RODITELJSKE PELE

Sve pele u normalnom pelinjem drutvu u nekoj svojoj starosnoj

dobi su roditelji ili blie reeno negovateljice mladog legla od tek
formirane larve do njenog izleganja. Da bi odhranile i odnegovale
mlado leglo, pele hraniteljice treba da budu vitalne i zdrave. Vitalne
ce biti samo pod uslovom da budu dobro uhranjene jer samo tako e
im funkcije svih lezda, neophodnih za ishranu mladog legla biti
maksimalno razvijene.
Najcelishodnija analiza godinjih ciklusa izumiranja starih, odgajanja
mladih pela i odravanje bioloke snage, bie ako stavimo akcenat na
zimsko klube od ijeg stanja zavise dalji ciklusi razvoja pelinjeg
drutva.
U toku zimskog perioda, pele se , kao to je poznato nalaze u
klubetu. U centralnom delu klubeta nalazi se matica i najmlae pele
dok se u omotau klubeta nalaze starije pele.

Poslednje jesenje leglo na LR okviru punom meda i perge

Pele se smetaju na i u prazne elije saa odakle je poslednje jesenje

leglo izalo. Tako smetene nalaze se u stalnom kontaktu sa medom
lagerovanim u visokim vencima saa iznad i oko klubeta, kojim se
tokom hladnih dana hrane. Koristei energiju koja se u njima stvara od
uzete ugljenohidratne hrane, vibriraju svojim telima, zbijene jedna uz
drugu odravajui temperaturu u centru klubeta od 25 C. im dani
oduaju i spoljne temperature neto porastu, pele pojaanim
vibracijama unutar klubeta diu temperaturu na 35oC. U tim uslovima
matica poinje da nosi jaja a potom pele poinju da hrane prvo leglo.
Leglo hrane najmlae pele koje su sa 1520 dana starosti ule u
period zimovanja. Ove pele su izleene tokom septembra, a u nekim
vremenskim uslovima i poetkom oktobra. One su dobro uhranjene
medom i polenom a nisu bile u poziciji da neguju leglo i preraduju
hranu, te su im u tim uslovima tokom zime ostale vitalne mlene i
druge lezde, neophodne za ishranu najmlaeg legla i matice. Za
ishranu starijih larvi koriste med i pergu, koji su prethodnog leta i
poetkom jeseni lagerovali u najbliem okruenju zimskog klubeta.
Pojava mladog legla u ozbiljnijoj meri, u naim vremenskim uslovima,
se deava u drugoj polovini februara osim ako spoljni vremenski
uslovi, za taj period godine, nisu ozbilnije poremeeni. Sa prvom
generacijom odgajenih prolenih pela, lezde zimskih pela prestaju
da budu produktivno aktivne a ulogu hraniteljica novog legla
preuzimaju novoizleene prolene pele. Kakvog kvaliteta ce biti leglo
odgajeno od prvih prolenih pela zavisi i od koliine zimskih zaliha
meda i perge u konici. Ove zalihe meda i perge su im neophodne da
bi se prolene pele njima hranile jer tek nakon petodnevne ishrane
ovom hranom njihove lezde mogu biti u punoj funkciji. U tim
okolnostima ce ishrana legla, koje e negovati, biti dovoljna dobra za
odgajanje nove generacije mladih i vitalnih prolenih pela. Ako takve
hrane u okruenju pelinjeg gnezda nije ostalo dovoljno a pogotovu
to u tom periodu nema dovoljno unosa nektara i polena iz prirode,
onda su pele u velikom problemu. Mlade pele ne mogu tada u svoj
organizam deponovati glikolipoproteine (eere, masti i belanevine) a
oni su mladim pelama neophodni da im lezde lue mle, obezbeuju
dug ivot, jak imunoloki sistem i irenje legla kada u konicama nema
dovoljno polena. Pogae od eera i nekih zamena polena sigurno ne
mogu zameniti pergu i med i umesto da te pele ive 35 i vie dana
ivee znatno krae. U takvim okolnostima imaemo u konicama
znatno smanjenje broja pela krajem marta i u aprilu u odnosu na

februar. Takvo stanje e za posledicu imati dugotrajno stagniranje

razvoja pelinjeg drutva i to ba u periodu kada nam je brz razvoj
drutva najpotrebniji, jer pele odgajene iz legla u tom periodu treba
da budu sabiracice za vreme bagremove pae.
Mnogi e tada verovatno posumnjati da matica nije dobra, a pritom
zenemariti injenicu da su pele izimele na eernoj pogaci a ne na
bogatim zalihama meda i perge.
Ako je pak u konici bilo dovoljno meda i perge a drutvo ipak
stagnira, mora se posumnjati da je u tom drutvu u prethodno letnjejesenjem periodu bilo dosta varoe koja je zajedno sa virusima
znaajno uticala na skraenje ivota zimskih pela. Veina zimskih
pela gajenih u normalnim okolnostima trebale bi da ive i do 300
dana, odnosno od avgusta prethodne do polovine aprila naredne
godine. Meutim, ako smo prethodne godine od jula do novembra
imali potpuni uvid u efikasnost preparata za odstranjivanje varoe i da
smo pritom varou u visokom procentu odstranili iz konice, ostaje nam
da posumnjamo u prisustvo nozeme. Ovu bolest narvno da pelar ne
moe konstatovati bez laboratorijske pretrage. Zato emo uzorke pela
poslati u zvaninu ustanovu i na osnovu rezultata primeniti adekvatnu
terapiju. Terapija nee utcati na postojeu populaciju pela jer se
odrasle pele ne mogu od ove bolesti izleiti ali e biti spreeno irenje
zaraze na mlade tek izleene pele. Ukoliko rezultati laboratorijske
analize pokau da pele nisu zaraene nezemom ne preostaje nita
drugo nego da izvrimo zamenu matice. Maticu emo uzeti iz
nukleusa, koga smo u te svrhe prethodne godine i formirali. Svi znamo
da u tom periodu na tritu nema matica jer jo nema polno zrelih
trutova sa kojima bi se mlade matice sparile.
Ako su svi uslovi za normalan razvoj pelinjeg drutva ispunjeni, a to
podrazmeva dovoljne zalihe meda i polena, dobra matica i zdrave
pele, u konici ce biti blagostanje. Pelaru preostaje da priprema
okvire sa satnim osnovama, kojima e zameniti staro sae a
istovremeno proiriti pelinje gnezdo. Novo sae je potrebno da bi se
to vie legla odgajalo u njemu a to e u velikoj meri spreavati i
pojavu rojevog nagona ali i raznih zaraznih bolesti kojima uzrok moe
biti staro sae.

Maj, jun, jul period kada oekujemo dobre pae a samim tim i
prinose koji e nam kompenzovati i nagraditi sav na rad, trud i
trokove pelinjaka i u vezi sa pelinjakom. Medutim, i u tom periodu
moramo se uvati da ne napravimo velike greke. Prilikom oduzimanja
meda ne smemo ostaviti konicu bez minimalnih 78 kg hrane. Mlade
pele se svakodnevno legu i prvo njihovo putovanje po izleganju je ka
elijama punim medom i polenom, da svoj organizam za 4-5 dana
obilno nahrane. Samo tako nahranjene imae dug ivot, vitalnost i
normalnu aktivnost svojih lezda. Ako meda i polena nema u dovoljnim
koliinama, cela generacija novoizleenih pela bie nedovoljno
uhranjena i nee moi da kvalitetno odgaji novo leglo. To je posebno
kritino kod pelarenja sa maticnom reetkom, kada u ploditu ispod
reetke ostane samo leglo a nastavke sa medom poskidamo i umesto
njih stavimo prazne.
Posebnu panju pelama treba posvetiti u mesecu julu jer se ve tada
moe oekivati i poetak invazije varoe. Ako znamo de e te julske
pele biti negovateljice zimskih dugovenih pela, tada odstranjivanje
varoe ima presudan znaaj za odgajanje pela koje treba da ive 300
dana i tako uspeno prezime i odgaje prve prolene pele koje e ih
zameniti.
Iz celog teksta proizilazi zakljuak da mlade, zdrave i dobro uhranjene
pele gaje leglo nove generacije pela a nova generacija mladih,
zdravih i dobro uhranjenih pela gaji novu generaciju i tako se zatvara
ciklus od zime do zime - vekovima ako im ovek ne odmogne i u
ugroenom stanju ne pomogne.