6yka

Bertolt Brecht: Pet tekoa u pisanju istine

Autor: Bertolt Brecht

25.10.2014. 09:20

Onaj ko danas namerava da se suprotstavi lai i neznanju i da pie istinu, mora da

prevazie najmanje pet tekoa.

Mora da ima hrabrost da pie istinu, iako se ona svuda potiskuje, pamet da je prepozna, iako se
ona svuda prikriva, umee da je uini upotrebljivom kao oruje, promiljenost da izabere one u
ijim rukama istina postaje delotvorna, lukavstvo da je meu njima proiri. Za one koji piu pod
faistikim reimom ove tekoe su velike, ali one postoje i za sve one koji su prognani i izbegli,
pa ak i za one koji piu u zemljama s graanskim slobodama.
Hrabrost da se pie istina
Izgleda podrazumljivo da pisac istinu treba da pie tako da je ne potiskuje i ne preuuje i da
ne pie nita to je neistinito. Ne sme se savija pred monima, ali ne sme ni da obmanjuje
slabe. Naravno da je jako teko ne savijati se pred monima, kao to i obanjivanje slabih moe
biti vrlo udobno. Ne dopadati se posednicima znai odrei se poseda. Raditi bez naknade pod
tim okolnostima znai i odrei se rada, a odbiti priznanje od strane monih esto znai i odrei
se priznanja uopte. Za to je potrebna hrabrost.
Vremena najvee represije uglavnom su vremena kada se mnogo govori o velikim i uzvienim

stvarima. Potrebna je hrabrost da se u takvim okolnostima govori o neem sitnom i

prizemnom, kao to je hrana, uslovi ivota i rada, da se okruen nasilnom vikom govori da je
smisao rtvovanja glavno pitanje. Dok se seljaci obasipaju poastima, hrabro je govoriti o
strojevima i jeftinim prehrambenim sirovinama, to bi olakalo njihov cenjeni rad. Kada svi
mediji galame o tome kako je ovek bez znanja i obrazovanja bolji od onog koji zna, hrabro je
zapitati za koga bolji? Kada se govori o istim i neistim rasama, hrabro je pitati zar nisu
upravo glad i neznanje i rat ti koji dovode do malformacija? Hrabrost je isto tako potrebna da bi
se izrekla istina o sebi samom, o sebi kao pobeenom. Mnogi od progonjenih izgube sposobnost
da prepoznaju vlastite pogreke. Progonstvo je za njih najvea nepravda. Progonitelji su, a zato
to ih progone, nosioci Zla, a oni, prognani, bivaju progonjeni zbog Dobra koje predstavljaju. Ali
ovo Dobro je napadnuto, pobeeno i onesposobljeno i bilo je, elem, jedno slabo Dobro, jedno
loe, neodrivo, nepouzdano Dobro, jer Dobru se ne moe pripisati slabost onako kako se kii
pripisuje vlanost.
Rei da dobri nisu pobeeni zato to su bili dobri, ve zato to su bili slabi za to je potrebna
hrabrost. Naravno da u borbi protiv neistine istina mora da se pie i ona ne sme biti nita nalik
neem optem, uzviena, vieznana. Od ove opte, uzviene, vieznane vrste upravo je
neistina. Kada se za nekog kae da je rekao istinu, to znai da je pre njega nekolicina ili
mnotvo govorilo neto drugo, neku la ili neto opte, ali da je upravo on rekao istinu, neto
praktino, sutinsko, neosporno, neto o emu se radi.
Nije potrebno mnogo hrabrosti, u delu sveta gde je to i dalje dozvoljeno, da bi se uopterno
alilo zbog toga to je svet lo i zbog trijumfa prostatva pretiti trijumfu duha. Tamo nastupaju
mnogi, kao da su u njih upereni topovi a ne samo pozorini dvogledi . I izvikuju svoje zahteve u
jedan svet prepun prijatelja i bezazlenih ljudi. Zahtevaju jednu opu pravdu, za koju sami nikad
nita nisu uinili, i jednu optu slobodu da im pripadne deo plena koji se ionako ve dugo s
njima deli. Istinom smatraju samo ono to lepo zvui. Ako je istina neto brojivo, suvo, faktiko,
neto za ije je pronalaenje neophodan trud i to zahteva prouavanje to onda za njih i nije
istina, nita dakle to ih dovodi do zanosa. Oni imaju samo vanjske dranje onih kojih govore
istinu. Nevolja je sa njima: oni istinu ne znaju.
Pamet da se istina prepozna
Poto se istina svuda potiskuje i zbog toga ju je teko pisati, veina u tome da li se istina pie
ili ne vidi pitanje stava. Veruje se da je za to potrebna samo hrabrost. A zaboravlja se na
drugu tekou, na pronalaenje istine. Ne moe biti govora o tome da je pronai istinu lako.
Pre svega, teko je ve i odrediti koja je istina vredna biti izreena. Tako npr.. sada pred oima
celog sveta jedna za drugom najvee civilizirane drave tonu u krajnje barbarstvo. Uz to svako
zna da ovaj unutardravni rat, voen najsurovijim sredstvima, svakog dana preti da se pretvori
u meunarodni, koji e na deo sveta moda ostaviti u ruevinama. To je nesumnjivo jedna
istina, ali naravno da istina ima jo mnogo. Tako npr.. nije neistinito da stolice imaju sedala i da
kia pada odozgo nadole. Mnogi pisci piu ovakve istine. Oni su nalik slikarima koji zidove
brodova koji tonu prekrivaju mrtvom prirodom. Naa prva tekoa za njih ne postoji i oni povrh
svega imaju i mirnu savest. Neometani od strane monih, ali i neosetljivi na vapaje
zlostavljanih, oni slikaju svoje slike. Besmislenost njihovog pristupa izaziva u njima samima
jedan duboki pesimizam, a koji prodaju po dobroj ceni i koji bi, imajui u vidu ovakvo
majstorstvo i dobru prodaju, bio svojstveniji nekom drugom. Pritom nije uvek lako prepoznati da
su njihove istine one o stolicama i kii, jer one obino zvue sasvim drugaije, upravo onako
kako zvue i istine o vanim stvarima. Jer se umetniko oblikovanje sastoji upravo u tome da se

nekoj stvari dodeli vanost. Tek se paljivim posmatranjem moe prepoznati da oni kau samo:
stolica je stolica i nita ne moe da se uradi protiv toga da kia pada dole. Ovi ljudi ne
pronalaze istinu koja zavreuje da bude napisana. Drugi se opet i bave najhitnijim zadacima, ne
plae se ni monika ni siromatva, ali istinu ipak ne mogu pronai. Njima nedostaju znanja. Puni
su starog praznoverja, poznatih i jo u stara vremena nastalih preduverenja. Svet je za njih
previe zamren, oni ne poznaju injenice i ne uviaju odnose. Pored stava neophodna su im i
osvojiva znanja i naune metode. Svim piscima je u ovom vremenu zamrenosti i velikih
promena potrebno poznavanje materijalistike dijalektike, ekonomije i istorije. Ako se uloi
neophodan trud, ovo znanje se moe osvojiti iz knjiga i kroz praktina uputstva.
Mnoge istine se mogu otkriti i na jednostavniji nain, polazei od delova istine ili stanja stvari
koja do istine vode. Kada postoji namera da se trai dobro je imati metodu, ali mogue je
pronalaziti i bez metode, pa ak i kada se ne trai. Ali na ovakav sluajan nain teko se
ostvaruje takvo predstavljanje istine na temelju kojeg bi ljudi znali kako delaju. Ljudi koji belee
samo nevane injenice nisu u stanju stvari ovog sveta da uine upotrebljivim. Ali istina ima
samo ovaj cilj i nijedan drugi. Izazovu da piu istinu ovi ljudi nisu dorasli. Kada je neko spreman
da pie istinu i sposoban da je prepozna, preostaju mu jo tri tekoe.
Umee da se istina uini upotrebljiva kao oruje
Istina mora da se kae radi posledica koje iz nje proizlaze i utiu na ponaanje. Kao primer za
istinu koja ne moe imati posledice ili ima pogrene posledice moe nam posluiti iroko
raireno shvatanje da u pojedinim zemljama vladaju loi uslovi koji vuku koren u barbarstvu.
Prema ovom shvatanju faizam je val barbarstva koji je u pojednine zemlje provalio kao
prirodna nepogoda. Prema ovom shvatanju faizam je jedna nova, trea sila pored (i iznad)
kapitalizma i socijalizma; bez faizma bi ne samo socijalistiki pokret nego i kapitalizam mogli
nastaviti postojati. To je naravno jedna faistika tvrdnja, kapitulacija pred faizmom. Faizam
je istorijska faza u koju je kapitalizam stupio, neto koliko novo toliko i staro. Kapitalizam u
faistikim zemljama egzistira jo samo kao faizam i obraun s faizmom mogu je samo kao
obraun s kapitalizmom, sa najogoljenijim, najsirovijim, najneospornijim i najnepotenijim
kapitalizmom.
Kako neko sada kae istinu o faizmu, protiv kojeg istupa, a da ne kae nita protiv kapitalizma
iz kojeg faizam proizlazi? Kako onda njegova istina da se pokae kao delotvorna? Oni koji su
protiv faizma, a nisu protiv kapitalizma, koji jadikuju zbog barbarstva koje od barbarstva i
potie, lie na ljude koji hoe svoje pare teletine, ali da tele ne bude zaklano. Oni hoe da jedu
teletinu, a da ne vide krv. Daju se zadovoljiti ako mesar opere ruke pre nego to meso iznese na
stol. Oni nisu protiv posednikih odnosa koji dovode do barbarstva,ve samo protiv barbarstva.
Oni diu svoj glas protiv barbarstva i ine to u zemljama gdje vladaju isti posjedniki odnosi, ali
gde mesari i dalje peru ruke pre nego to iznesu meso.
Glasne optube protiv barbarskih mera mogu delovati samo kratko, naime dokle god sluaoci
veruju da u njihovim zemljama ovakve mere ne bi mogle doi u obzir.Neke zemlje su u stanju
da svoje posednike odnose odre manje nasilnim sredstvima nego druge. Njima demokracija i
dalje omoguava ono za to drugi moraju da potegnu na-silje, naime garanciju posednitva nad
sredstvima proizvodnje. Monopol nad tvornicama, rudnicima, zemljitem svuda uspostavlja
barbarske uslove, samo to su ovi obino manje vidljivi. Varvarstvo postaje vidljivo onog
trenutka kada monopol mora se titi otvorenim nasiljem.
Neke od zemalja u kojima zbog barbarskog monopola jo uvek nije neophodno ukidati formalne

garancije pravne drave, kao ni takve pogodnosti kakve su umetnost, filozofija, knjievnost,
rado sluaju goste koji zbog ukidanja takvih pogodnosti optuuju svoje zemlje , jer time stiu
prednost u ratovima koji se oekuju. Da li bi se moglo rei da su istinu prepoznali oni koji npr..
glasno zahtevaju bespotednu borbu protiv Nemake Zato to je ona istinska postojbina zla
naeg vremena, podrunica pakla, boravite antihrista? Pre bi se moglo rei da su ljudi koji to
govore povrni, bespomoni i tetni. Jer iz ovih brbljarija sledi da Nemaku treba unititi. Celu
zemlju sa svim njenim ljudima, jer otrovni plin dok ubija ne bira samo krivce.
Lakomislen ovek, onaj ko istinu ne zna, izraava se uopteno, zamorno i neodreeno. On
naklapa o tim Nemcima, zapomae zbog tog zla, a sluaoci u najboljem sluaju ne zna ta
e s tim. Treba li da odlui da ne bude Nemac? Ako on bude dobar, da li e i pakao nestati?
Tako je od iste ove vrste i govor o barbarstvu koje potie od barbarstva. Zatim, iz barbarstva
dolazi barbarstvo i zavrava civilizacijom do koje se dolazi obrazovanjem. To je sve izraeno
sasvim uopteno ni zbog kakvih delotvornih posledica i, u osnovi, nikome.
Takva predstavljanja prikazuju samo malobrojne lanove uzrono-posledinog niza i izdvajaju
pojedine pokretake snage kao nesavladive. Takva predstavljanja prepuna su magle i prikrivaju
upravo one snage koje pripremaju katastrofu. Malo svetla, i ve se kao uzronici katastrofa
razaznaju ljudi. Jer, ivimo u vremenu u kome je ovek oveku sudbina.
Faizam nije prirodna katastrofa kojoj bi moglo da se pristupi upravo iz ljudske prirode. Ali i
kod samih prirodnih katastrofa ima predstavljanja koja su oveku vredna, zato to su apel na
svu njegovu raspoloivu snagu. Nakon jednog velikog potresa koji je razorio Jokohamu, u
mnogim amerikim asopisima mogle su se videti fotografije koje su prikazivale jedno polje u
ruevinama. Ispod je pisalo steel stood (elik je izdrao) i zaista, ako je neko na prvi pogled
video samo ruevine, mogao bi, nakon to mu je ovim reima skrenuta panja, da uoi pojedine
visoke graevine kako su ostale stajati.
Meu svim moguim prikazima jednog potresa neusporedivu vanost imaju upravo oni od
strane graevinskih inenjera, prikazi koji uzimaju u obzir pomicanja tla, snagu udara,
osloboenu toplinu i time vode konstrukcijama koje potresu odolevaju. Ko hoe opisati faizam i
rat, te velike neprirodne katastrofe, mora stvoriti jednu praktinu istinu. Mora da pokae da se
ove katastrofe prireuju velikim masama ljudi koji rade bez vlastitih sredstava proizvodnje, a od
strane posednika ovih sredstava. Ako neko namerava da sa uspehom pie istinu o loim
stanjima, mora pisati tako da se mogu prepoznati njihovi predupredljivi uzroci. A ako se
prepoznaju preduprediljivi uzroci, mogue je i obraunati se s ovim loim stanjima.
Promiljenost da se odaberu oni u ijim rukama istina postaje delotvorna
Kroz vievekovne prakse trgovine napisane na tritu miljenja i saoptenja, time to je
osloboen brige o onom to je napisao, pisac je stekao dojam da njegova muterija ili naruitelj,
posrednik, nadalje svima isporuuje napisano. Mislio je: ja govorim, a oni koji hoe da me uju,
ue me. U stvarnosti, on je govorio, a oni koji su mogli da ga plate, uli su ga. Ono to je
govorio nisu uli svi, a oni koji su uli nisu hteli da uju sve. O tome je reeno mnogo, iako
moda jo uvek premalo; hou samo da istaknem da se pisati nekom pretvorilo u pisati.
Istina, upravo, ne moe tek da se pie; da bi njome moglo neto da se zapone, ona sve vreme
mora da se pie nekome. Saznavanje istine je za pisce i itataoce zajedniki proces. Da bi neko
rekao neto dobro, mora dobro da slua i da saslua ono to je dobro. Istina mora da bude
reena sraunato i da se saslua sraunato. Za nas pisce je vano kome je govorimo i ko nam je

govori. Istinu o loem stanju moramo da kaemo onima koji su u najgorem stanju, a to moramo
da iskusimo od njih samih. Moraju se osloviti ne samo ljudi odreenog stava, ve i ljudi kojima
ovaj stav ujedno predstavlja i razlog njihovog poloaja. I vaih je sluaoca sve vie i vie!
ak se i delatima moe obratiti ako vie ne dobijaju nadoknadu za veanje ili ako su im
okolnosti posla postale opasne. Bavarski seljaci nisu bili ni za kakav prevrat, ali kada je rat
potrajao dovoljno dugo i kada su se sinovi vratili kuama ne naavi vie svoja mesta na
imanjima, za prevrat ih je bilo lako pridobiti. Za pisce je vano da istini pogode ton. Uobiajeno
se tu uje jedan nean, napaeni ton nekoga ko ni mrava ne bi zgazio. Ko ivi u bedi i uje
ovakav ton, postaje jo bedniji. Tako govore ljudi koji moda i nisu neprijatelji, ali sigurno nisu
saborci. Istina je neto ratoborno,ona se ne obraunava samo sa neistinom ve i sa ljudima koji
neistinu ire.
Lukavstvo da se istina proiri meu mnogima
Ponosni to imaju hrabrost za istinu, sretni to su je pronali,umorni, moda, od truda uloenog
u dovoenje istine u delotvornu formu, nestrpljivo iekujuo pristup onima ije interese brane
mnogi potcenjuju neophodnost primene posebnog lukavstva da bi se istina proirila. Time
esto dovode u pitanje uinak celog svog rada. Oduvek je za irenje istine, kad god je bila
potiskivana ili prikrivana, bilo primenjivano lukavstvo. Konfucije je tako krivotvorio jedan stari
patriotsko-istorijski kalendar. Ako je pisalo Vladar Kuna je naredio da se filozof Van pogubi
zbog toga to je rekao to i to - Konfucije je umesto pogubi stavio Ubije. Ako je pisalo da je
Tiranin tako i tako zavrio ivot atentatom, Konfucije je napisao pogubljen. Time je prokrio
put jednom novom tumaenju istorije.
Ko u nae vreme umesto narod kae stanovnitvo,a umesto u zemlja kae zemljini
posed, tim izbegava mnoge lai. Re narod iskazuje izvesnu uniformnost, upuuje na
zajednike interese i trebalo bi, dakle, da se upotrebljava samo kada se govori o drugim
narodima, jer se jedino tada moe zamisliti zajednitvo u interesima.

Stanovnitvo jednog podruja, naprotiv, ima razliite, esto i suprotstavljene interese i to je

istina koja se potiskuje. Tako i onaj ko kae zemlja i priajui o mirisu i boji zemlje njuhu i
oima doarava njive, time potpomae lai vladalaca; jer, niti se ovde radi o plodnosti zemlje,
niti o ljudskoj ljubavi prema njoj, niti o marljivosti ve je cena zrna i cena rada ono to je
glavno.
Oni koji od zemlje ubiru dobit nisu oni koji anju,berzama je miris oranica nepoznat. Berze
mirie drugaije. Nasuprot tome zemljini posed je ispravan izraz, njime se smanjuje
mogunost obmane. Umesto rei Disciplina trebalo bi, tamo gde vlada represija, koristiti re
poslunost, jer je disciplina mogua i bez vladara i time po sebi ima plemenitiji prizvuk nego
poslunost. A od rei ast bolja je re ljudsko pravo.
Time pojedinac ne iezava tako lako iz vidokruga. Zna se kakav samo ljam daje sebi za pravo
da brani ast jednog naroda! I kako samo, rasipniki, siti dele poasti onima koji ih hrane, sami
gladujui. Konfucijevo lukavstvo primenjivo je i danas. Konfucije je zamenio neopravdana
tumaenja nacionalnih procesa onim opravdanim. Tomas Mor je u Utopiji opisao zemlju u kojoj
vladaju pravedni uslovi to je bila zemlja veoma razliita od one u kojoj je iveo, ali joj je veoma
liila, ako se izuzmu ovi pravedni uslovi.

ivei pod pretnjom carske policije, Lenjin je hteo da opie represiju i eksploatciju koju je na
otoku Sahalin vrila ruska buroazija. Umesto Rusija pisao je Japan; a umesto Sahalin
pisao je Koreja. Metode japanske buroazije itataoce su u svemu podseale na one na
Sahalinu, ali opis nije bio zabranjen jer je Japan bioneprijatelj Rusije. Mnogo od onoga to u
Nemakoj ne moe da se kae o samoj Nemakoj, sme da se kae koristei seAustrijom.Postoji
mnotvo lukavstava kojima se moe obmanuti podozriva drava. Voltaire se obraunao s
crkvenom verom u uda time to je napisao jednu dopadljivu pesmu o mladoj Jovanki
Orleanskoj. Opisao je uda koja bez sumnje mora da su se dogodila da bi Jovanka u vojsci i na
imanju i meu monasima ostala mlada.
Elegancijom stila i opisivanjem erotskih avantura svojstvenih raskonom ivotu vladalaca,
Volter ih je namamio da napuste religiju koja im je za ovakav ivot davala podrku. Da, na taj
nain je stvorio mogunost da njegovi radovi na zaobilazan nain deluju na one kojima su bili
namijenjeni. Monici meu njegovim itateljima zastupali su i bili blagonakloni prema njihovom
irenju. Time su okrenuli lea i policiji koja je sluila njihovom zadovoljstvu. I veliki Lukrecije je
izrazito naglasio da za irenje epikurejskog ateizma mnogo duguje lepoti svojih stihova.
Knjievni mivo moe jednom iskazu da slui kao zatita. Mada esto moe da pobudi i sumnju.
Tada moe da se desi da pisac nivo mora namjerno da rarafi. Tako se, na primer, u prezrenoj
formi krimi-romana dogaa da se na neupadljivim mestima prokrijumare opisi munih stanja.
Ovakvi opisi sasvim su opravdani u jednom krimi-romanu. Veliki Shakespeare je, oblikujui
govor Koriolanove majke kojim odvraa sina suprotstavljenog otadbini, iz mnogo finijih obzira
spustio knjievni nivo do neuverljivost, jer Koriolan od svog plana nije trebalo da se okrene zbog
snage stvarnih razloga ili nekakvim dubokim unutarnjim pokretom ve zbog inertnosti da se
prepusti jednoj staroj navici.
Kod ekspira nalazimo jo jedan obrazac kako se istina lukavo proiri u govoru Antonija nad
Cezarovim telom. Antonije neprestano naglaava da je Cezarov ubica Brut ovek vredan
potovanja, ali istovremeno i opisuje njegovo delo i to tako da je opis ovog dela upeatiljiviji od
opisa njegovog poinitelja; govornik time dozvoljava biti poraen injenicama, on sam im
dodeljuje veu uverljivost. Donatan Svift predloio je u jednoj brouri da bi zarad blagostanja u
jednoj zemlji decu siromaha trebalo usoliti i prodavati ih kao meso. Ispostavio je tane izraune
koji dokazuju kako se moe mnogo utediti ako se ni pred im ne ustee. Svift se napravio glup.
Sa mnogo vatre i ozbiljnosti branio je jedan odreeni, njemu omraeni nain miljenja, i to po
onom pitanju gde se pred svima osvetljava sva njegova niskost. Svako bi mogao biti pametniji
ili, u najmanju ruku, humaniji od Svifta, a posebno onaj ko svoja gledita do tada nije
preispitivao.
Propaganda za nain miljenja, a to je podruje gde se uvek uspeva, povlauje interesu
potlaenih. Takva propaganda je bitna. Pod vladama koje slue eksploataciji miljenje se takva
propaganda smatra niskom. Niskim se smatra ono to je podreenima korisno. Niskim se
smatraju stalna briga o sitosti, saznanje o srozavanju ugleda branitelja drave time to su
primorani da gladuju, sumnja u vou koji vodi u nesreu, otpor prema radu koji radnika ne
hrani,suprotstavljanje prinudi na besmisleni stav, stavljanje ravnopravnosti nasuprot porodici
iji interesi vie niem ne koriste. Gladne vreaju da su prodrljivci, one koji nemaju ta izgubiti
da su kukavice, one koji sumnjaju u svoje tlaitelje vreaju da sumnjaju u vlastitu snagu, one
koji trae nadoknadu za svoj rad vreaju da su lenjivci Pod takvom vlau miljenje uopte
smatra se niskim i biva ozloglaeno.

Miljenje se vie nigde ne poduava i, tamo gde istupi, proganja se.Postoje, ipak, podruja u
kojima se nekanjeno moe ukazati na uspehe testiranja; to su ona podruja u kojima je
diktaturama miljenje potrebno. Tako se, na primer, mo-e ukazati na uspehe testiranja u
oblasti vojne nauke i tehnike. I odmotavanje klupka organizacije i izumiteljstva rezervnih
materijala zahteva miljenje. Kvarenje ivotnih namirnica, obuavanje mladei za rat, sve to
zahteva miljenje i: to se moe opisati. Pohvala ratu, besmislenom cilju ovog testiranja moe,
pak, lukavo da se izbegne. Tako miljenje koje polazi od pitanja kako najbolje da se vodi rat,
moe se dovesti do pitanja da li ovaj rat ima smisla i, najzad, da se primeni na pitanju kako
najbolje izbei jedan besmisleni rat. Ovo pitanje naravno teko da moe otvoreno da se postavi.
Moe li, dakle, miljenje koje je do tada propagirano da se sirovo i odluno oblikuje? Moe.
Da bi represija koja slui eksploataciji jednog (veeg) dela stanovnitva od strane drugog
(manjeg) mogla da bude mogua u vremenu kao to je nae, neophodno joj je da stanovnitvo
zadri sasvim odreeni stav, i to takav koji se mora protezati na sve oblasti. Jedno otkrie u
oblasti zoologije, kao to je to biloDarvinovo, bilo je u stanju da iznenada ugrozi eksploataciju;
pa ipak se o njemu jedno vreme brinula samo crkva, policija nita nije primeivala. Istraivanja
fiziara dovela su poslednjih godina do promena u oblasti logike koja bi, izmeu ostalog, mogla
postati opasne za niz postulata na kojima poiva represija.
Pruski dravni filozof Hegel, zaposlen mukotrpnim istraivanjima u podruju logike, ostavio je
Marksu i Lenjinu, klasicima proleterske revolucije, metode od neprocjenjive vrednosti. Razliite
nauke razvijaju se pod meusobnim uticajima, ali ipak neravnomerno, tako da drava nije u
stanju da sve dri na oku. Prvoborci istine mogu sebi da odaberu borbena polja na koja se u
dotadanjim prilikama nije obraala panja. Sve se svodi na poduavanje ispravnom nainu
miljenja koje sve pojave i procese preispituje sa njihove prolazne i promenljive strane.
Vladaoci imaju jaku odbojnost spram velikih promena. Oni bi eleli da sve ostane kako jeste, po
mogunosti i hiljadu godina. Bilo bi najbolje zamrznuti mesec i zaustaviti sunce! Niko tada ne bi
bio gladan, niko traio veeru. Ako su oni pucali, kako to da se neprijatelj usuuje da uzvrati
pa,njihov pucanj, pobogu, treba da je poslednji. Ugao posmatranja koji posebno istie ono to je
prolazno predstavlja dobro sredstvo da se ohrabre potlaeni pre nego to se u svakoj stvari i
stanju javi i pone rasti protivrenost, pobednicima mora neim da se suprotstavi.
Jedan takav ugao posmatranja (kao to je dijalektika ili uenje o ivotnoj reci) moe se
primenjivati na onim predmetima koji neko vreme izmiu panji vladalaca.Moe se primeniti u
biologiji ili hemiji. Ali se moe primeniti i pri opisivanju sudbina jedne porodice, a da se pritom
ne privue previe panje. Zavisnost jedne stvari od mnogih drugih, a koje su i same u stalnoj
promeni, takvo miljenje je za diktature opasno i moe nastupiti u raznim vidovima ne pruajui
policiji nita opipljivo.
Potpuni opis svih okolnosti i procesa s kojima se susree neko ko hoe da otvori duvandinicu,
takav opis moe da zada teak udarac diktaturi. Vlade koje masu ljudi dovode do bede moraju
izbei da se u bedi na njih misli. Zato mnogo govore o sudbini. Jer je sudbina, ne oni, kriva za
neimatinu. Ko neimatini trai uzrok, biva zatvoren i pre nego to spomene vladu. Ali, mogue
je uopteno se suprotstaviti govoru o sudbini; moe se pokazati da je za ovekovu sudbinu
odgovoran ovek. Ovo, opet, moe se ostvariti na razliite naine.
Moe, na primer, da se ispria pria o jednom seoskom imanju, recimo o seoskom imanju na
Islandu. Celo selo pria o tome da je na ovo imanje baena kletva. Jedna seljanka je skoila u
bunar, jedan seljak se objesio. Jednog dana biva venanje, mladi naslednik imanja eni se

devojkom koja u miraz donosi nekoliko njiva. I kletva je skinuta. Selo, pak, nije jedinstveno u
tumaenju ovog sretnog preokreta. Jedni ga pripisuju vedroj prirodi mladog seljaka, drugi
njivama koje je mlada seljanka donela i time uinila imanje sposobnim za ivot. Ali, ak i u
pesmi koja opisuje neki pejza moe neto da se postigne; naime, kada se prirodi pridodaju
stvari koje su stvorili ljudi. Lukavstvo je neophodno da bi se istina proirila.
Zakljuak
Velika istina naeg doba (ijim se spoznavanjem jo nije bavilo, a bez ije spoznaje nijedna
druga istina od znaaja ne moe biti pronaena) jeste da na deo planete tone u barbarstvo
zato to su odnosi posednitva nad sredstvima proizvodnje nasilno uspostavljeni. Kakva je
korist od pisanja neeg hrabrog, neeg iz ega proizilazi da je stanje u koje tonemo neto
barbarsko (to je istina) ako nije jasno zato smo u taj poloaj dospeli? Moramo rei da do
zlostavljanja dolazi jer posedniki odnosi ostaju isti. Naravno, kad ovo kaemo izgubiemo
mnoge prijatelje koji su, dodue, protiv zlostavljanja, ali koji veruju da se posedniki odnosi i bez
zlostavljanja mogu odrati (to je neistina).
Mi moramo da kaemo istinu o varvarskom stanju u naoj zemlji, da moramo uiniti ono to e
barbarstvo dovesti do nestanka, ono to e promeniti posednike odnose.
Dalje, mi to moramo da kaemo onima koji zbog posednikih odnosa najvie ispataju i koji u
njihovoj promeni imaju najvie interesa, radnicima, kao i svima onima koje moemo pridobiti za
saveznike zato to nemaju vlasnitvo nad sredstvima proizvodnje, ak i kada imaju udeo u
profitu.
I moramo, kao peto, da postupamo lukavo.I svih ovih pet tekoa moramo da savladavamo
istovremeno, jer ne moemo rei istinu o stanju varvarstva a da ne mislimo na one koji zbog
barbarstva ispautaju, i dok, neprestano sa sebe stresajui svaki napad malodunosti i stalno
drei pred oima istinske odnose,traimo one koji su spremni iskoristiti znanje moramo da
mislimo i na to da im istinu podarimo takvu da bude oruje u njihovim rukama i sve to tako
lukavo da neprijatelj ovu primopredaju ne moe da primeti i sprei.
Toliko je potrebno kada se od pisca zahteva da pie istinu.
Beleka
Ovaj antifaistiki programski spis Breht je napisao u francuskom egzilu, a sa ciljem rasturanja u
Hitlerovoj Nemakoj. Prvi put je objavljen 1935. u nemakom emigrantskom asopisu Unsere
Zeit (Paris, Heft 2-3, April).
Biografska beleka
Bertolt Breht (ro. Berthold Eugen Friedrich Brecht, kasnije Bertolt Brecht) roen je 1898. u
Augsburgu. Jo od prvih antiratnih pesama objavljenih 1916. u Augsburger Neuesten
Nachrichten trudi se da studira stvarnost, da stvara dela od upotrebne vrednosti, dela koja
imaju snagu dokumenata. U ranijim pozorinim komadima koristi se neposrednim afektima
proisteklim iz stvarnosti Vajmarske republike. Produbljivanje drutvene kritike, tanije kritike
kapitalistikih odnosa, usledie nakon to je prouio Marksov Kapital. Nastaje epski teatar i
Breht preko noi stie slavu izvoenjem Opere za tri groa 1928. u Berlinu.

1930. poinje Brehtovo otvoreno suprotstavljanje nacionalsocijalistima. 1933. mora da napusti

Nemaku i ini to dan nakon spaljivanja Rajhstaga. Aprila 1933. nai e se na uvenoj crnoj
listi Volfganga Hermana, u maju njegove knjige bivaju javno spaljene, Breht u Nemakoj biva
zabranjen kao pisac, a 1935. godine oduzeto mu je nemako dravljanstvo. Emigrantska odiseja
odvodi ga u eku, Austriju, vajcarsku, Dansku, vedsku, Finsku, da bi 1941-1947. iveo i
radio u Holivudu. Sve vreme egzila Breht je aktivan kao pisac.
Brehta u umetnosti zanima stvarnost, a ona je drutveno-ekonomski i politiki determinisana.
Njegova umetnost je delatna, angaovana. Sa druge strane Brehtova politika uverenja
determinisala su i njegov stvaralaki razvoj. Svoje suprotstavljanje nacizmu platio je
dugogodinjim egzilom, a odanost socijalistikoj ideologiji dovela ga je u poloaj da u Istonoj
Nemakoj posle Drugog svetskog rata bude instrumentalizovan u dravnog pisca. Tako je npr.
njegova pesma Roenima posle nas postala deo standardnog repertoara kulturnih manifestacija
i recitala u DDR-u. Politika realnost pretvorila je socijalistiku utopiju u dravu funkcionera i
birokratije, od ega se Breht umetniki sve vie distancira. Agitatorski, odluan ton smenjuje
melanholija, osetna u 1953. objavljenim Bukolikim elegijama. Bert umire iznenada od sranog
infarkta 1953. u Berlinu.
Ponovno itanje i rehabilitacija Brehta u Zapadnoj Nemakoj usledie tek ezdesetih i
sedamdesetih godina, poto je prethodno bio prezren kao komunistiki pisac.

Prevod sa nemakog i beleka: Marko Stojki

Izvor Gledita

Copyright 2009 - 2014 Centar za informativnu dekontaminaciju mladih Banjaluka - Sva prava
zadrana

Powered by TCPDF (www.tcpdf.org)