PRAVILNIK

O GRANINIM VREDNOSTIMA EMISIJE, NAINU I ROKOVIMA

MERENJA I EVIDENTIRANJA PODATAKA
("Sl. glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispr.)
lan 1
Ovim pravilnikom odreuju se granine vrednosti emisije tetnih i opasnih materija u vazduhu na mestu izvora
zagaivanja, nain i rokovi merenja i evidentiranja podataka o izvrenim merenjima emisije.

lan 2
Granina vrednost emisije u smislu ovog pravilnika, jeste najvii dozvoljeni nivo koliina i koncentracija tetnih i
opasnih materija na mestu izvora zagaivanja (u daljem tekstu: GVE).

lan 3
Nivo koliina i koncentracija tetnih i opasnih materija na mestu izvora zagaivanja utvruje se merenjem.
Granina vrednost emisije izraava se u obliku:
1) masene koncentracije - kao mase emitovanih materija u odnosu na jedinicu zapremine (mg/m3 ili g/m3), u suvom
otpadnom gasu na temperaturi od 0oC i pod pritiskom od 1013 mbara;
2) masenog protoka - kao mase emitovanih materija u odnosu na jedinicu vremena (mg/h ili g/h);
3) faktora emisije - kao mase emitovanih materija u odnosu na masu proizvedenog produkta (g/t ili kg/t);
4) stepen emitovanja - kao odnos emitovane koliine i koliine iste materije koja ulazi u proces (izraava se u
procentima).
Meri se po pravilu koncentracija i koliina tetnih i opasnih materija u suvom otpadnom gasu, na temperaturi 0oC i
pod pritiskom od 1013 mbara.
Ako se meri koncentracija i koliina tetnih i opasnih materija u vlanom otpadnom gasu, dodaje se oznaka VL.
Kada se meri masena koncentracija tetnih i opasnih materija u otpadnom gasu, ne uzimaju se u obzir koliine
vazduha koje se uvode u sistem, odnosno postrojenje, da bi razredile ili ohladile otpadni gas.

I VRSTE TETNIH I OPASNIH MATERIJA

lan 4
tetne i opasne materije, u smislu ovog pravilnika, jesu:
1) kancerogene materije;
2) ukupne prakaste materije;
3) prakaste neorganske materije;

Paragraf Net

Strana 1. (od 29)

4) neorganska jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa i

5) organska jedinjenja.

1) Kancerogene materije
lan 5
Vrste kancerogenih materija, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost masenog protoka za navedene
materije dati su u sledeoj tabeli:
Tabela 1.

GVE za maseni protok

iznad
(mg/m3)

Vrsta materije

Klasa

I
I
I
I
I
I

0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1

500 mg/h
500 mg/h
500 mg/h
500 mg/h
500 mg/h
500 mg/h

0,1

500 mg/h

II

5 g/h

II

5 g/h

II
II
II
II
II

1
1
1
1
1

5 g/h
5 g/h
5 g/h
5 g/h
5 g/h

II
III
III
III
III
III

1
5
5
5
5
5

5 g/h
25 g/h
25 g/h
25 g/h
25 g/h
25 g/h

III
III
III

5
5
5

25 g/h
25 g/h
25 g/h

Azbest (krizotil, krokidolit, amosit, antofilit, antionolit, tremolit) u vidu najsitnije

praine
Benzo (a) piren
Berilijum i njegova jedinjenja u respirabilnom obliku - Be
Dibenz (a.h) antracen
Kadmijum i njegova jedinjenja - Cd
2-naftilamin
Prirodni uran
(U 238 + 0,7% U235)
Arsen-trioksid i arsen-pentoksid, arsenasta kiselina, arsenitna kiselina i njihove soli As
Jedinjenja hroma (VI), kao i kalcijum hromat, hrom (III), stroncijum hromat i cink
hromat - Cr
Kobalt i njegova jedinjenja, aerosoli metalnog kobalta i teko rastvorljivih kobaltnih
soli - Co
Olovo i njegova jedinjenja - Pb
3,3-dihlorbenzidin
Dimetilsulfat
Etilenamin
Nikl i njegova jedinjenja, aerosoli metalnog nikla, nikl sulfida i sulfidne rude,
nikloksida i niklkarbonata i nikltetrakarbonila - Ni
Akrilonitril
Benzen
Vinilhlorid
1,2-dibrometan
1,2-epoksipropan
1.-hlor-2.3-epoksipropan
(Epihlorhidrin)
Etilen oksid
Hidrazin

Ukupna masena koncentracija svih kancerogenih materija iste klase istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi
najvie:
1) za materije I klase, 0,1 mg/m3 pri masenom protoku od 500 mg/h i veem;

Paragraf Net

Strana 2. (od 29)

2) za materije II klase, 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;

3) za materije III klase, 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.
Ukupna masena koncentracija svih kancerogenih materija iz vie klasa istovremeno prisutnih u otpadnom gasu
iznosi najvie:
1) za materije I i II klase, 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;
2) za materije I i III klase, ili II i III klase, 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.

2) Ukupne prakaste materije

lan 6
Masena koncentracija ukupnih prakastih materija u emisiji iznosi najvie:
1) 50 mg/m3 pri masenom protoku veem od 0,5 kg/h;
2) 150 mg/m3 pri masenom protoku od 0,5 kg/h i manjem.

3) Prakaste neorganske materije

lan 7
Vrste prakastih neorganskih materija, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost masenog protoka za
navedene materije dati su u sledeoj tabeli:
Tabela 2.

Vrsta materije

Klasa

GVE
(mg/m3)

za maseni protok iznad (g/h)

I
I
II
II
II
II
II
III
III
III
III
III
III
III
III
III
III
III

0,2
0,2
1
1
1
1
1
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5
5

1
1
5
5
5
5
5
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25

iva i njena jedinjenja izraena kao Hg

Talijum i njegova jedinjenja izraena kao Tl
Arsen i njegova jedinjenja izraena kao As
Kobalt i njegova jedinjenja izraena kao CO
Nikl i njegova jedinjenja izraena kao Ni
Selen i njegova jedinjenja izraena kao Se
Telur i njegova jedinjenja izraena kao Te
Antimon i njegova jedinjenja izraena kao Sb
Bakar i njegova jedinjenja izraena kao Cu
Vanadijum i njegova jedinjenja izraena kao V
Kalaj i njegova jedinjenja izraena kao Sn
Mangan i njegova jedinjenja izraena kao Mn
Paladijum i njegova jedinjenja izraena kao Pd
Platina i njegova jedinjenja izraena kao Pt
Rodijum i njegova jedinjenja izraena kao Rh
Hrom i njegova jedinjenja izraena kao Cr
Fluoridi i lako rastvorljivi (npr. NaF) izraena kao F
Cijanidi i lako rastvorljivi (npr. NaCn) izraena kao CN

Paragraf Net

Strana 3. (od 29)

Ukupna masena koncentracija svih prakastih neorganskih materija iste klase istovremeno prisutnih u otpadnom
gasu iznosi najvie:
1) za materije I klase 0,2 mg/m3 pri masenom protoku od 1 g/h i veem;
2) za materije II klase 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;
3) za materije III klase 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.
Ukupna masena koncentracija svih prakastih neorganskih materija iz vie klasa istovremeno prisutnih u otpadnom
gasu iznosi najvie:
1) za materije I i II klase 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;
2) za materije I i III klase, ili II i III klase 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.

4) Neorganska jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa

lan 8
Vrste neorganskih jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost
masenog protoka za navedene materije dati su u sledeoj tabeli:
Tabela 3.

Vrsta jedinjenja

Klasa

GVE
(mg/m3)

za maseni protok
iznad

Arsen hidrid - AsH3

Fosfin - PH3
Fozgen - COCl2
Hlorcijan - CNCl
Brom i njegova jedinjenja izraena kao vodonik bromid - HBR
Vodonik sulfid - H2S
Fluor i njegova jedinjenja izraena kao vodonik fluorid - HF
Hlor - Cl2
Jedinjenja hlora, ukoliko nisu u klasi II, izraena kao hlorovodonik - HCl
Oksidi azota (azot monoksid i azot dioksid) izraeni kao azotdioksid - NO2
Oksidi sumpora (sumpordioksid i sumportrioksid) izraeni kao sumpor dioksid SO2
Amonijak ukupni u gasovitim, parnim i aerosolnim jedinjenjima - NH3

I
I
I
I
II
II
II
II
III
IV

1
1
1
1
5
5
5
5
30
500

10 g/h
10 g/h
10 g/h
10 g/h
50 g/h
50 g/h
50 g/h
50 g/h
0,3 kg/h
5 kg/h

IV
IV

500
500

5 kg/h
5 kg/h

Ukupna masena koncentracija neorganskih jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa iste klase istovremeno
prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:
1) za materije I klase 1 mg/m3 pri masenom protoku od 10 g/h i veem;

Paragraf Net

Strana 4. (od 29)

2) za materije II klase 5 mg/m3 pri masenom protoku od 50 g/h i veem;

3) za materije III klase 30 mg/m3 pri masenom protoku od 0,3 kg/h i veem;
4) za materije IV klase 500 mg/m3 pri masenom protoku od 5 kg/h i veem.

5) Organska jedinjenja
lan 9
Vrste organskih jedinjenja, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost masenog protoka za navedene
materije dati su u sledeoj tabeli:
Tabela 4.

Vrsta jedinjenja

Klasa

GVE (mg/m3)

za maseni protok iznad (kg/h)

I
I
III
I
I
I
I
III
I
I
III
III
II
III
II
II
II
II
III
II
III
III
II
I
III
II
III
I
III
II

20
20
150
20
20
20
20
150
20
20
150
150
100
150
100
100
100
100
150
100
150
150
100
20
150
100
150
20
150
100

0,1
0,1
3
0,1
0,1
0,1
0,1
3
0,1
0,1
3
3
2
3
2
2
2
2
3
2
3
3
2
0,1
3
2
3
0,1
3
2

Akrilna kiselina - C3H4O2

Akrolein
Alkilalkohol
Alkilolovna jedinjenja
Anilin - C6H7N
Anhidrid maleinske kiseline - C4H2O3
Acetaldehid - C2H4O
Aceton - C3H6O
Benzilhlorid
Bifenil - C12H10
2-Butanon - C4H8O
Butilacetat - C6H12O2
Butilglikol
Butilester siretne kiseline
2-Butoksietanol - C6H14O2
Butilaldehid - C4H8O
Vinilacetat - C4H6O2
Vinilester siretne kiseline
Glikol
Di-(2-etilmeksil)-ftalat - C24H38O4
Diacetonalkohol
Dibutileter - C8H18O
Dietanolamin
Dietilamin - C4H11N
Dietileter - C4H10O
Diizobutilketon
Diizopropileter - C6H14O
Dimetilamin - C2H7N
Dimetileter - C2H6O
H,H-dimetilformamid - C3H7NO

Paragraf Net

Strana 5. (od 29)

2,6-dimetilheptanon-4 - C7H14O
1,4 Dioksan - C4H8O2
Dioktilftalat
Difenil
1,2 Dihlorbenzol - C6H4Cl2
1,4 Dihlorbenzol - C6H4Cl2
Dihlordifluormetan - CCl2F2
1,1-Dihloretan - C2H4Cl2
1,2-Dihloretan - C2H4Cl2
1,1-Dihloretilen - C2H2Cl2
1,2 Dihloretilen - C2H2Cl2
Dihlormetan - CH2Cl2
Dihlorefenol - C6H4Cl2O
Ester siretne kiseline
Etanol
Eter
Etilakrilat - C5H8O2
Etilamin - C2H7N
Etilacetat - C4H8O2
Etilbenzol - C8H10
Etilglikol
Etilenglikol - C2H6O2
Etilenglikolmonoetiletar
Etilenglikolmonometiletar
Etilesterakrilne kiseline
Etilestersiretne kiseline
Etilmetilketon
Etilhlorid
2-Etoksietanol - C4H10O2
Izobutilmetilketon
Izopropenilbenzen - C9H10
Izopropilbenzen - C9H12
2,2 iminodietanol - C4H11NO2
Krezol - C7H8O
Ksilenol (osim 2,4 ksilenola ) - C8H10O
2,4 Ksilenol - C8H10O
Ksilen - C8H10
Kumen
Merkaptan
Metanol
Metilakrilat - C4H6O2
Metilamin - CH5N
Metilacetat - C3H6O2
Metilbenzoat - C8H8O2
Metilglikol
Metilenhlorid
Metilestar mravlje kiseline
Metilestar siretne kiseline
Metilestar akrilne kiseline

Paragraf Net

II
I
II
I
I
II
III
II
I
I
III
III
I
III
III
III
I
I
III
II
II
III
II
II
I
III
III
III
II
III
II
II
II
I
I
II
II
II
I
III
I
I
II
III
II
III
II
II
I

100
20
100
20
20
100
150
100
20
20
150
150
20
150
150
150
20
20
150
100
100
150
100
100
20
150
150
150
100
150
100
100
100
20
20
100
100
100
20
150
20
20
100
150
100
150
100
100
20

2
0,1
2
0,1
0,1
2
3
2
0,1
0,1
3
3
0,1
3
3
3
0,1
0,1
3
2
2
3
2
2
0,1
3
3
3
2
3
2
2
2
0,1
0,1
2
2
2
0,1
3
0,1
0,1
2
3
2
3
2
2
0,1

Strana 6. (od 29)

Metilestar metakrilne kiseline

Metiletilketon
Metilizobutilketon
4-Metil-m-fenilendiizocijanat - C9H6N2O2
Metilmetakrilat - C5H8O2
4-Metil-2-pentanon - C6H12O
N-metilpirolidon - C5H9NO
Metilformijat - C2H4O2
Metilhlorid
Metilhloroform
Metilcikloheksanon - C7H12O
2 Metoksietanol - C3H8O2
Mravlja kiselina - CH2O2
Naftalin - C10H8
Nitrobenzol - C6H5NO2
Nitrokrezol - C7H7NO3
Nitrotoluol - C7H7NO2
Nitrofenol - C6H5NO3
Olefinski ugljovodonici - (izuzev 1,3-butadiena)
Parafinski ugljovodonici - (izuzev metana)
Perhloretilen
Pinen - C10H16
Piridin - C5H5N
Praina drveta u respirabilnom obliku
2-Propenal - C3H4O
Propionaldehid - C3H6O
Propionska kiselina - C3H6O2
Siretna kiselina - C2H4O2
Stirol - C8H8
Tetrahidrofuran - C4H8O
1,1,2,2 Tetrahloretan - C2H2Cl4
Tetrahloretilen - C2Cl4
Tetrahlormetan - CCl4
Tetrahlorugljenik
Tioalkohol
Tioeter
0-Toluidin - C7H9N
Toluilen-2,4-diizocijanat
Toluen - C7H8
Trietilamin - C6H15N
Trimetilbenzol - C9H12
1,1,1 Trihloretan - C2H3Cl3
1,1,2 Trihloretan - C2H3Cl3
Trihloretilen - C2HCl3
Trihlormetan - CHCl3
Trihlorfluormetan - CCl3F
Ugljen-disulfid - CS2
Fenol - C6H6O

Paragraf Net

II
III
III
I
II
III
III
II
I
II
II
II
I
II
I
I
I
I
III
III
II
III
I
I
I
II
II
II
II
II
I
II
I
I
I
I
I
I
II
I
II
II
I
II
I
III
II
I

100
150
150
20
100
150
150
100
20
100
100
100
20
100
20
20
20
20
150
150
100
150
20
20
20
100
100
100
100
100
20
100
20
20
20
20
20
20
100
20
100
100
20
100
20
150
100
20

2
3
3
0,1
2
3
3
2
0,1
2
2
2
0,1
2
0,1
0,1
0,1
0,1
3
3
2
3
0,1
0,1
0,1
2
2
2
2
2
0,1
2
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
2
0,1
2
2
0,1
2
0,1
3
2
0,1

Strana 7. (od 29)

Formaldehid - CH2O
2-Furaldehid - C5H4O2
Furfural, Furfurol
Furfurilalkohol - C5H6O6
4-hidroksi-4-metil-2-pentanon - C6H12O2
Hloracetaldehid - C2H3ClO
Hlorbenzol - C6H5Cl
2-Hlor-1,3-butadien - C4H5Cl
Hloretan - C2H5Cl
Hlormetan - CH3Cl
2-Hloropren
Hloroform
2-Hlorpropan - C3H7Cl
Hlorsiretna kiselina - C2H3ClO2
Hlortoluol - C7H7Cl
Cikloheksanon - C6H10O

I
I
I
II
III
I
II
II
III
I
II
I
II
I
I
II

20
20
20
100
150
20
100
100
150
20
100
20
100
20
20
100

0,1
0,1
0,1
2
3
0,1
2
2
3
0,1
2
0,1
2
0,1
0,1
2

Ukupna masena koncentracija organskih jedinjenja iste klase istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:
1) za materije I klase 20 mg/m3 pri masenom protoku od 0,1 kg/h i veem;
2) za materije II klase 100 mg/m3 pri masenom protoku od 2 kg/h i veem;
3) za materije III klase 150 mg/m3 pri masenom protoku od 3 kg/h i veem.
Ukupna masena koncentracija organskih jedinjenja iz vie klasa istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi
najvie 150 mg/m3 pri masenom protoku od 3 kg/h i veem.

II GRANINA VREDNOST EMISIJE ZA ODREENE VRSTE LOITA

lan 10
Masena koncentracija tetnih i opasnih materija u otpadnom gasu odreenih vrsta loita, meri se u jedinici
zapremine suvog otpadnog gasa na temperaturi od 0oC i pod pritiskom od 1013 mbara.
Sadraj kiseonika u jedinici zapremine otpadnog gasa iz stava 1 ovog lana, u zavisnosti od vrste loita, iznosi:
1) za loita na ugalj, briket i koks:
(1) sa reetkom ili sa fludiziranim slojem - 7%,
(2) na prainu sa suvim odvoenjem praha - 6%,
(3) na prainu sa mokrim odvoenjem praha - 5%:
2) za loita na drvo, drveni briket i otpatke poljoprivrednih kultura - 11%;
3) za loita na tena i gasovita goriva - 3%.

lan 11

Paragraf Net

Strana 8. (od 29)

Granine vrednosti emisije za odreene vrste loita date su u tabelama 5, 6, 7 i 8 i to:

1) granina vrednost emisije za loita na ugalj, briket i koks data je u sledeoj tabeli:
Tabela 5.

Toplotna snaga loita (MW)

Vrsta materije

Prakaste materije
Ugljen monoksid - CO
Sumporni oksidi izraeni kao SO2
Azotni oksidi izraeni kao NO2
Gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao HF
Gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao HCl

>1 - 50

>50 - 300

>300

GVE (mg/m3)

GVE (mg/m3)

GVE (mg/m3)

150
250
2000
1.000
30
200

100
250
1450
800
30
200

50
250
650
450
15
100

Za loita na kameni ugalj toplotne snage iznad 50 MW granina vrednost emisije azotnih oksida izraenih kao NO2
iznosi 1800 mg/m3 u otpadnom gasu sa 5% kiseonika.
Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M.E6. 110 - 1987.
Dimnokatranski broj moe iznositi najvie 30, po JUS M.R.4. 020.
2) granina vrednost emisije za loita na drvo, drveni briket i otpatke poljoprivrednih kultura data je u sledeoj
tabeli:
Tabela 6.

Toplotna snaga loita (MW)

>1 - 50

>50 - 300

>300

GVE (mg/m3)

GVE (mg/m3)

GVE (mg/m3)

50
250
500
50

50
250
400
50

50
250
200
50

Vrsta materije

Prakaste materije
Ugljen monoksid - CO
Azotni oksidi izraeni kao NO2
Organske materije izraene kao ukupan ugljenik

Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M.E6. 110.

Dimnokatranski broj moe iznositi najvie 30, po JUS M.R.4. 020.
3) granina vradnost emisije za loita na tena goriva data je u sledeoj tabeli:
Tabela 7.

Paragraf Net

Strana 9. (od 29)

Toplotna snaga loita (MW)

>1 - 50

Vrsta materije

>50 - 300

>300

GVE (mg/m3) GVE (mg/m3) GVE (mg/m3)

Ugljen monoksid - CO
Azotni oksidi izraeni kao NO2
Sumporni oksidi izraeni kao SO2 (za lo ulja prema JUS B.HO.500)
Gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao HF
Gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao HCl
Prakaste materije

250
450
3.200
5
30
100

175
450
3.200
5
30
100

175
350
400
5
30
80

Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M E6. 120.

Dimni broj za teko lo ulje moe iznositi najvie 2, a za sva ostala lo ulja 1, po JUS B.H8. 270.
4) granina vrednost emisije za loita na gasovita goriva data je u sledeoj tabeli:
Tabela 8.

Toplotna snaga loita (MW)

Vrsta materije

Prakaste materije
Ugljen monoksid - CO
Sumporni oksidi izraeni kao SO2
Azotni oksidi izraeni kao NO2

>1 - 50

>50 - 300

>300

GVE (mg/m3)

GVE (mg/m3)

GVE (mg/m3)

5
100
1700
350

5
100
1700
350

5
100
100
350

Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M E6. 120.

Dimni broj za gasovita goriva moe iznositi najvie 0, po JUS B.H8. 270.

lan 12
Kod loita postrojenja sa vie pojedinanih loita, za ogranienje emisije svakog pojedinanog loita merodavna
je ukupna toplotna snaga loinog postrojenja.
Ukupna toplotna snaga loinog postrojenja jeste zbir toplotnih snaga svih pojedinanih loita u sastavu loinog
postrojenja.

III GRANINA VREDNOST EMISIJE MOTORA SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM

lan 13
Granina vrednost emisije motora sa unutranjim sagorevanjem (u daljem tekstu: SUS motora) novih domaih i

Paragraf Net

Strana 10. (od 29)

stranih vozila utvruju se prema propisima o homologaciji vozila i to:

1) za dizel motore:
(1) Naredbi o obaveznoj homologaciji vozila sa dizel motorima u pogledu emisije zagaujuih sastojaka iz motora
("Sl. list SFRJ", br. 11/85 i 1/87);
(2) Naredbi o obaveznoj homologaciji dizel motora u pogledu emisije gasovitih zagaivaa ("Sl. list SFRJ", br. 11/85
i 1/87);
2) za motore putnikih i lakih teretnih vozila - Naredbi o obaveznoj homologaciji vozila u odnosu na emisije gasnih
zagaivaa iz motora u zavisnosti od goriva koje zahteva motor ("Sl. list SFRJ", broj 20/92);
3) za oto-motore:
(1) motocikla - Naredbi o obaveznoj homologaciji motocikla sa oto-motorima u pogledu emisija zagaujuih
sastojaka iz motora ("Sl. list SFRJ", broj 60/86),
(2) mopeda - Naredbi o obaveznoj homologaciji bicikla sa oto-motorima u pogledu emisija zagaujuih sastojaka iz
motora ("Sl. list SFRJ", broj 60/86).

lan 14
Granina vrednost emisije ugljenmonoksida (CO) benzinskih motora i dima dizel motora pri slobodnom ubrzanju
korienih vozila u eksploataciji utvruje se prema Pravilniku o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom
optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju na
putevima ("Sl. list SFRJ", br. 50/82, 4/85, 11/85, 65/85, 64/86 i 50/90).

IV GRANINA VREDNOST EMISIJE ZA ODREENE VRSTE POSTROJENJA

lan 15
Granina vrednost emisije za postrojenja za suvu destilaciju kamenog uglja (koksare) u otpadnom gasu sa 5%
sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:
Tabela 9.

Vrsta materije
Jedinjenja sumpora izraena kao S
Azotni oksidi izraeni kao NO2
Prakaste materije

Vrsta postrojenja

GVE (mg/m3)

koksara
koksara
koksara

800
500
25

Faktor emisije prakastih materija moe iznositi najvie 5 g/t.

Masena koncentracija prakastih materija pri suvom hlaenju koksa moe iznositi najvie 20 mg/m3.

lan 16
Granina vrednost emisije za postrojenja za briketiranje mrkog i kamenog uglja data je u sledeoj tabeli:
Tabela 10.

Paragraf Net

Strana 11. (od 29)

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Vrsta postrojenja

Prakaste materije u emisiji briketiranja kamenog uglja jame

Prakaste materije u emisiji briketiranja kamenog uglja supare
Prakaste materije u emisiji briketiranja mrkog uglja
otpraivai supare,
presa sa kalupima i odmagljivaa otvora presa
Prakaste materije u emisiji briketiranja mrkog uglja
ostali otpraivai

75
100
10
75

lan 17
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju cementa data je u sledeoj tabeli:
Tabela 11.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Azotni oksidi izraeni kao

NO2
Azotni oksidi izraeni kao
NO2
Azotni oksidi izraeni kao
NO2
Sumporni oksidi izraeni kao
SO2

cementne pei sa reetkastim predgrejaem

cementne pei sa ciklonskim predgrejaem i korienjem toplote
otpadnih gasova
cementne pei sa ciklonskim predgrejaem bez korienja toplote
otpadnih gasova
sve vrste pei

GVE
(mg/m3)

1.500
1.300
1.800
400

lan 18
Granina vrednost emisije za postrojenja za peenje boksita, dolomita, gipsa, krenjaka, kiselgura, magnezita,
kvarcita ili amota data je u sledeoj tabeli:
Tabela 12.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Hrom i njegova jedinjenja izraena kao Cr

Azotni oksidi izraeni kao NO2
Azotni oksidi izraeni kao NO2
Fluor i njegova jedinjenja izraena kao HF

kod svih vrsta pei

rotacione cevne pei
ostale pei
kod svih vrsta pei

GVE (mg/m3)
10
1.800
1.500
10

Kod postrojenja za proizvodnju kalcijuma, odnosno dolomit hidrata emisione vrednosti mere se u vlanom otpadnom
gasu.

lan 19
Granina vrednost emisije za postrojenja za tretiranje perlita, kriljaca i gline u vlanom otpadnom gasu sa 14%
sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:

Paragraf Net

Strana 12. (od 29)

Tabela 13.

Vrsta jedinjenja
Sumporni oksidi izraeni kao SO2

GVE
(mg/m3)

za maseni protok iznad (kg/h)

1000

10

lan 20
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju stakla i staklenih vlakana u otpadnom gasu sa 8% (kod
pei za topljenje stakla zagrevanih plamenom), odnosno 13% sadraja kiseonika (kod plamenom zagrevanih
retortnih pei i dnevnih kadnih pei) data je u sledeoj tabeli:
Tabela 14.

Nain
grejanja

GVE
(mg/m3)

za maseni protok
iznad (kg/h)

retortne pei

ulje

1.200

retortne pei

gas

1.200

kadne pei sa rekuperativnim vraanjem otpadne toplote

ulje

1.200

kadne pei sa rekuperativnim vraanjem otpadne toplote

gas

1.400

dnevne kadne pei

ulje

1.600

dnevne kadne pei

gas

1.600

ulje

1.800

gas

2.200

ulje

3.000

gas

3.500

staklarske pei

plamen

1.800

10

retortne pei

plamen

1.100

10

dnevne kadne pei

plamen

1.100

10

Vrsta materije
Azotni oksidi
NO2
Azotni oksidi
NO2
Azotni oksidi
NO2
Azotni oksidi
NO2
Azotni oksidi
NO2
Azotni oksidi
NO2
Azotni oksidi
NO2
Azotni oksidi
NO2
Azotni oksidi
NO2
Azotni oksidi
NO2
Sumporni
oksidi SO2
Sumporni
oksidi SO2
Sumporni
oksidi SO2

Vrsta postrojenja

kontinuirane kadne pei sa regenerativnim vraanjem

otpadne toplote
kontinuirane kadne pei sa regenerativnim vraanjem
otpadne toplote
kadne pei sa popreno postavljenim gorionicima sa
regenerativnim vraanjem otpadne toplote
kadne pei sa popreno postavljenim gorionicima sa
regenerativnim vraanjem otpadne toplote

U postupku nitratnog oplemenjavanja granina vrednost emisije azotnih oksida moe biti najvie dva puta vea od
vrednosti masene koncentracije navedene u tabeli.

lan 21
Paragraf Net

Strana 13. (od 29)

Granina vrednost emisije za postrojenja za peenje keramikih proizvoda na bazi gline u otpadnom gasu sa 18%
sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:
Tabela 15.

Vrsta materije
Sumporni oksidi SO2
Sumporni oksidi SO2

Sadraj sumpora u sirovini (%)

GVE (mg/m3)

za maseni protok iznad (kg/h)

<12
>12

500
1.500

10
10

lan 22
Granina vrednost emisije za postrojenja za topljenje mineralnih materija (bazalta, dijabaza, ljake i slino) u
otpadnom gasu sa 8% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:
Tabela 16.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Azotni oksidi NO2

kade sa rekuperativnim povratnim

dobijanjem toplote
Azotni oksidi NO2
kade sa rekuperativnim povratnim
dobijanjem toplote
Azotni oksidi NO2
ahtne pei
Azotni oksidi NO2
ahtne pei
Sumporni oksidi SO2 kod svih postrojenja

Nain
grejanja

GVE
(mg/m3)

za maseni protok iznad

(kg/h)

ulje

1.200

gas

1.400

ulje
gas
ulje ili gas

1.800
2.200
1.800

10

lan 23
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju, odnosno topljenje meavine bitumena ili katrana sa
mineralnim materijama, postrojenja za pripremanje bitumeniziranih materijala za izgradnju puteva (asfaltne baze) i
postrojenja za katranisane kamene ukljuke, u otpadnom gasu sa 17% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:
Tabela 17.

Vrsta materije
Prakaste materije

Vrsta postrojenja
bubnjevi za suenje i meai

GVE (mg/m3)
20

lan 24
Granina vrednost emisije za postrojenja za sinterovanje gvozdene rude (aglomeracija) i postrojenja za dobijanje
sirovog gvoa data je u sledeoj tabeli:
Tabela 18.

Paragraf Net

Strana 14. (od 29)

GVE (mg/m3)

Vrsta materije
Azotnih oksida NO2

400

lan 25
Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje obojenih metala data je u sledeoj tabeli:
Tabela 19.

Vrsta materija
Prakaste materije
Prakaste materije
Sumporni oksidi SO2
Sumporni oksidi SO2

Vrsta postrojenja
topionica bakra
topionice olova
topionica bakra
topionica olova

GVE (mg/m3)

za maseni protok iznad (kg/h)

20
10
1200
1000

5
5

Maseni sadraj sumpora u tenom ili vrstom gorivu donje ogrevne moi od 29,3 MJ/kg moe iznositi najvie 1%.

lan 26
Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje ferolegura data je u sledeoj tabeli:
Tabela 20.

GVE (mg/m3)

Vrsta materije
Prakaste materije
Ugljenmonoksid - CO

20
1.000

lan 27
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju elika u konvertorima, elektrolunim peima i vakuum
postrojenjima za topljenje i postrojenjima za topljenje elika ili livenog gvoa data je u sledeoj tabeli:
Tabela 21.

Vrsta materije
Prakaste materije
Prakaste materije
Ugljenmonoksid - CO

Vrsta postrojenja

GVE (mg/m3)

elektrolune indukcione ili kupolne pei sa odsisavanjem gasa pri vrhu

kupolne pei sa odsisavanjem gasa pri dnu

20
50
1.000

lan 28
Granina vrednost emisije za postrojenja za elektroluno topljenje pod ljakom data je u sledeoj tabeli:

Paragraf Net

Strana 15. (od 29)

Tabela 22.

GVE (mg/m3)

Vrsta materije
Gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao fluorovodonik

lan 29
Granina vrednost emisije za postrojenja za topljenje aluminijuma data je u sledeoj tabeli:
Tabela 23.

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

za maseni protok iznad (kg/h)

20
3
50

0,5
-

Prakaste materije
Hlor - Cl2
Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik

lan 30
Granina vrednost emisije za postrojenja za topljenje i rafinaciju obojenih metala i njihovih legura, izuzev
aluminijuma, data je u sledeoj tabeli:
Tabela 24.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Prakaste materije
Prakaste materije
Bakar i njegova jedinjenja Cu
Organska jedinjenja izraena kao
ukupan ugljenik - C

GVE
(mg/m3)

za maseni protok
iznad (kg/h)

postrojenja za topljenje i rafinaciju olova i

njegovih legura
ostala postrojenja
sva postrojenja

10

0,2

20
10

0,2
-

sva postrojenja

50

lan 31
Granina vrednost emisije za livnice gvozdenog, elinog i temper liva i livnica za obojene metale data je u sledeoj
tabeli:
Tabela 25.

Vrsta materije
Prakaste materije
Amini(dietilamin, dimetilamin, etilamin, metilamin, trietilamin)

Paragraf Net

GVE (mg/m3)

za maseni protok iznad (kg/h)

20
5

0,5
-

Strana 16. (od 29)

lan 32
Granina vrednost emisije za postrojenja za toplo cinkovanje data je u sledeoj tabeli:
Tabela 26.

GVE (mg/m3)

Vrsta materije
Prakaste materije
Gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao HCl

10
20

lan 33
Granina vrednost emisije za postrojenja za povrinsku obradu metala uz upotrebu azotne kiseline data je u
sledeoj tabeli:
Tabela 27.

Vrsta materije
Azotni oksidi NO2

GVE (mg/m3)

Vrsta postrojenja
postrojenja za kontinualno nagrizanje - bajcovanje

1.500

lan 34
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju olovnih akumulatora data je u sledeoj tabeli:
Tabela 28.

Vrsta materije
Prakaste materije
Gasovita sumporna kiselina

GVE (mg/m3)

za maseni protok iznad (kg/h)

0,5
1

5
-

lan 35
Granine vrednosti emisije za postrojenja za valjanje metala, pei za zagrevanje i termiku obradu u otpadnom gasu
sa 5% sadraja kiseonika date su u sledeim tabelama (Tabela 29, 30. i 31.):
Tabela 29.

Predgrevanje vazduha koji slui za sagorevanje (oC)

Vrsta materije

Paragraf Net

200-300

>300-400

>400-500

>500-600

>600-700

GVE

GVE

GVE

GVE

GVE

Strana 17. (od 29)

Azotni oksidi NO2

(mg/m3)

(mg/m3)

(mg/m3)

(mg/m3)

(mg/m3)

520

600

800

1100

1300

Tabela 30.

Zapreminski udeo gorivog gasa koksne pei (%)

0-20

>20-40

>40-60

>60-80

>50-100

GVE

GVE

GVE

GVE

GVE

(mg/m3)

(mg/m3)

(mg/m3)

(mg/m3)

(mg/m3)

430

570

670

750

800

Vrsta materije

Sumporni oksidi SO2

Tabela 31.

Zapreminski udeo gorivog gasa visoke pei (%)

0-20

>20-40

>40-60

>60-80

>80-100

GVE

GVE

GVE

GVE

GVE

(mg/m3)

(mg/m3)

(mg/m3)

(mg/m3)

(mg/m3)

800

750

670

570

430

Vrsta materije

Sumporni oksidi SO2

lan 36
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju azotne kiseline u obezbojenim otpadnim gasovima data je
u sledeoj tabeli:
Tabela 32.

GVE (mg/m3)

Vrsta materije
Azotni oksidi NO2
Amonijak

450
500

lan 37
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sumpordioksida, sumportrioksida i sumporne kiseline ili
oleuma data je u sledeoj tabeli:
Tabela 33.

Paragraf Net

Strana 18. (od 29)

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Uslovi za gas

Sumportrioksid
Sumportrioksid

nepromenjeni
ostali

60
120

lan 38
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju aluminijuma data je u sledeoj tabeli:
Tabela 34.

Vrsta postrojenja GVE (mg/m3) Najvii dnevni faktor emisije (kg/t Al)

Vrsta materije
Prakaste materije
Gasovita neorganska jedinjenja fluora HF

pei za elektrolizu
pei za elektrolizu

30
1,5

0,5
0,7

lan 39
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju hlora data je u sledeoj tabeli:
Tabela 35.

GVE (mg/m3)

Vrsta materije
- Hlor - Cl2

U elektrolizi alkalnih hlorida amalgamskim postupkom, emisija ive moe iznositi najvie 1,5 g/t (godinji prosek).

lan 40
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sumpora (Klausova postrojenja) data je u sledeoj tabeli:
Tabela 36.

Vrsta materije
Sumpor
Sumpor
Vodoniksulfid - H2S

Kapacitet (t/dan)

Stepen emitovanja (%)

GVE (mg/m3)

<60
>60
-

5
0,5
-

10

lan 41
Granina vrednost emisije za postrojenja za granulaciju i suenje kompleksnih vetakih ubriva koja sadre vie od
50% amonijum nitrata i vie od 10% sulfata data je u sledeoj tabeli:
Tabela 37.

Paragraf Net

Strana 19. (od 29)

GVE (mg/m3)

Vrsta materije
Prakaste materije

75

lan 42
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju fosfata data je u sledeoj tabeli:
Tabela 38.

Vrsta materije
Fluor - F
Fluor - F

GVE (mg/m3)

Vrsta postrojenja
za proizvodnju dikalcijum fosfata
za proizvodnju superfosfata

50
10

lan 43
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju 1,2 - dihloretana ili vinilhlorida data je u sledeoj tabeli:
Tabela 39.

GVE (mg/m3)

Vrsta materije
1,2 - dihloretan
Vinilhlorid

5
5

lan 44
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju akrilnitrila data je u sledeoj tabeli:
Tabela 40.

Vrsta materije
Akrilnitril

GVE (mg/m3)

Vrsta postrojenja
postrojenja za spaljivanje

0,2

lan 45
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sredstava za zatitu bilja ili sredstava za borbu protiv
tetoina data je u sledeoj tabeli:
Tabela 41.

Vrsta materije

Paragraf Net

GVE
(mg/m3)

za maseni protok iznad

(g/h)

Strana 20. (od 29)

Prakaste materije (u prisustvu azinfosetil, karbofuran, dinitro-o-krezol,

paration-metil i dr)

25

lan 46
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju polivinilhlorida (PVC) na mestu prelaza iz zatvorenog
sistema u otvoreni sistem data je u sledeoj tabeli:
Tabela 42.

Vrsta materije

Najvii nivo mesenog faktora emisije (mgVC/kgPVC)

PVC
Suspenzija homopolimerizata
Suspenzija kopolimerizata
Mikrosuspenzija PVC i emulzija PVC

100
100
400
1.500

lan 47
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju poliakrilnitrila (vetake materije) data je u sledeoj tabeli:
Tabela 43.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Akrilnitril iz proizvodnje poliakrilnitrila

Akrilnitril iz proizvodnje poliakrilnitrila
Akrilnitril iz proizvodnje ABS vetakih masa
Akrilnitril iz proizvodnje ABS vetakih masa
Akrilnitril iz proizvodnje i prerade akrilnitril polimerizata
i vlakana
Akrilnitril iz proizvodnje i prerade akrilnitril polimerizata
i vlakana
Akrilnitril iz proizvodnje i prerade akrilnitril polimerizata
i vlakana
Akrilnitril iz proizvodnje i prerade akrilnitril polimerizata
i vlakana
Akrilnitril iz proizvodnje NBR-nitrilkauuka

GVE
(mg/m3)

postrojenje za sagorevanje
postrojenja za pranje
postrojenja za suenje
postrojenja za meanje

0,2
5
25
10

postrojenja za suenje

20

postrojenja za apsorpciju

10

postrojenja za pranje postupkom mokrog

preiavanja
postrojenja za pranje postupkom suvog
preiavanja
postrojenja za suenje

10
35
15

lan 48
Granina vrednost prosene dnevne emisije za postrojenja za proizvodnju i preradu viskoze data je u sledeoj
tabeli:
Tabela 44.

Vrsta materije

Paragraf Net

Vrsta postrojenja

Najvii nivo dnevne masene koncentracije

Strana 21. (od 29)

(mg/m3)/DAN
Vodoniksulfid - H2S proizvodnja tekstilne viskoze, celulozne vune i
celuloznog stakla
Vodoniksulfid - H2S izrada viskoznih proizvoda
Ugljendisulfid - CS2 proizvodnja tekstilne viskoze, celulozne vune i
celuloznog stakla
Ugljendisulfid - CS2 proizvodnja sunerastih krpa i vetakih creva
Ugljendisulfid - CS2 proizvodnja tehnike viskoze

5
50
150
400
600

lan 49
Granina vrednost emisije za rafineriju nafte i ulja data je u sledeoj tabeli:
Tabela 45.

Vrsta materije
Sumporvodonik H2S
Prakaste materije
Azotni oksidi NO2
Sumporni oksidi SO2

GVE (mg/m3)

Vrsta postrojenja
za sva postrojenja
postrojenje za katalitiku razgradnju
postrojenje za katalitiku razgradnju
postrojenje za katalitiku razgradnju

10
100
700
2500

lan 50
Granina vrednost emisije za postrojenja za skladitenje, distribuciju i promet naftnih derivata (skladita, instalacije i
benzinske pumpe) data je u sledeoj tabeli:
Tabela 46.

GVE (mg/m3)

Vrsta materije
Ukupni aromatini ugljovodonici poreklom iz nafte
Organska jedinjenja izraena kao ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte

8
100

lan 51
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju peene ili plamene ai data je u sledeoj tabeli:
Tabela 47.

Vrsta materije
Prakaste materije

GVE (mg/m3)
20

Otpadne gasove koji sadre vodonik-sulfid, ugljenmonoksid ili organska jedinjenja treba spaliti.

Paragraf Net

Strana 22. (od 29)

lan 52
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju ugljenika ili elektrografita arenjem data je u sledeoj tabeli:
Tabela 48.

Vrsta materije
Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C
Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C
Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C
Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C

GVE (mg/m3)

Vrsta postrojenja
postrojenja za meanje i oblikovanje
komorne i tunelske pei
krune pei
postrojenja za impregnaciju

100
50
200
50

lan 53
Granina vrednost emisije za postrojenja za lakiranje data je u sledeoj tabeli:
Tabela 49.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C

Prakaste materije

GVE (mg/m3)

postrojenja za suenje

50
3

Emisije organskih rastvaraa u emisiji iz celokupnog postrojenja, ukljuujui i konzervaciju, moe iznositi najvie do
60 g/m2 lakirane povrine, odnosno 120 g/m2 lakirane povrine sa metalnim efektom.

lan 54
Granina vrednost emisije za postrojenja za tampanje materijala bojama koje se razreuju vodom i organskim
rastvaraem sa 25% sadraja etanola data je u sledeoj tabeli:
Tabela 50.

GVE (mg/m3)

Vrsta materije
Etanol

500

lan 55
Granina vrednost emisije za postrojenja za natapanje staklenih ili mineralnih vlakana vetakim smolama data je u
sledeoj tabeli:
Tabela 51.

Vrsta materije

Paragraf Net

Klasa

GVE (mg/m3)

Strana 23. (od 29)

Organska jedinjenja

40

lan 56
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju drvenih vlaknastih i vezanih ploa - lesonita, perploe,
iverice i dr. data je u sledeoj tabeli:
Tabela 52.

Vrsta materije
Prakaste materije
Prakaste materije

GVE (mg/m3)

Vrsta postrojenja
postrojenja za bruenje
suare

10
50

lan 57
Granina vrednost emisije u vlanom otpadnom gasu za postrojenja za suenje rezanaca eerne repe, pri upotrebi
tenog ili vrstog goriva sa najvie 1% sadraja sumpora i donjom ogrevnom moi od 29,3 MJ/kg kod vrstih goriva,
data je u sledeoj tabeli:
Tabela 53.

Vrsta materije
Prakaste materije

GVE (mg/m3)

Vrsta postrojenja
postrojenje za suenje rezanaca

75

lan 58
Granina vrednost emisije u vlanom otpadnom gasu za postrojenja za suenje trave, pri upotrebi tenog ili vrstog
goriva sa najvie 1% sadraja sumpora i donjom ogrevnom moi od 29,3 MJ/kg kod vrstih goriva, data je u
sledeoj tabeli:
Tabela 54.

Vrsta materije
Prakaste materije

GVE (mg/m3)

Vrsta postrojenja
postrojenje za suenje trave

150

lan 59
Granina vrednost emisije za postrojenja za prenje kafe data je u sledeoj tabeli:
Tabela 55.

Vrsta materije

Paragraf Net

Vrsta postrojenja

GVE (mg/m3)

Strana 24. (od 29)

Gasovita organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - C

postrojenje za prenje kafe

50

lan 60
Granina vrednost emisije u otpadnom gasu sa 11% sadraja kiseonika i najmanjem masenom protoku od 0,75 t/h,
odnosno 17% sadraja kiseonika i najveem masenom protoku od 0,75 t/h postrojenja za spaljivanje otpadnih
materija i granina vrednost emisije u otpadnom gasu sa 3% sadraja kiseonika za postrojenja za pirolizu
spaljivanjem tehnolokog gasa data je u sledeoj tabeli:
Tabela 56.

Vrsta materije
Prakaste materije
Sumporni oksidi SO2
Azotni oksidi NO2
Ugljen monoksid CO
Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik C
Gasovita neorganska jedinjenja hlora HCl
Gasovita neorganska jedinjenja fluora HF
Dioksini i difurani PCDD/PCDF ukupno
iva Hg
Kadmijum i njegova jedinjenja Cd i talijum i njegova jedinjenja Tl ukupno
Prakaste neorganske materije klase II ukupno
Antimon i njegova jedinjenja Sb
Olovo i njegova jedinjenja Pb
Hrom i njegova jedinjenja Cr
Bakar i njegova jedinjenja Cu
Mangan i njegova jedinjenja Mn
Vanadijum i njegova jedinjenja V
Kalaj i njegova jedinjenja Sn

GVE (mg/m3)
5
40
70
50
10
10
1
0,0000001
0,05
0,05
1
0,5
0,5
0,5
0,5
0,5
0,5
0,5

III MERENJE EMISIJE

lan 61
Merenje emisije tetnih i opasnih materija na izvoru zagaivanja vri se mernim ureajima, na mernim mestima,
primenom propisanih jugoslovenskih metoda merenja i standarda, ili ukoliko nisu doneti, primenom meunarodno
priznatih standarda.
Merenja koja se vre u cilju odreivanja emisije, obavljaju se tako da rezultati merenja reprezentuju emisiju
postrojenja i da se mogu meusobno uporeivati kod srodnih postrojenja i pogonskih uslova.

lan 62
Na izvoru emisije tetnih i opasnih materija u vazduh obezbeuju se merna mesta za bezbedno merenje emisije i
uzimanje uzoraka i odgovarajui prostor za smetaj merne opreme.
Poloaj, oblik i opremljenost mernih mesta postojeih izvora emisije tetnih i opasnih materija u vazduh, utvruje
struna organizacija ovlaena za merenje emisije, a kod novih izvora emisije utvruje se u fazi projektovanja.

Paragraf Net

Strana 25. (od 29)

lan 63
Merenje emisije moe se obavljati kao:
1) garancijsko merenje - merenje nakon izgradnje ili rekonstrukcije objekta, radi dobijanja dozvole za rad;
2) pojedinano merenje - merenje radi povremenih kontrola prema utvrenom planu merenja, a najmanje jednom u
toku godine;
3) kontinualno merenje - merenje kod postrojenja i ureaja, odnosno objekata, kod kojih postoji mogunost
prekoraenja granine vrednosti emisije odreene ovim pravilnikom;
4) godinje kontrolno merenje - merenje radi provere podataka o vrednostima emisija.

lan 64
Garancijsko merenje emisije svih tetnih i opasnih materija obavlja ovlaena organizacija po zavrenoj izgradnji ili
rekonstrukciji objekta i postizanja ustaljenog rada postrojenja i ureaja.

lan 65
Sistematska pojedinana merenja emisije SUS motora obavljaju ovlaeni servisi u okviru tehnikog pregleda,
saglasno uslovima za merenje koje utvruje nadleno ministarstvo.

lan 66
Kod postrojenja i ureaja sa preteno nepromenjivim uslovima rada, obavljaju se najmanje tri pojedinana merenja
pri ustaljenom radu sa najviim stepenom emisije i najmanje jedno pojedinano merenje pri radnim uslovima sa
promenjivom emisijom.
Kod postrojenja i ureaja sa preteno promenjivim uslovima rada obavlja se najmanje est pojedinanih merenja pri
radnim uslovima koji mogu izazvati najvii stepen emisije.

lan 67
U pogledu emisije, postrojenja i ureaji mogu se smatrati ispravnim ako ni jedna pojedinana vrednost emisije ne
prelazi propisanu graninu vrednost emisije iz ovog pravilnika.

lan 68
Kod postrojenja i ureaja sa masenim protokom emisije prakastih materija od 2 kg/h od 5 kg/h, merno mesto izvora
emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju zatamnjenje otpadnog gasa.
Kod postrojenja i ureaja sa masenim protokom emisije prakastih materija iznad 5 kg/h, merno mesto na izvoru
emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju masenu koncentraciju prakastih materija.
Kod postrojenja i ureaja sa prakastim emisijama jedinjenja, u skladu sa odredbama ovog pravilnika o graninim
vrednostima emisije za materije klase I, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji
kontinualno mere masenu koncentraciju ukupnog praha, kada su maseni protoci emisija vei od petostruke
vrednosti propisanih masenih protoka.

lan 69
Kod postrojenja i ureaja ije emisije gasovitih jedinjenja prekorauju jednom ili vie puta maseni protok emisije date
u tabeli 57, merno mesto izvora emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju

Paragraf Net

Strana 26. (od 29)

navedenih jedinjenja.
Tabela 57.

Vrsta materije

za maseni protok iznad (kg/h)

Sumpor dioksid
Azotni oksidi NO2
Ugljenmonoksid kao glavna materija za ocenu potpunog sagorevanja
Ugljenmonoksid u svim ostalim sluajevima
Fluor i gasovita neorganska jedinjenja fluora HF
Gasovita neorganska jedinjenja hlora HCl
Hlor Cl2
Vodonik - sulfid

50
30
5
100
0,5
3
1
1

Kod postrojenja i ureaja ije emisije organskih jedinjenja, izraenih kao ukupni ugljenik, imaju vee masene
protoke od masenih protoka datih u tabeli 58. merno mesto izvora emisije oprema se mernim ureajima koji
kontinualno mere sadraj ukupnog ugljenika.
Tabela 58.

Vrsta materije

za maseni protok iznad (kg/h)

Organska jedinjenja klase I

Organska jedinjanja klase I, III

1
10

lan 70
Postrojenja i ureaji kod kojih se kontinualno mere masene koncentracije emisije, merno mesto izvora emisije
oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju sve neophodne pogonske parametre, radi vrednovanja i
ocene kontinualnog merenja.

lan 71
Emisije tetnih i opasnih materija ispitivanog postrojenja, odnosno ureaja, koje se kontinualno mere tokom jedne
kalendarske godine kreu se u dozvoljenim granicama ako:
1) srednje dnevne vrednosti emisije u 95% merenja nisu prekoraile propisane granine vrednosti emisije za vie od
20%;
2) dvostruka granina vrednost emisije nije prekoraena vie od jednog dana u toku godine;
3) srednja mesena vrednost emisije nije prekoraila graninu vrednost emisije u toku godine.

lan 72
U pogledu emisije, postrojenja i ureaji mogu se smatrati ispravnim ako ni jedan dnevni prosek emisije ne prelazi
propisanu graninu vrednost emisije za materije klase I odreenu ovim pravilnikom.

lan 73

Paragraf Net

Strana 27. (od 29)

Pojedinana merenja emisije i praenje rada kontinualnih merenja obavljaju ovlaene organizacije.

lan 74
Merni ureaji kojima se vri merenje emisije badare se u odnosu na poluasovni prosek najmanje jednom godinje,
a njihova funkcionalnost se ispituje od strane ovlaene organizacije posle svake znaajnije izmene na postrojenju
ili izmene tehnologije.

lan 75
Izvetaj o merenju emisija opasnih i tetnih materija, dostavlja se Ministarstvu zatite ivotne sredine Republike
Srbije, i to:
1) izvetaj o pojedinanom merenju - u roku od 30 dana od dana obavljanja merenja;
2) izvetaj o kontinualnom merenju - u roku od dva meseca po isteku kalendarske godine;
3) izvetaj o merenju emisije materija klase I - u roku od osam dana od dana izmerenog prekoraenja granine
vrednosti emisije definisane ovim pravilnikom.

lan 76
Izvetaj o merenju emisije sadri:
1) plan, mesto i vreme merenja;
2) opis, tehnike podatke i kapacitet postrojenja, odnosno ureaja;
3) poloaj mernih mesta za sva izvrena merenja;
4) merne postupke i vrstu mernih ureaja;
5) primenjene standarde za merenje;
6) uslove rada postrojenja, odnosno ureaja, u toku merenja;
7) stanje postrojenja i ureaja za smanjenje emisije u toku merenja;
8) opis tehnolokog procesa postrojenja;
9) podatke o gorivu i sirovinama u tehnolokom procesu u toku merenja;
10) rezultate o svim pojedinanim vrednostima emisije;
11) analizu rezultata sa ocenom u odnosu na graninu vrednost emisije odreenu ovim pravilnikom.

IV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 77
Preduzea, druga pravna lica i preduzetnici koji imaju izvore zagaivanja vazduha obezbedie merenje emisije i
odreivanje mernog mesta za kontinualna merenja emisije najkasnije u roku od est meseci, a ugraivanje ureaja
za kontinualna merenja emisije najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

lan 78
Paragraf Net

Strana 28. (od 29)

Postojei objekti, ureaji i postrojenja - zagaivai, koji isputaju tetne i opasne materije u vazduh iznad propisane
granine vrednosti utvrene ovim pravilnikom, uskladie vrednost emisije sa odredbama ovog pravilnika u rokovima
odreenim aktom Ministarstva zatite ivotne sredine, u skladu sa lanom 111 stav 2 Zakona o zatiti ivotne
sredine.
Ministarstvo e odrediti objekte, postrojenja i ureaje i rokove u smislu stava 1 ovog lana zavisno od vrste, koliine
i koncentracije tetnih i opasnih materija koje isputaju u vazduh.

lan 79
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Paragraf Net

Strana 29. (od 29)