Katedra za elektroniku

Uvod u elektroniku - OO1UE

Elektronske komponente

prof. Vujo Drndarevi

vujo@etf.rs
1

Elektronska komponenta
osnovni elektronski element
smeten u zasebno kuite

Elektronske komponente poseduju

dva ili vie
elektrina prikljuka ili izvoda
(eng. pin)
pomou kojih se vri povezivanje

Izgled elektronskih komponenti

Razliiti oblici elektrinih
prikljuaka komponenti 2

Meusobno povezane komponente formiraju

elektronsko kolo
koje obavlja odreenu funkciju,
npr. pojaava, radio prijemnik, oscilator itd.
Komponente za povrinsku montau

Povezivanje komponenti lemljenjem na

Diskretne komponente
tampanoj ploici
komponente mogu biti pakovane pojedinano,
kao to je sluaj sa otpornicima,
kondenzatorima, tranzistorima i diodama.
kuite

Integrisano kolo
naziva se i ip (eng. chip); minijaturizovano elektronsko
kolo proizvedeno na osnovi (ploici) od
poluprovodnikog materijala. Sadrati vei broj
osnovnih elektronskih elemenata, uglavnom tranzistora.

ip

izvod (pin)

Pasivne komponente
ne pojaavaju signal, ali mogu uneti linearanu ili nelinearnu
promenu
otpornici,
kondenzatori,
induktivnosti,
diode
komponente za povezivanje (konektori)

Aktivne komponente
pojaavaju ili na drugi nain aktivno menjaju signal
tranzistori,
integrisana kola,
vakuumske elektronske cevi
4

Otpornici
Otpornik je je element ija je osnovna uloga unoenje otpornosti u elektronsko kolo.
Idealni otpornik je element sa jednim parom izvoda, kod koga je trenutna vrednost
napona u(t) izmeu krajeva srazmerna trenutnoj vrednosti struje i(t) koja kroz njega
protie.
R

i(t)

v(t)

v(t)=Ri(t)
+

Otpornost provodnika:

R= l/A
specifina otpornost
zavisi od vrste materijala

Otpornost otpornika zavisi od vrste materijala od koga je napravljen i oblika

strukture otpornika (duina l, povrina poprenog preseka A) ali, u manjoj meri, i od
temperature na kojoj se nalazi!
5

Otpornost otpornika moe biti

fiksna
ili
promenljiva (potenciometri, reostati)

Otpornici sa ianim izvodima za

montau kroz rupe na tampanom
kolu

Promenljivi otpornici - potenciometri

Otpornici za povrinsku montau

na tampanom kolu
(SMD- Surface Mount Device)
6

Na osnovu materijala od koga su

napravljeni otpornici mogu biti
ugljeni
ili

metalni (slojni i iani)

Popreni presek ugljenog otpornika

Popreni presek metalslojnog otpornika

Izgled ianog otpornika

7

otpornik
kondenzator
Mrea otpornika (SIL - Single In Line resistor)

integrisano
kolo

Detalj tampane ploice sa SMD komponentama

8

Karakteristike otpornika:
nominalna vrednost otpornosti, izraava se u , k ili M.
tolerancija (odstupanje stvarne od nominalne vrednosti, tipino 1%, 5%, 10 %)
snaga (koliku snagu moe da disipira otpornik, tipino 0.25 W do 1 W)
temperaturni koeficijenat (promena otpornosti sa promenom temperature,
tipino 10-4/oC).
Metalni otpornici imaju bolje temperaturne karakteristike od ugljenih
otpornika i prave se sa manjom tolerancijom, koja ide i do 0.1%

Snaga otpornika odreena je fizikim dimenzijama.

Otpornici velikih snaga su najee namotani iani
otpornici

Obeleavanje karakteristika otpornika bojama

Vrednost otpornosti
i tolerancija
otpornika sa slike

10

Kondenzatori
Elektrini kondenzator je element sa jednim parom prikljuaka u kome se elektrina
energija akumulira u vidu elektrostatike energije.
Kondenzator obrazuju dva provodna tela razdvojena izolatorom. Provodna tela su
naelektrisana istim koliinama naelektrisanja (Q) ali suprotnog polariteta i nalaze se na
potencijalima V+ i V-.
Kapacitivnost kondenzatora
C=Q/(V+-V-)=Q/U
i(t)

Elektrini kapacitet ploastog kondenzatora

C=A/l
+ v(t) -

i(t)=C.dv(t)/dt

Provodne ploe

- dielektrina konstanta
A povrina ploa
l - razmak ploa
Dielektrik

Reaktansa kondenzatora
Xc=1/C

11

Osnovne karakteristike kondenzatora

kapacitivnost (F veoma velika vrednost, koristi se pF, nF, F)
tolerancija (odstupanje od deklarisane vrednosti, tipino 2%, 5%, 10 %)
radni napon (V)
gubici (utroak el. energije, faktor gubitaka tg)
Kondenzatori mogu biti:
- fiksni
- promenljivi
Na osnovu materijala od koga je napravljen dielektrik, kondenzatori se dele na:
- keramike
- plastine (polistiren, stirofleks,...)
- papirne
- liskunske
- elektrolitske

Elektrolitski kondenzatori su polarizovani to znai da imaju (+) prikljuak i ()

prikljuak, o emu se mora strogo voditi rauna pri povezivanju u elektrino
kolo. Obrtanje polariteta moe dovesti do eksplozije elektrolitskog kondenzatora!
Simboli za kondenzatore

fiksni

promenljivi

polarizovani

12

Izgled razliitih tipova kondenzatora

vieslojni
keramiki

disk
keramiki

elektrolitski
aluminijumski
polistiren

(-) pol!
Kondenzatori za povrinsku
montau (SMD)

elektrolitski tantal kondenzator

elektrolitski aluminijumski
kondenzator
13

Induktivni elementi
Kalemovi
Kalem je element sa jednim pristupom (jednim parom prikljuaka) u kome se elektrina
energija akumulira u vidu magnetne energije.
i(t) L
Veza izmeu struje i napona na kalemu:

v(t)=Ldi(t)/dt
+

v(t)

Induktivnost kalema

Kalem se realizuje tako to se provodnik namota na odgovarajue telo.

Elektromagnetno polje je najae u sredini kalema

Reaktanska kalema:

XL= L
Jedinica za induktivnost je Henry (H)

14

Kalemovi mogu biti:

- sa fiksnom induktivnou,
- sa promenljivom induktivnou,
- sa jezgrom od magnetnog materijala (za vee induktivnosti i manje frekvencije),
- bez jezgra (za manje induktivnosti i vee frekvencije).
Induktivnost kalema se menja promenom poloaja jezgra koje je napravljeno od
magnetnog materijala. Retko se koristi promena induktivnosti promenom broja navojaka
jer je kalem najee oklopljen svojim kuitem.

Simbol za kalem sa
jezgrom

Izgled nekoliko tipova induktivnosti malih vrednosti

15

Karakteristike kalemova:
- induktivnost L ( jedinica Henry H, najee se koristi H i mH)
- otpornost namotaja R
- faktor dobrote Q=L/R, (tipine vrednosti od 20 do 100)

Kalemovi se koriste kao:

- deo oscilatornog kola
- deo filtra
- kao prigunice, da spree (prigue) promenu struje u kolu
- za akumulaciju energije kod pretvarakih kola
- kao sastavni deo transformatora

Izgled kalema sa feritnim jezgrom

za povrinsku montau

Izgled "tampanog kalema" koji se izrauje

direktno na tampanoj ploi

16

Transformatori
Transformator je elektrini ureaj koji transformie energiju iz jednog kola u drugo posredstvom
magnetne sprege.
Transformator se sastoji od dva ili vie spregnuta namotaja ili jednog namotaja sa vie izvoda i, u
veini sluajeva, magnetnog jezgra koje koncentrie magnetski fluks. Naizmenina struja u
jednom namotaju e indukovati struju u drugim namotajima.
Transformatori se koriste da smanje ili poveaju napon, da menjaju impedansu ili da obezbede
elektrinu izolaciju izmeu kola.

Odnos transformacije:
Primar

n=Vs/Vp=Ns/Np=Ip/Is
Mag. fluks

Sekundar

Koeficijent iskorienja:

=Ps/Pp
za transformatore vee snage
stepen iskorienja prelazi 90%

Jezgro

Simbol za
transformator
17

Transformator moe imati vei broj zasebnih sekundarnih namotaja preko kojih
se obezbeuju potrebni naponi.
Us1
Up
Us2
oznaka smera
motanja sekundara

Osnovne karakteristike transformatora:

- primarni i sekundarni napon
- primarna i sekundarna struja (ili snaga)
- koeficijent korisnog dejstva

Izgled transformatora sa
torusnim jezgrom

U elektronici transformatori se najee koriste u izvorima napajanja, da se svi

potrebni naponi napajanja obezbede iz elektrine mree napona 220 V. Naponi na
sekundaru su obino 6 V, 9 V, 12 V, 24 V i dr.
18

Izgled transformatora sa jezgrom od

meusobno izolovanih limova.
Ovakva jezgra se koriste radi smanjenja
gubitaka u magnetnom materijalu do
kojih dolazi usled vihornih struja.

Gubici usled vihornih struja rastu sa kvadratom

uestanosti. Za visoke uestanosti koriste se jezgra
napravljena od meusobno izolovanih zrnaca
magnetnog materijala.

Merni transformatori, koriste se

za merenje veoma velikih struja

Elektroenergetski transformator, koristi se u

prenosu elektrine energije na daljinu

19

Diode
Dioda je poluprovodnika komponta koja sadri jedan PN spoj* i ima dva izvoda,
anodu i katodu.
Dioda provodi struju samo u jednom smeru, od anode ka katodi.
Spoj

Anoda

iD

Poluprov. Poluprov.
P
N
tipa
tipa

Katoda

-BVD
0

Metalni kontakti

ematski prikaz poluprovodnike diode

sa PN spojem
Katoda

Anoda

vD

VD

Idealizovana strujno-naponska
karakteristika diode, VD0.7 V

iD
+

vD

Grafiki simbol za diodu koji se koristi u elektrinim emama

*) Spoj poluprovodnika P tipa i poluprovodnika N tipa

20

Vrste dioda
Prema nameni, poluprovodnike diode se dele na:

Signalne diode

Ispravljake diode

Prekidake diode

Diode za stabilizaciju napona

Diode referentnog napona

U upotrebi su i specijalni tipovi dioda:

Svetlee ili LED (Light Emitting Diode) diode

Foto diode

Varikap diode

Laserske diode

Simboli za razliite tipove dioda

21

Oblici kuita - pakovanje dioda

TO
tranzistorsko
kuite

DO
diodno
kuite

DO
kuite
za
montau
na
hladnjak

22

Oznaavanje dioda
Ne postoje jedinstveni standardi za oznaavanje elektronskih komponenti.
Najee se primenjuje sledei format oznake za poluprovodnike
komponente:
XNYYY(Z)
X- 1 za diodu; 2 za tranzistor; 3 za vieslojne diode, itd.
N - simbol za poluprovodniku komponentu
YYY - identifikacioni broj, tri ili etiri cifre
(Z) - dodatna oznaka, nije obavezna.
Primer:
1N345A - oznaka za poboljanu verziju poluprovodnike diode tipa 345

Kod dioda je uobiajeno je da se katoda oznai odgovarajuim

znakom, kao to pokazuju sledei primeri:

23

Karakteristike diode

Maksimalna struja provoenja (IF)

Maksimalan napon provodne diode (VF)
Maksimalni napon inverzne polarizacije (BVD, VBR)
Inverzna struja (IR)
Maksimalna snaga disipacije (PTOT)

Za Zenerove diode specificira se jo i Zenerov napon VZ i struja kroz diodu IZ; za

LED diodu najvanija karakteristika je struja kroz diodu za koju je jaina svetlosti
najvea.
LED dioda

Signalna ili prekidaka dioda

Usmeraka dioda

24