onako istina. Nikada nee znati koliko sam s tobom srena.
Nikada, nikada nikog neu voleti kao to volim tebe...
Tako je direktna a jednostavna da se ini kao da te rei izgovara prvi put.
A svi na plai bulje u mene. i umiru od smeha. Vidi onu ludu engleskinju a bila sam stvarno bela ko
sir lei pod suncobranom i tek s vremena na vreme narui neko pivo. (ini se kao da se izgubila u
uspomenama, ali ga iznenada jo jedanput pogleda pravo u oi.) Kae da ne umem da dajem, da
nikad nisam davala. Davala sam u tim pismima. Dala sam sve to mi je bilo u srcu. I sama pomisao
na tebe ispuni me toplinom i ljubavi. Neka traje zauvek...
TOM: Jeste.
KIRA: Bila sam na plai ali sam bila ovde sa tobom, dok si tvojim ruerdama otvarao koverte.
Tom se pomeri im ona nastavi da govori.
A onda kad sam se vratila. Pitala sam te za pisma, rekao si, ma, ne brini nita, sve sam sredio. Imam
jedan sef na tavanu. Nema teorije da im se Alisa ikada priblii...
TOM: i nije je ni bilo.
KIRA: A onda tog jutra... Prvo to sam te pitala preko telefona bilo je kako ih je nala.

TOM: Pa, jeste...

KIRA: Onako preko noi, sakrio si ih negde u kuhinju.
TOM: Ba tako. (Priblii joj se u elji da se odbrani.) Ali i to sam ti rekao, no pre toga sam ih izvadio
da ih proitam. i priznajem, popio sam koju vie. Alisa je bila zaspala, pa sam pomislio, probudiu je
ako se sad budem peo na tavan. (Zastaje za trenutak, pokuavajui da nae to jednostavnije
objanjenje.) to da ih samo za veeras ne sakrijem u kuhinju. A posle u ih vratiti gore.
KIRA: Ali?
TOM: Nemoj me jebati, zna ta se desilo. Spremao sam se za posao... i vie ni sam ne znam... Frenk
me ekao, bio je neto nervozan na mene, neto me pourivao. Vie nemam ni pojma zato... Otiao
sam na posao i ta sad? zaboravio sam na njih.
KIRA: Ostavio si ih u kuhinji.
TOM: Da. Jo onda sam ti rekao da je bilo kretenski. Rekao sam ti da je bilo glupo. Bila je ista
nepanja.

KIRA: Ne, Tome, nije bila nepanja. Bilo je namerno.

Odjedanput tiina. Vidi se da Tom razmilja kako da joj odgovori da li joj se usprotivi ili povinuje.
Ko Boga te molim nemoj da me lae? Sve, sve, samo nemoj, molim te, da me lae!
Tom zastane, pokunjen njenom reakcijom, a zatim njena zebnja pokulja na videlo.
Je l misli da je meni bilo lako da vas ostavim? Svaki dan sam mislila ta li se desilo s vama dvoma?
Ali nisam mogla da ostanem. Kako? Kako da kaem Alisi... Znaj da te u dui nikada nisam izneverila.
Kunem ti se mi emo te veno voleti i potovati... (Gorko se osmehne besmislu izreenog.) Pa je l
misli da bismo ikada bili sreni? Ti i ja? Moda, onako ko to su ubice srene. i sve vreme se pitam
kako je mogue jedino... jedino to sam ga molila da ni za ivu glavu ne uradi... on je lepo otiao i to
namerno uradio...
TOM: Ali, Kira, to prosto nije istina!
On se okrene ne znajui da vie nema argumenata. A nju njegovo oputanje umiri.
KIRA: est srenih godina. Ti si morao da pokvari. Jer tebi kad neto ne valja nikad nije dovoljno.
(Poinje da se uzbuuje od vlastitih rei. On zna da govori istinu.) Kae da si znao da sam vas volela i
cenila, da si znao koliko si voljen. To ipak ne moe da bude istina. Jer da si to znao, zato bi sve to
bacio u vodu? (Pogleda ga, potpuno iskreno.) Ja te volim, jebo te Bog. Ja te jo uvek volim. Volela
sam te vie nego to te je iko na ovoj planeti voleo. Ali posle onoga to se desilo, ja ti vie nikada,
nikada neu verovati.
TOM: (Sada ve ozbiljan, moleiv i nepopustljiv): Htela si da ima porodicu. Kae da ti je upravo do
porodice i bilo stalo. Ja bih ponovo da imam porodicu.

KIRA: Sada je prekasno. i ti to zna.

TOM: Je l? Ko zna? Valjda si u pravu.
uje se zvono na ulaznim vratima. Ona se okree i pogleda kroz prozor. Oboje stoje, udaljeni jedno od
drugog. Tom se ne pomera.
TOM: Mora da sam dugo iveo uz tu boletinu. Taj rak ti, brate, skenja mozak. Pone da misli kako
nita nije sluajno. Kako je sve neka vrsta boije kazne. A jednom kad tako neto pomisli, kao da si
ve riknuo.
Opet se zauje zvonce. Ona otvori prozor da bi povikala na ulicu.
KIRA: Evo, sad emo.
Ali on se ne pomera. Ona uzima kesu u kojoj je doneo viski i u nju stavlja flau sa ostatkom pia.
Tvoj viski.
Ali on ga ne uzima.
TOM: Doao sam danas ovde da od tebe zatraim oprotaj. Mislio sam da e rei pa dobro, u redu je.
Deava se. Nije svet sudnica. Sve je uglavnom puka sluajnost. Jedna osamnaestogodinjakinja silazi
nizu ulicu... Ko zna ta sve donosi. Valjda sam samo hteo da mi se od toga neto vrati.
Molba koju joj je uputio tako je iskrena i od srca da ona ne moe da odgovori. Ponovo se uje zvonce.
Tom se smrknuto nasmeja, preputajui se neizbenom. Pree preko sobe i poljubi je u obraz.
Zbogom.
KIRA: i tebi zbogom.
Tom je pogleda na trenutak a zatim krene ka vratima, ali se okrene pre nego to izae.
TOM: Ako nita drugo, to ne navrati makar do nekog restorana. Ima jedan, moda ak i dva.
Stvarno su prva liga. Zna, kad je vee dobro, kunem ti se, skoro da je isto tako lepo kao da jede kod
kue.
Okrene se ne gledajui je i izae iz sobe zatvarajui za sobom vrata. Ona oslune kako silazi niz
stepenice. Za trenutak baci pogled po sobi, ugasi svetla a zatim ode do grejalice i izvue utika. U sobi
nestade crvenog sjaja.
DRUGA SCENA

Sa prozora kroz mrak poinje da svetluca jutro. Kroz taj mali kvadrat belog svetla ono po ledenoj sobi
baca jezive senke. Od prole se noi nita nije ni pomerilo. Flae i ae, nepojedene pagete, escajg
ostavljen na podu i kolske vebanke razbacane po tepihu lee u onoj pustoi. U sobu kao da je pala
bomba. Ve izvesno vreme na donjim, ulaznim vratima neko buno kuca, lupa i zvoni. Posle nekoliko
trenutaka, iz spavae sobe istrava Kira, u hodu navlaei odeu. Uspela je da obue farmerke, i sada

samo nabacuje dempere i koulje. Buka ju je oigledno probudila poto izlee neverovatnom
brzinom.
KIRA: ula sam, pobogu, ta je sad? Idem. ta se deava? (Izlazi iz sobe. uje se kako silazi niz
stepenice i otvara vrata. Iza kulisa.) Ajoj, ne mogu da verujem. ta e ti sad ovde? ta ti je to? Ajde
ui ta si ostao na toj ladnoi.
uje se kako se zatvaraju vrata kako se njih dvoje, zasmejani i uzbueni penju uz stepenice. Njihovo
rano jutarnje veselje i ivahnost u suprotnosti su sa mranim raspoloenjem prethodne scene.
EDVARD: (Iza kulisa) Pui e od smeha kada bude videla. Samo da uspem da ga iznesem gore.
KIRA: (Iza kulisa) E, da mi je neko priao...
Trenutak kasnije, njih dvoje se pojavljuju na sceni. Umotan u al Edvard nosi ogromnu stiroporsku
kutiju, koju jedva uspe da provue kroz vrata njenog stana. Kutija iznosi nekih metar u irini i visini i,
po svemu sudei, prilino je teka. Dok ulazi u sobu, Edvard govori. Kira ide za njim.
EDVARD: Nemam pojma... Prvo sam pomislio, nemoj, bre, da pravi budalu od sebe.
KIRA: Ajde spusti to ovde. (Smeje se dok zatvara vrata i isti sto da bi on stavio kutiju.) Gospode,
koliko je sati?

EDVARD: Ve sam se bio prepao da te neu zatei. Rekoh, da nisi ve otila.

KIRA: Blagi Boe, pa ja sam se uspavala. (Usred noanjeg nereda pronalazi mali budilnik.) Sad e
sedam...
EDVARD: Mislim, nemam pojma, moda ja stvarno nisam normalan. Mislim, kad mi je ovo palo na
pamet. (Spustio je kutiju na sredinu stola i ponovo stidljivo pone, da imitirajui fanfare, da joj trubi
na usta_.
KIRA: Pa, Mislim ja nemam pojma ni ta ti je to.
EDVARD: E, pa, doneo sam ti doruak. Rekla si da ti od svega najvie nedostaje jedan pravi pravcati
doruak.
KIRA: Jao, Edvarde, ne mogu da verujem.
EDVARD: I, gle, eto ga! (U isto vreme i gord i zbunjen, mladi rairi ruke poput kakvog maioniara.)
Tvoja elja moja zapovest.
Kira ostane razrogaenih oiju dok on istog trena prie kutiji i sa nje podie poklopac. Unutar velike
kutije nalaze se manje kutije, u kojima se hrane ili greje ili hladi. Ali Edvard najpre izvadi jedan
stoljnjak koji zatim rasprostre preko Kirinog stola. Sudei po njegovom ponaanju, za razliku od
prethodne noi, bezbrian je i razdragan.
Otiao sam, zna, u Ric. Imam tamo jednog ortaka. Ustvari, on mi je, najbolji ortak. Iao sa mnom u
kolu. A sad radi tamo u kuhinji.

KIRA: Je li i on ove godine ladi jaja?

EDVARD: Aha.
Oboje se nasmeju na alu od prethodne noi. Edvard poinje da vadi gomilu srebrnarije iz Rica
noeve, viljuke i kaiice za dezert, slnik i bibernik, kao i ukrasnu posudu za puter.
Uspeo je sve ovo da mi prokrijumari. Pazi ti to srebro. ovee. Kae da im svake nedelje nestane
trideset pepeljara. Zamisli, molim te, ljudi ih ladno trpaju u depove. ta e, a kako bi drukije
buruji ostali buruji. A vidi ovo... Ona starinska posuda za puter. Sve sa kockicama leda.
KIRA: Neverovatno.
EDVARD: Da zna, tost im je malo prepeen.
Vadi srebrni stalak u kome je porean prepeen hleb. Sve to obavlja veoma brzo i izuzetno spretno.
Kira je do te mere zapanjena da ne moe ni da se pomakne, ve samo ushieno gleda u njega, kako
kao profesionalni kelner, po stolu postavlja porculansko posue.
Dinja s prutom, uvoz iz Francuske. Prirodni us pomorandu samo to su iscedili. Pa marmelada. A
tu su i kroasani. Ako nita drugo, barem e kafa u ovom udu da ti bude topla. (Najpre otvara srebrni
termos, a zatim iz kutije u kojoj su se namirnice grejala, vadi i otvara jo jednu srebrnu posudu.) A
imamo i kajganu.
KIRA: Fantastino.
EDVARD: Izgleda da se ipak ohladila.
KIRA: Nemari. Ima da poliemo prste. Vidi ti tu divotu!
EDVARD: Sa slaninicom. Mislio sam da e ti prijati.
KIRA: Sino nita nisam ni okusila.
Ali Edvard je ne uje jer iz kutije vadi stone ubruse i drei ih u ruci krene ka njoj.
EDVARD: A sad, glavna stvar. Leba ti, pomirii samo ove servijete.
KIRA: Joj, boanstveni su.
Kira vie ne moe da se obuzda od uzbuenja. Iznenada prebaci ruke oko njega i privije ga uza sebe
dok joj se niz obraze slivaju suze.
Ah, Edvarde, hvala ti. Od srca ti hvala.
Tako ga je vrsto zagrlila da mu ne da da ode. Posle nekoliko trenutaka, on se utke izmigolji iz
zagrljaja a ona obrie obraze.

EDVARD: Ma, daj, ta ti je, to je samo doruak. Doruak ko doruak.

KIRA: Znam.
Za kraj, u sredinu stola Edvard stavlja jednu vaznicu s ruom. Sto izgleda besprekorno. A kao da se
sve desilo u tren oka.
EDVARD: Hoemo i ovo da smaemo?
Ona se nasmeja. Svetlo sa prozora bije sve jae. U trenutku kad Edvard prie stolu da bi seo za njega
Kira krene da po sobi sakuplja stvari spremajui se za posao. Nosei se nekom milju sada se vidno
oraspoloila.
KIRA: Moram da jedem na brzaka. Ima jedan ak da mi se naeka, uim ga, zna, onako na svoju
ruku. Dodatna nastava. Joj, a jo nije ni svanulo! Poneki put stvarno pomislim da nisam normalna.
(Smeje se. Baci stvari na stolicu a zatim stane pred ogledalo u kuhinji da oetka kosu. Za to vreme
pria, sva vesela. ) Budim se u pet i petnaest, pola est. Kad krene da piti ovaj budilnik, mislim se,
dobro, ta ja to radim? ta e mi to u ivotu? A onda se predomislim. ekaj malo taj deko ima kliker.
(Baci mu jedan stidljiv smeak.) E kad vidi da neko od njih ima takav kliker. A ima etrnaest godina
moda, petnest. Roditelji mu razvedeni. Da vidi gde ivi? Ne mogu ni da ti opiem.
Svetlo u prozoru i dalje bije sve jae. Kira protrese kosu a zatim pone da stvari za posao pakuje u
torbu. Edvard je snebivljivo gleda i stoji kraj stola, maltene u strahopotovanju prema njenoj energij i
iznenadnom izlivu veselja.
Zna, kad nastavnik, postoji samo jedna stvar zbog koje sve to ima nekog smisla. A to je da pronae,
stvori, makar jednog stvarno dobrog aka. (Vrati se u sobu i, videvi kolske vebanke razbacane po
podu, poe da ih skuplja na gomilu.) Postavi tako sebi neki cilj. Neki lian cilj. A da za njega zna
samo ati i niko drugi i odatle crpi snagu. A u sebi se moli da to bude samo poetak. (Dohvatila je
i poslednju vebanku a onda, bez ikakvog posebnog razloga, ponovi ono to je upravo rekla.) i to je
to, tako ti je to biti nastavnik. Zacrta sebi neki lian cilj i to ti je dovoljno.
Za trenutak neodluna, primirila se kleei na podu, potpuno nepomino, potpuno izolovana u svojim
sopstvenim mislima, kao da u sobi nema nikog drugog, kao da nikog drugog nema ni u njenom ivotu.
Posle nekoliko trenutaka, Edvard se pomeri i stane iza jedne od stolica koje je postavio uz sto. uvi
njegove korake, Kira brzo ustane.
EDVARD: E, izvolite sesti.
Kira ostavi vebanke na stoi kraj fotelje i prie stolici za koju je Edvard, aljivo podravajui
kelnerske manire poziva da sedne.
KIRA: Je si spreman?
EDVARD: Jesam. ta ekamo?
KIRA: Onda sedaj.
Edvard zaobie sto da bi seo preko puta nje, dok Kira, pridravajui se etikecije, stoji iza svoje stolice,
i eka da i on bude spreman.

Mmmm, kakva divota. Ajd, sad, Edvarde, da navalimo.

Jedno naspram drugoga sednu. On sipa kafu. Ona uzima kajgane i prepeen hleb. S vremena na
vreme se jedno drugome lagano nasmeju, ali ni re jednu ne progovore. Oboje razdragani u isti mah
ponu da jedu. U ovom udnom okruenju sto izgleda nezgrapno savren. Dok njih dvoje jedu u slast,
svetlost s prozora polako prelazi u mrak.