GAJENJE MALINE

Broura
Suzana Jerki dipl. Ing.Voarstva
PSSS-Vranje

Decembar -2010

Znaaj proizvodnje maline

Malina je posle jagode najznaajnija vona vrsta. Desertno je voe a plod se moe
koristiti u sveem ili smrznutom stanju, kao i za razliite oblike prerade- sok, sirup, vino,
prirodni liker , kompot, slatko dem, marmelada,kandirano voe ,sladoled, malina u
prahu i pulpi.
Malina ima vie prednosti u odnosu na druge voke.Lako se razmnoava poinje da raa
u prvoj ili drugoj godini posle saenja a u treoj godini dostie pun rod.Plod dozreva u
junu i julu kad na tritu nema dovoljno sveeg voa.Rizik u proizvodnji maline je manji
u odnosu na druge vone kuture jer joj grad, mraz i vetar ree priinjavaju tete.
Najvei proizvoa maline je rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t,ile 35000, SAD 32100
t,Nemaka 28285 t, Maarska 27277t.
U Srbiji se proizvodi 40-60.000 t maline.U naoj zemlji povrine pod malinom iznose
oko 10.000 ha,s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano poveanje to to
govori i injenica da su 2006 god. ukupne povrine iznosile 16.354 ha.
Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima veliine 10 do 30 ari u brdskoplaninskim podrujima, gde daje najbolje rezultate. Na tako usitnjenim parcelama
proizvodnja se esto odvija bez ikakve kontrole, ime se ne obezbeuju ni minimalni
zahtevi u tehnologiji gajenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji trae da se potuje
minimum tehnoloke discipline.Podizanjem savremenih zasada maline sa inoviranim
sortimentom (jednorodne i remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom
tehnologijom gajenja, inostranom tritu e se ponuditi vee koliine kvalitetnog stonog
voa i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno e se omoguiti bolje i
potpunije korienje postojeih hladnjaa, kao i podizanje novih preraivakih
kapaciteta.

Hemijski sastav i hranljiva vrednost maline

Plod umske divlje maline teak je od 0,9 do 1,7 grama. U plodovima se nalazi
85-88% vode, 12-15 % ukupne suve materije, a 4,1-9,9% otpada na semenku i pokoicu.
Teina ploda plemenite maline kree se 1.7-8,4 g, a neki plodovi su teki i do 12
g.Sadraj vode u plodovima plemenite maline iznosi 77,4-90,9 %, ukupne suve materije
od 9,1 -22,6 %, rastvorljive suve materije 8,0-13,0 % i pepela 0,4-0,8 %. Sadraj eera
se kree 3,4-6,9 %, Ukupne kiseline se kreu 0,6-2,6 %. Pektinske materije iznose 0,5-2,8
%, pentozani 2,7 %, taninske i bojene materije 0,1-0,3 %, azotne materije 0,8-1,9 %,
vitamin C 12,8-53,2 mg %, a pH 2,95-3,52. Plod maline sadri i znaajne koliine
aromatinih materija. U semenu se nalazi 14,6 % masnih materija.

Morfologija maline
Malina je viegodinja bunasta listopadna biljka cvetnica.Kao takva malina
sadri vegetativne i fruktifikacione organe.

Vegetativni organi slue odravanju ivota jedinke i diferencirani su na koren, stablo ,

list.
Fruktifikacioni organi ili organi za razmnoavanje omoguuju opstanak vrste. Tu spadaju
cvet, seme i plod.

Koren
Koren je osnovni vegetativni organ maline.Radijalne je simetrije, viegodinji je i
dobro razvijen.Uloga korena maline je mnogostruka. Iz zemljita usisava vodu i i u njoj
rastvorene mineralne materije, utvruje biljku u zemljitu , slui kao organ za skladitenje
organskih materija i za vegetativno razmnoavanje korenove reznice crvene maline.

Stablo
Stablo je osnovni vegetativni organ maline i radijalne je grae. Na stablu maline
listovi su spiralno rasporeeni a u pazuhu listova nalaze se pupoljci. Stablo zajedno sa
liem gradi izdanak, koji se sastoji od dva dela. Nad zemljom u vazduhu nalazi se
aerofilni , fotofilni izdanak koji ivi nepotpune dve godine i podzemni geofilni izdanak
koji je viegodinji i bogat je rezervnim hranljivim materijama.
U drugoj polvini letana podzemnim izdancima i na mladim ilama obrazuje se vei broj
pupoljaka od kojih nastaju naovi mladi izdanci. Ovi izdanci rastu u toku jeseni i zime sve
dok se zemljite ne smrzne.Narednog prolea izdanci poinju da izbijaju na povrinu u
zavisnosti od ostvarenog porasta u prethodnoj godini.Na podzemnom delu izdanaka
razvijaju se adventivni korenovi.Izdanci koji do sredine vegetacije ne izbiju na povrinu
oni uginu.
Poznavanje naina obrazovanja i rastenja izdanaka maline pod zemljom od velike
je vanostiza odreivanje i prikladnog sistema odravanja zemljita u rodnim zasadima i
zasadim za proizvodnju sadnice.
Nadzemni izdanak ivi nepune dve godine, on dostie punu visinu na kraju prve
godine.Mladi jednogodinji izdanci nose krupne neparno peraste listove sa 3ili 5 liski.U
pazuhu listova jednogodinjih izdanaka razvij se obino po jedanili dva a ree tri
pupoljka koji su rasporeeni jedan iznad drugog serijalno. Ako postoje po dva pupoljka
gornji su bolje razvijeni i iz njih se razvijaju naredne godine rodne granice.Donji
pupoljci ostaju ne razvijeni i od njih se razvijaju rozete.Pri povredi gornjeg pupoljka
3

pozni mraz onda iz donjeg pupoljka se moe razviti rodna grana.Jednogodinji izdanci
maline dostiu duinu od nekoliko desetina santimetara do preko tri metra.Duina
izdanka zavisi od sorte, fizilokog stanja biljke, plodnosti zemljita, meteorolokih prilika
i nege.Jednogodinji izdanak sazreva od osnove ka vrhu.Stoga kod sorata koje su
osetljive prema mrazevima i temperaturnim kolebanjima najpre izmrzavaju vrhovi
izdanaka.
Dvogodinji izdanci maline ne obrazuju kambijalni prsten, ne debljaju sekundarno
i ne stvaraju godove.U toku druge godine iz bonih pupoljaka nadzemnog izdanka mogu
da se razviju rodne granice, koje nose cvetove i plodove.Najvei broj i najkrupniji
plodovi maline obrazuju se na rodnim granicama na srednjoj treini izdanka, a kad kad
na rodnim granicama donjeg dela vrne treine izdanaka.Zbog toga rezidbu maline treba
podeavati tako da se sauvaju najvei broj rodnih granica.
Vrni pupoljci na jednogodinjem izdanku nekih sorata maline razvijaju se u rodne
granice i donose rod krajem prve vegetacione periode septembar- oktobar tu spadaju
lord dord, krupna dvoredna , septembar .
Prema nameni postoje dve vrste izdanaka za zamenu i za razmnoavanje.
-Izdanci za zamenu izbijaju iz pupoljaka na podzemnom viegodinjem izdanku. Oni
slue za zamenu dvogodinjih izdanaka, koji su doneli rod i potom se osuili.
- Izdanci za razmnoavanje izbijaju iz adventivnih pupoljaka na ilama i slue za
proizvodnju sadnica maline koji se koriste za podizanje novih malinjaka.

List
List je pored korena i stabla osnovni vegetativni organ maline.U listu maline vri
se sinteza organske materije fotosinteza, razgraivanje organske materije-disanje i
isparavanje vodene pare transpiracija. Listovi postaju od lisnih zaetaka, koji se
diferenciraju u lisnu osnovu, lisnu drku i liske.
List maline je sloen neparno perast i sastoji se od 3 ili 5 jajastih liski.Listovi su na stablu
maline rasporeeni spiralno.Neparno perasta graa listova i njihov spiralni raspored
omoguavaju malini da potpuno iskoristi raspoloive koliine svetlosti za proces
fotosinteze.

Cvet
Obrazovanje cvetnih pupoljaka maline poinje u septembru ili oktobru.Najpre se
obrazuje terminalni cvet u cvasti, njegov razvoj je najbri.Ostali cvetovi formiraju se ka
osnovi u vidu nepravilne spirale, a njihov razvoj je sporij.Cvet maline je dvopolanhermafroditan. Sastoji se od aice, krunice, pranika i tukova.aica maline sastoji se
od pet ainih listia zelene boje , krunica ima pet kruninih listia bele ili ruiaste
boje. Pranika ima mnogo i oni grade prsten oko tukova.Cvetovi maline su skupljeni
u cvasti , cvetanje obino traje 20-25 dana.

Plod
Zbirni plod maline sastoji se iz velikog broja kotunica sakupljenih oko sasuene
cvetne loe.Plod maline izgraen je od 20-160 pojedinanih kotunica.Svaka kotunica
nastaje od po jednog oplodnog listia- karpele.Plod je obino crvene, ute ili crne
boje.Izduenog ili loptastog oblika.Ako je oploenje slabije neke se kotunice ne
razvijaju, pa plod moe da bude nepravilnog oblika.
Sorte iji se plodovi osipaju ne trebaju se gajiti.Teina ploda plemenite maline iznosi 1,78,4 g, a katkad i do 12 g.

Seme
Razviem semenog zametka maline posle oploenje nastaje seme.Ono sadri
opnu ,semenjsu i klicu.Kad seme maline doe u povoljne uslove ono klija.

Faze u godinjem ciklusu maline

U ivotu maline razlikuju se dva doba:
-doba aktivnog ivota ili vegetacije,
-doba zimskog odmora
Vegetacija traje od trenutka kad se razviju prvi pupoljci maline, pa sve dok ne otpadne
lie u jesen. Ostatak vremena je zimski odmor.
U toku godinjeg cilusa malina prolazi kroz sledee fenofaze:
-poetak rastenja i listanja,
-cvetanje,
-opraivanje i oploenje,
-obrazovanje i razvoj ploda,
-obrazovanje cvetnih pupoljaka i
-zimski odmor

Poetak rastenja i listanja

Tokom aprila i prve polovine maja, novi izdanci poinju da izbijaju na povrinu
zemlje.Njihovo rastenje je najintezivnije od sredine maja do kraja juna.Dvogodiji
izdanci maline poinju da listaju poetkom aprila, a poetak i trajanje listanja zavisi od
sorte, temperature i drugh inilaca sredine. Iz pupoljka u pazuhu listova dvogodinjih
izdanaka obrazuju se rodne granice.

Cvetanje
U naim malinarskim podrujima malina poinje da cveta u drugoj dekadi maja, a
cvetanje traje 20-30 dana u zavisnosti od sorte i meteorolokih prilika.Razlika u cvetanju
izmeu ranih i poznih sorti iznosi 6-10 dana.

Opraivanje i oploenje
Malina je entomofilna biljka, a najvaniji opraiva insekt je medonosna
pela.Veina sorata maline ima hermafroditan cvet, koji se sastoji od aice
,krunice,pranika i tukova.Uspeno opraivanje je uslov za oploenje.
Plod maline je zbirna kotunica, izgraena od 20-160 pojedinanih kotunica.Da bi se
zbirni plod maline normalno razvio neophodno da se opraivanje obavi u svim ili skoro
svim tukovima.

Obrazovanje i razvoj ploda

Iz oploene jajne elije-zigota, obrazuje se klica-embrion, a zid plodnika razvija
se u plodov omota-perikarp.On je izgraen od tri sloja spoljanjeg-egzokarpa,
sredinjeg-mezokarpa i unutranji endokarpa.
Sa praktine take gledita najvei prinosi i najbolji kvalitet ploda maline postie se ako
se vlanost zemljita sauva povrinskom obradom ili navodnjavanjem, ili ako bude
obilnih padavina na dvadeset dana posle punog cvetanja, odnosno na 12-14 dana pre
poetka berbe.

Obrazovanje cvetnih pupoljaka

Cvetni pupoljci se obrazuju u jesen u godini koja prethodi cvetanju.Kod crvenih
malina cvetni pupoljci se diferenciraju postepeno od vrha izdanka ka osnovi, dok je ta
sklonost manje izraena kod crnih i purpurnih malina.Diferenciranje pupoljaka poinje u
prvoj polovini septembra a kod crnih sorata u toku oktobra.

Zimski odmor
Zimski odmor u naim uslovima poinje u novembru, kad otpadne lie. Zimski
odmor je veoma bitan za malinu bez njega se nemogu obrazovati rodne granice na
dvogodinjem drvetu.

Podneblje klima
Za uspevanje maline su bitni sledei klimatski elementi:
Temperatura,
Vlanost,
Vetar i
Svetlost

Temperatura
Temperatura je veoma vaan inilac koji odreuje raspored biljaka maline na
zemljinoj povrini.
Divlja evropska crvena malina i artika malina rasprostranjene su daleko na severu.U tim
krajevima su srazmerno niske biljke koje pod snenim pokrivaem podnose niske
temperature do -35 C. U odsustvu snega izdanci maline mogu da izmrznu na temperaturi
od -18 do -26 C, to zavisi od sorte i njenog fiziolokog stanja.
Korenov sistem maline izmrzava na temperaturi zemljita -12 do -14 C, naroito
kad nije zaten snegom.Kolebljive temperature u prolee mogu da priine znaajne tete
izdancima, Naroito ako se smenjuju temperature iznad 6 C i -7 C.
Malina ne podnosi podneblja sa visokim letnjim temperaturama.Ona najbolje uspeva u
oblasti sa prohladnim letom i zimama koje nisu suvie otre.Dvorodne sorte maline su
osetljivije prema niskim temperaturama nego jednorodne.U hladnim krajevima vrhovi
nedozrelih izdanaka izmrzavaju.

Vlanost
Glavni proizvodni rejoni maline nalaze se u semihumidnim i humidnim krajevima
gde godinja suma padavina prelazi 800 mm taloga , a vlaga je pravilno rasporeena u
toku vegetacionog perioda.
Malina ne podnosi suu.Pri nedovoljnim koliinama vlage u zemljitu i vazduhu
smanjuju se prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste a broj izdanaka i
njihova bujnost se smanjuju.Malinjak se proreuje a prinosi su mali.
Malina dobro uspeva na propustljivim zemljitima s visokim vodenim
kapacitetom, posebno ako se malinjak nalazi u blizini uma, koje pruaju
sveinu,povoljnu vlanost i strujanje vazduha.
Na suvie vlanom zemljitu malina slabo raste a na zabarenom ugine.Podzemna voda
nesme da bude blia povrini vie od 1 m.

Vetar
Malinu treba tititi od hladnih, suvih i olujnih vetrova. Olujni vetrovi mogu da
polome izdanke maline a naroito duge rodne granice pred berbu i u toku berbe.Blagi
povetarci su korisni za malinu, jer spreavaju ili otreavaju pojavu gljivinih bolesti.

Svetlost
Malina je biljka koja za uspevanje zahteva dosta svetlosti i vlage.Na severu
kulturne sorte maline uspevaju na osunanim junim poloajevima.Dok u junim
krajevima preteno se gaje na severnim ekspozicijama.Malina daje dobre rezultate ako
se gaji po sistemu ive ograde, jer joj tada stoji na raspolaganju dovoljna koliina
svetlosti.Malina teko podnosi jau zasenu.

Zemljite
Za malinu su povoljna rastresita, propustljiva i slabo kisela zemljita , bogata
organskim materijama, koja mogu da prime i zadre dovoljne koliine vlage u toku
sunog perioda vegetacije.Malina ne podnosi laka,suva ,krena i peskovita emljita, a ni
teka i zbijena zemljita sa visokim nivoom podzemne vode.
Za gajenje maline najpodesnije su gajnjae, blago otpozoljene gajnjae i
aluvijumi.Teke smonice i teki podzoli nisu pogodni za malinu.
Na krenim zemljitima esto se pojavljuje nedostatak gvoa i magnezijuma, to
dovodi do hloroze lia i oteane fotosinteze.
Za malinu su najpogodnija zemljita iji je pH oko 6 , tanije ako se pH kree od 5,5-6,5.

Orografija
Orografski inioci obuhvataju:nadmorsku visinu, poloaj i ekspoziciju.
U naoj zemlji plemenite sorte maline uspevaju na 400-800 m nadmorske visine.

Poloaj znatno utie na izmrzavanje maline.Malinjake treba podizati na poloajevima sa

dobrom vazdunom drenaom.Malina izmrzava u irokim dolinama sa uskim izlazom, u
uskim uvalama, i na poloajevima koji su na udaru hladnih vetrova-severac, koava, pa
takve poloajeve treba izbegavati pri podizanju malinjaka.
Severne ekspozicije su hladnije i vlanije od junih, istonih i zapadnih pa su u naim
prilikama najbolje za malinu.

Izbor mesta , poloaja i zemljita za malinjak

Kao viegodinja kultura malina ostaje na istom mestu 10,15 i vie godina. Stoga
je veoma bitno da se za malinjak odabere pogodno mesto. Malina najbolje uspeva kada je
u potpunosti izloena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeena dovoljnom koliinom vlage i
uz zatitu od oteenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolene
temperature prouzrokuju veinu oteenja. U naem podneblju malina daje najbolje
rezultate kad se gaji na blago nagnutim do 10% severnim ekspozicijama.Na takvim
poloajima ne zadrava se voda i hladan vazduh,dok je sneni pokriva obino
dugotrajan. Previe nagnuti poloaji preko 10% i polaji izloeni jakim vetrovima nisu
pogodni za malinu, jer nisu dovoljno vlani, mehanizacija radova u malinjaku je oteana,
a rodne granice i izdanci esto se lome pri udaru jakih vetrova.Poeljno je da u zasadu
bude dobra cirkulacija vazduha jer umanjuje mogunost pojave brojnih gljivinih
oboljenja. Slab protok vazduha poveava vlanost vazduha oko plodova i izdanaka, to
pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama.
Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviene za postavljanje zasada
takoe mogu predstavljati problem. One su dobro stanite za tetoine, a esto
predstavljaju izvor virusa i gljivinih patogena. Ako ste u mogunosti, eliminiite ih u
krugu od 200 metara oko zasada

Izbor zemljita za malinjak

Malina najbolje raa na visoko propustljivim zemljitima (peskovitoj ili
muljevitoj ilovai) koja sadre visok stepen organske materije (>3%) i ija se kiselost
(pH) kree izmedu 5,5 6,5. Kod teih, manje propustljivih zemljita poveana je
mogunost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublaiti
izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih
sredstava
Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm povrinskog sloja zemljita iz
koga koren crpi vlagu i hranljive materije.

Priprema zemljita
Priprema zemljita treba da obezbedi normalan prirast izdanaka i obilnnu rodnost
maline.Poto je malina viegodina biljka, priprema zemljita mora da se obavi pravilno i
blagovremeno.
Priprema zemljita za podizanje malinjaka obuhvata:
-unitavanje korova

-vaenje kamenja ila i panjeva

-ubrenje
-oranje
-poravnjavanje i usitnjavanje povrine
-kao i parcelisanje zemljita
Ako je zemljite zakorovljeno dugovenim korovskim biljkama, onda posle skidanja
preduseva, u junu zemljite treba tretirati nekim herbicidom radi unitavanja korova.
Priprema nezakorovljenog zemljita moe da pone 1-2 meseca pre poetka saenja
maline.
Poto se zemljite oisti od korova, kamenja ,ila i panjeva, pristupa se ubrenju
odnosno unoenju organskih i mineralnih ubriva.Koliina ubriva zavisi od tipa
zemljita i njegove plodnosti.Koliina stajnjaka kree se od 20.000-60.000 kg/ ha, super
fosfata 500-600 kg/ ha, kalijum- sulfata ili 40%-tne kalijumove soli 800-1000 kg/ ha,
amonijum sulfata 200-500 kg/ ha.
Zemljite za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm.Posle
oranja sve ile drvea treba prikupiti i spaliti, a zemljite poravnati i usitniti tekom
drljaom ili tanjiraom.
Malinjaci vei od 5 ha treba da budu podeljeni na parcele veliine do 2 ha.Osnovni putevi
u malinjaku treba da budu iroki oko 5m da bi se mogla primenjivati mehanizacija.

Sadnja maline
Crvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim
izdancima.Jesenje sadnja maline u naim klimatskim uslovima ima vie prednosti u
poreenju s prolemom.
Pre svega pri jesenjem saenju koriste se izdanci maline koji su pre kratkog vremena
izvaeni iz matinjaka za proizvodnju izdanaka.
Sadnice maline posaene u jesen ne oskudevaju u vlazi, a na temperaturama
zemljita iznad take mrnjenja one tokom zimskih meseci razvijaju korenov
sistem.Zbog toga malinjaci zasaeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snane izdanke a
u drugoj godini donesu dobar rod.
Kasno u prolee sadi se malina koja je dugo vreme provela u trapovima.Ako je prolee
suno a nema mogunosti da se malinjak redovno zaliva onda je prijem sadnica veoma
slab.
Saenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je nego saenje maline u prolee
ako je zemljite pogodno za rad a temperature nisu ispod take mrnjenja.
Crne i purpurne maline uvek se sade u prolee, jer se tek tada vrhovi izdanaka oile,
podrazumeva se da ovo saenje treba obaviti to ranije u martu, dok jo nije krenula
vegetacija.

Priprema izdanaka maline za sadnju

Izdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah posle vaenja. To esto
nije mogue pa je sadnice najbolje uvati u trapovima i hladnjaama , da bi se sauvale
od isuivanja izmrzavanja i mehankih oteenja.Ako izdanci due vreme provedu u

10

transportu, treba ile odmah pri prispeu potopiti u vodu, ostaviti u njoj 24 sata pa onda
saditi.
Za saenje se koriste izdanci iji je identitet sorte poznat i koji su garantovano
zdravi (sertifikovani sadni materijal).
Vrlo je povoljno da su izdanci dugi 50 cm, srednje debljine 8-10mm, sa razvijenim
korenovim sistemom od 8-10 glavnih ila, pri emu je svaka od tih ila duga 12-20 cm i
sa to vie sitnih ila.Na sadnici treba da bude to vie ouvanih pupoljaka, a ile na
preseku svee i svetle boje.
Pre saenja ile se skrate na i potope u razreenu kaastu smeu od vode i
jednakuh delova govee balege i ilovae uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva
npr.Previcur (0,25%) ili Benomil (0,1%).
Zeleni izdanci se retko koriste za podizanje malinjaka.

Naini saenja i sistemi gajenja maline

Malina se moe gajiti u obliku razliitih sistema u zavisnosti od uslova sredine,
sorte i odabrane agrotehnike.
Najee se primenjuju sledei sistemi gajenja:
-Sistem buna sa kvadratnim rastojanjem,
-Sistem buna sa pravougaonim rastojanjem,
-Sistem pantljike,
-Sistem ive ograde.

Sistem buna sa kvadratnim rastojanjem

Razmak sadnje 1,5x1.5 m do 2,5 x2,5 m to zavisi u naim klimatskim uslovima
od bujnosti sorte i radnog zahvata maine za obradu.Na jedno sadno mesto sadi se jedna
sadnica, a ree 3-4.
Pri dovoljno velikom kvadratnom rastojanju moe se vriti obrada u dva pravca.Pri ovom
sistemu gajenja stane mali broj sadnica po jedinici povrine.Ovaj sistem gajenja moe se
koristiti na ravnim povrinama i povrinama sa blagim nagibom
.

Sistem buna sa pravougaonim rasojanjem

Rastojanje izmeu redova iznosi 2,5-3 m a u redu 1-1,5 m.Ovde se takoe na
jedno sadno mesto stavlja jedna sadnica ree vie.Prvih godina mogua je unakrsna
obrada dok kasnije moe se obraivati samo meuredno rastojanje.Pri pravougaonom
rastojanju prinosi su neto vei u odnosu na kvadratni sistem.

Sistem pantljike
Kod ovog sistema rastojanje izmeu redova se kree 2,5-3 m , a u redu 0,30-0,50
m.
U praksi se sreu sistem irokih pantljika 60-90 cm, i sistem uskih pantljika 30-40 cm.

11

Sistem irokih pantljika ima nekoliko mana . Poto u irokoj pantljici izbija veliki broj
izdanaka to je u njoj obrada nemogua.Rodne granice su u sredini redova preguste, pa
berai teko uoavaju plodove.Izdanci su slabi esto se savijaju pa se plodovi
prljaju.Kvalitet plodova je slabiji ali su prinosi veliki.Sistem velikih pantljika nije za
preporuku.
Sistem uskih pantljika je pogodan za gajenje maline.Redovi su udaljeni 2,5-3 m, a irina
reda je 30-40 cm.Rastojanje izmeu redova zavisi od radnog zahvata maine koje se
koriste za obradu, kao i od bujnosti sorte u zasadu.Broj izdanaka po hektaru je srazmerno
veliki pa se dobijaju i visoki prinosi.Malina gajena po ovom sistemu dobro raa, a
plodovi su kvalitetni.

Sistem ive ograde

Razmak saenja je 2,5-3m izmeu redova i 0,25-0,5m u redu.Gajenjem maline po
sistemu ive ograde postiu se dobri rezultati, utroak radne snage je mali, zatita laka,
prinosi veliki, a kvalitet ploda dobar.Na sadno mesto se sadi jedan a ree po dva
izdanka.irina pojasa u kome rastu maline je oko 40 cm, bunovi su meusobno
razmaknuti, pa je mogua obrada oko njih a osunavanje izdanaka je dobro.

Naslon za malinu
Izdanci maline posebno kod bujnih sorti savijaju se pod teretom roda ka zemlji da
bi se to spreilo postavljaju se nasloni.Kod sistema bunova koristi se kolje 200x5 cm, a
kod pantljike i ive ograde 200x10 cm. Izmeu direka postavlja se poncikovana ica 2-3
mm.
Direci mogu biti od drveta (bagrem,hrast), gvoa ili armiranog betona.Drvene
direke treba do polovine njihove visine nagoreti, potopiti u bordovsku orbu ili
premazati masnom bojom.Gvoe se zatiuje od korozije osnovnom i masnom
bojom.Direci se pobijaju u zemlju na 8-10m jedan od drugog.
Naslon moe biti:
-Sa jednom icom na visini 1,20-1,50m, za koju se vezuju izdanci.
-Sa dve ice jedna ispod druge na 60 i 120 cm, izmeu koih se provlae izdanci i vezuju
za gornju icu.
-Sa dve ice u istom nivou na 100 do 120 cm izmeu kojih se uvlae izdanci ostavljeni za
rod rastojanje izmeu ica je 30-40 cm, koje se postie zakivanjem daice za direke i
ice za daice.
-Sa etri ice od kojih su po dve na istom nivou na 60 cm i na 100-120 cm izdanci se
uvlae izmeu ica koje su udaljene 30-40 cm.

V-palir
Sistem koji se preporuuje kod gajenja viegodinjih sorti je V-palir. Kod ovog
sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20- 30 ili, u nekim sluajevima, pod
neznatnoveim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer,
stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a izmeu vrha stubova
107 cm, i pri uglu od 25. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao to je opisano,
privruju se dva reda ice (Sl.1).
12

Prvi red ice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160 - 170 cm, uz
razmak od 60 -70 cm izmeu ica. U prolee, dvogodinji izdanci se orezuju i vezuju za
icu sa spoljne strane reda, kako bi se omoguila berba,dok se jednogodinjim izdancima
omoguava rast sa unutranje strane, za berbu sledee godine. Ovim sistemom gajenja
poveava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omoguava maksimalna
izloenost sunevim zracima.

Vertikalni naslon
Kod sistema vertikalnog naslona, razmak izmeu redova kree se izmeu 2,5 3
m i 0,25
- 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog
drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm.
Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm,
to znai da se visina stubova iznad zemlje kree od 1,82,0 m. Frontalne stubove treba
dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od duine redova, preporuuje se da
se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju
od 67 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem moe se upotrebiti kod T ili I

13

palira.Uprvom sluaju (sl. 2) postavlja se poprenaletva irine 60 - 90 cm na predvienu

visinu rasta dvogodinjih izdanaka, a druga poprena letva irine 45 - 60 cm privruje
se na priblino1/3 do 1/2 visine dvogodinjih izdanaka. ica se postavlja na spoljni deo
poprenih dasaka na koje se dvogodinji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se
u nemogunosti prilagoavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa
jednogodinjih izdanaka.
Kod I palira ne koriste se poprene letve, ve 1 do 2 pojedinane ice (sa svake
strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodinji izdanci. Ovakvim
nainom vezivanja spreava se lomljenje izdanaka usled vetra, meutim utie se na to da
se jednogodinji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, to moe oteavati berbu i
prskanje.

14

SORTE MALINE
MEKEER
Sorta maline stvorena u SAD. U Srbiju je unet 1994. godine. Poinje da zri
poetkom tree dekade juna, nedelju dana posle Vilameta.Plod je krupan (4,5 grama) i
ujednaen je tokom cele berbe. Plodovi su vrsti, zarubljeno-kupasti, jarko crvene boje i
privlanog
izgleda.
Zbog dugih rodnih granica ova sorta zahteva dodatne naslone.Dobro podnosi
manipulaciju i transport.Dobro podnosi smrzavanje. Ima perspektivu u gajenju u Srbiji.

WILLAMETTE
Sorta maline stvorena u SAD. Za sada je privredno najznaajnija sorta maline u
Srbiji.
Poinje da zri krajem prve dekade juna, a zavrava polovinom jula.
Period zrenja traje oko 30 dana. Plod je srednje krupan, zaobljenokupast, tamnocrvene
boje, vrst i slatkonakiseo. Lako se bere i dobro podnosi transport.

15

TULAMEEN
Tulamin raa krupne, vrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Sorta kasnog
vremena zrenja, donosi umereno visoke prinose. Otporna je na biljne vai vektore mozaik
virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature, a pupoljci su podloni
izmrzavanju u hladnijim podnebljima

16

PRELUD
Prelud je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. Plod je srednje
krupan, okrugao i vrst, dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i vrsti. Veoma je
otporna na trule korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi niske
temperature.

KENBI
Izdanci su visoki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti. Plodovi su
srednje krupni do krupni, vrsti, jarko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena
sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske temperature, i u hladnijim podnebljima
pupoljci su podloni izmrzavanju. Osetljiva je na trule korena koju izaziva Phytophthora
fragariae

GLEN EMPL
Glen je sorta srednjeg vremena zrenja i raa krupne, slatke, svetlo crvene plodove
kupastog oblika. Izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih vai
vektora virusa. Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim
podnebljima pupoljci su podloni izmrzavanju. Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao
industrijski standard.

17

GILEN MOJ

Glen Moj raa velike, svetlo crvene plodove umerene vrstine. Sorta ranog
vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdanci su uspravni, bujni , bez bodlji i
obilno radaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu
galicu i trule korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih
vai vektora virusa i na RBDV virus.

18

OKTAVIJA
Oktavija je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon
izmeu letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i obilno raaju.. Plod je krupan,
zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose
skladitenje. Otporna je na lisne vai vektore mozaik virusa. Umereno je otporna na sivu
plesan (Botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na suenje pupoljka. Osetljiva je na
RBDV i Phytophthora trule korena maline. Ovo je relativno nova sorta

DVORODNE SORTE
Heritage
Poreklo i rasprostranjenost Stvorena u SAD (Geneva, New York) 1969. godine
iz ukrtanja (Milton x Cuthbert) x Durham. Gaji se u SAD, Italiji, Poljskoj, a sporadino i
u Srbiji. Osobine biljke Bujna sorta dugakih, uspravnih i vrstih izdanaka po emu je
karakteristina. Izdanci su pokriveni sitnim bodljama.Osobine ploda Plodovi su sitni do
srednje krupni, zarubljeno kupastog oblika, vrsti, tamnocrveni, slatkonakiselog ukusa i
blage arome. Mogu dobro da se uvaju. Agrotehnike osobine i otpornost Plodovi
prvog (letnjeg) roda poinju da zru poetkom jula, a drugog (jesenjeg) roda u toku
septembra pa se ova sorta ne preporuuje za podruja gde postoji opasnost od ranih
jesenjih mrazeva. Jesenji rod je vei od letnjeg. Otporna je na pepelnicu (Oidium
tuckery), tolerantna na RBDV i RMV viruse. Osetljiva je na prouzrokovae sive trulei
plodova (Botrytis cinerea) i uvenua pupoljaka i rodnih granica maline (Didymella
applanata). Dobro podnosi neto tea zemljita, ali u sluaju slabe dreniranosti razvija se
trule korena. Opta ocena Sorta pogodna za gajenje na okunici, ali i u komercijalnim
zasadima u blizini veih trita. Pogodna je za sve vidove potronje.

19

Autumn Bliss
Poreklo i rasprostranjenost Dobijena kompleksnim ukrtanjima vie vrsta (Rubus
arcticus, Rubus occidentalis, Rubus idaeus strigosus) i sorte Lloyd George 1973. godine u
Ist Molingu (Velika Britanija). Priznata za sortu 1983. godine. Gaji se u Velikoj Britaniji,
Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Maarskoj, poinje da se gaji i u Srbiji.Osobine biljke Ima
kratke, uspravne izdanke prekrivene bodljama. Broj izdanaka nije velik. Osobine ploda
Plodovi su srednje krupni, okruglo-kupasti, prosene mase 3,3 g, crveni do tamnocrveni,
prijatnog ukusa i dobre sposobnosti uvanja. Veliina ploda ne opada mnogo tokom
sezone. Odvajanje plodova moe biti oteano kod plodova koji prvi sazru.

20

Agrotehnike osobine i otpornost Jedna od najranijih dvorodnih sorti maline. Drugi rod
poinje da sazreva u avgustu, te se ova sorta nastavlja na sezonu sazrevanja jednorodnih
sorti kao to je Tulameen. Sezona traje sve do prvih mrazeva u oktobru. Prinosi su visoki.
Radi lake berbe potrebno je postaviti potporu (vezivo) na obe strane reda pred berbu.
Autumn Bliss je jedina komercijalna sorta maline koja je otporna na trule korena maline
(Phytophthora fragariae var. rubi). Takoe je otporna na sve etiri rase vai
(Amphorophora idaei) koje su prenosioci RBDV virusa. Opta ocena Kvalitet plodova,
sposobnost uvanja i sezona sazrevanja su glavna preporuka ove sorte za njeno gajenje u
Srbiji.

Polka
Poreklo i rasprostranjenost Polka je nova poljska sorta dobijena slobodnom
oplodnjom selekcije iji roditelji potiu od sorte Autumn Bliss. Masovno se gaji u
Poljskoj, a polako se iri i u zapadnoevropskim zemljama.Osobine biljke Bujna sorta
uspravnih izdanaka. Formira veliki broj bonih granica koje konkuriu rodnim granama.
Osobine ploda Plodovi su srednje krupni, prosene mase 3,2 g. Odlikuju se dobrom
vrstoom i svetlocrvenom bojom. Pri gajenju u plastenicima plodovi mnogo bre tamne.
Testovi su pokazali dobar hemijski sastav i dobre organoleptike osobine. Pogodna za
stonu potronju i za preradu.Agrotehnike osobine i otpornost Sorta sazreva u isto
vreme kad i sorta Autumn Bliss. Na plodnim zemljitima sa navodnjavanjem potrebno je

21

pred berbu oko reda postaviti potporu u vidu veziva.Opta ocena Nedovoljno poznata
sorta koja tek treba da pokae svoje osobine u Srbiji.

Himbo top
Poreklo i rasprostranjenost Sorta dobijena ukrtanjem Autumn Bliss x

Himbo-Queen var. Rafzater u privatnom oplemenjivakom programu u vajcarskoj.

Gaji se u Italiji, vajcarskoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama Zapadne Evrope.
Osobine biljke Veoma bujna sorta, dugakih izdanaka sa manje bodlji nego Autumn
Bliss. Osobine ploda Plodovi su esto veoma krupni (6-8 g), vrsti, svetlocrvene boje
koja ne tamni sa zrenjem. Lako se bere i moe da se koristi za stonu potronju i za
preradu.Sadraj eera je visok. Agrotehnike osobine i otpornost Poinje sazrevanje 68 dana posle sorte Autumn Bliss. Sezona berbe traje 6-8 sedmica. Zbog velike bujnosti
potrebno ju je saditi na veim rastojanjima (2,5-3,0 m x 0,40-0,50 m), a treba postaviti i
potporu. Veoma je interesantna za gajenje u plastenicima gde daje najbolje rezultate.
Visoko prinosna sorta. Tolerantna na trule korena maline (Phytophthora fragariae var.
rubi).
Opta ocena Veoma interesantna sorta pre svega zbog krupnoe plodova i visokih
prinosa. Tek je treba ispitati u naim uslovima.

22

Polana
PolanaPored sorte Autumn Bliss, druga je komercijalna sorta iz grupe remontantnih
varijeteta.
Rana sorta po vremenu zrenja (10.-15.07.). Poto rod donosi na jednogodinjim
izdancima, sukcesivnim proreivanjem tj. koenjem izdanaka tokom vegetacije diktira se
vreme berbe.I zdanci su vrsti i ne poleu, prosene visine oko 150cm. Uspeno se gaji
bez naslona.Vrlo je rodna sorta formira od 13 do 18 rodnih prirasta od same osnove
izdanka, sa prosenim brojem plodova u cvasti oko 10.Prosean prinos po m2 je 13,4 kg.
Plod je krupan, intenzivno crvene boje, veoma vrste konzistencije i uniformnog oblika.

23

Golden Bliss
Remontantna sorta maline, stvorena u Vel. Britaniji 2004. godine.
Srednje je bujna do bujna sorta sa velikom produkcijom izdanaka, koji su uspravnog
rasta i pokriveni srednje krupnim, zelenim trnovitim izratajima.
Rodnost je velika i redovna.
Zrenje poinje rano - polovinom jula meseca i traje 6 do 7 nedelja.
Plod je krupan, iroko konusan, atraktivne ute boje pokoice, slatko-nakiselog ukusa i
aromatian.

NEGA ZASADA MALINE

Nega mladog zasada
Posle saenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola.Meuredna
rastojanja u malinjaku potrebno je opraiti mainama, a u redovima runo.Narednog
prolea prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama.
Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi, unitavanju korova,
zalivanju 3-4 puta, i zatiti mladih biljaka od bolesti i tetoina.
Najvanije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji e u drugoj godini
doneti rod.

24

Ako se posadi u novembru, malina ve u prvoj godini moe da donese rod, koji pokriva
trokove proizvodnje.

Nega zasada u periodu plodonoenja

Nega maline u rodu poinje rano u prolee druge godine po saenju i traje sve
dok su maline produktivne.
U periodu rodnosti malinjaka primenjuju se sledee agrotehnike mere:
-obrada zemljita
-unitavanje korova
-ubrenje
-navodnjavanje
-orezivanje i zatita od nepovoljnih metereolkih inilaca.
Svrha sviha svih ovih mera je da se obrazuje dovoljan broj snanih , rodnih izdanaka koji
su u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova.

Obrada zemljita u malinjaku

Treba preuzeti potrebne mere da bi se obezbedilaa dovoljna koliina vlage u
zemljitu, jer izdanci rastu a plod se razvija u toku prolea i leta, kad esto nedostaje
vode.
Vlanost vie od drugih inilaca utie na krupnou ploda, pa prema tome i na
prinos.Briljiva obrada je najefikasnije sredstvo da se sauva vlaga u zemljitu.
Poetak obrade zemljita pada rano u prolee im se zemljite dovoljno prosui.Zemljite
treba plitko i esto obraivati mainama prvenstveno traktorom izmeu redova, a runo u
redu da bi se spreio razvoj korova i stvaranje pokorice.Malina ima plitak koren te
prilikom obrade trebamo voditi rauna da obrada bude plitka najvie do 10 cm kako se
korenov sistem nebi otetio.
U naim uslovima preporuuje se da se malinjak obradi pet puta:
-prvi put u martu poto se sneg otopi,
-drugi put sredinom aprila,
-trei put poetkom maja- pre poetka cvetanja,
-etvrti put poetkom juna-pre poetka berbe i
-peti put u drugoj polovini jula ili poetkom avgusta-posle zavretka berbe
Obrada malinjaka se kombinuje sa gajenjem kultura za zelenino ubrenje kao to su
facelija i lupina.Ove biljke se seju u septembru a u junu naredne godine,u cvetu plitko
zaoru na dubini od 10 cm ili tanjiranjem unesu u zemljite.Facelija i lupina su osetljive
prema mrazu te nemogu da zakorove malinjak.
Ako se u malinjaku ne primenjuje zelenino ubrenje onda posle ubrenja stajnjakom ili
mineralnim ubrivima treba zemljite poorati ili potanjirati na dubinu od 10 cm, najbolje
krajem oktobra.

25

Narednog prolea ciklus obrade zemljita se ponavlja.

26

ubrenje maline
Od svih voaka malina uzima najvie hranljivih sastojaka iz zemljita.Malina
zahteva velike koliine organskih materija u zemljitu .Da bi se to postiglo potrebno je
svake godine uneti 25 t/ha stajnjaka ili komposta.Unoenjem organskih materija u
zemljite poboljava se njegov vodni, vazduni i toplotni reim.Najvaniji hranljivi
elementi za malinu su kalijum ,fosfor i azot.
Kalijum
Pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke,a mezofil
izmeu nerava je crvenkastomrk.U sluaju velikog nedostatka kalijuma listovi se savijaju
ka naliju.Malina zahteva najvie kalijuma u vreme cvetanja, zametanja i razvoja ploda.
Malina je kalijumova biljka, te zasade u rodu treba ubriti svake godine sa 200-400
kg/ha-kalijum sulfata. Kalijumova ubriva treba dodavati malinjacima u jesen prethodne
godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za rod u
narednoj godini.Za malinu u rodu je bolje ubrivo kalijum sulfat od kalijum hlorida jer se
pri viegodinjoj primeni kalijum hlorida dolazi do nagomilavanja hlora u zemljitu ije
dejstvo moe biti toksino.

Azot
Pri nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i ukastozeleni,
pa otpadaju rano u jesen.Rodnost se smanjuje zbog slabosti rodnih granica.
Usled vika azota izdanci su prebujni i soni, a internodije vrlo duge.Takvi izdanci
obrazuju veliki broj rodnih granica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi nii
nego kod normalne snabdevenosti.Listovi maline su pri viku azota iroki i tamnozeleni,
a plodovi soniji i tee podnose transport.Dozrevanje izdanaka je oteano te mogu da
stradaju od mraza.
U zavisnosti od pH zemljita, koliine organskih materija, meteorolokih prilika i
primenjene agrotehnike vri se izbor i odreivanje koliine azotnih ubriva.Nitromonkol
treba koristiti na zemljita iji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemljita gde je pH

27

iznad 6. Pomenuta ubriva daju se u koliinama 200-400 kg/ha, s tim to se zemljitima

slabije obezbeenim organskim materijama daje vie azota i obrnuto.

Fosfor
Kao biogeni element je neophodan za rast i razvoj maline.Meutim za razliku od
azota i kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao inilac koji ograniava proizvodnju
maline.Ako se u pripremi zemljita za malinjak unesu dovoljne koliine fosfornih
ubriva, onda u toku eksploatacije malinjaka treba ubrenjem odravati taj nivo.To se
postie ubtenjem sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine , ili sa 450-600 kg
superfosfata svake tree godine.
Osim kalijuma, azota i fosfora moe se u malinjaku javiti i nedostatak gvoa, mangana,
sumpora i bora.
Gvoe
Nedostatak gvoa ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najpre vrhove
izdanaka, a u nedostatku mangana prvo su zahvaeni listovi na izvesnom rastojanju od
vrha izdanaka.
Sumpor
Nedostatak supora se ispoljava u hlorozi tkiva du nerava.Nedostatak se ne
pojavljuje ako se malinjak ubri amonijum-sulfatom ili kalijum-sulfatom.
Bor
Prvi simnomi nedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zakanjenju otvaranja
pupoljaka, a u teim sluajevima pupoljci uopte ne kreu.Nedostatak bora se moe
ukloniti primenom boraksa u koncetraciji od 40-50 kg/ha.Ovu koliinu boraksa valja
izmeati sa desetostrukom koliinom peska ili suve zemlje pa onda rasturati po
malinjaku.

28

Navodnjavanje maline
Za normalan porast izdanaka i razvoj ploda maline neophodno je da zemljite
bude dobro snabdeveno vlagom od marta do sredine jula, ili tanije od poetka vegetacije
do zavretka berbe. U naim uslovima prvo navodnjavanje se vri-sredinom aprila, drugo
poetkom maja, tree poetkom juna tanije 12-14 dana pre poetka berbe,etvrtokrajem juna, odnosno u vreme pune berbe,peto sredinom jula posle zavretka berbe.
Posle svakog navodnjavanja(izuzev etvrtog) malinjak treba obraditi, da bi se rabila
pokorica i sauvala vlaga u zemljitu.

Rezidba maline
Izdanak crvene maline ivi dve godine.U prvoj godini dostie svoju punu visinu a
u drugoj godini donosi plod i ugine.Koren maline je viegodinji, i na njemu se svake
godine stvaraju novi izdanci.Izdanak maline treba ostaviti da se razvija u prvoj godini bez
intervencija
U martu druge godine kad proe opasnost od mrazeva vri se orezivanje.Uklanjaju se svi
slabi izdanci, a po potrebi i neki jai, tako da u bunu ostane 5-7 najsnanijih , dobro
rasporeenih izdanaka.
Izdanci koji su ostavljeni za rod skrauju se na visinu od 120-150 cm ,to zavisi od
bujnosti sorte i vlanosti sredine.Izdanci se skrauju toliko da bi mogli da ostanu
uspravno pod teretom roda.
Ukoliko u paliru ima izdanaka sa prevremenim bonim granicama treba ih ukloniti, a
za vezivanje izabrati izdanke bez bonih granica, ujednaene debljine i bez prisutnih
znakova obolenja.
Otro skraivanje izdanaka u prolee ima vie nedostataka
Prinosi se smanjuju,a krupnoa plodova ne poveava,novi izdanci mogu da zaklone rodne
granice pa je berba oteana,plodovi dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju.
Kad se zavri berba u drugoj polovini jula,dvogodinji izdanci crvene maline se oreu do
zemlje (koji su doneli rod),da bi se pruilo dovoljno prostora za porast novih izdanaka.
Zelena rezidba maline
Izvodi se u periodu vegetacije
Ariljski metod (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu od sredine IV do kraja V
meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) moe da obezbedi visoke prinose
maline u humidnom podneblju ili gde postoji sistem za navodnjavanje ne moe se
bezuslovno primenjivati!!!

29

ZATITA MALINE
(Byturus tom entosus ) Malinina buba
Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila ipoetkom maja. Hrane se mladim
liem, uglavnom na novim izdancima. Kod velikih oteenja list izgleda poderano, bez
lisne mase, i samo sa lisnim lezdama. Kasnije se malinina buba premeta na cvetne
pupoljke i hrani mladim cvetovima. enke polau jaja u skoro otvorene cvetove (izmeu
pranika i tuka, prim.prev), a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodovima
maline. esto se, prilikom branja plodova,mogu nai izmeu ploda i peteljke, mada se
esto zadravaju u udubljenju ploda. Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte. Potrebno
je primeniti
karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre
cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka. Dvorodne sorte uglavnom
uspevaju da izbegnu ovu tetoinu.

Malinin moljac
(Lampron ia rubiella)
Larve malininog moljca period mirovanja provode u zemljitu, pri dnu izdanaka.
Pojavljuju se u rano prolee, penju se uz izdanak i smetaju u bone pupoljke, gde se
hrane. Ozbiljnija zaraenost izdanaka ovim insektom moe da izazove radikalna

30

oteenja na rodnim izdancima. Do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm), i

na krilima braon boje ima svetlo drap pege. enke polau jaja u cvet, na mestu spajanja
udubljenja i peteljke. Mlade larve se na poetku hrane na mladim plodovima, a kasnije
padaju na zemlju, presvlae se i ulaze u fazu mirovanja.Kontrola ove tetoine usmerena
je na larve koje se razvijaju u prolee. Od hemijskih sredstava primenjuju se uljani
preparati koji se nanose u peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbijaju malationom
ili drugim organofosfatnim insekticidima

Pregalj
(Tetranychus urticae)
Pregalj se hrani na naliju lista, to prouzrokuje pegavost gornje povrine lista.
Oteenja
se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, naroito kada je leto vrlo
toplo i sa malom koliinom padavina. Primena visokihdoza azotnog ubriva moe
stimulisati rast mladih izdanaka sa sonim liem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je
usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a moe se primeniti u ranoj fazi razvoja
zaraze. Bifenazat se takoe primenjuje u kontroli ove tetoine, nakon berbe.

31

Velika (Amphorophora idaei) i

mala (Aphis idaei) malinina va
Vai mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izraena zaraenost maline vaima
utie na smanjenje prirasta biljke. Meutim, vea oteenja nanose kao prenosioci
virusnih oboljenja, kao to je npr.mozaik virusa i bunaste krljavosti maline. Ukoliko se
u junu ustanovi prisustvo vie od 2 vai na vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za
suzbijanje ove tetoine mogu se koristiti disulfoton,koji deluje sistemski, ili namenski
malation sprej.

pansk i popac
(Oecanthus pellucens )
teta koju nanosi panski popac odnosi se prvenstveno na tetu izazvanu
polagajem jaja u unutranjost izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana du
izdanaka moe da se poloi i do 80 jaja. Ovo moe prouzrokovati slabljenje i lomljenje
izdanaka tokom zime, ili pod teretom roda. Prisustvo prirodnih parazita, odravanje
sadnice adekvatnim suzbijanjemkorova, suzbijanje pojave divljih kotunica u okruenju,
rezidba i spaljivanje zaraenih izdanaka u prolee generalno obezbeuju kontrolu ove
tetoine. Prouzrokovana teta obino je manjih razmera, i hemijska kontrola retko je
neophodna, iako se moe primeniti u jesen, sa ciljem da se unite enke pre nego to
poloe jaja. U ovu svrhu uspeno se koristi karbaril.

32

Jagodin cvetojed
(Anthonomus rubi)
Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano prolee, i ako su zastupljeni u veem
stepenu mogu znatno da umanje prinose. enka polae jaja u
cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj drci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i
otpada. Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove tetoine i odnosi se na primenu
hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog
znaaja, jer ova tetoina razvija samojednu generaciju godinje. Potrebno je esto
nadgledati zasad i pratiti pojavu ove tetoine.

Eriofidna grinja
(Ph yllocoptes gracilis)
Oteenja koja prouzrokuje eriofidna grinja, koja se manifestuju pojavom utih
neravnina na listu maline, mogu se pogreno uzeti za oteenja nastala usled virusnih
bolesti. Oteenja na plodovima obino dovode do prevremenog sazrevanja kotunica,
usled ega plodovi ostaju deformisani. Ozbiljnije zaraeni plodovi se sasue ubrzo nakon
opadanja kruninih listia. Suzbijanje ove tetoine moe biti oteano, jer mnogi
insekticidi unitavaju grinje-predatore i tako pogoravaju stanje.Sistematsko suzbijanje
ovih insekata primenom vamidotiona pokazalo se efikasnim. Meu sortama Tulamen,
Leo i dr. primeene su znatne razlike upogledu otpornosti. Meu osetljivim sortama je i
Glen empl ali i druge.

33

Malinina muica
(Reseliella theobaldi)
Malinina muica, siuna muva, retko uzrokuje ozbiljne tete, ali cecidoidno
suenje maline koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom
broju nastanjuju na mestima na kojima ima malinine muice, mogu znatno redukovati
prinose.
Malinina muica polae jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i
prolea. Poto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se
nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajui lezije na tim mestima, nekada do te mere da
se izdanak nabora. Suzbijanje malinine muice moe se postii uklanjanjem prve serije
mladih izdanaka. Druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje enka polae
jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija tetoine. Kao alternativa, nanoenje
hlorpirifos ili fenitrotiona pri dnu izdanka moe biti efikasno u suzbijanju odraslih
insekata kada se pojave u prolee.Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi
se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticide siao do osnove izdanka.Primena
preparata spinosad takoe moe biti efikasna mera kontrole ove tetoine.

34

Prouzrokovai gljivinih
Oboljenja
Tule korena
(prouzrokova Phytophthorafragariae var. rubi)
Trule korena obino se pojavljuje na vlanim,slabo propustiljivim zemljitima.
Izdanci iznenadno uvenu i propadaju, a lie uti i postaje spreno po ivicama. Zaraeni
izdanci ostaju isueni i propadaju pre berbe.Koren i bun izgledaju sasueno po
iskopavanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva integrisan pristup koji obuhvata dva
segmenta od posebne vanosti: formiranje izdignutih leja, radi bolje propustljivosti
zemljita, I sadnja sorti otpornih na prouzrokovaa ovog oboljenja. Zatim, tu je i primena
hemijskih sredstava, uz propratne mere nege, kao i genetska otpornost sorte. Natapanje
zemljita mefanoksamom u prolee i jesen prua najbolju hemijsku zatitu. Folijarna
primena fosetil-Ala u prolee, kada se prirast povea za 7,5 cm, takoe moe dati
rezultate.

Ljubiasta pegavos t izdanaka

maline (prouz rokov a
Didymella applanata)
Prouzrokova Didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubinaste pege oko
pojedinanih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno krajem leta. Pupoljci zahvaeni
ovim oteenjima nemogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u toku naredne
vegetacije. Odravanjem odgovarajueg razmaka izmeu izdanaka prilikom rezidbe

35

omoguava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunevih zraka i umanjuje

se mogunost pojave ljubiaste pegavosti izdanaka maline. Standardna mera kontrole
obuhvata obavezno prskanje izdanaka krenim sumporom u periodu pojave pupoljaka
(neposredno nakon pojave pupoljaka prenika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efikasna
neophodno je poprskati celu povrinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod
dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.
Dodatna hemijska kontrola moe se postii primenom azoksistobina (nanoenje ovog
preparata na jabuku oteuje plodove), piraklostrobin (naizmenino rotirati sa drugim
preparatima),meavina piraklostrobina i boskalida (naizmenino rotirati sa drugim
preparatima), ili meavina kaptana i fenheksamida. Obratite panju na usklaivanje
otpornosti sorte i klasa korienih fungicida prilikom rotiranja preparata.

An traknoz a ili pegavos t

izdanaka (prouzrokova
Elsinoe veneta)
Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege koje su sporadino zastupljene
itavom duinom mladih izdanaka, a javljaju se u prolee. Vremenom se pege ire, blago
ulubljuju u sredinjem delu, poprimajui sivu boju sa purpurnim ivicama. Lezije se
irenjem meusobno spajaju nanosei jaka oteenja na rodnim izdancima. Odravanjem
odgovarajueg razmaka izmeu izdanaka prilikom rezidbe omoguava se slobodan
protok vazduha, slobodna apsorpcija sunevih zraka i umanjuje mogunost
pojave ljubiaste pegavosti izdanaka maline.Neophodna standardna mera kontrole
obuhvata prskanje izdanaka krenim sumporom, bakar hidroksidom
ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka
prenika 6 12 mm). Da bi mera zatite bila efikasna neophodno je poprskati celu
povrinu izdanka.Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti,jer se izdanci koji
prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola moe
se postii primenom azoksistobina (nanoenje ovog preparata na jabuku oteuje
plodove), piraklostrobin (naizmenino rotirati sa drugim preparatima),meavina
piraklostrobina i boskalida (naizmenino rotirati sa drugim preparatima) ili meavina
kaptana i fenheksamida. Obratite panju na usklaivanje otpornosti sorte i klasa
korienih fungicidaprilikom rotiranja preparata.

36

Suenje izdanaka maline

(prouz rokova Leptosphaeria
coniothyrium )
Suenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bonih
izdanaka, a praeno je uvenuem lia oko nekrotinih pega. Mrke,odnosno purpurne
lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se proiriti za nekoliko
centimetara.Zaraenost se uglavnom povezuje sa oteenjima izazvanim orezivanjem
povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvae pre potpuno suenje izdanaka nego
antraknozu ili ljubiastu pegavost izdanaka. Odravanjem odgovarajueg razmaka
izmeu izdanaka prilikom rezidbe omoguava se slobodan protok vazduha, slobodna
apsorpcija sunevih zraka i umanjuje se mogunost pojave ljubiaste pegavosti izdanaka
maline. Trudite se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5dana posle rezidbe ne bi
trebalo da bude padavina),kako bi se povrede sanirale. Neophodna standardna mera
kontrole obuhvata prskanje izdanaka krenim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar
sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prenika 6
12 mm). Da bi mera zatite bila efikasna neophodno je je poprskati celu povrinu
izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz
zimski period kose do nivoa zemlje.

37

Siva plesan (prouz rokova

Botrytis cinerea)
Kod zaraenosti maline sivom plesni karakteristina je skramna siva masa plesni
koja se formirana plodovima. Gljivice se brzo ire i od samo jednog zaraenog ploda
moe se zaraziti itav rod. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata
obavljanje svih mera nege i odravanja kojima se omoguava dobra cirkulacija vazduha
meu izdancima, redovno branje zrelih plodova(kao i zaraenih plodova, kako bi se
smanjio stepen izazivaa primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda
cvetanja sa vie padavina.Viestruki fungicidi, kao to su fenheksamid,meavina
ciprodinila i fluidoksomila, iprodion,piroklostrobin, meavina piraklostrobina i boskalida
i meavina kaptana i fenheksamida obezbeuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje (5
10%) obavite tokom perioda poetka cvetanja cvetanja.Tretiranje ponovite jo dva puta
u intervalu od 14 dana, naroito ukoliko je period cvetanja praen veom koliinom
padavina. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila
rezistentnost.

Smea pegavos t lista maline

(prouz rokov a
Sphaerulina rubi)
Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na naliju lia, obino leti, u vidu sitnih
(15 mm) pega krunog oblika. Pege se proiruju i spajaju kako vegetacija odmie. Veoma
intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lia. Primena hemijskog
sredstva moe biti efikasna (miklobutanil),ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije
je korienje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.

38

Berba maline
Plodovi maline ne sazrevaju jednovremeno.Zato se berba obavlja u vie navrata i
traje tri do etri nedelje.Postepeno sazrevanje plodova poskupljuje berbu ali se time
omoguuje snabdevanje trita sveom malinom.
Poetak berbe maline zavisi od sorte ,meteorolokih prilika i primenjene agrotehnike.U
naim uslovima malina poinje da zri sredinom juna a berba se zavrava sredinom
jula.Osim letnje berbe remontne sorte donose plod u jesen u septembru ili oktobru.Prinosi
jesenje berbe iznose 20% onoga to se bere u leto.

Razlika u zrenju izmeu ranih i poznih sorti je 12 dana.

Malina se bere kad je plod dobio karakteristinu boju sorte i kada se lako odvaja od
cvetne loe, ali se ne gnjei.Plodovi se beru bez cvetne loe i peteljke.Plodove maline
treba brati svaki drugi dan u toku pune sezone, a ako je vreme vrlo suvo i toplo onda

39

svaki dan.Plodovi se beru veoma paljivo,da bi se izbeglo oteenje ploda a zatim se

paljivo sputaju u ambalau.
Najbolje vreme za berbu maline je rano izjutra i kasno popodne.

Pakovanje i kvalitetni stepeni maline

Plodovi maline za upotrebu u sveem stanju pakuju se u ambalau koja hvata od
0,5 do 1 kg plodova.Ova ambalaa se izrauje od parafinisanog kartona, perforiranih
plastinih supstanci ili od drveta.Veliina ovih kutija je tako podeena da se one mogu
smestiti u male otvorene plitke letvarice holandeze.
Malina za smrzavanje pakuje se u dva sloja u drvene ili plastine holandeze.Vei broj
slojeva oteavao bi smrzavanje plodova.
Malina za pulpu pakuje se u pulpaku burad koja sadre sumpornu kiselinu kao
konzervans.
Prema kvalitetu malina se stavlja u promet kao malina ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II
kvaliteta.
-Plodovi ekstra kvaliteta moraju imati oblik, razvijenost i boju odlike karakteristine za
datu sortu.Osim toga moraju biti ujednaeni po veliini, obliku zrelosti I boji.
-Plodovi I kvaliteta moraju biti pravilno razvijeni ujednaeni po veliini i zrelosti i sa
karakteristinom bojom za odreenu sortu. Maline ovog kvaliteta mogu imati plodove do
5% sa aicom.
-Maline II kvaliteta mogu biti neujednaene zrelosti i imati 10% plodova sa aicom.

40

uvanje plodova maline

Poto je plod osetljiv, njegovo uvanje u sveem stanju je teko i
kratkotrajno.Svei plod maline se moe uvati 10-14 dana u hladnjai na -0,6 do 0
stepeni C i pri relativnoj vlanosti vazduha od 85-90 %.
Danas se malina sve vie smrzava u obliku pojedinanih plodova rolen roba i
tako pripremljena uva do upotrebe.Ovaj postupak se sastoji iz
1-prethodnog hlaenja plodova do 0 C
2-dubokog smrzavanja na -35 do -45 C
3-uvanja plodova na -18 do -20 C
Duboko smrznuti plodovi maline mogu da se uvaju veoma dugo na -18 do -20 C.Ovi
plodovi posle odmrzavanja mora da se upotrebe za kratko vreme.

41