umarski fakultet Beograd

ENERGETIKA U DRVNOJ INDUSTRIJI

Gradimir Danon

Energetika u drvnoj industriji

SADRAJ
1. Uvod............................................................................................................................3
1.1 Energija kao inilac drutvenog razvoja ..............................................................3
1.2 Primarni pojavni oblici energije na zemlji ...........................................................3
1.3 Nosioci energije i energetske transformacije........................................................4
1.4 Energetski resursi................................................................................................5
1.5 Energetika u drvnoj industriji ..............................................................................5
2. Potrebe za energijom u drvnoj industriji .................................................................7
3. Drvni ostatak u preradi drveta ..................................................................................9
3.1 Vrste otpadaka u preradi drveta ...........................................................................9
3.2 Bilans otpadaka pilanske prerade drveta ............................................................10
3.3 Bilans otpadaka u proizvodnji furnira i furnirskih ploa ....................................10
3.4 Bilans otpadaka u proizvodnji ploa iverica.......................................................12
3.5 Bilans otpadaka u proizvodnji ploa vlaknatica ................................................12
3.6 Bilans otpadaka u finalnoj preradi drveta...........................................................12
3.7 Bilans korienja drveta u hemijskoj preradi drveta ...........................................13
4. Drvo kao gorivo ........................................................................................................14
4.1 Vlanost drveta u mehanikoj i hemijskoj preradi drveta ...................................16
4.2 Sagorevanje drveta ............................................................................................18
4.3 Koncentracija tetnih materijala u dimnim gasovima .........................................19
4.4 Odlaganje i priprema drvnog otpatka za loenje ................................................21
4.4.1 Priprema drvnih otpadaka- usitnjavanje krupnog drvnog otpatka...........23
4.4.2 Briketiranje piljevine iverja ................................................................23
4.4.3 Priprema kore za loenje .......................................................................24
4.5 Loita kotlova koja koriste drvni otpadak kao gorivo .......................................25
4.5.1 Loenje na reetki .................................................................................25
4.5.2 Loenje sa uduvavanjem .......................................................................26
4.5.3 Loenje sa donjom propulzijom ............................................................27
4.5.4 Gorionik praine ...................................................................................27
4.5.5 Loenje sa puastom reetkom ..............................................................28
4.5.6 Jamsko loenje......................................................................................29
4.6 Kotlovska postrojenja (deo izmenjivaa toplote) za loenje drvima ...................30
4.6.1 Jednostrujni plamenocevni kotao...........................................................30
4.6.2 Trostrujni dimnocevni kotao .................................................................31
4.6.3 Trostrujni vodocevni kotao....................................................................32
4.6.4 Vodocevni kotao ...................................................................................32
4.6.5 Kotlovi sa termo uljem ..........................................................................32
4.7 Ureaji za preiavanje dimnih gasova ............................................................33
4.8 Dimnjaci ...........................................................................................................34
4.9 Odstranjivanje pepela ........................................................................................35
4.10 Upravljanje postrojenjima koja su loena drvima i njihovo podeavanje .........35

Energetika u drvnoj industriji

1.

Uvod

U prolosti su se problemi proizvodnje, snabdevanja i korienja nosilaca energije reavali u

okviru razliitih struka. Tako se smatralo da se iscrpljivanje odredjenih energetskih resursa odnosi
samo na odredjenu vrstu, odnosno lokaciju i sasvim se zanemarivala mogunost globalnog
iscrpljivanja resursa u srazmerno bliskoj budunosti. Racionalno korienje energije razmatrano je
samo u okviru datog procesa preko njegovog stepena korisnosti, dok je odluujui kriterijum za
primenu bio minimum trokova proizvodnje. Pokazalo se da je sistem ovek-okolina protivrean.
ovek se opredelio za neogranieni rast stanovnitva i svojih potreba dok ovekovo okruenje sa
druge strane je ogranieni izvor potrebnih sirovina i recipijent otpadnih materija i otpadne energije.
Energetika je relativno nova oblast tehnike. Zasniva se na razliitim disciplinama iji je zadatak u
najirem smislu da prati razvoj potreba oveka i obezbedi racionalno iskorienje energetskih
resursa, u skladu sa razvojem oveanstva. U uem smislu ova nauka se bavi predvidjanjem i
planiranjem buduih potreba za energijom pojedinih drutvenih zajednica.

1.1.

Energija kao inilac drutvenog razvoja

Svaki robni proizvod se sastoji od tri komponente i to su: SUPSTANCA; ENERGIJA i

LJUDSKI RAD. Supstanca (ili gradjevni materijal) potie iz prirodne sredine i predstavlja ulaz u
prizvodni proces. U organizovanim sistemima proces proizvodnje deli se na proizvodne linije a
svaka od linija na sukcesivne faze. U svakoj od faza na ulazu imamo polufabrikat ili reprodukcioni
materijal, u stvari proizvod prethodne faze ili drugih linija proizvodnog procesa. U toku procesa
proizvodnje troi se i odredjena koliina energije koju nosi odgovarajua koliina nosilaca energije.
Proizvodnja nosilaca energije obavlja se na posebnim proizvodnim linijama i koji se takodje sastoje
od supstance, energije i ljudskog rada. Nosioci energije su univerzalni repromaterijal i ne postoji
nijedan vid proizvodnje bez utroka energije. to se tie ljudskog rada postoji trajna tendencija da
se ovek u procesu proizvodnje koristi vie kao kreativna a to manje kao mehanika snaga. U
budunosti sve poslove u direktnoj proizvodji obavljae automati i roboti. Ljudski rad e biti
ogranien samo na kreativne delove proizvodnje: projektovanje, razvoj,pripremu,... Iz svega ovoga
sledi da je za odredjeni prirataj drutvenog proizvoda (poveani obim prozvodnje dobara) potreban
i odgovarajui prirataj korisne potronje energije. Veliina utroene energije vezana je za rast
drutvenog proizvoda, i zavisi od proizvodne strukture privrede i uspenosti privrede u
medjunarodnoj razmeni. Enegetika je integralni deo sistema drutvene reprodukcije i razmatranja u
oblasti energetike imaju smisla samo ako se vre u sklopu razmatranja razvoja ukupne privrede. Isti
stav vai prenesen na nivo radne organizacije ili pogona. U sklopu planiranja razvoja radne
organizacije veoma vanu stavku ini obezbedjenje svih vrsta energije.

1.2.

Primarni pojavni oblici energije na zemlji

Osnovni pojavni oblici energije na Zemlji su: - energija veze atomskih jezgara koja se oslobadja
pri procesima fuzije i fisije, - gravitaciona i rotaciona energija nebeskih tela, - hemijska energija
koja se u vidu toplote oslobadja pri hemijskim transformacijama. Sunce je izvor energije
elektromagnetnog zraenja koje nastaje pri fuziji lakih atomskih jezgara. Pod dejstvom energije
Sunca na Zemlji je iz vode i neorganske supstance nastala organska supstanca. Procesi fotosinteze
su, u kasnijim fazama razvoja ivota na Zemlji, stvorili dovoljno kiseonika u atmosferi i omoguili
nastanak biljaka i ivotinja. Tako su pored minerala (primarne rude) u Zemljinoj kori poele da se
nagomilavaju i fosilne supstance (sekundarne rude). Ove supstance imaju svojstvo da pri
sjedinjavanju sa kiseonikom oslobadjaju energiju akumliranu u procesu stvaranja. To su osnovni
izvori energije koje ovek, sa unapredjivanjem svojih uslova ivota na Zemlji, sve vie koristi i
iscrpljuje. Sunce je posredno i izvor snage vetrova i vodenih tokova. Ovim izvorima mehanike
snage treba dodati snagu morskih talasa (koji su posledica vetra), kao i snagu plime i oseke koja su

Energetika u drvnoj industriji

posledica gravitacionih efekata Zemlje i Meseca. Sunana energija moe se i direktno koristiti uz
pomo prirodnih (biolokih) prijemnika i vetakih (toplotnih) prijemnika. Prirodni prijemnici,
korienjem procesa fotosinteze, transformiu energiju Sunca i akumuliraju je u organskoj materiji,
koja se delimino, u skladu sa ivotnim ciklusom biljaka, deponuje kao fosilno gorivo.
Fotonaponski i termoelektrini ili vetaki pretvarai suneve energije u elektrinu energiju imaju
za sada, zbog niza praktinih nedostataka,samo ogranienu primenu u energetici. Nuklearna
energija se se u vidu toplote i zraenja dobija fisijom atomskih jezgara uranijuma i torijuma ili
fuzijom deuterijuma i litijuma. Zemljina kora se takodje javlja kao izvor toplote koja se zove
geotermalna energija.

1.3.

Nosioci energije i energetske transformacije

Po fizikoj sutini razlikuje se pet vrsta energije odnosno enegetskih stanja. Nosioci ovih stanja
su materijalni pojavni oblici koji se nazivaju NOSIOCI ENERGIJE. Oni su pogodni za korienje, a
neki od njih i za dopremu do mesta upotrebe. Tako su i nastali uslovni nazivi: proizvodnja, prenos i
distribucija energije. U tablici 1 pokazane su vrste energetskih stanja i odgovarajui nosioci
energije. Od navedenih nosilaca energije za drvnu industriju su interesantni samo neki. Oni su dati u
tablici 2. Obino se pri transformacijama posmatraju parovi dominantnih vrsta energije, a ostale
vrste koje nastaju smatraju se "izgubljenom energijom". Za pet energetskih vrsta goriva postoji
dvadeset dominantnih transformacija, kao to su: transformacija mehanike u toplotnu energiju,
toplotne u mehaniku, mehanike u elektrinu, elektrine u mehaniku itd. Odnos energije u koju se
dominantna energija transformie i dominantne energije naziva stepenom korisnosti transformacije.
Stepen korisnog dejstva energetske transformacije ( ) je najee manji od jedinice.
Tabela 1.1: Nosioci energije u prirodi
Energija

Nosilac energije

EE Elektricitet

elektrini napon i struja, elektromagnetsko polje

TO Toplota

vrsto, teno ili gasovito telo

a. Molekulske veze vrsto,teno ili gasovito gorivo;
b. Fazni prelazi: pare tenosti, disocirani gasovi, plazma;
c. Nuklearne veze: fisiono nuklearno gorivo, fuziono nuklearno
gorivo
a. Potencijalna: gravitaciono, magnetsko polje, napon, pritisak;
b. Kinetika: plima, vetar, vodotokovi, zamajac i klatno, zvuk i
ultrazvuk;

EV Energija veze

ME Mehanika
ZE Energija zraenja

Nuklearna energija, elektromagnetna energija.

U drvnoj industriji potrebe za energijom zadovoljavaju se korienjem elektrine energije iz

distributivne mree, za pogon motora i uredjaja i sagorevanjem fosilnih goriva i biomase u
sopstvenim energetskim postrojenjima, za dobijanje toplotne energije. U pojedinanim sluajevima
deo proizvedene toplotne energije koristi se za proizvodnju elektrine energije, za zadovoljavanje
sopstvenih potreba. Nosioci energije koji su zastupljeni u drvnoj industriji su:

Tabela 1.2: Nosioci energije zastupljeni u preradi drveta

Energetika u drvnoj industriji

Energija

Nosilac energije

EE Elektricitet

Elektrina struja;

TO Toplota

Vlaan vazduh, topla voda, vrela voda, vodena para, termo ulje;

EV Energija veze

Vodena para

ME Mehanika

Sabijen vazduh, hidrauliko ulje

ZE Energija zraenja

Nuklearna energija, elektromagnetna energija.

Od nekih dvadeset mogunosti transformacije dominantnih energija iz jedne u drugu vrstu za nas su
interesantne samo neke Ove transformacije su date u tablici 1.3.
Tablica 1.3: Transformacija energije
Transformacija
TOME (+TO)
METO
MEEE (+TO)
EEME (+TO)
EE TO
TOEE (+TO)
MEEV

1.4.

Efikasnost
=ME/TO
1
=EE/ME
=ME/EE
1
=EE/TO
EV=ME

Napomena
Stepen korisnog dejstva toplotnih maina
Pri istom trenju
Stepen korisnog dejstva
Stepen korisnog dejstva elektromotora
Elektrootporni grejai
Termoelektrini pretvarai
Energija elastine deformacije

Energetski resursi

Uobiajeno je da se energetski resursi dele na neobnovljive i obnovljive. Neiscrpni obnovljivi

resursi su: suano zraenje, hidroenergija, plima, talasi i vetar. Ostali obnovljivi resursi su samo
uslovno neiscrpni, tojest samo u sluaju da je brzina troenja manja od brzine obnavljanja. Misli se
na biomasu ili na neke vidove geotermalne energije. Neobnovljivi energetski resursi su fosilna
goriva: ugalj, nafta ,prirodni gas, bitumenski kriljac... i nuklearna goriva Za ove resurse je
karakteristino da je brzina stvaranja daleko manja od brzine troenja na sadanjem nivou razvoja.
Da bi se neki resurs mogao koristiti potrebno je prethodno uloiti odredjenu koliinu energije da bi
se on mogao privesti korisnoj upotrebi. Osnovni uslov primenjivosti energetskog resursa je da se
ostvari neto energetski efekat. Energija oslobodjena sagorevanjem goriva treba da je vea od
energije uloene u dobijanje i pripremu goriva. Generalno gledano ovaj uslov ispunjavaju samo
fosilna goriva i nuklearna goriva.

1.5.

Energetika u drvnoj industriji

Drvna industrija i energetsko privreivanje su tesno meusobno povezani: drvo nije samo
sirovina ove industrijske grane, drvo je uz to jo i potencijalni nosilac energije. Ostaci proizvodnje
industrije obrade i prerade drveta su oduvek korieni za proizvodnju potrebne toplote za proces
rada i za grejanje prostorija. Do takozvane energetske krize u 1973. godini, snabdevanje energijom
u drvnoj privredi je manje vie imalo sporednu ulogu. Nije se previe obraala panja na utroak
energije. Jo pre samo 10 godina dr Gene Vengert je, poznati ameriki strunjak, kao najveu
prepreku poveanju energetske efikasnosti i veem korienju obnovljivih izvora energije u drvnoj
industriji, oznaio jeftinu energiju iz neobnovljivih izvora. To je tada u SAD i veem delu
razvijenog sveta bilo tako, ali to nije spreilo strunjake da, gledajui dalje u budunost, predloe
niz kratkoronih i dugoronih mera za poveanje energetske efikasnosti u preradi drveta. Promene,

Energetika u drvnoj industriji

koje su se u meuvremenu dogodile u svetskoj ekonomiji, uinile su vezu izmeu energetske i

ekonomske efikasnosti veoma vrstom i dokazale njihovu dalekovidost.
Mogunosti za smanjenje potronje energije u pogonima za preradu drveta ima puno. Utede bi se
mogle ostvariti na grejanju, osvetljenju, potronji elektromotora i kompresora, u tehnogijama
prerade drveta i na kraju, ali moda je trebalo na prvom mestu, efikasnijim radom kotlova, suara i
parionica. Kako je to mogue ostvariti? To se moe reiti na dva naina:
Unapreenjem energetske efikasnosti postojeih procesa.
Uvoenjem novih, energetski efikasnijih procesa.
Oba pristupa zahtevaju dosta vremena, novca i angaovanja uprave i radnika i obino se kombinuju
pri reavanju konkretnih situacija. Meutim, pre bilo kakvih investicija neophodno je staviti pod
potpunu kontrolu sve vidove potronje energije, pratiti i kontrolisati utroke energije, izvore
snabdevanja i finansijske izdatke za energiju.
Pored toga to kod nas nije do sada bilo ozbiljnijih studija u ovoj oblasti, moe se predpostaviti da
je situacija u Srbiji, u pogledu energetske efikasnosti u preradi drveta, loija nego u ostalim
evropskim zemljama. Stara oprema i orijentacija na elektrinu energiju sada predstavljaju prepreku
za ukljuivanje drvne industrije na evropsko i svetsko trite.

Energetika u drvnoj industriji

2.

Potrebe za energijom u drvnoj industriji

U industriji za preradu drveta uglavnom se koristi elektrina energija, toplotna energija i

pogonsko gorivo. Energije se troi za tri osnovne namene:
obradu i rukovanje materijalom;
hidrotermiku obradu rezane grae i poluproizvoda i
servisne potrebe: snabdevanje sabijenim vazduhom, grejanje prostorija i osvetljenje.
Elektrina energija se koristi za pogon motora i za osvetljenje. Ovaj vid energije se ponegde koristi
i kao izvor toplotne energije, ali bi to trebalo izbegavati. Elektrina energija se obezbeuje se iz
elektodistributivne mree. Proizvodnja elektrine energije na licu mesta uz pomo generatora na
tena goriva ili parnih turbo-generatora je kod nas vie izuzetak nego pravilo. Primena
koogeneracije energije, u naem sluaju kombinovanje proizvodnje elektrine i toplotne energije, je
na samom poetku.
Toplotna energija se dobija sagorevanjem nafte, uglja, prirodnog gasa ili otpadaka od drveta. Na taj
nain se obezbeuje potrebna energija za grejanje pogona, vetako suenje, parenje, tople prese, ...
i za konverziju toplotne energije u druge sekundarne oblike energije. U tabeli 2.1 su navedene
tehnologije u preradi drveta kod kojih se toplotna energija koristi u znaajnijim koliinama.
Tabela 2.1: Pregled korienja toplotne energije u tehnolokim procesima u preradi drveta
Tehnologija prerade drveta

Tehnoloki proces

Pilanska prerada

suenje rezane grae

parenje rezane grae

Izrada furnira i furnirskih ploa

Kondicioniranje furnirskih trupaca

suenje furnira
toplo presovanje

Proizvodnja ploa iverica

suenje iverja
priprema lepka
toplo presovanje

Finalna prerada drveta

suenje obradaka
furniranje ploa
suenje lakiranih povrina

Kao nosioci toplote koriste se topla ili vrela voda, vodena para, vlaan vazduh i termo ulje. Postoje i
tehnologije direktnog grejanja plamenom ili dimnim gasovima, namenjene najvie za suenje
furnira i iverja. Sekundarni oblici energije mogu se dobiti razliitim postupcima uz pomo:
parnih turbogeneratora;
parnih i turbo maina i
dizel i benzinskih motora
Kao i u drugim industrijama utroak svih oblika energije po jedinici proizvoda varira od fabrike do
fabrike. On zavisi od velikog broja razliitih faktora, kao to su: veliine pogona, korienja
kapaciteta, vrsta i karakteristike opreme, stanja i stepena amortizovanosti, stepena finalizacije,

Energetika u drvnoj industriji

primenjenog postupka suenja, cene energije, primene mera za utedu energije i kvaliteta
odravanja opreme.
U tabeli 2.2 dati su podaci, prema OECD-u, koji se odnose na potrebe za energijom za najvanije
tehnologije u primarnoj preradi drveta. U razmatranje su uzeti pilanska prerada drveta (sa i bez
vetakog suenja drveta), izrada furnirskih ploa i izrada ploa iverica. Podaci predstavljaju
prosene vrednosti za vei broj zemalja u razvoju koje su bogate umom. Utroak energije je
ralanjen na: elektrinu energiju, toplotnu energiju i pogonsko gorivo (dizel i motorni benzin) i
sveden na m3 gotovog proizvoda.
Tabela 2..2: Potronja energije u tehnologijama primarne prerade drveta (OECD) po jedinici
zapremine gotovog proizvoda
Tehnologija
primarne prerade
Pilanska prerada
Prirodno suenje
- tvrdi liari
- meki liari,etinari
Vetako suenje
- tvrdi liari
- meki liari,etinari
Izrada plemenitog furnira
Izrada furnirskih ploa
- tvrdi liari
- meki liari,etinari
Izrada ploa iverica
- tvrdi liari
- meki liari,etinari

Elektrina energija
kWh/m3

Toplotna energija
GJ/m3

Motorno gorivo
l/m3

30
20

5
4

45
25

2,5
1,5

5
4

56-85

10

230
150

6,0
4,0

4
3

160
20

3,0
2,0

3
3

U sva tri spomenuta procesa najvei deo utroene energije ini toplotna energija. Toplotni tretmani
(vetako suenje, parenje, tople prese) su najvei potroai toplotne energije. U pilanskoj preradi se
za ove namene troi od 82 do 87% od ukupne energije, u izradi furnira vie od 95%, kod furnirskih
ploa 87%, a u izradi ploa iverica od 61 do 62%.
U fabrikama primarne prerade elektrina energija se troi najvie za pogon elektro motora maina i
ureaja, unutranji transport i ostale namene gde spadaju osvetljenje, grejanje, proizvodnja i
distribucija sabijenog vazduha i pogon maina za odravanje.
Pogonsko gorivo se uglavnom koristi za pogon
stovaritima.

motornih vozila unutranjeg transporta na

Energetika u drvnoj industriji

3.

Drvni ostatak u preradi drveta

Industrija prerade drveta koristi drvo u oblom (trupci, oblice) i cepanom obliku. Prema nameni
drvo za preradu deli se na: drvo za mehaniku preradu i drvo za hemijsku preradu drveta. U Srbiji
ima preko 1500 preduzea koja se bave primarnom i finalnom preradom i trgovinom drvetom. Broj
preduzea koja se bave hemijskom preradom je daleko manji, ali se radi o velikim pojedinanim
kapacitetima.
Mehanika prerada drveta podrazumeva vrstu prerade kod koje se na prvom mestu menjaju oblik i
dimenzije drveta uz upotrebu mehanikih sredstava (pila, noeva i sl.). Smatra se da hemijska
svojstva drveta pri tome ostaju nepromenjena. Ulazni materijali za mehaniku preradu su trupci za
piljenje, trupci za izradu furnira, oblice i cepanice. Proizvodi mehanike prerade drveta dele se na
dve velike grupe: proizvodi primarne mehanike prerade drveta i proizvodi finalne mehanike
prerade drveta. U primarnoj preradi oblovina se prerauje u pravougane - bazirane oblike. To su
proizvodi koji predstavljaju osnovni materijal za izradu finalnih proizvoda (daske, planke, letve,
grede, gredice, furnir, ploe i sl.). Pod finalnom mehanikom preradom podrazumevamo preradu
primarno obraenog drveta u predmete namenjene direktnoj upotrebi (nametaj, ambalaa,
graevinska stolarija i sl.)
Hemijska prerada drveta obuhvata postupke kojima se menjaju i hemijski sastav i svojstva drveta.
Sirovinu za hemisku preradu ine oblice, cepanice i deo otpadaka iz umarstva i prerade drveta.
Proizvodi hemijske prerade drveta se mogu svrstati u etiri odvojene grupe:
proizvodi dobijeni termikim razlaganjem drveta kao to su: drveni ugalj, generatorski gas i
sl.,
proizvodi dobijeni dejstvom razliitih hemikalija: celuloza i sl.,
proizvodi ekstracije drveta kao to su: terpentinska ulja, tavne materije i sl. i
drvnoplastine mase: lignoston, lignofol i sl..

3.1.

Vrste otpadaka u preradi drveta

Upotrebljeni termin otpadak odnosi se na onaj deo drveta koji se ne moe koristiti u daljoj
preradi za iste svrhe. Meutim, drvo ima toliko razliitih primena gde se ovaj ostatak moe
iskoristiti, tako da se termin otpadak moe samo uslovno koristiti. Otpadak - ostatak u preradi
drveta delimo prema veliini na :
a) Krupan
Odrubci (pri kraenju trupaca)
Okrajci (sa boka trupaca pri piljenju)
Odseci (pri obradi daska po duini)
Porupci (pri obradi dasaka po irini)
b) Sitan
Iverje (nastaje pri tesanju, piljenju ili glodanju)
uka
krupnija ( nastaje pri runom struganju)
sitnija (nastaje glodanjem, buenjem ili sl.)
Piljevina ( nastaje pri struganju - piljenju)
Praina
Drveno brano
c) Kora

10

Energetika u drvnoj industriji

Kora se pojavljuje kao nemereni otpadak. Ako se trupci prerauju zajedno sa korom ona poveava
zapreminu krupnog i sitnog otpatka svuda gde se trupci prerauju. Ako su trupci pre primarne
prerade oguljeni, onda je kora posebno na raspolaganju , to olakava njenu eventualnu primenu.
Drvni otpaci se javljaju i u fabrikama hemijske prerade drveta. Otpaci mogu biti u vrstom, tenom
i gasovitom stanju. Oni nastaju i u postupku pripreme sirovine i u samom procesu prerade. U fazi
pripreme drvo se guli i usitnjava pa se otpadak pogodan za korienje, ako se uopte pojavljuje,
javlja u vidu kore, iverja ili uki ujednaenih dimenzija. U samom procesu javljaju se lug i
isparenja.
Svaka mehanika ili hemijska prerada usmerena je na proizvodnju odreenih sortimenata i proizvoda i
ima svoj bilans proizvodnje, odnosno bilans korienja ulazne sirovine.

3.2.

Bilans otpadaka pilanske prerade drveta

Trupci, dovezeni iz ume, najee se pre piljenja okoravaju. Glavni proizvod pilanske prerade je
rezana graa. Uee, karakteristike i struktura otpatka u preradi zavisi od vrste drveta i zahteva
kupaca, odnosno plana rezanja. Graa se pre isporuke, ukoliko za to postoji zahtev ili potreba,
hidrotermiki obrauje (pari i sui).
U tabeli 3.1 dati su odvojeno bilansi zapreminskog korienja dve razliite grupe drvea. u prvu grupu
su svrstani tvrdi liari, a u drugu meki liari i etinari.
Tabela 3.1: Bilans utroenog drveta u pilanskoj preradi
Ulazna sirovina
pilanski trupci
Glavni proizvod: Rezana graa
Otpadak:
Krupni
piljevina
Praina
utezanje*
greke pri merenju**
Ukupno otpatka
Sveukupno (rezana graa i otpadak)
Kora

Procentualno uee
Tvrdi liari
Meki liari i etinari
50
65
24
16
3
5
2
50
100
14

12
14
2
5
2
35
100
14

* Trupci se mere i prerauju u sirovom stanju, a piljena graa u prosuenom stanju. Izraeni sortimenti se pre dalje
prerade prirodno ili vetaki sue. Pri suenju drvo se utee i pri tome mu se zapremina smanjuje. Utezanje zavisi od
vrste drveta, dimenzija sortimenata i konane vlage.
**Sirovina za preradu drveta ima nepravilan oblik koji oteava merenja. Greke se javljaju i pri merenjima gotovih
sortimenata. Smatra se da pozitivne greke uglavnom potiru negativne i da uticaj greaka merenja ne prelazi 2%.

Krupan otpadak, ukoliko je bez kore i zdrav, moe se iskoristiti u proizvodnji ploa iverica ili
vlaknatica. Ostatak, piljevina, praina, kora i krupan otpadak sa korom, se upotrebljava za loenje.

3.3.

Bilans otpadaka u proizvodnji furnira i furnirskih ploa

Pri izradi furnira koriste se dve meusobno razliite tehnologije: seenje i ljutenje furnira.
Seenjem se dobija plemenit furnir i za tu namenu koriste se tvrdi liari (hrast, orah, bukva,
vokarice...) i to najkvalitetniji tzv. furnirski trupaci. Trupci se pre obrade pile u oblik pogodan za
seenje i hidrotermiki pripremaju (parenja). Seeni furnir se nakon izrade sui, see u formate i

Energetika u drvnoj industriji

11

pakuje, prema odreenom planu, u pakete spremne za isporuku. Koristi se za oplemenjivanje drvenih
povrina i ploa na bazi drveta. Za izradu ljutenog furnira koriste se uglavnom bukovi trupci, za koji
je bilans prikazan u tabeli 3.2, ali i druge vrste kao to su topola, breza, jela, smra i sl. Trupci se pre
ljutenja mogu, ali i ne moraju hidrotermiki pripremati. Neke vrste drveta, na primer topola, ako su
dovoljno vlane i na temperaturi okoline imaju dobra plastina svojstva.
Tabela 3.2: Zapreminski bilans utroenog drveta u proizvodnji furnira
Ulazna sirovina

Zapreminsko uee [%]

furnirski trupci

Seeni furnir

Ljuteni furnir

hrast

orah

bukva

39,7

36,2

55,0

krupni kod pripreme

11,0

20,0

5,0

krupni pri seenju, ljutenju

18,6

23,6

24,0

furnira pri krojenju

23,6

14,5

10,0

utezanje

7,1

5,7

6,0

Ukupno otpatka

60,3

63,8

45,0

100,0

100,0

100,0

16,0

14,0

14,0

Glavni proizvod: Furnir

Otpadak

Sveukupno (furnir i otpadak)

Kora

Ljuteni furnir je namenjen za oblaganje neizloenih povrina kod nametaja i za izradu furnirskih
ploa. Bilans iskorienja osnovne sirovine kod izrade ploa je nii nego kod ljutenog furnira (55 %
prema 41 %).
Tabela 3.3: Bilans utroenog drveta u proizvodnji furnirskih ploa
Ulazna sirovina: furnirski trupci
Glavni proizvod : Furnirske ploe
Otpadak
krupni kod pripreme
krupni pri ljutenju
krupni pri krojenju furnira u formate
krupni kod pripreme formata za ploe
krupni pri formatiranju ploa
sitni pri bruenju ploa
utezanje
Ukupno otpatka
Sveukupno (furnirske ploe i otpaci)
Kora

Zapreminsko uee [%]

41,0
5,0
24,0
10,0
4,0
5,0
5,0
6,0
59,0
100,0
14,0

Krupni otpadak od trupaca i furnira moe se koristiti za izradu ploa iverica, vlaknatica i celuloze uz
uslov da su bez kore i zdravi. Ostatak, koji nije za dalju preradu, je na raspolaganju za energetske
svrhe.

Energetika u drvnoj industriji

12

3.4.

Bilans otpadaka u proizvodnji ploa iverica

Osnovna sirovina za izradu ploa iverica je "prostorno" drvo i krupni otpadak iz mehanike prerade
drveta. U tabeli 3.4 dat je bilans utroka drveta u proizvodnji ploa iverica. Za izradu m3 potrebno je
2,0 - 2,2 m3 topolovog drveta ili 1,1 - 1,3 m3 bukovog drveta. Utroci za ostale navedene vrste nalazi se
negde izmeu ovih vrednosti.
Tabela 3.4: Zapreminski bilans utroenog drveta u proizvodnji ploa iverica
Vrsta drveta

Topola

Smra

Bor

Joha

Hrast

Bukva

Potronja drveta u m3/m3

2,0-2,2

1,6-1,8

1,5-1,7

1,2-1,4

1,1-1,4

1,1-1,3

Ploe iverice se u Srbiji izrauju iskljuivo od bukovog drveta. Prosean otpadak-gubitak iznosi 23 %,
od ega 7 % ini utezanje ivera pri suenju, a 15,3 % praina od bruenja i mlevenja, te krupan otpadak
kod formatiranja ploa. Drvo se pre iveranja obino ne okorava, obzirom da se u ploama ivericama
tolerie uee kore od 7 % do 10 %. Kod drugih vrsta drvea ti odnosi su neto drugaiji i u korelaciji
su sa gustinom drveta u apsolutno suvom stanju.
Deo nastalih otpadaka u procesu izrada iverastih ploa se vraa u proces, a ostatak je na raspolaganju
za energetske potrebe.

3.5.

Bilans otpadaka u proizvodnji ploa vlaknatica

Za izradu 1 t ploa vlaknatica potrebno je 1,1 do 1,25 t sirovine i iskorienje zavisi od vrste
drveta. Najvei deo otpatka se javlja u vidu luga, dok je koliina vrstog otpatka beznaajna. Lug se
taloi i vrsti ostatak se odlae ili sagoreva. Korienje luga vezano je za probleme zatite ivotne
sredine.

3.6.

Bilans otpadaka u finalnoj preradi drveta

U finalnoj preradi drveta se osuena rezana graa odgovarajuim postupcima pretvara u finalni
proizvod. Bilans utroenog materijala i otpatka-ostatka se menja i zavisi od vrste proizvoda i
karakteristika primenjene tehnologije. U tabeli 3.5 dat je bilans utroka drveta za uslovni proizvod
tipian za domau finalnu preradu.
Tabela 3.5: Zapreminski bilans utroenog drveta u finalnoj preradi drveta
Ulazna sirovina: piljena graa
Uslovni proizvod
Otpadak
pri krojenju
Baziranje i prizmiranje
zavrna obrada
Odbaeni proizvodi
Ukupni otpadak
Sveukupno (proizvod i otpaci)

Zapreminsko uee [%]

35,0
35,0
22,0
3,0
5,0
65,0
100,0

Ulazni materijal je rezana graa merena u m3. Od ukupne koliine 35,8 % otpada na krupan otpadak,
18,0 % na uku i 11,2 % na piljevinu i drvnu prainu. Gubitaka na utezanje nema jer je drvo pre
finalne obrade osueno na konanu vlagu.

Energetika u drvnoj industriji

3.7.

13

Bilans korienja drveta u hemijskoj preradi drveta

Proizvode hemijske prerade drveta delimo, kako je to ve ranije reeno, na etiri odvojene grupe
(termiko razlaganje drveta, hemijsko razlaganje drveta, ekstrakcije drveta i izrada drvnoplastinih
masa). Kao sirovina za preradu koristi se "prostorno" drvo i otpaci iz mehanikih prerada drveta.
Otpaci se u tehnologijama hemiske prerade mogu podeliti na vrste, tene i gasovite. Ovde e panja
biti usmerena na koliinu i strukturu vrstih otpadaka. Tena i gasna faza otpadaka reavaju se u okviru
osnovne tehnologije prerade i nee biti predmet naih razmatranja.
Termikim razlaganjem drveta dobijaju se proizvodi (drveni ugalj, generatorski gas i sl.) koji su
namenjeni za energetske potrebe, tako da raspoloivog ostataka praktino i nema. U proizvodnji
ekstraktivnih sastojaka iz drveta glavni proizvodi su razliite organske materije koje se koriste u
hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Posle tretmana, usitnjeno drvo se moe koristiti za energetske
potrebe. Ekstrahovano drvo u principu ima manju zapreminsku masu i niu toplotnu mo od polaznog
drveta.
Tehnologijom delovanja hemikalijama dobijaju se celuloza, papir i sl. Kao sirovine za preradu koriste
se okorano i usitnjeno drvo. Kao vrsti otpadak ostaje kora i to do 10 % od preraene zapremine
drveta. Problem otpadnih voda, koje u sebi sadre neizreagovane hemikalije, derivate lignina i
celulozna vlakanca, reava se u okviru osnovne tehnologije.
Ostale tehnologije su veoma malo zastupljene i njihovi bilansi korienja drveta nisu od vanosti za
razmatranu problematiku.

Energetika u drvnoj industriji

14

4.

Drvo kao gorivo

Tradicionalno, drvo se koristi u domainstvima i za proizvodnju toplotne energije u pogonima

drvne industrije. Osnovna prednost drveta kao goriva je u tome da se radi o obnovljivom izvoru i
to ga u fabrikama za preradu drveta imamo u dovoljnim koliinama. Takoe, drvo ima veoma
nizak procenat pepela (<1%, to je mnogo nie nego kod ugljeva) i u sebi ne sadri sumpor ili
druge, kod fosilnih goriva uobiajene, zagaujue i korodivne materije.
Ostala svojstva drveta nemaju komparativne prednosti u odnosu na druga goriva. Raspoloiva
energija po jedinici zapremine je prilino mala. Drvo je "kabasto" za transport i umerene toplotne
moi. Sastoji se od priblino 50% masenih delova ugljenika, 44% kiseonika i 6% vodonika.
Isparljive frakcije (volatili) drveta ine priblino 80% ukupne mase. Volatili sagorevaju prvi i
osnovni su izvor aerozagaenja u sluaju da je sagorevanje nepotpuno. Gornja toplotna mo drveta
je 18-22 MJ/kg i zavisi od vrste drveta. Vie vrednosti se odnose na vrste drveta koje u sebi sadre i
odreenu koliinu smole.
Drvo obavezno sadri u sebi i odreenu koliinu vlage i za njeno isparavanje se troi znaajan deo
toplote osloboene sagorevanjem (tabela 4.8). Vano je napomenuti da se pri sagorevanju vlanog
drveta sniava temperatura, to dovodi do nepotpunog sagorevanja i nieg termikog koeficijenta
iskorienja. Smanjenje raspoloive tolote sa poveanjem procenta vlage nastaje zbog potrebe da
voda iz drveta ispari i pregreje se do temperature dimnih gasova.
Tabela 4.1: Donja toplotna mo drveta u funkciji sadraja vlage u drvetu
Sadraj vlage u odnosu na apsolutno suvo [%]

Donja toplotna mo [MJ/kg]*

18,2

15

15,4

30

13,5

45

11,9

60

10,5

100

8,5

Vrednosti u tabeli 4.1 se odnose na liare. Kod etinara, zbog postojanja smolastih materija i veeg
uea lignina, toplotna mo je neto via. Toplotna mo kore je obino via od toplotne moi
drveta i to zavisi od uea i karaktera ekstraktiva.
U tabeli 4.2 date su izmerene gornje toplotne moi ksilema domaih vrsta drvea. Upotrebna
vrednost drveta kao goriva moe se dobro proceniti ukoliko se poznaje njegova gornja toplotna
mo. Gornja toplotna mo drveta se eksperimentalno odreuje pomou kalorimetra, ili se
proraunava na osnovu elementarnog ili hemijskog sastava drveta.

Energetika u drvnoj industriji

15

Tabela 4.2: Gornje toplotne moi ksilema najrasprotranjenijih domaih vrsta drvea

Bukva

Gornja toplotna mo [MJ/kg]

(u apsolutno suvom stanju)
18,82

Prosene vrednosti zapremiske

mase [kg/m3]
720

Hrast

18,36

690

Crna topola

17,26

450

Smra

19,66

470

Jela

19,46

450

Bor

21,21

520

Vrsta drveta

U tabeli 4.3 dati su rezultati merenja gornje toplotne moi za pet domaih vrsta drvea i to odvojeno za
razliite delove stabla i koru. Rezultati merenja ukazuju da gornja toplotna mo bukve opada od centra
prema periferiji stabla. Najviu toplotnu mo ima srevina, a najniu kora bukve.
Tabela 4.3: Izmerene vrednosti gornje toplotne moi domaih vrsta drvea svedene na apsolutno suvo
stanje
Vrsta drveta

Gornja toplotna mo (apsolutno suvo stanje) [MJ/kg]

Srevina

Beljika

Kora

Bukva

20,6

19,3

17,9

Hrast

19,7

21,3

19,7

Topola

18,0

18,2

Bor

20,7

20,0

22,2

Smra

21,2

Drvo u apsolutno suvom stanju sastoji se od ugljenika, vodonika i kiseonika. Osim ovih osnovnih
elemenata u sastav drveta u manjem procentu ulazi i odredjen broj drugih elemenata kao to su azot,
sumpor i mikroelementi, koji se pojavljuju kao sastojci pepela nakon sagorevanja drveta.
Tabela 4.4: Hemijski sastav nekih domaih vrsta drvea

Bukva
Hrast
Topola - P.robusta

C
48,5
49,4
49,7

Elementarni hemijski sastav (%)

H
6,3
6,1
6,3

O
45,2
44,5
44,0

Smra
Jela
Bor

49,6
50,0
49,9

6,4
6,4
6,3

44,0
43,6
43,8

Vrsta drveta

Koristei podatke o elementarnom sastavu drveta (tabela 4.4) mogue je uz pomo korigovanog
VDI obrasca sraunati gornju toplotnu mo drveta:
H g 339 C 1430 ( H

kJ
O
) 105 S .
10
kg

Energetika u drvnoj industriji

16

U drvetu, koje je organska supstanca sloene strukture, ugljenik, vodonik i kiseonik se nalaze u okviru
ugljovodoninih jedinjenja. Vodonik, ije je prisustvo utvreno elementarnom analizom, pored toga
to ulazi u sastav ugljovodonika i uvek prisutne vlage, ulazi i u hidroksilne (OH) grupe. Takoe, deo
kiseonika, vezan je sa ugljenikom, odnosno azotom, a deo je i u slobodnom stanju. Osnovne
komponente koje ine strukturu drveta su celuloza, hemiceluloza, i lignin. Procentualno uee
pomenutih komponenata u drvnoj supstanci menja se od vrste do vrste, ali i od dela stabla koje se
analizira. U suvom drvetu liara celuloza proseno uestvuje sa 43-45%, lignin sa 19-26%, heksozana
3-6% i pentozana 21-26 %. Kod etinara celuloze ima izmeu 53-54%, lignina 26-29 %, heksozana
13% i pentozana 10-12%. Drvo sadri i male koliine ekstraktiva, ali oni mogu imati velikog uticaja na
toplotnu vrednost drveta. Na [umarskom fakultetu su analizirani drvo i kore liarskih i etinarskih
vrsta zastupljenih u umskom fondu Srbije. Deo dobijenih rezultata dati su u tabeli 4.5.
Tabela 4.5. Hemijski sastav ksilema i kore domaih vrsta drvea
Ksilem
Vrsta drveta
Bukva (Fagus moesiaca)
Hrast (Quercus petraea)
Smra (Picea abies)
Crni bor (Pinus sylvestris)

Pepeo [%]
0.53
0.36
0.22
0.31

Celuloza [%]
50.26
47.29
52.87
47.53

Lignin*[%]
24.80
26.27
28.31
27.82

Ekstraktivi [%]
1.72
4.90
1.58
4.25

Pepeo [%]
1.99
6.89
1.15
0.77

Celuloza [%]
24.72
22.31
29.46
29.86

Lignin* [%] Ekstraktivi [%]

25.12
14.23
16.19
17.36
22.76
19.28
25.10
12.07

Kora
Vrsta drveta
Bukva (Fagus moesiaca)
Hrast (Quercus petraea)
Smra (Picea abies)
Crni bor (Pinus sylvestris)

*Klasonov + kiselo-rastvorni lignin.

Na osnovu rezultatima hemijske analize drveta, odnosno procentualnog uea u prvom redu celuloze,
lignina i ekstraktiva, gornja toplotna mo drveta se moe izraunati kao:
Hg= Hgc . (Pc/100) + Hgl . (Pl/100) + Hge . (Pe/100) [kJ/kg]
gde su: Hgc, Hgl i Hge - gornje toplotne moi celuloze i njoj slinih jedinjenja, lignina, i ekstraktiva
respektivno; Pc - procentulano uee celuloze i njoj slinih jedinjenja ; P l - procentulalno uee
lignina; Pe - procentualno uee ekstraktiva.

4.1.

Vlanost drveta u mehanikoj i hemijskoj preradi drveta

Stvarni energetski efekti, koji bi se dobili sagorevanjem, su uvek manji od energetskog potencijala i
zavise od vie faktora. Na prvom mestu je svakako vlanost drveta. Drvo u proizvodnom procesu moe
da ima :
Spoljnu navlaenost, ako je lealo u vodi, ili je zalivano vodom,snegom ili ledom. Ova
navlaenost se reava otapanjem i ceenjem. Obino se primenjuje ceenje pod dejstvom
gravitacije.
Sopstvenu vlanost u kojoj razlikujemo , vodu u lumenima i sudovima elija tzv. slobodnu vodu
i vodu higroskopno vezanu za zidove elije tzv, vezanu vodu. Sopstvena vlanost se otklanja
prirodnim ili industrijskim suenjem. Obe vrste suenja imaju svoje prednosti i mane. Konana
vlanost drveta zavisi od mesta upotrebe. Mana prirodnog suenja je vreme potrebno za suenje,
a industrijskog znaajne koliine energije koja se ulae za suenje.

Energetika u drvnoj industriji

17

Uobiajeno je da se relativno uee vlage u drvetu rauna u odnosu na suvu materiju:

u= (mvl-mas)/mas . 100 [%]

gde je: mvl - masa vlanog drveta; mas - masa apsolutno suvog drveta suenog na 103 0C.
Vlanost nastalog otpatka-ostatka zavisi od dela procesa u kome je otpadak nastao, odnosno od
vlanosti sirovine u momentu obrade:
Pilanski otpaci imaju vlanost koja odgovara vlanosti trupaca i kree se izmeu 40 % i 50 %
vlage;
Furnirski otpaci imaju:
u fazi mokrog tretmana 60 % do 70 % vlage i
u fazi suvog tretmana 8 % do 10 % vlage;
Otpaci pri izradi ploa iverica imaju od 7 % do 9 % vlage;
Otpaci u finalnoj preradi:
u proizvodnji nametaja od 6 % do 9 % vlage i
u proizvodnji graevinske stolarije oko 12 % vlage;
U hemijskoj preradi drveta:
u mehanikoj pripremi vlaga se kree izmeu 40 % i 50 % i
posle pranja, koranja i ceenja vlanost kore moe biti i via od 100%.
Drvo poveane vlanosti ima niu toplotnu mo i manju efikasnost pri sagorevanju. Vlaga pri
sagorevanju predstavlja nekoristan sastojak koji jo i smanjuje toplotnu mo drveta. Deo toplote
osloboene sagorevanjem drveta koristi se za isparavanje vlage i pregrevanje vodene pare do
temperature u loitu. U stvarnosti u drvetu uvek postoji odreen procenat vlage. U loitu kotla troi
se priblino 2500 kJ/kg za isparavanje vode i neto manja koliina toplote za njeno pregrevanje. Na
ovu koliinu osloboene vode treba dodati i vodu nastalu sagorevanjem vodonika. Na sve ovo treba
dodati i toplotu, potrebnu za oslobaanje vezane vode iz drveta, koja prema Dunlapu, iznosi 314 kJ/kg
isparene vode. Suvie vlaan otpadak (preko 60%) mora se pre upotrebe obavezno suiti, jer u
protivnom nee doi do njegovog paljenja. Donja topotna mo goriva Hd realnije odraava energetski
potencijal goriva. Obrazac za donju topotnu mo drveta koji uzima u obzir sve navedene gubitke glasi:
Hd

u 9 H kJ

H 2500

u g
100 kg
1
100
1

gde je: u- vlanost drveta u procentima; H- procentualno maseno uee vodonika u elementarnom
hemijskom sastavu drveta.
U tabeli 4.6 uporedo su dati podaci o koliini toplote koja se realno moe iskoristiti iz 1 kg drveta
razliite vlanosti. Pri tome su uzeti u obzir i vlanost drveta i odgovarajui stepen iskorienja loita
pri sagorevanju drveta.
Tabela 4.6: Uticaj vlanosti na energetski efekat drveta
Gorivo

Drvo

Vlanost

Hd

%
0
10
40
70

kJ/kg
19,8
17,8
14,5
12,0

Stepen iskorienja
loita
%
80
78
74
72

Korisna
toplota
kJ/kg
15,8
13,9
12,1
8,6

Energetika u drvnoj industriji

18

Kada se loi apsolutno suvi otpadak, ija je gornja tolotna mo 19,8 MJ/kg, iskoriena-korisna
toplota iznosi 15,8 MJ/kg uz stepen iskorienja loita od 80 %. Ukoliko se loi vlaan otpadak (u=
70 %) korisna toplota iznosi svega 8 MJ/kg, a stepen iskorienja u loitu opada sa 80 % na 72 %.
Korienje drveta sa veom vlanou zahteva specijalne konstrukcije loita.

4.2.

Sagorevanje drveta

Osnovni cilj sagorevanja, kako je ve reeno, je da se oslobodi to vea koliina toplotne

energije. Prvi preduslov za ovo je "potpuno sagorevanje goriva". Pri tome kroz dimnjak treba da
izau samo nekodljivi produkti sagorevanja (vodena para i ugljendioksid). Nesagorljive materije
koje sainjavaju drvnu supstancu (osnovno gorivo u fabrikama za preradu drveta), a dobijene su iz
zemljita na kome je drvo raslo, ostaju kao pepeo na reetki. Sagorevanje drveta se moe ralaniti
u tri odvojene faze:
1. faza - suenje: Zagrevanje drvnog otpatka i suenje pri temperaturi od oko 120C. U ovoj fazi
troi se znaajna koliina toplote na isparavanje vode iz goriva. Vea koliina vlage u drvnom
otpatku znaajno smanjuje neto efekte sagorevanja.
2. faza - piroliza: Drvo samo po sebi ne gori, ve samo gasovi, koji se oslobaaju delovanjem
toplote. Iznad 150oC raspadaju se sastojci drveta na svim slabim vezivnim mestima. Oslobaaju
se na prvom mestu lako zapaljivi gasovi, kao to su CO i H 2, koji ukoliko je koliina kiseonika u
vazduhu dovoljna odmah sagorevaju podiui temperaturu okoline (od 400oC - 500oC). Maseno
uee volatila (isparljivih materija) u drvetu je 85%.
Osim ovih oslobaaju se i teko zapaljivi tzv. katranski gasovi. Oni se ne smeju pustiti
nesagoreli kroz dimnjak u atmosferu. Razlozi su ekonomske (smanjenje procenta iskorienja
hemijske energije iz goriva) i ekoloke prirode. Kao ostatak u loitu, nakon zavrene druge faze,
ostaje drveni ugalj.
3. faza - frakcionisanje i sagorevanje: Teko zapaljivi katranski gasovi se, na temperaturama
iznad 450C, raspadaju u lake zapaljive gasove, koji uz dovoljno snabdevanje vazduhom
(sekundarni vazduh) sagorevaju u zoni za dogorevanje. Na temperaturi preko 800C prevodi se u
gasovito stanje i drveni ugalj i zapoinje njegovo sagorevanje. Temperatura u loitu od 900C je
dovoljna za potpuno sagorevanje drveta.

Energetika u drvnoj industriji

19

Slika 4.1: Prikaz reakcija sagorevanja drveta

U loitu ove faze nisu vremenski i prostorno razdvojene i teku paralelno ili se preklapaju. Drvni
otpadak u razliitim delovima loita se nalazi u razliitim fazama sagorevanja. Takoe dok je
unutranjost delia drveta u fazi suenja na njegovoj povrini ve dolazi do pojave izdvajanja
volatila. Na slici 4.1 saeto su izloene opisane reakcije.

4.3.

Koncentracija tetnih materijala u dimnim gasovima

4.3.1. Uslovi za pravilno sagorevanje drveta

Da bi drvo sagorelo uz to manje tetnih gasova, potrebno je obezbediti dovoljno dugo
reakciono vreme i odgovarajuu reakcionu temperaturu, kako bi kompleksni ugljeni hidrati sadrani
u elijskoj grai, mogli u potpunosti da preu u gasovitu fazu. Rezultat je utoliko bolji, ukoliko je
zona sagorevanja gasova u loitu bolje razdvojena od samog prostora gorenja, odnosno ukoliko je

20

Energetika u drvnoj industriji

gorivo homogenije (granulacija i vlanost) i ukoliko se temperatura u prostoru za sagorevanje

gasova moe odravati ravnomernom.
4.3.2. Ravnomerno meanje volatila sa vazduhom
Volatili koji se izdvajaju iz piljevine odn. komadnog drveta u zoni sagorevanja gasova, koji su
glavni nosioci energije drvnog goriva, mogu se potpuno sagoreti samo ukoliko im se dovede
dovoljna koliina kiseonika, najmanje ona dobijena korienjem formule za potpuno sagorevanje.
Toj koliini kiseonika odgovara, na osnovu sastava nae atmosfere, odreena koliina vazduha
potrebnog za sagorevanje.
Obezbeivanje dovoljne koliine kiseonika nije dovoljno. Istovremeno je potrebno osigurati i
homogenu meavinu gorljivih gasova i vazduha. Ukoliko to ne uspe, onda e se samo deo kiseonika
iz vazduha utroiti za sagorevanje, odnosno oksidaciju, drugi deo kiseonika e otii iz loita
neutroen, zajedno sa dimnim gasovima i nesagorelim volatilima, u atmosferu. Posledice su
prekomerna koncentracija CO i tamni dim neprijatnog mirisa.
Kako se idealna meavina vazduha i gorljivih gasova nikada ne moe postii, to se kotlovi, koji se
loe drvetom, u cilju smanjenja emisije tetnih materija, obavezno snabdevaju veom koliinom
vazduha od minimalno potrebne. U praksi se nastoji da ovaj viak vazduha bude to manji. Sa
poveanjem vika vazduha opada stepen korisnog dejstva sagorevanja, smanjuje se temperatura u
prostoru za gorenja, pa samim tim i kvalitet sagorevanja. Dobro sagorevanje uz mali viak vazduha
se moe postii zadravanjem smee u vruem prostoru za gorenje i/ili vrtloenjem.
Na slikama 4.2 i 4.3 pokazane su koncetracije CO i NOX u funkciji od koeficijenta vika vazduha za
odreeni vid loenja. Prikazane relacije kvalitativno vae za sva postrojenja za loenje drveta.

Slika 4.2: Emisija CO u dimnim gasovima postrojenja za loenje drveta u zavisnosti od koeficijenta
vika vazduha ( - lambda)
Koliina NOx raste sa poveanjem koeficijenta vika vazduha. Maksimalne vrednosti se dostiu
za
x poinje da opada (slika 4.3). Za koncentraciju oksida azota
u dimnim gasovima vai jo i to, da temperaturu prostora sagorevanja treba odravati ispod 1200
O
C, jer se na viim temperaturama intenzivno se odvija reakcija N 2+O2 = 2 NO.

Energetika u drvnoj industriji

21

Slika 4.3: Oksid azota - emisija u dimnim gasovima postrojenja za loenje drveta
u zavisnosti od koeficijenta vika vazduha ()

4.4.

Odlaganje i priprema drvnog otpatka za loenje

Drvni otpadak u preradi drveta stvara se ravnomerno tokom cele godine. Odstupanja ima samo u
toku letnjih meseca (remonti i godinji odmori) i zimi ako temperatura padne znaajno ispod nule.
Sa druge strane, potronja goriva osciluje u irokim granicama u zavisnosti od godinjeg doba, vrste
i obima proizvodnje i karakteristika tehnikih potroaa (slika 4.4). Iz ovog nepoklapanje stvaranja i
potronje drvnih otpadaka proizilazi potreba za odlaganjem vika otpadaka, koji bi se koristili u
vreme vrnih potreba.

Slika 4.4: Dijagram uporednih potreba toplote i uea goriva

na primeru jednog drvno - industrijskog pogona

22

Energetika u drvnoj industriji

Piljevinu i drvnu prainu je najbolje odlagati u silosima od elika ili betona. Prednost imaju
betonski silosi, koji se liju na licu mesta ili isporuuju u elementima i montiraju na gradilitu.
Prilikom gradnje silosa za piljevinu mora se voditi rauna o vaeim normativima i odredbama
zatite na radu, koji se odnose na obezbeenje od udesa za silose i bunkere, gromobranske
instalacije, ureaje za gaenje poara, kao i zatitu od pada i odronjavanja predmeta.
Za dopremu, odnosno unoenje piljevine u silos postoji vie mogunosti, a izbor zavisi od
konkretne situacije:
preko u silosu ili na silosu ugraenih filtera ili
pomou ciklonskog separatora pneumatske instalacije za transport usitnjenog otpadaka iz
pogona za obradu drveta.
Komadni krupni otpadak se odlae u prikladnim kontejnerima ili jednostavno baca na gomilu.
Ovaj otpadak se pre loenja mora usitniti, odnosno preraditi u seku, koja se odmah moe koristiti
za loenje ili odloiti u poseban silos.
Kvalitet iznoenja piljevine iz silosa ima bitan znaaj ,odnosno uticaj, na sagorevanje. Stoga, u
praksi bi trebalo usmeriti panju na izbor ovih komponenta i nastojati da ispune sledee uslove:
rad ureaja, bez smetnji i zastoja, potpuno automatizovan, u trajanju od vie dana,
po mogustvu pranjenje u jednakim, ravnomernim koliinama,
rad bez praine,
da reenja omoguuju lako odravanje i popravke (lak pristup svim habajuim delovima, s
tim da se ne prazni lagerovani materijal),
ekonomian rad ureaja (mala potrebna energija i mali trokovi odravanja).
Najednostavniji nain ureaja za iznoenje piljevine iz silosa prikazan je na slici 4.5. Ovde je
primenjen tzv. njihajui pu, ija je funkcija da piljevinu u donjem delu silosa isprva rastrese uz
istovremeno iznoenje. Ovakvi ureaji se mogu bez daljeg koristiti za suve materijale (suva
piljevina) i za silose do 5,0 m prenika.

Slika 4.5: Ureaj za iznoenje piljevine sa tzv. klatnim puem

Energetika u drvnoj industriji

23

Slika 4.6: Pokretni pu

Kod vlane piljevine i kod bunkera sa veim prenicima koristiti se tzv. pokretni pu na podu
silosa, iji je zadatak da zatiti sredini deo postrojenja od prevelikog optereenja (slika 4.6).
4.4.1.

Priprema drvnih otpadaka- usitnjavanje krupnog drvnog otpatka

Svi drvni otpaci nisu takavog oblika da se mogu koristiti u automatskom postrojenju za loenje.
U takvim sluajevima otpadak bi trebalo prethodno pripremiti za loenje. Na tritu se nude brojna
i razliita reenja.
Uinak maina za usitnjavanja kree se od 250 kg/h do preko 5000 kg/h. Utroak pogonske
energije za usitnjavanje komadnog otpatka se kree izmeu 30 i 60 kWh za tonu preraenog
materijala bez energije potrebne za odsisavanje. Potronja zavisi od vrste ulaznog materijala i
konstrukcije postrojenja.
4.4.2.

Briketiranje piljevine - iverja

Specijalni vid izrade i pripremu drvnih otpadaka za loenje predstavlja briketiranje piljevine i
praine od bruenja. Postupak se zasniva na poveanju gustine piljevine (oko 10 do 15 puta), da bi
se lake uvala i jednostavnije sa njom manipulisalo pri loenju. Pritisak se ostvaruje dejstvom
valjaka, klipa ili pune zavojnice. Usled dejstva visokog pritiska i visokih temperatura dolazi do
termoplastinih deformacija lignoceluloznog materijala i njegovog vezivanja i bez dodatka
vezivnog materijala.
Da bi se biomasa mogla pretvoriti u u formu briketa neophodno je obezbediti: vlanost sirovine
izmeu 10% i 18% (mereno na apsolutno suvo) i granulaciju otpadaka ne veu od 10 mm.
Na tritu danas postoje brojni sistemi za briketiranje razliitih konstrukcija, kao to su:
Klipne prese: Materijal, ija je vlanost od 18 % (atro) se dovodi do jedne cilindrine cevi, u
kojoj se kree klip. Kretanje klipom se ostvaruje mehanikim pogonom preko krivaje sa
zamajnom masom, odnosno hidrauliki. U svakom hodu klipa potisne se nova koliina
materijala na ve sabijeni, tako se dobija cilindrini briket, koji izlazi u ritmu udaraca klipa.
Pritisci presovanja dostiu i 1200 bar. Usled trenja o zidove cevi i sabijanja drvni otpadak se

24

Energetika u drvnoj industriji

zagreva i do 200oC, to zahteva hlaenje prese. Uinak ovih presa je od 50 kg/h do 2.500
kg/h, a potronja elektrine energije izmeu 50 i 70 kWh po toni izraenog briketa.
Ekstruder prese za briketiranje: Pored klipnih presa na tritu se mogu nai i prese kod kojih
se sabijanje ostvaruje puem umesto klipom. Piljevina se doprema ravnomerno puu gde se
pod velikim pritiskom sabija.
Presa sa komorom: Kod tehnike presovanja sa komorama materijal se sabija u dva koraka. u
prvom se obavlja tzv. predpresovanje i tek nakon toga se materijal dovodi u komoru - kalup
radi konanog sabijanja. Po okonanju presovanja kalup se prazni, pa sledi novo punjenje.
Pogon prese je hidrauliki. Prednost ovog postupka je u smanjenoj potronji elektrine
energije koja ne prelazi 20 kWh/t izraenog briketa. Briketi su pravougaonog preseka to
olakava slaganje i transport.

Slika 4.7: Asortiman briketa izraenih od drveta i kore

Na slici 4.7 dat je asortiman razliitih briketa uraenih od drveta i kore razliitim sistemima.
4.4.3. Priprema kore za loenje
U pogonima primarne prerade drveta, uz drvni otpadak, javlja se i velika koliina otpadne kore.
Jedino racionalno je da se odbaena kora iskoristiti kao gorivo za kotlove. Nain pripreme kore za
loenje zavisi od vrste i konstrukcije kotla, odnosno loita kotla. Kod kotlova sa loitem kora se
mea sa ostalim drvnim otpatkom i sagoreva.
Ako kotao ne raspolae loitem sa reetkama, kora se pre loenja mora prosejati (odvojiti
kamenie i pesak), usitniti i po potrebi i suiti. Za ovo nema gotovih sistema. Problemi su razliiti od
sluaja do sluaja. Svaki put treba individualno planirati, kako bi se pronalo najbolje reenje.
Na slici 4.8 prikazana je jedna varijanta reenja za ovu namenu. Za suenje kore koristi se toplota
dimnih gasova iz postrojenja za loenje: Na slici oznake znae sledee: 1. bunker za koru 2. sito 3.
mlin za krupni materijal 4. kontejner za nesagorljivi otpadak 5. meubunker 6. suara za koru 7.
izdvajanje piljevine 8. kamin 9. bunker za piljevinu 10. kotao za loenje s donjom propulzijom 11.
izdvajanje praine iz dimnih gasova 12. kontejner za pepeo.

Energetika u drvnoj industriji

25

Slika 4.8: Priprema kore za loenje

4.5.

Loita kotlova koja koriste drvni otpadak kao gorivo

4.5.1. Loenje na reetki

Kod kotlovskih postrojenja koja koriste drvni otpadak najvie se primenjuje loenje na reetki. Pri
loenju na reetki mogue je sagorevati neusitnjene krupne komade otpatka i veoma vlano gorivo
(slika 4.9).Ovakva postrojenja zahtevaju veliki prostor za gorenje iznad reetke. U odnosu na druge
sisteme za loenje drveta, loite sa reetkom je dva do tri puta skuplje. Tekoe se javljaju pri
korienju veoma finog otpatka i suvog goriva (pojava kaaste mase, oteenja reetki, propadanja u
pepelite nesagorelog goriva). U tom smislu potrebno je briljivo odabrati prikladne oblike reetke i
mehanikog pogona, kao i sistema za odstranjivanje pepela.

Slika 4.9: Loenje na reetki sa trostrujnim kotlom i dopremom goriva dizalicom

26
4.5.2.

Energetika u drvnoj industriji

Loenje sa uduvavanjem

Loenje sa uduvavanjem je dugi niz godina vailo kao idealno tehniko reenje za loenje piljevine
i drvne praine. Gorivo se uduvava neposredno na elinu reetku u plamenoj cevi, odnosno (ukoliko
se istovremeno koristi i komadni otpadak), u loite ispod nivoa poda.
Kod obe varijante su se pojavili slini problemi u vezi sa pootravanjem uslova zatite ivotne
sredine. Ovde dolazi do nepotpunog sagorevanja goriva usled visokog uea vazduha za uduvavanje i
"hladnog" prostora za loenje.
Na slici 4.10 je data osnova gradnje jednog savremenog postrojenja sa uduvavanjem goriva, koje
radi potpuno automatski i bez nadzora. Uinak se obezbeuje stepenastom regulacijom dopreme
goriva, uz stalno merenje koliina i regulaciju broja obrtaja ventillatora za dopremu potrebnog vazduha
za sagorevanje.

Slika 4.10: Loenje uduvavanjem

sa izdvojenom komorom od gasova
u kombinaciji sa vodenim kotlom
1. primarni vazduh,
2. dovoenje piljevine (iverja),
3. izdvajanje gasova i delimino
sagorevanje,
4. dovoenje dimnih gasova,
5. izdvajanje pepela,
6. dovoenje sekundarnog vazduha,
7. dovoenje tercijarnog vazduha
8. vodocevni kotao.
Pri korienju suve piljevine, velike toplotne moi (oko 18.000 kJ/kg), odnosno iverja od iver ploa, od velike vanosti je mogunost ograniavanja gornje temperature u prostoru za loenje
hlaenjem lene povrine kotla i vraanjem dela dimnih gasova. Ukoliko bi temperatura porasla iznad
temperature topljenja pepela (preko 1250C) u loitu bi dolo do formiranja ljake (zgure) i
prevremenog oteenja amotne obloge loita.

Energetika u drvnoj industriji

4.5.3.

27

Loenje sa donjom propulzijom

Postrojenja za loenje sa donjom propulzijom koriste se zadnjih dvadesetak godina i u odnosu na

postrojenja za loenje sa uduvavanjem i postrojenja sa reetkama, predstavljaju znaajan tehnoloki
napredak.
Ovaj nain loenja koristi se za krupnozrnasta i ne previe vlana goriva (do 60%), kao i za manje
toplotne uinke (do oko 5 MW). Mana loenja s donjom propulzijom u odnosu na loenje na
reetkama je teko uklanjanje pepela, koje se najee obavlja manuelno. Ponekad nastaju problemi
prilikom korienja veoma suve piljevine (visoka toplotna mo), jer usled prekoraenja temperature u
loitu dolazi do formiranja ljake (zgure).

Slika 4.11: Kombinovano loenje na reetki sa donjom propulzijom

S dopunskom reetkom ove mane se mogu delimino ublaiti. Da bi se ispunio zahtev za dovoljno
dugo zadravanje gasova u prostoru gorenja, nuno je poveati "vrui" prostor za gorenje. Posebnu
panju treba obratiti na regulaciju loenja s donjom propulzijom, odnosno omoguiti kontinulane
promene broja obrtaja pua. Korita se kod vlanog goriva najee izrauju od keramikog materijala,
dok pri upotrebi suve piljevine korita se izrauju od livenog gvoa.
4.5.4.

Gorionik praine

Poseban nain loenja drveta predstavlja gorionik za drvnu prainu, kojim se mogu spaljivati samo
estice ne vee od 0,5 mm duine. Ovaj gorionik radi najee sa centrino postavljenim plamenom za
paljenje i odravanje plamena (lo ulje, gas). Ovi agregati se ve godinama koriste i u potpunosti
odgovaraju posebnim zahtevima u pogledu goriva, kako po ceni tako i po tehnikim reenjima. Na slici
4.12 prikazan je ureaj za suenje iverja sa gorionikom za drvnu prainu.

28

Energetika u drvnoj industriji

Slika 4.12: Shema ureaja za loenje praine postavljenog na suari za iverje

1. doprema mokrog iverja; 2. suara; 3. otprema iverja; 4. ventilator za usisni vazduh;
5. ciklon;
6. gorionik (za prainu i gas); 7. bunker za drvnu prainu; 8. dozator; 9. pneumatski transport drvne
praine; 10.ventilator za ulazni vazduh; 11. ventilatori vazduha za sagorevanje; 12. prikljuak za gas;
13. komora gorionik.
Drvna praina se iz bunkera (7) transportuje pneumatskim transportom u gorionik (6). Potrebnu
energiju za transport obezbeuje ventilator (10). Koliina goriva se dozira uz pomo ureaja (8).
Istovremeno sa drvnom prainom u gorionik se doprema i odreena koliina gasa (12). Gas slui za
paljenje gorionika i odravanje plamena. Vazduh potreban za sagorevanje doprema se uz pomo
ventilatora (11). Meavina gasa i drvne praine sagoreva u komori (13) i dimni gasovi struje u suaru
(2). Dimni gasovi se koriste za suenje vlanog ivera koji se u suaru (2) doprema kroz otvor (1).
Cirkulaciju produkata sagorevanja i osuenog iverja obezbeuje ventilator (4). Osueni iver se otprema
kroz otvore (3), a ohlaeni dimni gasovi oieni od krupnih estica, kroz ciklon odlaze u atmosferu.
4.5.5.

Loenje sa puastom reetkom

Loenje puastom reetkom je poseban nain loenja i nalazi primenu kod homogenog i ne previe
sitnog goriva (slika 8.13). Prednost ovakvog loita u odnosu, recimo, na loita sa donjom
propulzijom sa koritom, lei u automatskom uklanjanju pepela, pomou puaste reetke, koja se obre
u celom prostoru za loenje.

Slika 4.13: Shema loenja puastom reetkom:

1. doprema piljevine, 2. pu reetke, 3. odvoenje pepela.

Energetika u drvnoj industriji

29

Vazduh za sagorevanje se uduvava u prostor za loenje vratilom pua i iznutra izdubljenim krilcima
pua (nije re o spirali pua). Ovim se postie dobro meanje meavine gorivog gasa i vazduha za
loenje i ujedno se obezbeuje hlaenje pua. Loenje puastom reetkom je nepodesno za materijale
neujednaene vlanosti, poto se pu - reetka moe postaviti optimalno samo za neki odreeni
dijapazon vlanosti i dimenzije drvnog otpatka (piljevina, iverje).
4.5.6.

Jamsko loenje

Jamsko loenje sa sagorevanjem goriva odozdo omoguava, pri pravilnoj koncepciji i izvedbi
spaljivanje komadnih drvnih otpadaka , na nain kako to zahteva zatita ivotne sredine. U jami za
punjenje, koja se puni preko preklopne ustave, odvija se gasifikacija. Na donjem kraju jame se nalazi
zona gorenja.

Slika 4.14: Shema jamskog loenja:

1. vazduh za sagorevanje,
2. donje sagorevanje goriva,
3. doprema goriva.
U nastavku je prostor za gorenje sa potpritiskom, kojim se omoguava i obezbeuje uvlaenje svih
gasova u zonu gorenja i tu se meaju sa kiseonikom, koji struji kroz reetku. Problematina je
regulacija pri malim / niskim rastereenjima.
Prednost jamskog loenja lei u utedama jer nije potrebno usitnjavanje krupnih otpadaka. Za male
kapacitete (poev od 50 kW) ovako reenje loita je esto i jedino reenje.
Na slici 4.15 prikazana je shema kotla koji se loi odozdo, odnosno kotla sa jamskim loenjem.
Krupni otpaci se ubacuju kroz otvor (1) u jamu (2). U jami dolazi do karbonifikacije drvnog otpatka.
Temperaratura potrebna za karbonifikaciju obezbeuje se dovoenjem vrelih gasova iz loita kroz
kanal (3). Sagorevanje u loitu se obezbeuje dovoenjem primarnog vazduha. Dotok vazduha se
moe regulisati klapnom (5). ^ienje loita se vri pomeranjem reetke (7). Pomeranje reetke se vri
polugom (4). Pepeo iz loita pada u pepeljaru (8). Za sagorevanje volatila dovodi se dopunska
koliina vazduha kroz otvor (9). Za paljenje kotla i odravanje minimalnog reima koristi se prirodni
gas (11). Produkti sagorevanja predaju toplotu radnom telu u izmenjivau toplote (14). Promaja u kotlu
se regulie uz pomo preklopnika (13), kojim se otvara i zatvara direktna veza sa dimnjakom.

30

Energetika u drvnoj industriji

Slika 4.15: Kotao sa sagorevanjem goriva odozdo

1. poklopac jame, 2. jama, 3. kanal karbonizacije, 4. poluga za pokretanje reetke, 5. preklop -klapna
za dovod primarnog vazduha, 6. klizna reetka, 7. pokretna reetka, 8. komora za pepeo, 9. mea gasa
i glava meaa, 10.dopunske povrine loenja, 11. prikljuak gorionika, 12. zone stvaranja kovitlaca, 13.
preklopnik udarne promaje, 14. izmenjiva toplote. 15. otvor za ienje.

4.6.

Kotlovska postrojenja (deo izmenjivaa toplote) za loenje drvima

4.6.1. Jednostrujni plamenocevni kotao

Ranije, na poetku razvoja kotlovskih postrojenja za drvnu industriju, korieni su jedino plameno
cevni kotlovi, valjanih cevi, sa veoma slabim stepenom iskoriavanja dobijene toplote gorenjem od
svega 50 do 60%. Nizak stepen korisnosti je posledica visoke temperature produkata sagorevanja (od
300 do 400C) i velikog procenta kiseonika u dimnim gasovima. Kotao prikazan na slici 4.16 sastoji se
od loita (1) i plamenih cevi (2) koje prolaze kroz vodeni prostor (3). Dimni gasovi u atmosferu
odlaze kroz dimljak (4). Mada su jo i danas takvi kotlovi u radu, ipak se poslednjih decenija osetno
razvila tehnika u korist efektivnijeg rada postrojenja.

Slika 4.16: Jednostrujni plamenocevni kotao

1. loite, 2. plamene cevi, 3. vodeni prostor, 4. dimnjak

Energetika u drvnoj industriji

4.6.2.

31

Trostrujni dimnocevni kotao

Trostrujni dimnocevni kotao iskoriava toplotu dimnih gasova optimalno, poto gasovi prostruje tri
puta kroz kotao na putu do dimnjaka. Prva struja prolazi kroz cev kao to je plamena cev velikog
prenika (preko 500 mm), dok one druge dve struje, koje slede, prolaze kroz znatno ue cevi, oko kojih
se nalazi voda i iji je prenik oko 80 mm (slika 4.17).
Karakteristino za ovu vrstu kotlova predstavlja prednja i zadnja komora za skretanje dimnih
gasova i dobra pristupanost prilikom ienja (postoje vrata na komorama za skretanje i kroz koja se
iste cevi dugakim etkama).

Slika 4.17: Trostrujni dimnocevni kotao

Trostrujni kotlovi se isporuuju kao kotlovi niskog pritiska (toplovodni kotlovi) i kao parni
kotlovi visokog pritiska. Granica korienog pritiska kod trostrujnog kotla se kree od 30 do 32
bara. Ovaj tip se najee koristi u drvnoj industriji, jer je robustan i ekonomian.Njegovu prednost
predstavlja velika zapremina vode i samim tim relativna neosetljivost (stabilnost) u odnosu na
oscilacije optereenja. Trostrujni kotao se, zbog velike inercije, sporo pali i teko regulie.

Slika 4.18: Trostrujni vodocevni kotao sa loenjem sa donjom propulzijom, u podunom i poprenom
presek

Energetika u drvnoj industriji

32
4.6.3.

Trostrujni vodocevni kotao

Kod trostrujnog vodocevnog kotla, koji se koristi za niske pritiske i za male kapacitete, voda se
nalazi u cevima, a dimni gasovi struje okolo cevi (slika 4.18). Ovaj tip kotla je veoma kompaktan sa
integrisanim loitem i pogodan je za montau u malim prostorima. Mana mu je oteano ienje
izmenjivaa toplote.
4.6.4.

Vodocevni kotao

Jedna druga varijanta kotlova, koja se esto koristi u drvnoj industriji je klasini vodocevni kotao sa
vertikalno postavljenim cevima natopljenih vodom, u svojstvu povrina za izmenu toplote (slika 4.19).
Ovaj vid kotla se ve decenijama posebno dobro pokazuje, naroito u sluajevima gde su potrebni
pritisci preko 30 bara, a loi se drvima. Bitni nedostatak, u odnosu na trostrujni kotao, su visoke cene i
osetljivost prema veim oscilacijama optereenja, to je posledica relativno malog sadraja vode u
sistemu.

Slika 4.19: Vodocevni kotao u kompaktnoj

izradi
4.6.5.

Kotlovi sa termo uljem

Termo ulje, kao toplotni medij, je nalo iroku primenu i u drvnoj industriji. Jedan od razloga je
visoka taka kljuanja (preko 350 C). Koristi se za zagrevanje presa u proizvodnji ploa iverica .

Slika 4.20: Kotao sa termo uljem montiran u pogonu

drvne industrije

Energetika u drvnoj industriji

33

4.7. Ureaji za preiavanje dimnih gasova

Nove otrije odredbe zatite ivotne sredine zahtevaju uvoenje, kod mnogih postojeih i svih
novih postrojenja, koji rade sa drvetom kao gorivom, odgovarajuih ureaja za preiavanje
dimnih gasova.
Ureaje za preiavanje moemo podeliti prema funkciji i prema konstrukciji. Prema funkciji
razlikujemo preistae za redukciju koliine praine u dimnim gasovima, ureaje za dehloridizaciju
i ureaje za odstranjivanje azotnih jedinjenja.
U prvu grupu preistaa (za redukciju koliine praine u dimnim gasovima) spadaju:
ciklonski/centrifugalni preistai - jednostavni i jeftini; uz uslov da je sagorevanje potpuno sa
ovim filterima je mogue obezbediti zakonom propisane vrednosti praine u dimnim gasovima
(< 50 mg/m3);
tekstilni preistai - koriste se u drvnoj industriji za odsisavanje drvne praine kod maina;
obezbeuju zadovoljenje zakonom propisane vrednosti; nedostaci su: mala mehanika vrstoa,
slaba otpornost na paljenje i hemijsko delovanje dimnih gasova, velika potronja elektrine
energije;
elektrofilteri - sastoje se iz brojnih tzv. iskrajuih elektroda pod visokim naponom i uzemljenih
kondenzatorskih elektroda (elektrolitskih elektroda). ^estice praine se prilikom ulaska u filter
naelektriu i skreu prema omotu separatora; sa ovim filterima se postiu zadate vrednosti od
50 mg praine u m3 dimnih gasova; trokovi za investicije su neto vii nego to su kod
tekstilnih filtera, ali su zato trokovi eksploatacije, po pravilu nii;
ljunani filteri - rade na principu elektrostatikog naboja. ^estice praine u dimnim gasovima se
prethodno negativno naelektriu i nakon toga proputaju kroz sloj ljunka sa pozitivnim
elektrinim nabojem; praina se taloi po ljunku; ljunak se sa nataloenom prainom
kontinuirano odvodi iz filtera, preiava i oien vraa u korito filtera. Prema podacima
proizvoaa ostatak praine u preienom gasu iznosi ispod 20 mg/Nm 3.
Koliina hlorida u dimnim gasovima ne moe da se regulie nainom loenja. Ona je uslovljena
sastavom korienog goriva. Ogranienje prema nemakim propisima za hlorovodonine materije u
dimnim gasovima iznosi 30 mg/m 3. Ovu vrednost je teko ostvariti ako u gorivu ima vie od 0,03%
PVC-a, koji se javlja u otpacima nastalim obradom oplemenjenih ploa.
Pri kritinim vrednostima potrebno je prvo obratiti panju na redukciju udela PVC u gorivu. To
je mogue postii separatnim odsisavanjem PVC- ostataka ili njihovim odgovarajuim uklanjanjem.
Sekundarne mere treba realizovati samo onda kada nije mogue, ili je samo delimino mogue
izvesti odvojeno otklanjanje PVC-a. Za ovu namenu postoje sledei postupci:
dodavanje krea gorivu - jednostavno je za realizaciju (doziranje krea je automatski u zavisnosti
od goriva). Kre radi sa malim hemijskim dejstvom, pa su usled toga potrebne velike koliine,
to moe da dovede do problema deponovanja poveane koliine pepela;
doziranje krea u dimne gasove - to se realizuje u kombinaciji sa tekstilnim filterom;
pranje kreom -mokra dehloridizacija putem kupke kalcijumhidroksida daje najbolju i
najuspeniju dehloridizaciju, ali je skopana sa problemima korozije i uklanjanja otpadnih voda.
Oksidi azota u dimnim gasovima ne predstavljaju problem za savremena postrojenja sagorevanja
sve dok se u njima loi piljevina masivnog drveta. Ukoliko se u loitu sagoreva iverje iz prerade
ploa iverica situacija je komlikovanija. U ivericama ima odreeni procenat azota (od 3 do 3,5%)
koji sagoreva pored azota iz vazduha. Azot samo delimino oksidira. Najnovija iskustva pokazuju
da se kod izvedenih proba sa problematinim gorivima ne prekorauju vrednosti od oko 300
mg/m3, ukoliko temperatura prostora gorenja ne prelazi mnogo preko 1000C. Pouzdano
ograniavanje ove vrednosti se postie naknadnim hlaenjem prostora sagorevanja i / ili vraanjem
dimnih gasova u loite.

Energetika u drvnoj industriji

34

4.8.

Dimnjaci

Politika visokih dimnjaka, princip ravnomernog rasporeivanja tetnih materija, koje nastaju pri
sagorevanju, davala je industrijskim preduzeima drvne industrije obeleje u vidu i do 100 m
visokih zidanih dimnjaka. Savremeni pristup reavanju ovih problema je drugaiji. Bolje je
smanjiti koncentraciju tetnih materija u dimnim gasovima pre izlaska u atmosferu u kom sluaju
dimnjaci i ne moraju biti tako visoki.
Strana iskustva govore da propisane granine vrednosti emisija, uz korienje postrojenja za
preiavanje visoke efikasnosti, zahtevaju dimnjake visine od 20 do 30 m. Ovo omoguava
korienje mnogo jeftinijih slobodno stojeih elinih dimnjaka.

Slika 4.21: Shema upravljanja procesom za kotao loen iverjem i piljevinom

.

Energetika u drvnoj industriji

4.9.

35

Odstranjivanje pepela

Odstranjivanje pepela, koji se dobija pri loenju drvnog otpatka ne priinjava vee probleme.
Ovaj pepeo nije toksian, te se moe koristi za poboljanje kvaliteta zemljita, umesto da se odlae
na komunalne deponije. Problemi se mogu javiti usled podizanja praine prilikom pranjenja
kontejnera sa pepelom, to se reava vlaenjem pepela prilikom punjenja.

4.10. Upravljanje postrojenjima koja su loena drvima i njihovo podeavanje

Iz ekonomskih i ekolokih razloga trebalo bi nastojati da se obezbedi puna automatizacija rada
svih kotlova, pa i onih koja se loe drvnim otpatkom. Rukovalac kotla nije u stanju da manuelno
kontrolie brojne faktore koji utiu na pravilno sagorevanje. Dosadanji pokuaji sa modernom
tehnikom upravljanja procesom, ukazuju da se kotlovska postrojenja mogu voditi ekonominije i uz
bolju zatitu ivotne sredine. Moe se oekivati, da e se automatizacijom procesa upravljanja
kotlovskim postrojenjem (slika 4.21) kod novih investicija uticati na smanjenje trokova nabavke za
mehanika postrojenja.