1277379188SkriptaizDrumskihvozila Deoteorijakretanja PDF

Departman za mehanizaciju
i konstrukciono mainstvo
Katedra za motore i vozila
DRUMSKA VOZILA
DEO: TEORIJA KRETANJA VOZILA
Skripta
ZA STUDENTE DEPARTMANA ZA SAOBRAAJ
Mr Boris Stoji, dipl. in. ma.
Novi Sad, jun 2010. radna verzija
SADRAJ
1. UVOD.......................................................................................................................... 1
1.1
PODELA DINAMIKE VOZILA I OBLASTI PROUAVANJA ........................................... 1
1.2
POLOAJ TEITA I OSOVINSKE REAKCIJE .................................................................. 2
Osovinske reakcije vozila u mirovanju na horizontalnoj podlozi..................................................... 3

Osovinske reakcije vozila u mirovanju na podlozi pod uzdunim nagibom .................................... 3
Promena poloaja teita pri optereivanju vozila............................................................................ 4
Kriterijumi za odreivanje nosivosti teretnih vozila......................................................................... 5
Uticaj prikljunog vozila na osovinske reakcije ............................................................................... 5
Dinamike osovinske reakcije .......................................................................................................... 5
2. OSNOVNI POJMOVI UZDUNE DINAMIKE VOZILA ....................................... 6

2.1
OBLASTI PROUAVANJA ................................................................................................... 6
2.2
MODEL VOZILA I PRETPOSTAVKE................................................................................... 6
2.3
SILE KOJE DELUJU NA VOZILO U OPTEM SLUAJU KRETANJA I OSNOVNI
GEOMETRIJSKI PARAMETRI.......................................................................................................... 7
2.4
VEZA SILE / MOMENTA I SNAGE ...................................................................................... 8
2.5
MEHANIKA KOTRLJANJA ELASTINOG TOKA PO KRUTOJ PODLOZI ................. 9
Dinamiki radijus toka .................................................................................................................... 9

Otpor kotrljanja: histerezis pneumatika ............................................................................................ 9
Tangencijalna reakcija toka........................................................................................................... 13
3. OTPORI KRETANJA ...............................................................................................15

3.1
OTPOR KOTRLJANJA TOKA........................................................................................... 15
Faktori koji utiu na vrednost koeficijenta otpora kotrljanja.......................................................... 16

Ukupan otpor kotrljanja za vozilo................................................................................................... 17
3.2
OTPOR VAZDUHA............................................................................................................... 18
Aerodinamika drumskih vozila....................................................................................................... 18

Sila otpora vazduha......................................................................................................................... 19
Sile izdizanja ................................................................................................................................... 20
3.3
OTPOR USPONA .................................................................................................................. 21
3.4
OTPOR INERCIJE ................................................................................................................. 21
3.5
OTPOR PRIKLJUNOG VOZILA ....................................................................................... 22
4. VUNO DINAMIKE PERFORMANSE DRUMSKIH VOZILA .....................23

4.1
UVODNE NAPOMENE......................................................................................................... 23
Pojam raspoloive snage i momenta na toku ................................................................................ 23

Veza izmeu snage i momenta pri datom broju obrtaja.................................................................. 23
4.2
PRENOENJE SNAGE NA POGONSKE TOKOVE ........................................................ 23
Osnovni elementi transmisije.......................................................................................................... 24

Gubici u transmisiji......................................................................................................................... 25
Prenosni odnosi transmisije ............................................................................................................ 26
Vuna sila na toku i brzina kretanja vozila ................................................................................... 27
4.3
BRZINSKE KARAKTERISTIKE POGONSKIH MOTORA ............................................... 28
Pojam brzinske karakteristike ......................................................................................................... 29

Radni reim (radna taka) motora................................................................................................... 29
Regulacija brzine vonje................................................................................................................. 32
Stabilnost radnog reima................................................................................................................. 32
Idealna pogonska karakteristika hiperbola................................................................................... 34
4.4
VUNO-BRZINSKA KARAKTERISTIKA ......................................................................... 34
Idealna hiperbola vue .................................................................................................................... 35

4.5
ANALIZA VUNO-DINAMIKIH PERFORMANSI VOZILA......................................... 36
Maksimalna brzina kretanja vozila ................................................................................................. 36

Maksimalni uspon ........................................................................................................................... 38
Ubrzanje, vreme i put zaleta ........................................................................................................... 38
4.6
POTRONJA GORIVA ......................................................................................................... 43
Energija potrebna za kretanje vozila............................................................................................... 44

Specifina efektivna potronja goriva............................................................................................. 46
Optimalan izbor radnog reima motora sa aspekta potronje goriva (uticaj prenosnog odnosa) ... 47
5. REALIZACIJA UZDUNE SILE IZMEU TOKA I PODLOGE ......................49

5.1
UVOD ..................................................................................................................................... 49
Uslov kotrljanja toka ..................................................................................................................... 49

Analogija klizanja krutog tela i pojave klizanja toka pri kotrljanju.............................................. 49
5.2
PRIJANJANJE GUME NA VRSTOJ PODLOZI................................................................ 50
Pojam prijanjanja (adhezije) i terminologija................................................................................... 50

Mehanizam prijanjanja.................................................................................................................... 51
Faktori koji utiu na prijanjanje ...................................................................................................... 52
5.3
KOEFICIJENT PRIJANJANJA PNEUMATIKA .............................................................. 53
5.4
KLIZANJE TOKA ............................................................................................................... 53
5.5
ZAVISNOST KOEFICIJENTA PRIJANJANJA OD KLIZANJA ........................................ 55
Vrednosti koeficijenta prijanjanja i osnovni uticajni faktori .......................................................... 56

Akvaplaniranje ................................................................................................................................ 58
Drumska vozila, deo: Teorija kretanja
Uvod
1. UVOD
Osnovni zadatak teorije kretanja vozila je prouavanje dejstva sila na vozilo, odnosno njihovih uzroka i
posledica. Prva podela ove oblasti moe se izvriti prema karakteru podloge po kojima se vozilo kree,
pa se posebno razmatraju:
teorija kretanja po tvrdim podlogama (drumska vozila), i
teorija kretanja po mekim podlogama (vanputna vozila)
U prouavanju kretanja vozila po mekim podlogama, uzimanje u obzir mehanikih osobina zemljita,
pre svega njegovih napona i deformacija po kretanju, od sutinskog je znaaja. S obzirom na
raznovrsnost tipova zemljita, velik broj uticajnih parametara ije je su varijacije u realnim uslovima
esto intenzivne i stohastike (vlanost, prostorna raspodela mehanikih svojstava...), a na kraju i zbog
kompleksnog naponsko deformacijskog ponaanja mekog zemljita, kretanje vanputnih vozila
prouava se u okviru posebne discipline, koja ovde nee biti dalje razmatrana.
U prouavanju kretanja drumskih vozila, vozilo se kree po nedeformabilnoj podlozi odnosno
mehanika svojstva podloge su takva da se njene deformacije pod uticajem vozila mogu zanemariti.
Disciplina koja prouava kretanje vozila po tvrdm podlogama se uobiajeno naziva DINAMIKA VOZILA.
1.1 Podela dinamike vozila i oblasti prouavanja

Vozilo predstavlja kompleksan dinamiki sistem sa velikim brojem stepeni slobode. Posmatrajui samo
telo vozila (karoserija sa pripadajuim elementima), ono u optem sluaju predstavlja telo sa svih 6
stepeni slobode u prostoru, slika 1 [chula.ac.th].
Slika 1. Mogua kretanja vozila

Pored toga, svaki od tokova takoe ima po 6 stepeni slobode, ime ukupan broj stepeni slobode
dostie 30, bez uzimanja u obzir bilo kakvih unutranjih pomeranja tj. deformacija (koje se u stvarnosti
javljaju u odreenoj meri). S obzirom na veze izmeu tokova i vozila, parametri koji opisuju sva ova
kretanja su u meusobnim interakcijama. Takoe, mnogi elementi iskazuju sloene forme ponaanja sa
izrazitim nelinearnostima. Analitiko modeliranje kretanja vozila u optem sluaju zato bi dovelo do
izuzetno sloenog sistema jednaina, pri emu bi bila potpuno izgubljena preglednost i razumevanje
pojedinih uticaja i meuzavisnosti. Zbog toga je detaljna analiza kretanja vozila predmet specifinih
razmatranja, pri emu se za ovakve analize obavezno koriste raunarski podrane simulacije. Za
potrebe prouavanja kretanja vozila i razumevanje osnovnih zakonitosti, meutim, svrsishodna je
analiza specijalnih, pojednostavljenih sluajeva kretanja, koji smanjuju broj stepeni slobode i uticajnih
faktora, omoguavajui na taj nain bolju preglednost i razumevanje sistema. U praksi se ovi specijalni
sluajevi klasifikuju prema osama du kojih deluju sile koje su od interesa pa se tako dinamika vozila
klasifikuje na sledee celine:
1
Uvod
uzduna dinamika sile deluju u pravcu kretanja; glavni aspekti izuavanja su otpori kretanja i
mogunost njihovog savladavanja, koenje itd.; kretanje vozila je translatorno, parametri
kretanja se obino tretiraju kao unapred zadati; matematiki pristup je ovde najjednostavnji i
bazira se uglavnom na algebarskim relacijama;
poprena dinamika sile deluju u pravcu poprene ose, od interesa je pre svega kretanje vozila
u krivini; matematiki modeli su po pravilu znatno sloeniji nego kod uzdune dinamike, pre
svega zbog kompleksnog ponaanja pneumatika, ali i zbog prisustva veeg broja uticajnih
faktora
vertikalna dinamika sile deluju u pravcu vertikalne ose, podruje od interesa su oscilacije
vozila i njihov uticaj na komfor putnika kao i na kontakt toka sa podlogom; uglavnom se
zasniva na primeni teorije oscilacija.
1.2 Poloaj teita i osovinske reakcije
hT
A
GP
lZ
lP
GZ
l
Slika 2. Poloaj teita i osovinske reakcije
G teina vozila, GP, GZ osovinske reakcije prednje i zadnje osovine, l osovinski razmak, lP,
lZ normalna rastojanja teita od napadnih linija GP i GZ, hT visina teita
Teina vozila G izaziva vertikalne reakcije na prednjoj i zadnjoj osovini, GP i GZ, slika 2. Osovinske
reakcije su po svojoj prirodi uvek normalne na podlogu, slika 3.
Slika 3. Pravac dejstva osovinskih reakcija
Uvod
OSOVINSKE REAKCIJE VOZILA U MIROVANJU NA HORIZONTALNOJ PODLOZI

Na osnovu statikih uslova ravnotee, uzimajui u obzir lP + lZ = l, vai:
Zi = 0 GP + GZ = G
MA = 0 GPl = GlZ
GZ =
GP =
lP
G
l
lZ
G
l
lP =
odnosno
lZ =
GZ
l
G
GP
l
G
, tj.
lZ G P
=
lP G Z
Jednostavnost navedenih relacija, kao i injenica da osovinska optereenja u zbiru moraju dati teinu
vozila, dovodi do u praksi esto korienog naina zadavanja osovinskih reakcija kroz procentualni
odnos u kom se teina vozila rasporeuje na prednju i zadnju osovinu. Ovo je najbolje ilustrovati
konkretnim numerikim primerom: ako, npr. GP iznosi 0,63G, GZ tada mora iznositi G0,63G = 0,37G, pa se moe navesti da procentualni odnos raspodele teine po osovinama napred /
nazad iznosi 63% / 37%.
OSOVINSKE REAKCIJE VOZILA U MIROVANJU NA PODLOZI POD UZDUNIM NAGIBOM
hT
Gcos
GP
lP
lZ
Gsin
G
A
GZ
Slika 4. Vozilo na podlozi sa uzdunim nagibom

Kada se vozilo nalazi na podlozi pod uzdunim nagibom pod uglom , slika 4, od interesa je izvriti
r
razlaganje sile teine vozila G na komponente u pravcu upravnom na podlogu (Gcos) i paralelno sa
podlogom (Gsin). Statiki uslovi ravnotee tada glase:
Zi = 0 GP + GZ = Gcos
MA = 0 GPl = GcoslZ GsinhT
Sledi:
GZ =
lP
h
G cos + T G sin
l
l
GP =
h
lZ
G cos T G sin
l
l
Uvod
U navedenim izrazima moe se primetiti da na osovinska optereenja uticaj imaju dva faktora:
l P, Z
G cos potie od dejstva sile koja vozilo pritiska uz podlogu, delujui na nju
l
upravno, a to je sila Gcos (na horizontalnoj podlozi je to sila G u celokupnom iznosu)
lan
hT
G sin potie od dejstva sile Gsin, koja je paralelna sa podlogom. Moment ove sile
l
tei da izazove preraspodelu osovinskih optereenje, odnosno, u sluaju uzbrdice, da rastereti
prednju, a da za isti iznos (jer suma vertikalnih sila ne moe biti promenjena usled dejstva
horizontalne!) dodatno optereti zadnju. Zbog toga se ovaj lan u oba sluaja javlja u istom
obliku, s tim da kod prednje osovinske reakcije ima pozitivan, a kod zadnje negativan predznak.
U sluaju nizbrdice, situacija je obrnuta, odnosno usled dejstva sile Gsin (odnosno uticaja
njenog momenta sa krakom hT) dolazi do dodatnog optereivanja prednje, na raun
rastereivanja zadnje osovine u istom iznosu.
lan
Za = 0 dobijaju se prethodno izvedene relacije: G Z =
l
lP
G , GP = Z G
l
l
PROMENA POLOAJA TEITA PRI OPTEREIVANJU VOZILA

Vozilo predstavlja sloen mehaniki sistem koji se sastoji od vie celina. Takoe, prisutni su putnici,
kao i koristan teret koji vozilo prevozi. Svaki od pomenutih subjekata ima sopstveno teite, tako da
jedinstveno teite vozila zapravo predstavlja mesto delovanja rezultante svih pojedinih sila teine,
koje se odreuje prema pravilima statike. Shodno tome, kada se optereenje vozila menja, dolazi i do
promene poloaja njegovog teita (menja se odnos lP i lZ), a shodno tome i do promene procentualnog
odnosa osovinskih rekacija. Kod putnikih vozila, masa putnika odnosno tereta u odnosu na masu
vozila je obino takva da se promena poloaja teita pri promeni optereenja moe zanemariti, to nije
sluaj kod teretnih vozila, gde su razlike u masi praznog i optereenog vozila znatne.
GT
GUK
G0
lP0
GP
lZ0
lP
lZ
GZ
Slika 5. Promena poloaja teita teretnog vozila pri promeni teine tereta:
GUK rezultanta sila G0 i GT, zamenjuje njihova pojedinana dejstva!
Uvod
KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE NOSIVOSTI TERETNIH VOZILA

Za svako vozilo proizvoa deklarie najveu dozvoljenu masu (misli se na ukupnu masu vozila i
celokupnog tereta, putnika i opreme) odnosno teinu (GMAX), kao i dozvoljena osovinska optereenja
(GPMAX i GZMAX) koja u toku eksploatacije vozila ne smeju biti prekoraena.
Nosivost vozila se, prema tome, odreuje kao razlika izmeu najvee dozvoljene mase i mase praznog
vozila. Pri tome, osovinska optereenja pri potpuno optereenom vozilu moraju ostati u granicama
maksimalnih vrednosti koje propisuje proizvoa. Merenjem osovinskih optereenja vozila
optereenog do maksimalne nosivosti, odnosno raunskim putem primenom optih statikih uslova
ravnotee, kao to je prikazano u gornjim razmatranjima moe se proveriti da li je ovaj uslov
ispunjen, uzimajui u obzir da su osovinska optereenja GP i GZ posledica sumarnog dejstva G0 i GT,
slika 5 (ukupna teina vozila: GUK = G0 + GT).
UTICAJ PRIKLJUNOG VOZILA NA OSOVINSKE REAKCIJE
Prisustvo prikljunog vozila izaziva zbog horizontalne i vertikalne komponente sile na poteznici
preraspodelu osovinskih optereenja vunog vozila ali i promenu njihove sume (uticaj vertikalne
komponente!). U zavisnosti od uslova kretanja i pogonskog koncepta, ova preraspodela moe se
pozitivno ili negativno odraziti na mogunost realizacije vunih sila pri ogranienom prijanjanju
izmeu pogonskih tokova i podloge.
DINAMIKE OSOVINSKE REAKCIJE
Dinamiki uticaji koji izazivaju promenu vrednosti osovinskih reakcija pri kretanju vozila su:
inercijalna sila, iji uticaj ima isti karakter kao i uticaj nagiba podloge, odnosno izaziva
preraspodelu ne menjajui sumu, i
aerodinamike sile izdizanja, koje menjaju vrednosti osovinskih reakcija, po pravilu menjajui
(tj. najee smanjujui) i njihovu sumu.
Otpor kotrljanja tokova takoe doprinosi preraspodeli osovinskih reakcija pri kretanju vozila, ali je
njegov uticaj mali i u praksi se obino ne uzima u razmatranje.
Osnovni pojmovi uzdune dinamike vozila
2. OSNOVNI POJMOVI UZDUNE DINAMIKE VOZILA

2.1 Oblasti prouavanja
Prouavaju se sile koje deluju u pravcu uzdune ose vozila i pratee pojave:
Otpori kretanja
Bilans sila koje deluju na vozilo: potrebna i raspoloiva vuna sila
Vrste i karakteristike pogonskih agregata i koncepata
Prenos obrtnog momenta na pogonski toak
Realizacija vune / kone sile, klizanje i prijanjanje
Proklizavanje pogonskog, blokiranje koenog toka
Vuno-brzinske karakteristike vozila
Parametri ubrzanja, maksimalna brzina, maksimalni usponi, vua prikljunog vozila
Parametri koenja: usporenje, vreme i put koenja, osovinske reakcije, optimalna raspodela sile
koenja, uticaj odstupanja stvarne od optimalne raspodele
Potronja goriva
Uzduna stabilnost
2.2 Model vozila i pretpostavke
Zanemaruju se sva pomeranja u pravcima normalnim na pravac kretanja (Zi = 0, Yi = 0)
Zanemaruju se svi vidovi pobuda na oscilovanje i vibracije, i sve vrste deformacija
Vozilo se kree translatorno pravolinijski po idealno ravnoj podlozi
Vozilo se posmatra u jednoj ravni uzdunoj
Sile na pojedinim tokovima svode se na osovine
2.3 Sile koje deluju na vozilo u optem sluaju kretanja i osnovni geometrijski
parametri
FW
hT
FO
FIN
F
FfP
GP
lP
FN
G = F N + F
lZ
FfZ
GZ
FPV
Slika 6. Opti sluaj kretanja vozila: l razmak osovina, lP horizontalno rastojanje teita od
mesta kontakta prednje osovine i tla, lZ horizontalno rastojanje teita od mesta kontakta
zadnje osovine i tla, hT visina teita
Da bi vozilo moglo da savlada otpore kretanja, raspoloiva vuna sila na toku, FO, mora biti vea ili
jednaka od sume svih sila koje predstavljaju otpore kretanju. Koristei Dalamberov princip
(FIN = - ma), zakon kretanja prema Drugom Njutnovom zakonu glasi:
FO = Ff + FW + F + FIN + FPV
Ova relacija se naziva bilans sila koje deluju nas vozilo. Raspoloiva obimna (vuna, pogonska) sila na
toku:
FO =
MT
rD
pogonski obrtni moment na toku, doveden do toka od motora putem transmisije

dinamiki poluprenik toka
G = mg teina vozila
Kada se vozilo kree na podlozi pod uzdunim nagibom , od interesa je vektorsko razlaganje teine G
na komponentu normalnu na podlogu, FN, i paralelnu sa podlogom, F:
G = F N + F
FN = Gcos sila koja pritiska vozilo normalno na podlogu
Sile koje deluju du pravca kretanja vozila su:
FfP, FfZ sile otpora kotrljanja na prednjoj odnosno zadnjoj osovini
FW sila otpora vazduha
7
F = Gsin sila otpora uspona (na nizbrdici, ova sila ne predstavlja otpor ve pomae kretanju!)
FIN sila otpora inercije pri ubrzavanju vozila
FPV sila otpora prikljunog vozila, ukoliko je prisutno
Sile otpora kotrljanja i otpora vazduha javljaju se u svim uslovima, mada je pri malim brzinama otpor
vazduha zanemarljiv.
Ostale sile javljaju se u posebnim sluajevima, i mogu, u odreenim uslovima, menjati predznak (uzbrdica /
nizbrdica, ubrzanje / koenje), tj. mogu delovati i u smeru kretanja. U ovom smislu od interesa moe biti
analiza kretanja vozila na nizbrdici odnosno uticaj sile F u takvom sluaju. Promena smera inercijalne sile,
odnosno koenja vozila, prouava se zasebno od prouavanja dejstva otpora kretanja.
Kada je u pitanju pogonski toak, sila otpora kotrljanja se ne pojavljuje u formi vektora sile koja deluje na
vozilo, ve se manifestuje kroz smanjenje tangencijalne reakcije nastale usled dejstva pogonskog momenta
MT
na toku MT, dakle stvarna sila koja pokree vozilo bie neto manja od
. U analizi kretanja vozila
rD
uobiajena postavka je, meutim, da se usvoji da je na pogonskom toku na raspolaganju obimna sila u
M
punom iznosu ( FO = T ), a otpor kotrljanja pogonskih tokova se razmatra objedinjeno sa otporom
rD
kotrljanja nepogonskih. Na ovaj nain se pristup pojednostavljuje, bez gubljenja na tanosti rezultata.
2.4 Veza sile / momenta i snage

Prema definiciji iz mehanike, snaga predstavlja izvreni mehaniki rad, odnosno utroak energije, po
jedinici vremena:
P = dE / dt = dA / dt = F(ds / dt) = Fv
Iz gornjeg sledi:
P = Fv snaga je jednaka proizvodu sile, i brzine pri kojoj se vri savladavanje te sile.
Za rotaciono kretanje je, po analogiji:
P = dE / dt = dA / dt = M(d / dt) = M
P = M snaga je jednaka proizvodu obrtnog momenta, i ugaone brzine pri kojoj se vri
savladavanje tog obrtnog momenta.
Sila, odnosno moment, daju informaciju o tome kolika je veliina optereenja koje se savlauje.
Snaga upotpunjuje informaciju podatkom o tome kolikom brzinom moemo da savladamo to
optereenje.
U gornjim relacijama, sve veliine su u osnovnim jedinicama (P[W], F[N], M[Nm], v[m/s], [rad/s]).
U prouavanju kretanja vozila, uobiajeno je da se snaga zadaje u [kW] a brzina u [km/h], dok se
umesto ugaone brzine koristi broj obrtaja u minutu, n[o/min], n = 30/ (1 obrtaj tj. pun
krug = 2 rad). Koristei navedene dimenzije gornje relacije dobijaju oblik:
P=
F v
3600
P=
M n
9554
2.5 Mehanika kotrljanja elastinog toka po krutoj podlozi

DINAMIKI RADIJUS TOKA
S obzirom na dejstvo vertikalnog optereenja kojim vozilo deluje na toak, usled njegove elastinosti
dolazi do radijalne deformacije u zoni kontakta sa podlogom. Ova deformacija se manifestuje lokalnim
smanjenjem njegovog radijusa. Rastojanje od ose toka do podloge prilikom kotrljanja naziva se
dinamiki radijus, rD [Simi]. Vrednost dinamikog radijusa se ne izraunava, ve se uzima iz kataloga
proizvoaa pneumatika, za odgovarajui tip i dimenzije. Radijalna elastinost moe se ematski
predstaviti sistemom radijalno rasporeenih opruga, slika 7.
r0
rD
Slika 7. Dinamiki radijus toka
r0 radijus neoptereenog toka; rD dinamiki radijus pri kotrljanju
OTPOR KOTRLJANJA: HISTEREZIS PNEUMATIKA
Vertikalna reakcija elastinog toka u mirovanju
Kod elastinog toka, usled njegove deformacije kontakt sa tlom se ne ostvaruje koncentrisano, u
jednoj taki, ve du linije (uslovno posmatrano, zanemarujui irinu toka!). Reakcije podloge stoga
deluje u formi kontinualnog optereenja. Uoava se da radijalna deformacija (skraenje poluprenika
toka u odnosu na rastereeno stanje) ima najveu vrednost u sreditu kontaktne zone. Idui prema
krajevima kontaktne zone deformacija poluprenika se kontinualno smanjuje, da bi na samim
krajevima zone nestala. Opisana zakonitost je ematski prikazana skraivanjem opruga, koje
predstavljaju radijalnu elastinost pneumatika, pod dejstvom sila sabijanja (slika 8). Kod opruga na
krajevima kontaktne zone deformacije su najmanje, a prema sredini deformacija opruga, odnosno
skraenje poluprenika, raste. Ova zakonitost rasporeda deformacije uslovljava i zakonitost po kome se
menja kontinualno optereenje, s obzirom na proporcionalnost izmeu sile i deformacije. Zakonitost
raspodele kontinualnog optereenja, s obzirom na simetrinost raspodele deformacija, simetrina je u
odnosu na vertikalnu osu simetrije toka. Rezultanta ovog kontinualnog optereenja, ZT, stoga deluje u
njegovoj sredini, odnosno saosna je sa spoljnim optereenjem RZT.
RZT
ZT
Raspodela kontinualnog
optereenja
Slika 8. Elastini toak u mirovanju: RZT spoljno vertikalno optereenje toka, ZT rezultanta
kontinualne reakcije podloge
Elastini toak pri kotrljanju
Posmatra se elastini toak koji se kotrlja jednoliko (konstantnom brzinom) bez klizanja, slika 9.
Prilikom kotrljanja toka, dolazi do stalne promene radijalne deformacije njegovih pojedinih
segmenata, a time i do unutranjih pomeranja u materijalu pneumatika. Kao i u prethodno
posmatranom sluaju, usled radijalne deformacije pneumatika u njegovim radijalnim segmentima javlja
se elastina sila FEL proporcionalna deformaciji. Razlika u odnosu na sluaj pneumatika koji miruje je
pojava unutranje sile trenja FTR, koja se javlja usled unutranjih pomeranja u materijalu. Usled dejstva
ove sile nastaju energetski gubici (disipacija energije). Energija koja se troi na savladavanje gubitaka
manifestuje se kroz pojavu sile otpora, to sledi iz analize date u nastavku.
U zoni segmenata koji se nalaze u ulasku u kontaktnu zonu, deformaciji se, uz elastinu silu FEL
suprotstavlja i sila unutranjeg trenja FTR, tako da rezultujua radijalna sila koja deluje na neki segment
pneumatika u ovoj zoni iznosi FR'=FEL+FTR. Savladavanje obe ove komponente vri se na raun
energije dovedene spolja. U ovoj zoni radijalna deformacija posmatrano du pravca kretanja raste,
sve do sredine kontaktne povrine (sve vee sabijanje radijalnih opruga!).
Iza sredine kontaktne povrine segmenti pneumatika naputaju zonu kontakta, odnosno radijalna
deformacija poinje da opada (sabijanje radijalnih opruga se smanjuje). Tom prilikom elastine sile
vraaju uloeni rad1, odnosno vraa se deo energije uloene prilikom uvoenja istog segmenta u zonu
kontakta. Meutim ta energija se ne vraa u potpunosti. Naime, u ovom sluaju na raun unutranjih
elastinih sila vri se i savladavanje sila unutranjeg trenja, na ta se troi deo energije, koji dakle
predstavlja gubitke. U ovoj zoni, sila trenja FTR je, dakle, usmerena suprotno od FEL, pa je rezultujua
radijalna sila FR''=FEL-FTR.
Usled razlike izmeu FR' i FR'', zakon raspodele kontinualnog vertikalnog optereenja toka vie nee
biti simetrian u odnosu na vertikalnu osu toka, kao to je sluaj za toak koji miruje. Rezultujua
vertikalna optereenja u prednjem delu kontaktne povrine (FR'=FEL+FTR) neto su vea nego u
Za elastine sile vai zakon konzervacije energije!
10
zadnjem (FR''=FEL FTR), to dovodi preraspodele kontinualnog optereenja, tj. do naruavanja

simetrinosti.
F
RZT
FEL
rD
XT
ZT
FTR
FEL
RXT
F
Optereivanje:
F=FEL
Rastereivanje:
F=FEL
Kontinualno
optereenje
F
Optereivanje:
F=FEL + FTR
Rastereivanje:
F=FEL FTR
Slika 9. Kotrljanje elastinog toka: RZT spoljno vertikalno optereenje toka, ZT rezultanta
kontinualne reakcije podloge, RXT sila kojom vozilo deluje na toak, XT tangencijalna
reakcija izmeu toka i podloge; FEL sila otpora elastinoj deformaciji; FTR sila otpora
unutranjem pomeranju pri deformaciji (unutranje trenje)
Posledica toga je da vertikalna reakcija tla ZT (koja zapravo predstavlja rezultantu kontinualnog
optereenja!) vie ne deluje u osi vertikalne simetrije toka, ve ispred nje, pomerena za ekscentricitet
e. Veliina ovog ekscentriciteta zavisi, izmeu ostalog, i od ukupne duine kontaktne povrine. Usled
toga na toak deluje moment vertikalne reakcije, veliine e ZT koji se smerom svog dejstva
suprotstavlja kotrljanju toka. Ovo dejstvo je veoma vano i predstavlja najvaniji od svih uzroka
koji dovode do pojave otpora kotrljanja toka (to e biti detaljnije razmatrano u nastavku). S obzirom
na svoju prirodu i mehanizam nastanka, naziva se otpor deformacije pneumatika odnosno otpor
histerezisa.
Mf = eZT moment otpora kotrljanja
S obzirom na to da se moment Mf smerom svog dejstva protivi kotrljanju, sledi vaan zakljuak da je
na toak potrebno delovati nekim drugim spoljnim dejstvom, da bi se dejstvo momenta Mf savladalo tj.
uravnoteilo i toak doveo u stanje kotrljanja. Ovo dejstvo predstavlja horizontalna sila RXT (slika 9),
kojom vozilo deluje na (nepogonski!) toak. Kao reakcija na ovo dejstvo, na osnovu statikog uslova
ravnotee (posmatramo kretanje konstantnom brzinom!) u kontaktu izmeu toka i podloge javlja se
suprotno usmerena tangencijalna sila XT, jednakog intenziteta. Spreg horizontalnih sila rDXT
uravnoteava spreg eZT i omoguava jednoliko kotrljanje toka. Sila XT predstavlja silu otpora
kotrljanja.
Ukoliko se, umesto silom, na toak deluje spoljnim momentom MT = eZT u smeru kotrljanja, tada se
ovo dejstvo suprotstavlja otporu kotrljanja i dovodi toak, kao i u prethodnom sluaju, u stanje
jednolikog kotrljanja bez klizanja. Razlika u odnosu na prethodni sluaj je u tome da ovde na toak ne
deluju nikakve sile u horizontalnom pravcu, pa samim tim nee biti ni tangencijalne reakcije izmeu
11
toka i podloge. Drugim reima, u posmatranom sluaju celokupan iznos obrtnog momenta saoptenog
toku je potroen na savladavanje sopstvenog otpora kretanja toka.
Oigledno, ukoliko se na toak deluje silom ili momentom ije dejstvo po intenzitetu prevazilazi spreg
eGT, nakon prevladavanja sopstvenog otpora kotrljanja toka na raspolaganju ostaje viak sile ili
momenta, na raun kog se tada mogu savladavati dodatni otpori (sluaj pogonskog toka, analiziran u
nastavku) ili toku saoptiti ubrzanje.
Kako je veliina ekscentriciteta e zavisna od velikog broja parametara i kompleksnih fizikih
mehanizama, kolinik e/rD zamenjuje se empirijskim koeficijentom otpora kotrljanja f, koji e biti
detaljnije razmatran prilikom analize otpora kretanja vozila.
f=
e
rD
Na osnovu toga, sila otpora kotrljanja (u prethodnim razmatranjima obeleena sa XT) uobiajeno se
obeleava sa Ff:
Ff = fZT sila otpora kotrljanja

Vana napomena: uslov da se toak moe dovesti u stanje kotrljanja bez klizanja jeste postojanje sile
trenja odnosno prijanjanja izmeu toka i podloge. U sluaju odsustva prijanjanja, dejstvo horizontalne
sile izazvalo bi isto translatorno kretanje toka odnosno njegovo klizanje du podloge, dok bi se u
sluaju dejstva momenta toak obrtao u mestu, proklizavajui u odnosu na podlogu
12
TANGENCIJALNA REAKCIJA TOKA
M
MKK
MOT
M
G
Fa
rd
rd
rd
X
e
NEPOGONSKI TOAK
POGONSKI TOAK
KOENI TOAK
Na toak deluju:
Na toak deluju:
Na toak deluju:
G vertikalno optereenje toka

Z vertikalna reakcija tla (eekscentricitet vertikalne reakcije
posledica unutranjeg trenja u
pneumatiku)
F aktivna sila koja vue ili gura
toak
X horizontalna reakcija tla
usled dejstva F
MT pogonski moment
X tangencijalna reakcija tla
usled dejstva MT
A sila kojom vozilo zadrava
toak
G vertikalno optereenje
toka
Z vertikalna reakcija tla
MK koni moment
X tangencijalna reakcija tla
usled dejstva MK
Fa sila inercije kojom vozilo
gura koeni toak
G vertikalno optereenje
toka
Z vertikalna reakcija tla
Uslov ravnotee momenata:
MT = XrD + Ze
MK + Ze = XrD
Uvodimo oznaku: X = XT
Uvodimo oznaku: X = XK
Uslov ravnotee sila:

Z = G; X = F
Z e = X rd
X=
e
Z
rD
e
= f - koeficijent otpora
rD
kotrljanja
X = FfT = f G (otpor kotrljanja
toka)
X = XT =
MT e
Z
rD
rD
MT
= FO obimna (vuna)
rD
sila toka
X = XK =
MK
= FK kona sila toka
rD
Z
e
= FfT
rD
XT = FO - FfT - rezultujua
tangencijalna sila na toku
MK
e
+ Z
rD
rD
e
= FfT
rD
XK = FK + FfT - rezultujua
tangencijalna sila na toku
FO fiktivna veliina2
XT stvarna veliina
Fiktivna u smislu da sila kao vektor tog intenziteta ne deluje na toak, ve se FO koristi kao oznaka za veliinu MT/rD
13
Bilans sila koje deluju na vozilo, kao to je navedeno u uvodu, glasi:

FO = Ff + FW + F + FIN + FPV
MO
. Kao to je gore pokazano,
rD
M
stvarna rezultujua tangencijalna sila na pogonskim tokovima predstavlja veliinu O umanjenu za
rD
sopstveni otpor kotrljanja pogonskih tokova. Navedena postavka bilansa sila ipak je korektna, jer se za
silu otpora kotrljanja Ff na desnoj strani jednaine uzima suma otpora kotrljanja svih tokova, pa tako i
pogonskih. Iz toga sledi da navedena forma predstavlja korektnu matematiku interpretaciju stvarnog
bilansa sila.
Pri tome se za vrednost pogonske sile uzima fiktivna veliina FO=
14
Otpori kretanja
3. OTPORI KRETANJA
3.1 Otpor kotrljanja toka
Iako otpor kotrljanja toka predstavlja sumarno dejstvo nekoliko razliitih faktora, kao najvaniji i
najdominantniji mora se posebno izdvojiti otpor histerezisa, iji je mehanizam detaljnije obraen u
poglavlju o kotrljanju elastinog toka po tvrdoj podlozi. U uobiajenim uslovima kretanja drumskih
vozila, ovaj udeo ini 90% ukupnog otpora. Otpor histerezisa odlikuje se, ukratko, sledeim
osobinama:
nastaje usled unutranjeg trenja zbog stalne promene deformacijskog stanja usled kotrljanja;
raste sa poveanjem radijalne deformacije pneumatika (porast pritiska u pneumatiku dovodi do

smanjenja radijalne deformacije, pa samim tim i otpora kotrljanja);
postoji i kada je brzina kretanja jednaka nuli, odnosno na toak treba delovati nekom konanom
silom da bi se uopte doveo u stanje kretanja;
vrednost mu je za jedan iri dijapazon brzina gotovo konstantna ili raste veoma blago sa
porastom brzine, dok za vee brzine ima nagliji porast, to utie i na maksimalnu brzinu kojom
neki pneumatik moe trajno da se kree bez oteenja;
sa porastom temperature pneumatika otpor histerezisa opada (prisustvo otpora histerezisa

dovodi do zagrevanja pneumatika, jer se unutranji otpori (trenje) pretvaraju u toplotne gubitke;
zbog toga u poetku temperatura pneumatika raste, usled ega otpor histerezisa opada; nakon
odreenog vremena (3060 min.) toplotni bilans dostie ravnoteu, tj. otpor kotrljanja i
temperatura pneumatika se vie ne menjaju);
proporcionalan je vertikalnom optereenju toka i koeficijentu otpora kotrljanja (koji u

uobiajenim uslovima iznosi 0,010.02, odnosno sila otpora kotrljanja iznosi oko 1-2% u
odnosu na vertikalno optereenje toka)
Ostali uzroci koji prouzrokuju otpor kotrljanja su:
Otpor trenja u leaju toka
Otpor na neravnoj podlozi (poveava se dejstvo deformacije pneumatika tj. otpor histerezisa!)
Otpor usmerenosti tj. bonog klizanja (povoenja) toka
Otpor istiskivanja sloja vlage ili neistoa na podlozi
Prilepljivanje pneumatika za vlanu podlogu [Jankovi, zadaci]
Otpor klizanja u kontaktnoj povrini
Na mekoj podlozi otpor tonjenja toka i deformacije podloge
Zbog sloenosti analitikog razmatranja svih uticaja na otpor kotrljanja, uvodi se empirijski koeficijent
proporcionalnosti izmeu sile otpora kotrljanja i vertikalnog optereenja toka, f:
Ff = fZT
Koeficijent f, pri tome, u najveoj meri obuhvata veliinu
15
e
, ali i druge navedene uticaje.
rD
Otpori kretanja
FAKTORI KOJI UTIU NA VREDNOST KOEFICIJENTA OTPORA KOTRLJANJA

Uticaj eksploatacionih parametara
Brzina
Kao to je pomenuto, koeficijent otpora kotrljanja u poetku raste veoma blago sa porastom brzine, dok
za vee brzine ima nagliji porast. Razliite vrste pneumatika imaju razliite karaktere porasta
koeficijenta f u funkciji brzine. Nekoliko primera prikazano je na dijagramu, slika 10 [Walentowitz].
Slika 10.
Promena koeficijenta otpora kotrljanja sa brzinom za razliite pneumatike
U literaturi postoji vei broj empirijskih izraza kojima se modelira zavisnost koeficijenta f od brzine.
Najbrojniji su polinomi, opteg oblika: f = C0+C1v+C2v2+C3v3+C4v4+...
Primer (prema [Mitschke]):
f = f0+C1v+ C2v4 ,
v (km/h)
Prosene vrednosti koeficijenata iznose priblino:

f0 = 0,01
C1 = 5,4210-6
C2 = 1,0510-11
Orijentaciona vrednost koeficijenta f na tvrdoj podlozi (za vozilo u mirovanju
1000 kg ili pri maloj brzini
kretanja):
f0 = 0,01 za putnika vozila
f0 < 0,01 za teretna vozila
10 kg
16
Otpori kretanja
Pritisak
Pritisak pneumatika je veoma vaan faktor otpora kotrljanja, kako zbog velikog uticaja, tako i zbog
toga to je to jedini parametar pneumatika ijim podeavanjem korisnik moe uticati na otpor kotrljanja
(kao i na druge parametre pneumatika) u toku eksploatacije. Povienje pritiska dovodi do poveanja
radijalne krutosti odnosno smanjenja deformacije, a time i do manjeg rada uloenog u savladavanje
otpora histerezisa odnosno do smanjenja sile otpora kotrljanja. Povienje pritiska je sa ove take
gledita povoljno, ali je maksimalna vrednost pritiska, sa druge strane, ograniena uslovima prijanjanja
odnosno kontakta izmeu pneumatika i podloge, to je od fundamentalne vanosti za bezbednost vozila
zbog uticaja na realizaciju sila koenja i voenja vozila u krivini.
Temperatura
Sa porastom temperature pneumatika, dolazi do smanjenja otpora kotrljanja, jer porast temperature
dovodi do smanjenja unutranjih otpora gume koji prouzrokuju otpor histerezisa. Otpor histerezisa
proizvodi energetske gubitke, odnosno dovodi do transformacije mehanike energije u toplotnu, to se
manifestuje kroz povienje temperature pneumatika. Zbog toga u poetnoj fazi dolazi do intenzivnijeg
porasta temperature pneumatika, to dalje za posledicu ima intenzivniju razmenu toplote sa okolinom
odnosno sporiji porast temperature. Zbog porasta temperature, otpor histerezisa opada, a time se
smanjuju i energetski gubici. Nakon odreenog vremena uspostavlja se termodinamiki ravnoteno
stanje na kome otpor histerezisa i temperatura pneumatika dostiu ustaljenu vrednost. Red veliine
trajanja ovog perioda iznosi priblino 1h [Wagner].
Uticaj konstruktivnih parametara
Koeficijent f opada sa:
poveanjem dimenzija pneumatika (smanjuje se odnos e/rD)
smanjenjem odnosa visine prema irini (poveava se radijalna krutost)
poboljanjem sastava smee gume smanjenje histerezisa
UKUPAN OTPOR KOTRLJANJA ZA VOZILO
Ukupna suma otpora kotrljanja motornog vozila jednaka je sumi otpora kotrljanja svh tokova,
odnosno:
Ff = FfTi = fZTi = fG
Za nastanak otpora kotrljanja merodavna je uvek veliina sile
koja vozilo pritiska uz podlogu, jer je to uticaj koji izaziva
deformaciju pneumatika a time i otpor histerezisa. Kada se
vozilo nalazi na uzdunom nagibu, sila koja pritiska vozilo uz
podlogu iznosi:
FN = Gcos
Gcos
Zbog toga je prilikom vonje na uzdunom nagibu, za otpor kotrljanja merodavna komponenta sile
teine normalna na podlogu. Poto je za >0, cos<1, sledi da je sila otpora kotrljanja na uzdunom
nagibu neto manja nego na horizontalnoj podlozi. Ipak, s obzirom na numerike vrednosti kosinusa za
uglove nagiba podloge koji se uobiajeno susreu kod drumskih vozila, ova injenica nema veliki
praktini znaaj (npr. za uspon 10%, to je 6 - relativno velik uspon za vozilo, cos=0,995).
17
Otpori kretanja
REZIME
Ff = fGcos
Sila otpora kotrljanja je:
direktno proporcionalna vertikalnom optereenju koje tokove vozila pritiska uz podlogu
direktno proporcionalna koeficijentu otpora kotrljanja i zbog toga:

o ima konanu vrednost i pre nego to se vozilo pomeri iz mesta (mogue: v=0, Ff0)
o raste sa brzinom, u poetku blago ili zanemarljivo, a za vee brzine naglo
o zavisi od radijalne deformacije pneumatika, a samim tim od pritiska pumpanja (porast
pritiska smanjuje deformaciju a time i otpor histerezisa)
o zavisi od temperature pneumatika (porast temperature smanjuje otpor histerezisa)
o zavisi od vrste i stanja podloge
o u uobiajenim uslovima iznosi 1 % u odnosu na teinu vozila
3.2 Otpor vazduha

AERODINAMIKA DRUMSKIH VOZILA
Pri strujanju vazduha oko vozila, uz vozilo se formira granini sloj u kom je brzina promenljiva, prema
zakonitostima strujanja viskoznog fluida. Zbog nepovoljnog gradijenta pritisaka, pre svega na zadnjem
delu vozila ali lokalno i na drugim segmentima, dolazi do odvajanja graninog sloja. Ovo odvajanje
ima za posledicu stvaranje vakuma, to se manifestuje intenzivnim vrtloenjem vazduha u tim zonama,
slika 11, a kao posledicu ima razliku pritisaka na prednjem i zadnjem delu vozila, koja indukuje silu
otpora vazduha. Veliina ove sile zavisi od karaktera opstrujavanja, koji je uslovljen pre svega oblikom
vozila. Opisanim mehanizmom nastaje dominantna komponenta otpora vazduha, koja se zbog svoje
prirode naziva otpor oblika. Druga komponenta, otpor trenja, ima daleko manji uticaj i posledica je
viskoznog otpora relativnog strujanja vazduha uz vozilo.
Slika 11.
Strujanje vazduha oko vozila u kretanju
Oblik vozila i raspored pritisaka du njega dovodi do toga da rezultujua sila dejstva pritiska vazduha
na vozilo optem sluaju (po pravilu!) nije horizontalna, ve pod odreenim uglom u odnosu na
horizontalnu ravan. Usled toga ova sila se moe posmatrati kroz dve svoje komponente: vertikalnu i
horizontalnu. Horizontalna komponenta dovodi do otpora kretanju, dok vertikalna izaziva promenu
18
Otpori kretanja
osovinskih optereenja u odnosu na statika. Karakter promene zavisi od poloaja napadne linije
rezultujue sile. U najveem broju sluajeva dolazi do rastereivanja i prednje i zadnje osovine.
Pravac i brzina opstrujavanja u realnim uslovima: stohastiki
Aerodinamika dejstva obuhvataju:
silu otpora vazduha
silu izdizanja
bonu silu
SILA OTPORA VAZDUHA
Osnovni uzrok pojave sile otpora vazduha, je, kako je objanjeno, razlika pritisaka na prednjoj i zadnjoj
strani vozila, pri emu je ova razlika uslovljena pre svega oblikom vozila. Zato sila otpora vazduha ima
oblik:
FW = cWApD sila otpora vazduha, gde je:
cW empirijski koeficijent otpora vazduha, koji zavisi od oblika vozila i odreuje se ispitivanjem
A [m2] eona povrina vozila, tj. povrina siluete vozila posmatrano u pravcu kretanja, slika 12 [Rill]
pD =
v 2
- dinamiki pritisak vazduha
2
[kg/m3] gustina vazduha

v relativna brzina strujanja izmeu vazduha i vozila
Slika 12.
eona povrina vozila
Sledi:
v 2
FW = cWA
, za v u [m/s]
2
Kao to je poznato, gustina vazduha predstavlja veliinu stanja koja se menja sa promenom spoljnih
uslova (pritisak, temperatura, vlanost, nadmorska visina...) Za potrebe izuavanja otpora vazduha,
meutim, u praksi se najee usvaja vrednost za u standardnim uslovima: na nivou mora, pri
standardnom atmosferskom pritisku i na 20oC, 1,2 kg/m3. Uzimajui u obzir ovu vrednost, i
iskazujui brzinu u [km/h] umesto u [m/s], gornji izraz se transformie u:
19
Otpori kretanja
FW = 0,0473cWAv2 , za v [km/h], A [m2], F [N]

REZIME
Sila otpora vazduha predstavlja otpor kretanju tela koje se kree kroz vazdunu sredinu, dakle silu
kojom se vazduh suprotstavlja tom kretanju.
Silu otpora vazduha prouzrokuju dve komponente:
otpor oblika (usled razlike u pritiscima)
otpor trenja
Kod objekata kao to su drumska vozila, koja se kreu po tvrdoj podlozi, otpor oblika je dominantan
izvor porekla otpora vazduha.
Uticaj oblika vozila na razliku pritisaka a time i na silu otpora vazduha iskazuje se preko koeficijenta
otpora vazduha cW.
Koeficijent otpora vazduha:
zavisi od oblika vozila moe izrazito da se izmeni i za sasvim male promene detalja oblika
Sila otpora vazduha:
proporcionalna je gustini vazduha i kvadratu brzine (tj. dinamikom pritisku), otporu oblika i
veliini eone povrine
SILE IZDIZANJA
Kao to je reeno, rezultujua aerodinamika sila deluje pod uglom u odnosu na horizontalnu osu, tako
da utie na osovinska optereenja. U optem sluaju, poloaj napadne linije ove sile je takav da izaziva
rastereenje i prednje i zadnje osovine. Vrednosti za koje se statike osovinske reakcije smanjuju usled
ovog dejstva nazivaju se sile izdizanja.
FLP = c LP A
v 2
sila izdizanja prednje osovine
2
FLZ = c LZ A
v 2
sila izdizanja zadnje osovine
2
Za povrinnu vozila u gornjim izrazima se takoe, kao i pri izraunavanju otpora vazduha, uzima eona
povrina.
20
Otpori kretanja
Slika 13.
Sile izdizanja
Sile izdizanja nepovoljno utiu na dinamike performanse vozila pri veim brzinama, jer umanjuju
kontakt izmeu pneumatika i podloge. Zbog toga se kod vozila sa visokim performansama koriste
adekvatne mere pri projektovanju oblika karoserije, to obuhvata i primenu odgovarajuih dodatnih
elemenata spojlera. Time se moe postii takav raspored pritisaka du vozila da rezultujua
aerodinamika sila postane usmerena nanie, pa umesto smanjenja dolazi do porasta osovinskih
optereenja usled aerodinamikog dejstva. Iako je esto posledica ovakvog koncepta poveanje otpora
oblika, krajnji cilj je da se izbegne negativan uticaj rastereenja osovina na mogunost realizacije sila
vue, koenja i upravljanja (uzdune i bone sile izmeu toka i podloge).
3.3 Otpor uspona

Nastaje pri kretanju vozila na podlozi pod uzdunim nagibom, zbog
razlaganja sile teine vozila na dve meusobno upravne komponente
normalnu na pravac kretanja (koja pritiska vozilo uz podlogu) i paralelnu
s njim otpor uspona, F. Ukoliko je prisutna, ova sila esto predstavlja
dominantan otpor kretanju.
F = Gsin
Ukoliko se vozilo kree niz nagib, tada je otpor negativan, tj. ova sila se ne suprotstavlja kretanju
vozila ve ga podstie.
3.4 Otpor inercije

Prilikom ubrzavanja vozila, javlja se otpor inercije translatornog kretanja vozila, ali i otpori inercije
rotacionih masa vozila (tokovi i komponente transmisije) ije rotaciono kretanje takoe treba ubrzati.
Savladavanje otpora inercije translatornih masa FINtransl = ma
Savladavanje otpora inercije rotacionih masa
Savladavanje translatornog otpora inercije vri se na raun obimne sile na toku. Pri ubrzavanju
rotacionih masa, njihovi momenti inercije se savlauju na raun pogonskog momenta motora. Zbog
21
Otpori kretanja
toga dolazi do smanjenja raspoloive obimne sile na toku, jer se deo pogonskog momenta potroi na
savladavanje ovih unutranjih inercijalnih otpora. Sledi da je tada:
FO <
MT
rD
U razmatranju otpora ubrzanja uobiajen je meutim, radi pojednostavljenja, sledei postupak:

MT
rD
usvaja se da na pogonskim tokovima deluje pun iznos obimne sile, tj. FO =
otpor inercije rotacionih masa pridodaje se spoljnim otporima (redukovanje momenata inercije
na pogonski toak).
Tada je bilans sila:

FO = Ff + FW + F + FINtransl + FINrot
Ukupna inercijalna sila je:
FIN = FINtransl + FINrot
Rotacionu komponentu otpora inercije je mogue odredti sa visokim stepenom tanosti, meutim ovo
bi podrazumevalo ne samo sloena i obimna izraunavanja, ve i poznavanje vrednosti momenata
inercije svih komponenata transmisije kao i tokova. Ovakav pristup prevazilazi potrebe osnovnih
razmatranja uzdune dinamike vozila o kojima je ovde re. Zbog toga se u optim razmatranjima
praktikuje pojednostavljeno uzimanje u obzir efekta rotacionih masa kroz uveanje translatorne inercije
empirijskom relacijom:
FIN = FINtransl = ma
> 1 - empirijski koeficijent uea obrtnih masa u ubrzavanju

Ovakav pristup, iako sa mehanike take gledita ne predstavlja sasvim tanu interpretaciju, opravdan
je jer smanjuje broj potrebnih koraka pri izraunavanju. U optem sluaju koeficijent se izraunava
prema obrascu:
= A + BiTR2
Iako je koeficijent empirijskog karaktera, treba pomenuti da je ovakav njegov oblik direktno vezan za
mehaniki model meusobnih relacija elemenata transmisije. U literaturi se za koeficijente A i B sreu
razliite vrednosti, npr.:
= 1,03 + 0,0018iTR2
3.5 Otpor prikljunog vozila

Ukoliko je na poteznici vozila prikljueno prikljuno vozilo, vuno vozilo mora savladati i sve njegove
otpore kretanja koji nastaju usled navedenih dejstava.
22
Vuno-dinamike performanse drumskih vozila
4. VUNO DINAMIKE PERFORMANSE DRUMSKIH VOZILA

4.1 Uvodne napomene
POJAM RASPOLOIVE SNAGE I MOMENTA NA TOKU
Analiza otpora kretanja dovodi do podatka o veliini obimne tj. vune sile koju je potrebno realizovati
na pogonskom toku da bi bio ostvaren odreeni reim kretanja. Sa druge strane, da bi se znalo kolika
je raspoloiva vuna sila, odnosno ona koju je realno mogue realizovati, potrebno je poznavati
performanse pogonskog motora i karakteristike transmisije putem koje se snaga motora prenosi na
pogonske tokove.
VEZA IZMEU SNAGE I MOMENTA PRI DATOM BROJU OBRTAJA
Zadatak motora je odavanje obrtnog momenta, odnosno snage, pri nekom broju obrtaja. Na osnovu
definicije pojma snage, kao to je ve obrazloeno u uvodu, snaga motora je jednaka proizvodu obrtnog
momenta koji motor savlauje i ugaone brzine pri kojoj se savladavanje tog obrtnog momenta vri,
odnosno:
P = M - P(W), M(Nm), (rad/s)
Ako se, kao to je uobiajeno, umesto ugaone brzine koristi broj obrtaja u minutu n, i ako se snaga
umesto u (W) izrazi u (kW), gornji izraz postaje:
P=
M n
9554
odnosno:
M = 9554
P
n
Pri korienju gornjih izraza vano je voditi rauna o tome da se vrednosti za P i M odnose na datu
vrednost broja obrtaja, tj. za svako n postoji jedan par vrednosti za P i M (to odgovara krivoj brzinske
karakteristike motora).
Na osnovu gornjih relacija, mogu se formulisati sledei zakljui:
obrtni moment M i broj obrtaja n predstavljaju PARAMETRE SNAGE
za konstantnu raspoloivu snagu je Mn = const, odnosno: pri jednom konstantnom nivou

snage, potreba za veim obrtnim momentom se moe realizovati samo pri smanjenju broja
obrtaja, i obrnuto, smanjenjem optereenja u vidu manjeg obrtnog momenta mogue je poveati
broj obrtaja pri kome se savladava optereenje. Promena vrednosti M i n u skladu sa uslovima
kretanja, pri datoj snazi, naziva se TRANSFORMACIJA PARAMETARA SNAGE.
4.2 Prenoenje snage na pogonske tokove

Za prenos snage od motora do pogonskih tokova koristi se sistem mehanikih prenosnika, odnosno
transmisija. Osnovni zadatak transmisije je, osim prenosa snage, u optem sluaju i transformacija
njenih parametara. Transformacija parametara snage je neophodna kad god izlazni parametri snage
pogonskog motora, ili bar jedan od njih, nisu pogodni za direktno prenoenje na pogonski toak. Na
primer, broj obrtaja pogonskog motora, koji se u eksploataciji najee kree u dijapazonu od priblino
2000 - 4000 o/min3, previe je velik za pogonski toak, pa se zbog toga mora smanjiti. Ovo smanjenje
3
Ovo predstavlja samo okvirni tj. orijentacioni podatak!
23
se vri u okviru transmisije, pri emu, na osnovu zakonitosti Mn = const istom prilikom mora doi i do
poveanja obrtnog momenta u istoj razmeri.
Prenoenje snage kroz transmisiju podrazumeva i neeljene ali neminovne energetske gubitke.
OSNOVNI ELEMENTI TRANSMISIJE
Prikazana je ema tri najee primenjivana koncepta transmisije putnikih vozila, slika 14.
M
M
m
m+GP
KP
a)
GP
KP
GP
GP
b)
c)
Slika 14. Osnovne koncepcije transmisije putnikih vozila

M motor, m menja, GP glavni prenosnik, KP kardanski prenosnik, R razvodnik snage
a) motor napred, pogon na prednjim tokovima, b) motor napred, pogon na zadnjim tokovima,
c) motor napred, pogon na sva etiri toka
Transmisiju vozila, u najoptijem sluaju, ine sledei elementi:
Spojnica prenosi snagu pogonskog motora na transmisiju; nema transformacije parametara

snage niti energetskih gubitaka (osim u reimu klizanja!);
Menjaki prenosnik vri transformaciju broja obrtaja i momenta motora radi prilagoavanja
vunih karakteristika vozila trenutnim uslovima eksploatacije; raspolae veim brojem stepeni
prenosa radi mogunosti realizacije to ireg dijapazona uslova kretanja vozila; kod pojedinih
vrsta vozila (teretna vozila, traktori...) moe postojati vie od jednog menjakog prenosnika;
Kardanski prenosnik (kardansko vratilo sa kardanskim zglobovima) vri prenos snage izmeu
udaljenih ili meusobno relativno pokretnih komponenata transmisije bez transformacije
parametara; energetski gubici su u optem sluaju mali, ponekad zanemarljivi;
Razvodnik snage (samo kod vozila sa pogonom na vie od jedne osovine) razvodi snagu
pogonskog motora na dve ili vie pogonskih osovina; po pravilu se vri transformacja parametara
snage, esto uz mogunost promene prenosnog odnosa;
Boni reduktor (kamioni, autobusi, traktori); element za transformaciju parametara snage ije
uvoenje je uslovljeno konstruktvnim i eksploatacionim parametrima vozila
Glavni prenosnik vri zavrnu transformaciju broja obrtaja i momenta; razvodi snagu na
pogonske tokove jedne osovine;
24
GUBICI U TRANSMISIJI
Prilikom prenosa snage neminovno dolazi do njenih gubitaka. Ovi energetski gubici u transmisiji
nastaju jer se moraju savladati unutranji otpori kretanju elemenata, koji potiu od kulonovog i
viskoznog trenja pri relativnom kretanju pojedinih elemenata (leajevi, zupanici, zglobovi, zaptivai,
mazivo...).
Prema fundamentalnom fizikom zakonu odranja energije, prema kome se energija ne moe izgubiti,
ve samo transformisati iz jednog oblka u drugi, moe se, uzimajui u obzir da snaga predstavlja
utroak energije po jedinici vremena, formulisati opti oblik energetskog bilansa za prenos snage, koji
emo ovde posmatrati za sluaj mehanikog prenosnika:
PUL = PIZL,UK ukupna snaga koja je "ula" u prenosnik mora biti jednaka ukupnoj snazi koja je
"izala" iz prenosnika, slika 15.
PIZL,KOR ( PIZL)
PRENOSNIK PIZL,UK
PUL
PIZL,GUB
Slika 15.
Opta ema bilansa snage pri njenom prenoenju
Sa druge strane, ukupna snaga koja je "izala", deli se na korisnu snagu koja se moe dalje iskoristiti i
snagu izgubljenu na savladavanje unutranjih otpora:
PIZL,UK = PIZL,KOR + PIZL,GUB
Pod pojmom "izlazne snage" u terminologiji vezanoj za mehanike prenosnike, a i uopte, po pravilu se
misli samo na deo koji se moe iskoristiti. Snaga potroena na savladavanje unutranjih gubitaka,
dakle, ne spada u ovako definisanu izlaznu snagu:
PIZL PIZL,KOR
Odnos izmeu ulazne i izlazne snage naziva se stepen korisnosti prenosnika, :
PIZL
<1
PUL
Ukupni stepen korisnosti transmisije kao celine rauna se kao proizvod stepena korisnosti svih njenih
komponenata u kojima nastaju gubici:
TR = i = 123...n
i stepen korisnosti i-tog elementa transmisije (npr. menja, glavni prenosnik...)
Za pojedine prikazane sluajeve (slika 14) gubici se odreuju na osnovu koncepcije transmisije tj.
elemenata od kojih je ona sainjena:
sluaj a)
sluaj b)
TR = mGP
TR = mGPKP
25
sluaj c)
TR = mGP2KPR
Primeri za tipine vrednosti stepena korisnosti pojedinih komponenata transmisije:
menja: ...................... m = 0,94 0,98

kardanski prenosnik: . KP = 0,98 1
glavni prenosnik:....... GP = 0,94 0,98
razvodnik snage: ....... R = 0,96 0,98
Stepeni korisnosti pojedinih elemenata transmisije zavise od velikog broja konstrukcionih parametara,
pre svega vrste materijala, korienog maziva, tipova elemenata koji se nalaze u kontaktu (vrste
zupanika, leaja...), kvaliteta povrine itd. Takoe, stepen korisnosti, u toku eksploatacije nije
konstantna veliina, ve zavisi od eksploatacionih parametara kao to su broj obrtaja, optereenje,
temperatura itd. Ipak, za potrebe opte analize kretanja vozila, kao dovoljno tano moe se smatrati
pojednostavljenje koje podrazumeva korienje konstantne vrednosti za TR .
Generalno, kao opti trend, moe se zakljuiti da gubici transmisije rastu, odnosno TR opada, kada:
je transmisija kompleksnija (sadri vei broj komponenata npr. vozila 4x4)
se koriste pojedinane komponente nieg stepena korisnosti (frikcioni i hidrodinamiki

prenosnici, puni parovi itd.)
PRENOSNI ODNOSI TRANSMISIJE
Zbog vanosti, ponovo se navodi da je zadatak transmisije, uz prenos snage, i transformacija njenih
parametara momenta i broja obrtaja. Transformacija je odreena prenosnim odnosom (i), a
neophodna je zbog toga to izlazni moment i broj obrtaja motora nisu u skladu sa potrebama za
brzinama kretanja i silama otpora u uobiajenim uslovima kretanja vozila (broj obrtaja motora je suvie
velik da bi se tim brojem obrtaja obrtao toak, a obrtni moment motora moe biti nedovoljan za
savladavanje otpora kretanja).
Prenosni odnos mehanikog prenosnika, prema definiciji, predstavlja odnos ulaznog i izlaznog broja
obrtaja:
i=
n UL
- prenosni odnos mehanikog prenosnika (npr. zupastog para)
n IZL
Kada su u pitanju putnika vozila, njihova uobiajena koncepcija podrazumeva transmisiju sa dve
pozicije na kojima se vri transformacija parametara snage:
menjaki prenosnik, koji omoguava da se u skladu sa uslovima vonje izabere jedan od veeg
broja (kod putnikih vozila najee 5-7) raspoloivih stepeni prenosa prenosni odnosi im
(npr. za 5-brzinski menja m=1,2,...,5)
glavni prenosnik vri zavrnu transformaciju na pogonskoj osovini, sa konstantnim prenosnim

odnosom iGP.
Ukupni prenosni odnos transmisije kao celine odreuje se kao proizvod prenosnih odnosa njenih
pojedinih komponenata, to se lako pokazuje kinematikom analizom prenosnika. Kod putnikih
vozila, gde po pravilu menja i glavni prenosnik predstavljaju jedine elemente za transformaciju ,
ukupni prenosni odnos transmisije je:
iTR = imiGP ;
m = 1,2,3,...
26
Kod drugih vrsta vozila, kod kojih se transformacija parametara snage vri na veem broju
komponenata, izraz za ukupan prenosni odnos je kompleksnji, npr. za transmisiju sainjenu od dva
menjaa, razvodnika snage, bonog reduktora i glavnog prenosnika glasi:
iTR = im1 im2iRiBRiGP
Kada se transmisija posmatra kao celina, tada je na ulazu snaga pogonskog motora sa svojim
parametrima, a na izlazu snaga na pogonskom toku, sa transformisanim vrednostima parametara,
umanjena za veliinu energetskih gubitaka transmisije, dakle:
PUL =
M UL n UL
M n
- snaga motora, i PIZL = IZL IZL - snaga na toku
9554
9554
Poto je PIZL = TRPUL sledi: MIZLnIZL = TRMULnUL

MUL, nUL moment i broj obrtaja motora (u daljem tekstu bie oznaavani sa M i n)
MIZL, nIZL moment i broj obrtaja pogonskog toka (u daljem tekstu bie oznaavani sa MT i nT)
Koristei uvedene oznake za moment i broj obrtaja na motoru odnosno pogonskom toku, sledi:
nT =
n
i TR
MT = TRiTRM
Po pravilu je iTR > 1, odnosno dolazi do smanjenja tj. redukcije broja obrtaja, dakle broj obrtaja na
toku je manji od broja obrtaja motora. Obrtni moment na toku, tom prilikom, mora biti u odnosu na
moment motora uvean istim faktorom kojim je broj obrtaja umanjen iTR, ali uz uzimanje u obzir
unutranjih gubitaka .
VUNA SILA NA TOKU I BRZINA KRETANJA VOZILA
Kada se toku saopti obrtni moment, kao horizontalna reakcija izmeu toka i podloge, javlja se
usled trenja tj. prijanjanja toka za podlogu tangencijalna sila na toku. Kao to je poznato, deo
obrtnog momenta dovedenog na pogonski toak "potroi" se na savladavanje sopstvenog otpora
kotrljanja, a ostatak je na raspolaganju za realizaciju tangencijalne reakcije izmeu toka i podloge,
odnosno stvarnu silu vue. U razmatranju vunih performansi vozila, meutim, uobiajeno je da se u
bilansu sila otpori kotrljanja svih tokova uzimaju objedinjeno, za sve tokove, a za pogonsku (vunu,
obimnu) silu na toku (FO) se tada usvaja fiktivna veliina:
FO =
MT obrtni moment na toku
MT
rD
FO
rD dinamiki radijus
Poto je iTR = imiGP, sledi:

FO =
TR i m i GP M
- vuna sila na toku u zavisnosti od obrtnog momenta motora M
rD
27
Ukoliko se pogonski toak obre ugaonom brzinom T, uz pretpostavku da nema klizanja, brzina
kretanja vozila e biti:
v = rDT
(v[m/s], rD[m], T[rad/s])
Uzimajui u obzir vezu izmeu ugaone brzine u rad/s i broja obrtaja u minutu n, T =
poto je nT =
v = 0,377rD
n
i TR
n T
, zatim
30
, i pretvarajui brzinu v u [km/h], dobija se:
n
- brzina kretanja vozila u [km/h], u zavisnosti od broja obrtaja motora n
i m i GP
U gornjim relacijama n je broj obrtaja pogonskog motora, a nT broj obrtaja pogonskog toka u minutu.
4.3 Brzinske karakteristike pogonskih motora

Pogonske motore koji se koriste u motornim vozilima karakterie niz razliitih osobina, od kojih su
najvanije:
snaga i obrtni moment: maksimalne vrednosti i brzinska karakteristika
potreba za transmisijom
dimenzije, masa
energetska efikasnost ( potronja goriva) i emisija (lokalna i globalna)
nain skladitenja pogonske energije i vreme dopunjavanja izvora energije
karakteristike i raspoloivost pogonskog goriva, nain dobijanja i skladitenja
gustina energije i snage
autonomija vonje
pouzdanost, vek trajanja, pogodnost za odravanje
udobnost, buka, vibracije
itd.
Za prouavanje uzdune dinamike vozila, odnosno analize mogunosti savladavanja otpora kretanja i
energije koja je za to potrebna, karakteristike od prevashodnog znaaja su:
brzinska karakteristika obrtnog momenta M (Nm),
brzinska karakteristika snage P (kW),
brzinska karakteristika specifine efektivne potronje goriva gE (g/kWh)
Obrtni moment motora se putem transmisije, uz transformacije (promene vrednosti momenta i broja
obrtaja) prenosi do toka. Usled obrtnog momenta na pogonskom toku, u kontaktu sa podlogom dolazi
do realizacije vune sile koja se koristi za savladavanje otpora kretanja. Stoga je obrtni moment motora
direktna mera za veliinu otpora tj. radnog optereenja koje vozilo moe da savlada.
Snaga koju motor tom prilikom odaje, s obzirom na znaenje ovog pojma u mehanici, predstavlja
direktnu meru za brzinu kojom je trenutne otpore mogue savladati. Zato snaga predstavlja merodavan
28
parametar pri odreivanju maksimalne brzine kojom se vozilo u nekim posmatranim uslovima moe
kretati.
Specifina efektivna potronja goriva, gE, predstavlja koliinu goriva u g (ili kg) potrebnu za odavanje
1kWh energije4 pri datom reimu rada i moe se koristiti za izraunavanje ukupne potronje goriva na
nekoj deonci puta, pod pretpostavkom da su poznati svi uslovi (brzina, nagib podloge itd.).
POJAM BRZINSKE KARAKTERISTIKE
Parametri motora nemaju konstantnu vrednost, ve se menjaju sa promenom broja obrtaja. Pojam
brzinske karakteristike motora oznaava zavisnost nekog njegovog izlaznog parametra od broja obrtaja.
Drugim reima, brzinska karakteristika npr. obrtnog momenta, podrazumeva poznavanje vrednosti
obrtnog momenta za bilo koji broj obrtaja izmeu minimalnog i maksimalnog pri kom motor moe da
radi. Odavde sledi da brzinska karakteristika predstavlja krivu funkcionalne zavisnosti M=f(n).
Karakteristike motora SUS se, u najosnovnjoj formi, po pravilu prikazuju brzinskim karakteristikama
snage P i obrtnog momenta M, slika 16. S obzirom da su moment i snaga razliite fizike veliine (iako
meusobno povezane!), tj. iskazuju se u razliitim dimenzjama (Nm odnosno kW), za svaku od njih se
na dijagramu koristi zasebna vertikalna osa sa odgovarajuom razmerom.
M (Nm)
100 P (kW)
300
M
270
P
240
80
210
180
60
150
120
40
90
60
20
30
0
0
1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000
n (o/min)
Slika 16.
Brzinska karakteristia motora primer
RADNI REIM (RADNA TAKA) MOTORA
Parametri radnog reima motora su:
broj obrtaja, i
moment (snaga)
Dakle, pod radnim reimom motora podrazumeva se broj obrtaja sa kojim motor radi i obrtni moment
odnosno snaga koju tom prilikom odaje. S obzirom na to da obrtni moment (odnosno snaga) nema
jednu konstantnu vrednost, ve razliite vrednosti za razliite brojeve obrtaja, postavlja se pitanje ta je
energija = snaga vreme
29
to to odreuje na kom reimu odnosno pri kom broju obrtaja e motor raditi. Pri tome treba imati u
vidu da motor svojim obrtnim momentom savlauje neki spoljni otpor5. Da bi se mogao odrediti radni
reim odnosno radna taka motora, potrebno je poznavati i brzinsku karakteristiku otpora koji motor
savlauje (tj. zavisnost otpora od broja obrtaja). Kod drumskih vozila, kao to je poznato, vuna sila na
pogonskim tokovima jednaka je sumi otpora kretanja, a ovoj sili proporcionalna je veliina obrtnog
momenta na toku. Ovaj moment se, dalje, moe redukovati na zamajac pogonskog motora, odnosno
odrediti koliki treba da bude moment na zamajcu tj. izlazni moment motora da bi moment na toku
imao potrebnu vrednost.
FO =
TR i m i GP M
rD
M=
rD FO
- moment motora potreban za savladavanje
TR i m i GP
otpora kretanja
S obzirom na to da izmeu broja obrtaja i brzine kretanja, u okviru jednog konstantnog stepena
prenosa, postoji linearna zavisnost (odnosno v = constn), sledi da e i kriva potrebnog momenta
motora imati isti tok kao i kriva potrebne vune sile u zavisnosti od brzine kretanja, a to je zbog
karakter otpora kretanja priblino kvadratna hiperbola. Ova karakteristika prikazana je na
zajednikom dijagramu sa brzinskom karakteristikom motora, slika 17. Vaan zakljuak koji sledi iz
gornje relacije je da se, za istu vrednost otpora kretanja, optereenje motora smanjuje ukoliko se
povea prenosni odnos menjaa im, odnosno stepen prenosa promeni na nii, slika 18, dakle:
pri poveanju im tj. izborom nieg stepena prenosa kriva potrebnog momenta se pomera
nanie,
pri smanjenju im tj. izborom vieg stepena prenosa kriva potrebnog momenta se pomera
navie.
M(Nm)
Brzinska karakteristika motora:

KOLIKO MOTOR MOE DA ISPORUI
n(o/min)
Slika 17.
Brzinska karakteristika otpora

redukovana na motor:
KOLIKO TREBA
Vai u okviru jednog
konstantnog stepena prenosa!
Brzinska karakteristika motora i prikljuenog potroaa (otpora)
Ako na motor nije povezan nikakav spoljni otpor, njegov izlazni moment je jednak nuli (trei Njutnov zakon princip
akcije i reakcije)! Ovo je uvek sluaj kod vozila sa menjaem u poloaju praznog hoda ili sa iskljuenom spojnicom, bez
obzira na poloaj pedale za gas!
30
M(Nm)
Karakteristika otpora za VII stepen

prenosa MANJE im
Karakteristika otpora za NII stepen
prenosa VEE im
n(o/min)
Slika 18.
Promena optereenja motora sa promenom stepena prenosa
Radna taka motora mora se uvek nalaziti na krivoj karakteristike motora, a radna taka otpora na
krivoj karakteristike otpora (radna taka ne moe skliznuti sa svoje krive!). Na prikazanom primeru
(slika 19a), kada je n=n1, radna taka motora nalazi se u taki A, a radna taka otpora u taki B.
Oigledno je na tom reimu moment motora MMOT vei od momenta otpora MOTP pa prema zakonu
obrtanja krutog tela oko nepokretne ose sledi:
JMOT &&MOT = MMOT MOTP > 0 &&MOT > 0 motor ubrzava radni reim se menja!
(JMOT moment inercije, &&MOT - ugaono ubrzanje zamajca motora)
Opisani sluaj, s obzirom na to da je radni reim promenljiv u vremenu, naziva se nestacionarni reim.
Poto motor ubrzava, odnosno broj obrtaja raste, radne take i motora i otpora e se (svaka na svojoj
krivoj!) pomerati u pravcu veih vrednosti n sve dok je &&MOT > 0, odnosno MMOT > MOTP.
U nekom trenutku motor e dostii broj obrtaja n=n2 pri kom se krive seku (slika 19b), tj. na tom
reimu je MMOT = MOTP. Radna taka motora se poklapa sa radnom takom otpora, i obe se nalaze u
taki C. Oigledno je tada, zbog ravnotee pogonskog i otpornog momenta i &&MOT = 0 odnosno
n = n2 = const. Ovaj reim se u toku vremena nee menjati (ukoliko ne doe do spoljnih uticaja), pa se
zbog toga naziva stacionarnim.
M(Nm)
MMOT
NESTACIONARNI REIM
A
Motor ubrzava (n)
B
n1
STACIONARNI REIM
n, M = const
C
MMOT = MOTP
MMOT > MOTP

MOTP
M(Nm)
n(o/min)
n(o/min)
a)
Slika 19.
b)
Nestacionarni (a) i stacionarni (b) radni reim
31
n2
REGULACIJA BRZINE VONJE
Iz navedenog sledi da je stacionarni reim rada motora definisan presekom krivih pogonskog momenta
i momenta otpora. Ovako definisan radni reim mogue je promeniti promenom krive ili pogonskog
momenta, ili momenta otpora. Do promene otpora moe doi usled promene spoljnih uslova (nailazak
vozila na uzduni nagib, promena jaine vetra i sl.). Meutim, da bi voza mogao da vri regulaciju
broja obrtaja motora a time i brzine vonje, potrebno je da ima mogunost uticaja na brzinsku
karakteristiku motora. Ovaj uticaj se vri preko promene poloaja organa za regulaciju optereenja,
odnosno pedale gasa. Brzinska karakteristika koja se uobiajeno prikazuje vai za konstantni,
maksimalni poloaj pedale (pun gas). Ova karakteristika se naziva spoljna karakteristika motora.
Osim spoljne moe se definisati i niz tzv. parcijalnih karakteristika za neke druge poloaje pedale za
gas koji odgovaraju manjim optereenjima. Vano je napomenuti da je za svaku pojedinanu parcijalnu
karakteristiku, kao i za spoljnu, poloaj pedale konstantan. Poputanjem pedale za gas do nekog
novog poloaja, motor uvek prelazi na novu parcijalnu karakteristiku koja se nalazi ispod dotadanje.
Usled toga novodobijena parcijalna karakteristika se see sa karakteristikom otpora na nekom manjem
broju obrtaja, kojem odgovara i manja brzina kretanja. Princip regulacije ematski je prikazan
primerom, slika 20. Jo jednom se skree panja da je ovde re o regulaciji brzine u okviru jednog
konstantnog stepena prenosa menjaa.
M(Nm)
Spoljna 3 Spoljna 2 Spoljna 1
Parcijalna
karakteristika
Otpor
2300 2800 3400 4000

46
56
68
n(o/min)
80
v(km/h)
Slika 20.
Regulacija brzine vonje
STABILNOST RADNOG REIMA
Jedna osobina motora koja ima veliki znaaj za vune performanse vozila je stabilnost njegovog radnog
reima, odnosno kako e se motor ponaati ako se promeni spoljni otpor. Posmatrajmo dati primer
(slika 21), i pretpostavimo da je karakteristika otpora prvobitno odgovarala nioj, punoj krivoj
(otpor 1). U tom sluaju, motor radi na stacionarnom reimu u taki A.
M(Nm)
Otpor 2
Otpor 1
B
1
2
A
C
n(o/min)
32

Slika 21.

Stabilnost radnog reima
Pretpostavimo sada da se u nekom momentu iz nekog razloga otpor promenio6, pa je sada njegova
karakteristika predstvljena gornjom, isprekidanom krivom (otpor 2). U tom momentu, s obzirom da
motor u trenutku promene jo uvek radi na reimu koji odgovara taki A, bie moment otpora vei od
momenta motora, odnosno:
JMOT &&MOT = MMOT MOTP < 0 &&MOT < 0 motor usporava
Motor je oigledno preao na nestacionarni reim rada, ovog puta usporavanje. Meutim, dijagram
pokazuje da pri padu broja obrtaja u posmatranoj situaciji moment motora raste (strelica 1), usled ega
ponovo dolazi do preseka brzinske karakteristike motora sa krivom otpora 2, odnosno do uspostavljanja
novog stacionarnog reima u taki B.
Ukoliko bi sada dolo do ponovnog povratka otpora na donju krivu otpor 1, tada bi bilo:
JMOT &&MOT = MMOT MOTP > 0 &&MOT > 0 motor ubrzava (strelica 2) do ponovnog uspostavljanja
stacionarnog reima u taki A.
Do istog zakljuka bi se dolo i da je, umesto poveanja, analizirano smanjenje otpora. Oigledno vai:
pri promeni spoljnih uslova, motor uspostavlja novi stacionarni reim u skladu sa novonastalim
uslovima
pri povratku spoljnih uslova na prethodni nivo, uspostavlja se prethodni stacionarni reim (bez
potrebe za intervencijom od strane vozaa!).
Stoga je radni reim motora u posmatranim uslovima stabilan.

Posmatrajmo sada sluaj stacionarnog reima u taki C. Ukoliko u takvoj situaciji doe do poveanja
otpora, motor ponovo usporava zbog MMOT MOTP < 0 (strelica 3). Meutim poto na ovom delu sa
smanjenjem broja obrtaja dolazi do daljeg pada momenta motora, motor vie ne moe da uspostavi
stacionarni reim i pad broja obrtaja se nastavlja sve do njegovog zaustavljanja ("guenja" usled
preoptereenja).
Ovakav reim se naziva nestabilan jer pri promeni spoljnih uslova ne dolazi do uspostavljanja novog
stacionarnog reima, niti se, pri povratku spoljnih uslova na prethodni nivo, bez spoljnog uticaja moe
uspostaviti prethodni stacionarni reim. Pri porastu optereenja pri radu motora u nestabilnom reimu,
jedini nain da vozilo nastavi kretanje moe biti izbor nieg stepena prenosa jer se, kao to je
pokazano, na taj nain za date uslove kretanja vozila smanjuje optereenje motora odnosno moment
koji on mora da savlada.
Generalno se moe izvesti zakljuak:
na delu karakteristike na kom moment motora opada pri poveanju broja obrtaja, radni reim
motora je stabilan
na delu karakteristike na kom moment motora raste pri poveanju broja obrtaja (kod motora
SUS poetni deo krive), radni reim motora je nestabilan
Npr. nailazak vozila na uzbrdicu ili na podlogu sa poveanim otporom kotrljanja, jai "kontra-vetar"...
33
IDEALNA POGONSKA KARAKTERISTIKA HIPERBOLA
Ukoliko bi brzinska karakteristika nekog motora bila stabilna na proizvoljnom broju obrtaja, takav
motor bi mogao da se prilagodi bilo kom radnom optereenju bez potrebe za menjakim prenosnikom.
Uslov stabilnosti reima rada je opadajui tok krive momenta sa porastom broja obrtaja. Takoe,
povoljno je da pri veoma velikim optereenjima kriva momenta ima to strmiji tok7. Kriva koja u punoj
meri ispunjava navedene zahteva je hiperbola, slika 22. Hiperbola je, u optem sluaju, definisana
relacijom:
M=
const
n
Sa druge strane, poto je M =
9554 P
, sledi da je kod ovakve brzinske karakteristike na raspolaganju
n
uvek konstantni nivo snage.

M (Nm)
Razni otpori kretanja
P (kW)
Snaga P = const
Hiperbola obrtnog
momenta M = 9554 P
n
n(o/min)
Slika 22.
Idealna pogonska karakteristika hiperbola obrtnog momenta
Zbog navedenih karakteristika hiperbola predstavlja idealan oblik vune krive. Tenja je da se ovakav
oblik pogonske karakteristike realizuje kod pogonskih motora. U praksi, meutim, samo pojedine vrste
motora mogu, u odreenoj meri, da se priblie idealnoj karakteristici (neki elektro i hidromotori, gasne
turbine itd.). Meutim kod motora SUS, koji imaju druge povoljne osobine koje su dovele do njihove
dominantne primene u motornim vozilima, oblik pogonske krakteristike se drastino razlikuje od
idealnog. Ovo se kompenzuje primenom menjakih prenosnika sa veim brojem prenosnih odnosa,
tako da se izlazna karakteristika zajednikog rada motora SUS i menjaa tzv. vuno-brzinska
karakteristika koja e biti obraena u narednom poglavlju u odreenoj meri pribliava idealnoj
hiperboli.
4.4 Vuno-brzinska karakteristika

Obrtni moment M i broj obrtaja n motora se, kao to je pokazano, transformiu u obimnu (vunu,
pogonsku) silu na toku FO i brzinu kretanja vozila v. Brzinska karakteristika motora preslikava se, u
funkciji parametara transmisije, u karakteristiku raspoloive obimne sile u funkciji brzine kretanja.
Prema analogiji sa brzinskom karakteristikom motora, ova karakteristika naziva se vuno-brzinska
karakteristika vozila, koja dakle predstavlja izlazni pokazatelj zajednikog rada pogonskog motora i
Da bi, pri intenzivnijim fluktuacijama veih optereenja, broj obrtaja varirao u to niim granicama
34
transmisije vozila, uzimajui u obzir i dinamiki radijus toka. Dijagram na kom je prikazana vunobrzinska karakteristika naziva se vuni dijagram, slika 23. S obzirom na to da transmisija obuhvata
menjaki prenosnik sa veim brojem stepeni prenosa, vuni dijagram obuhvata vei broj krivih FO(v),
koje predstavljaju brzinsku karakteristiku motora preslikanu na toak, svaka za odgovarajui prenosni
odnos menjaa.
Za nie stepene prenosa (prvi, drugi...) prenosni odnosi imaju vee numerike vrednosti, i obrnuto
vrednosti prenosnih odnosa viih stepena su manje, na primer:
iI = 4,31; iII = 2,54; iIII = 1,41; iIV = 0,97; iV = 0,86
S obzirom na zavisnosti:
FO =
M i m i GP TR
rD
v=
0,377 rD n
,
i m i GP
sledi da e vune sile u niim stepenima prenosa (vee im) biti vee a brzine manje, dok je za vie
stepene prenosa (manje im) obrnuto, to se uoava na vunom dijagramu.
FO (N)
FOI
FOII
FOIII
FOIV
FOV
im = iI
im = iII
im = iIII
im = iIV
im = iV
Idealna hiperbola - FOid

FOI
Neiskoriena
podruja
FOII
FOIII
FOIV
FOV
Slika 23.
Otpor kretanja FOTP

v (km/h)
Vuno-brzinska karakteristika (vuni dijagram)
IDEALNA HIPERBOLA VUE

Idealna hiperbola8 predstavlja teorijsku (hipotetiku!) zavisnost vune sile na toku od brzine kretanja,
uz pretpostavku (koja se u praksi nikada ne moe u potpunosti realizovati, a naroito kod motora SUS!)
da je maksimalna snaga motora PMAX dostupna u celom dijapazonu brzina kretanja vozila, uz uzimanje
u obzir gubitaka u transmisiji:
3600 PMAX TR
FOid =
v
Idealna hiperbola se obino prikazuje u okviru vunog dijagrama. Preko nje se moe proceniti u kojoj
meri prenosni odnosi menjaa omoguavaju iskorienje kapaciteta motora. Osenena podruja izmeu
Pojam idealna se u ovom sluaju ne odnosi, kako je to inae uobiajeno, na stepen korisnosti u energetskom smislu, ve
na idealni (sa aspekta vunih performansi) oblik krive koja opisuje zakonitost promene vune sile u funkciji brzine kretanja
vozila, a uzimajui u obzir maksimalnu raspoloivu snagu motora.
35
idealne hiperbole FOid i realnih krivih FOi (i=1,2,...) predstavljaju neiskoriena podruja (slika 23). Pri
projektovanju transmisije odnosno izboru vrednosti prenosnih odnosa tei se da ova podruja budu to
manja. Kod transmisije sa kontinualnom promenom prenosnog odnosa mogu je rad na podruju cele
idealne hiperbole.
4.5 Analiza vuno-dinamikih performansi vozila

Glavne vuno-dinamike performanse vozila, koje ono moe da ostvari sa aspekta svoje vunobrzinske karakteristike u odreenim uslovima kretanja, su:
maksimalna brzina kretanja,
mogunost savladavanja uspona, i
parametri ubrzanja (vreme i put zaleta)
Vuni proraun se obino koristi za analizu maksimalnih performansi vozila, zbog ega se on vezuje za
spoljnu karakteristiku motora (reim punog optereenja). Prema potrebi, vuni dijagram moe, prema
istim pravilima, biti formiran i na osnovu parcijalnih brzinskih karakteristika (analiza kretanja vozila
pri reimima deliminog optereenja motora).
MAKSIMALNA BRZINA KRETANJA VOZILA
Maksimalnu brzinu vozila u datim uslovima najpodesnije je odrediti grafikim putem, na osnovu
vunog dijagrama (slika 24a). Stoga se u okvru vunog dijagrama prikazuje i kriva otpora kretanju.
Maksimalna brzina se odreuje prema istom principu kao i stacionarna radna taka motora u spezi sa
otporom: sve dok je vuna sila vea od sile otpora kretanja (FO > FOTP), rezultujua sila je vea od nule
pa, prema Drugom Njutnovom zakonu, vozilo ubrzava. Poto sila FO opada a FOTP raste sa porastom
brzine, pri nekoj brzini djagrami otpora i vune sile e se presei, dakle ove sile e se izjednaiti tj. nai
e se u ravnotei. Tada ubrzavanje vie nije mogue odnosno sledi da vozilo u tom reimu postie
maksimalnu brzinu kretanja9.
Maksimalna brzina kojom bi vozilo moglo da se kree sa stanovita maksimalne snage motora nalazi se
na preseku idealne hiperbole i krive otpora kretanju. Da bi se vozilo zaista i moglo kretati ovom
brzinom, potrebno je da se presek stvarne krive vune sile i otpora nae u istoj taki. Ovo je mogue
postii adekvatnm izborom prenosnih odnosa i dinamikog radijusa, tako to se vrednosti parametara
izaberu na nain da se maksimalna brzina dostie pri broju obrtaja koji odgovara broju obrtaja
maksimalne snage. U praksi se, meutim, esto susree i koncepcija kod koje ovaj uslov nije
zadovoljen, pa je stvarna maksimalna brzina neto manja od teorijske. Ovaj sluaj prikazan je kroz dati
primer, slika 24b (to predstavlja uveliani detalj prikazanog dijagrama). Drugim reima, teorijska
maksimalna brzina u ovom sluaju lei u neiskorienom podruju (prema gornjem prikazu, slika 23).
Ovde se radi o kretanju vozila pri radu motora SUS na spoljnoj karakteristici, za koju je i definisana posmatrana vunobrzinska karakteristika vozila. Prelaskom na neku od parcijalnih karakteristika motora, tj. smanjivanjem gasa, vozilo se
moe kretati bilo kojom manjom brzinom.
36
FO(N)
2 > 1
FO(N)
FOid
FOV
1 > 0
FOTP
=0
vMAX3
vMAX2
a)
Slika 24.
vMAX1
v MAX - stvarno
v (km/h)
v (km/h)
v MAX teorijsko (mogue

za drugu vrednost iTR)
b)
Grafiko odreivanje maksimalne brzine vozila
Slika 24a prikazuje i uticaj nagiba podloge na maksimalnu brzinu. Brzina vMAX1 predstavlja
maksimalnu brzinu kretanja na horizontalnoj podlozi (ugao uzdunog nagiba = 0). Kada se vozilo
kree na uzbrdici, npr. pod uglom 1, tada se ukupan otpor kretanja uveava za otpor uspona, odnosno
kriva otpora se pomera navie, pa e se u ovom sluaju maksimalna brzina kretanja smanjiti na vMAX2.
Daljim poveavanjem ugla nagiba podloge od 1 do nove, vee vrednosti 2, usled daljeg poveanja
otpora maksimalna brzina se smanjuje na vMAX3.
FO(N)
FOII
FOIII
FOIV
FOV
vMAX(V), V stepen
vMAX = vMAX(IV), IV stepen

v (km/h)
Slika 25.
Primer dostizanja maksimalne brzine u pretposlednjem stepenu prenosa (na

horizontalnoj podlozi)
Sa dijagrama se takoe moe odrediti u kom stepenu prenosa vozilo dostie maksimalnu brzinu.
Kod putnikih vozila uobiajeno je da se prenosni odnosi menjaa izaberu tako da vozilo maksimalnu
brzinu postie u pretposlednjem stepenu, dok je prenosni odnos poslednjeg stepena takav da je
maksimalna brzina kretanja u okviru ovog stepena neto manja, slika 2510. U tom sluaju postie se
smanjenje potronje goriva, buke i habanja motora u reimu vonje na otvorenom putu gde uslovi
saobraaja omoguavaju vonju veim brzinama. Kod vozila visokih performansi, maksimalna brzina
vozila se po pravilu dostie u poslednjem stepenu prenosa.
10
Na slici nije prikazana vuna kriva prvog stepena prenosa, FOI
37
MAKSIMALNI USPON
Maksimalni uspon koji vozilo moe da savlada u nekom stepenu prenosa moe se odrediti preko
maksimalne obimne sile na toku, odnosno obimne sile pri maksimalnom momentu. Kod razmatranja
savladavanja uspona u niim stepenima prenosa, zbog malih brzina moe se zanemariti otpor vazduha.
Iz istog razloga nema potrebe ni uzimati u obzir zavisnost koeficijenta otpora kotrljanja od brzine ve
se moe smatrati f = f0 0,01. Takoe nema ni otpora inercije, jer se razmatra sluaj kada je vuna sila
u celini na raspolaganju za savladavanje otpora uspona. S obzirom na to da je otpor kotrljanja uvek
prisutan, bilans sila e bti:
FOMAX = Ff + FMAX = fGcosMAX + GsinMAX
S obzirom na uobiajene vrednosti maksimalnih uspona, dozvoljeno je pojednostavljenje cosMAX 1
pa je onda :
FOMAX =
M MAX i m i GP TR
= fG + GsinMAX
rD
Iz ovog izraza lako se izraunava MAX, jer su sve ostale veliine poznate. Ako se gornja relacija koristi
za odreivanje maksimalnih uspona pri viim stepenima prenosa, treba imati uvidu da e, zbog uticaja
otpora vazduha koji u navedenom izrazu nije uzet u obzir, stvarni maksimalni uspon u tom sluaju biti
neto manji od izraunatog. U praksi je, meutim, obino od interesa mogunost savladavanja
maksimalnog mogueg uspona, dakle onog koji vozilo moe da savlada u prvom stepenu prenosa (tj. za
najveu vrednost obimne sile na toku).
UBRZANJE, VREME I PUT ZALETA
Mogunost ubrzavanja predstavlja vaan pokazatelj dinamikih performansi vozila.Vanost ovog

parametra dolazi do izraaja:
u gradskoj vonji, zbog stalno promenljivih uslova kretanja
pri preticanju, mogunost ubrzavanja direktno utie na bezbednost
Na ubrzanje vozila utiu:
dinamike karakteristike pogonskog motora i vozila
prenosni odnosi, zbog uticaja na raspoloivu obimnu silu
reim promene stepena prenosa (sa ili bez prekida toka snage)
strategija promene stepena prenosa pri ubrzavanju
Pod strategijom promene stepena misli se pre svega na brzinu kretanja tj. broj obrtaja motora pri
kom se pri ubrzavanju vri promena stepena navie, kao i na izbor stepena prenosa pri kom se
zapoinje ubrzavanje. Kada je, npr. pri preticanju, neophodno iskoristiti pun kapacitet vozila za
ubrzavanje, sa aspekta punog iskorienja raspoloive obimne sile, vano je da se promena stepena
prenosa pri ubrzavanju vri tako da se u okviru svakog stepena prenosa iskoristi maksimalna
raspoloiva sila; na osnovu vunog dijagrama sledi da e maksimalno ubrzanje biti postignuto kada
se uvek ubrzava u najniem moguem stepenu prenosa; kod manuelnih menjaa pravilan izbor
strategije je preputen znanju i iskustvu vozaa, dok kod automatskih ovo ini deo sveukupne
strategije optimalnog upravljanja menjaem u skladu da datim uslovima.
38
Polazei od bilansa sila, FO = FIN + Ff + FW + F, razlika izmeu krivih obimne sile FO i krive
ukupnih otpora za ustaljeno kretanje Ff + FW + F predstavlja viak vune sile koji je na
raspolaganju za ubrzavanje vozila, to je na prikazu (slika 26a) predstavljeno osenenom
povrinom. Treba napomenuti da je ovde re o ubrzavanju pri radu motora na spoljnoj
karakteristici, dakle maksimalnom moguem ubrzanju. U eksploataciji se ovaj reim retko koristi,
odnosno kada motor ubrzava pri radu na nekoj parcijalnoj karakteristici, ubrzanje e biti manje, a
radna taka e se nai negde unutar osenene povrine, a ne na njenoj ivici, kao to je sluaj za
spoljnu karakteristiku. Na drugom delu slike (slika 26b) prikazana je taka pravilnog izbora stepena
prenosa, taka A, prema opisanoj strategiji koja omoguava postizanje maksimalnog ubrzanja sa
aspekta punog iskorienja raspoloive obimne sile. Promena stepena prenosa na niem (taka B)
ili viem broju obrtaja (taka C) dovodi do gubitka u iskorienju raspoloive obimne sile, FO, a
time i do smanjenja ubrzanja odnosno produavanja vremena i puta zaleta, to npr. pri preticanju
dovodi do smanjivanja bezbednosti izvoenja ovog manevra.
FO (N)
Viak vune sile
za ubrzavanje
FO (N)
FO(B)
FO(C)
a)
Ff + FW + F
v (km/h)
B
A
C
b)
v (km/h)
Slika 26. a) Grafiki prikaz sile koja stoji na raspolaganju za savladavanje otpora inercije tj. za
ubrzavanje vozila osenena povrina; b) Uticaj izbora strategije promene prenosnog odnosa
na iskorienje raspoloive obimne sile pri ubrzavanju, FO(B), FO(C) gubitak obimne sile
usled neadekvatnog izbora stepena prenosa
Izraunavanje ubrzanja
Kao to je objanjeno u poglavlju o otporu inercije, inercijalna sila pri ubrzanju vozila je:
FIN = ma
= 1,03 + 0,0018iTR2 - empirijski koeficijent uea obrtnih masa u ubrzavanju
Polazi se od bilansa sila prema prethodnim razmatranjima, za sluaj horizontalne podloge (F = 0).
FO =FIN + Ff + FW = ma + Ff + FW
Uzimajui u obzir da je Ff = fG, m =
G
, delei sa G i prebacujui FW na levu stranu dobija se:
g
FO FW
= a+ f
G
g
Veliina
FO FW
naziva se, prema definiciji, dinamika karakteristika D:
G
39
D=
FO FW
- dinamika karakteristika
G
Dinamika karakteristika je izvedena veliina ija je osnovna funkcija pojednostavljena analiza vunodinamikih parametara vozila grafikim postupkom tj. na osnovu dijagrama. Ovi postupci nee biti
razmatrani, a pojam dinamike karakteristike se na ovom mestu uvodi iskljuivo zbog
pojednostavljenja izraza za izraunavanje ubrzanja koji sada glasi:
a=
D f
g - ubrzanje vozila
S obzirom na to da ubrzanje zavisi od obimne sile, i dijagram ubrzanja ima karakter slian vunom
dijagramu, slika 27. Meusobni odnosi i tok krivih u pojedinim stepenima prenosa su, dodue, neto
drugaijeg karaktera, kako zbog uticaja obrtnih masa (to vie dolazi do izraaja u niim stepenima
prenosa) tako i zbog porasta otpora vazduha i kotrljanja pri veim brzinama (to je stoga izraenije u
viim stepenima). Sa dijagrama ubrzanja se takoe moe doneti zakljuak o maksimalnoj brzini
kretanja vozila, imajui u vidu da se maksimalna brzina dostie u momentu kada ubrzanje padne na
vrednost a = 0.
a(
m
)
s2
4
3,5
3
2,5
2
1,5
1
0,5
0
0
20
40
60
80
100
120 140 160
180
200
v (km/h)
Slika 27.
Dijagram ubrzanja vozila - primer
S obzirom na zavisnost koeficijenta od prenosnog odnosa, oigledno je da e u niim stepenima

prenosa, gde su vrednosti prenosnog odnosa vee, vrednosti koeficijenta vee (i to znatno, zbog
kvadratne zavisnosti), i obrnuto, e biti manje u viim stepenima tj. za manje vednosti prenosnih
odnosa. Do ovog zakljuka opteg karaktera moe se doi na osnovu injenice da je prilikom
ubrzavanja, za jednu istu irinu intervala promene brzine v, interval promene broja obrtaja n najiri
u prvom stepenu prenosa, a zatim opada kako se stepen prenosa menja navie tj. prenosni odnos opada.
Znai da u niim stepenima rotacione mase imaju vei uticaj nego u viim, slika 28.
40
a(
m
)
s2
I = 1,91
II = 1,27
III = 1,16
IV = 1,1
v = 1,08
5
4,5
4
3,5
3
2,5
2
1,5
1
0,5
0
0
Slika 28.
20
40
60
80
v (km/h)
100 120
140
160
180
Uticaj rotacionih masa na ubrzanje primer (pune linije stvarno ubrzanje;

isprekidane linije teorijsko ubrzanje pri = 1)
Vreme i put zaleta
Rezultat razmatranog pristupa je dijagram ubrzanja u zavisnosti od brzine kretanja, odnosno niz
numerikih vrednosti koje se stalno menjaju. Ovakav prikaz, sam po sebi, ne omoguava dobar uvid u
dinamike performanse vozila pri ubrzavanju. Zbog toga je potrebno odrediti parametre ubrzanja na
osnovu kojih se mogu donositi zakljuci vezani za performanse vozila u eksploataciji, a to su:
vreme zaleta, i
put zaleta
Ove veliine direktno pokazuju koliko sekundi tj. metara je potrebno da bi se dostigla odreena brzina.
Od interesa moe biti i njihova meusobna veza, odnosno duina puta potrebna za dostizanje odreene
brzine.
Odreivanje vremena zaleta
Vreme zaleta predstavlja osnovni parametar za ocenu ubrzanja vozila. Pri izraunavanju vremena
zaleta polazi se od osnovne kinematike definicije ubrzanja:
v2
dv
1
1
a=
dt = dv t Z = dv
dt
a
a
v1
Vreme zaleta vozila od brzine v1 do brzine v2, dakle, jednako je povrini ispod krive recipronog
ubrzanja u funkciji brzine na intervalu od v1 do v2. S obzirom na to da zavisnost recipronog ubrzanja
od brzine nije raspoloiva u analitikoj formi, vrednost odreenog integrala u praksi se izraunava
priblino, neposrednim priblinim izraunavanjem veliine povrine ispod krive na osnovu geometrije.
Uobiajen postupak je podela povrine na niz podintervala (slika 29), ije se povrine radi lakeg
izraunavanja aproksimiraju trapezima.
41
1 s2

a m
v (km/h)
Slika 29.
Dijagram recipronih ubrzanja
Pri praktinim izraunavanjima treba imati u vidu da je podintegralna funkcija u navedenom izrazu za
odreivanje vremena zaleta definisana za osnovne jedinice, tj. brzina je u [m/s]. Kada se izraunavanje
povrine ispod krive recipronog ubrzanja vri za sluaj da je brzina data u [km/h], to je uobiajen
pristup, vrednost odreenog integrala je potrebno jo podeliti sa 3,6, slika 30.
1 s2

a m
tZ =
A
- vreme zaleta od v1 do v2
3,6
A veliina povrine
v1
Slika 30.
v (km/h)
v2
Primer grafike integracije: vreme zaleta od brzine v1

do brzine v2 proporcionalno je povrini A
Odreivanje puta zaleta
Put zaleta se takoe odreuje grafikom integracijom, priblinim raunanjem povrine ispod krive
v=v(t):
v=
t
ds
ds = v dt s = v dt
0
dt
Za v u [km/h] je: s =
A
3,6
42
Veza izmeu vremena i puta zaleta
Na osnovu prethodno izraunatih podataka za tZ i sZ, mogue je nacrtati dijagram u kom su ova dva
parametra meusobno povezana. Na ovaj nain se podatak o vremenu potrebnom za prelazak odreene
duine puta pri ubrzavanju vozila iz mirovanja dobija u formi dijagrama. Na primer, kao kriterijum za
ocenu dinamikih performansi vozila esto se daje podatak o vremenu potrebnom da vozilo,
ubrzavajui od v=0, pree deonicu duine 1 km.
4.6 Potronja goriva

Za savladavanje otpora kretanja pri nekoj brzini, pogonskom toku je potrebno dovesti odgovarajuu
snagu (P = Fv). Dovoenje snage u toku odreenog vremenskog perioda znai potronju odreene
energije na realizaciju te snage (P = dE/dt E = Pdt). Kao primarni izvor energije slui pogonsko
gorivo, ija se unutranja energija u motoru transformie u mehaniku, koju motor dalje stavlja na
raspolaganje vozilu za savladavanje otpora kretanja. Potronja goriva na nekoj deonici puta zavisi stoga
pre svega od ukupne energije potrebne za savladavanje otpora kretanja na toj deonici. S obzirom na
prirodu otpora, ova ukupna energija dalje zavisi od parametara vozila i podloge, njihovih meusobnih
interakcija i uslova u kojima se vozilo kree, to sve skupa obuhvata:
aerodinamike parametre vozila (cW, A) i dejstvo vetra

brzinu kretanja i njene promene u toku vremena
masu (merodavna za otpor inercije, u ta treba ukljuiti i momente inercije rotacionih
elemenata) odnosno teinu vozila (merodavnu za otpore uspona i kotrljanja)
koeficijent otpora kotrljanja
uzduni nagib podloge
Za neku odreenu koliinu energije potrebne za savladavanje otpora na posmatranoj deonici, na

potronju goriva iskazanu u jedinici mase ili zapremine po jedinici puta utiu parametri motora (stepen
korisnosti tj. njemu obrnuto srazmerna specifina efektivna potronja goriva), kao i parametri samog
goriva (toplotna mo, gustina).
Stepen korisnosti motora predstavlja odnos izmeu izlazne i ulazne energije motora. Izlazna energija je
ona koja se troi na vrenje mehanikog rada potrebnog za savladavanje otpora kretanja vozila i
unutranjih otpora transmisije. Ulazna energija je energija dovedena motoru putem potroenog goriva.
Toplotna mo i gustina goriva daju podatke o koliini goriva (iskazanoj u jedinici mase ili zapremine)
koja je potrebna da se motoru dopremi potrebna ulazna energija.
Pored nabrojanih pokazatelja, na potronju goriva znaajan uticaj imaju i parametri transmisije:
stepen korisnosti, zbog potronje energije na savladavanje unutranjih gubitaka

prenosni odnos, od koga zavisi da li e motor raditi na reimu manjeg ili veeg stepena
korisnosti (odn. vee ili manje specifine efektivne potronje goriva)
Na osnovu navedenog moe se zakljuiti da je potronja goriva odreena kroz:

1. ukupnu energiju potrebnu za kretanje vozila na nekoj deonici (uzimajui u obzir i
unutranje otpore i gubitke transmisije) i stepen korisnosti motora, to odreuje ukupnu
energiju koju motoru treba dovesti kroz gorivo
2. toplotnu mo i specifinu teinu goriva, koje na osnovu ukupne energije koju motor
dobija od goriva odreuju masu ili zapreminu goriva potroenog za dovoenje te
energije motoru.
43
ENERGIJA POTREBNA ZA KRETANJE VOZILA
Na osnovu veze izmeu energije i snage, moe se doi do izraza za ukupnu energiju potrebnu za
kretanje vozila na datoj deonici puta pri zadatim uslovima:
T
PT =
dE
E = PT (t) dt
dt
0
E energija potrebna za kretanje vozila u vremenskom intervalu duine T

PT potrebna snaga na pogonskom toku (u optem sluaju menja se u toku vremena sa promenom
reima kretanja i spoljnih uslova)
S obzirom na to da potrebna snaga na toku mora biti jednaka ukupnom zbiru parcijalnih snaga
potrebnih za savladavanje pojedinih komponenata otpora kretanja, ista relacija se moe primeniti i na
energiju:
T
E = Ef + EW + EIN + E = Pf (t) dt + PW (t) dt + PIN (t) dt + P (t) dt

Imajui u vidu da je P = Fv, uzimajui u obzir izraze za izraunavanje pojedinih otpora kretanja (Ff,
FW, FIN, F), mogu se dobiti izrazi za parcijalne energije utroene na njihovo savladavanje.
Energija potrebna za savladavanje otpora kotrljanja:
T
E f = f G v dt = f G S
0
S ukupan preeni put

Energija koja se troi na savladavanje otpora kotrljanja linearno je proporcionalna sili otpora kotrljanja
(Ff = fG) i duini preenog puta S.
Energija potrebna za savladavanje otpora uspona:
T
E = G sin v dt = G sin S = G H
0
H = Ssin visina penjanja

Energija koja se troi na savladavanje otpora uspona linearno je proporcionalna teini vozila G i visini
penjanja H, slika 31.
44
G
H
S
Slika 31.
Visina penjanja pri kretanju na uzbrdici
Vano je uoiti da energija potrebna za savladavanje otpora uspona predstavlja jedinu konzervativnu
energiju, odnosno ovaj udeo energije se u potpunosti vraa nazad vozilu pri kasnijem sputanju niz
nagib. Energija otpora vazduha i otpora kotrljanja su u potpunosti disipativne (u potpunosti se
transformiu u energiju toplotnih gubitaka). Energija potrebna za savladavanje otpora inercije moe se,
u sluaju postojanja sistema za rekuperaciju kinetike energije, delimino ponovo iskoristiti, odnosno
delom prevoditi u potencijalnu a nakon toga ponovo delom u kinetiku.
Energija potrebna za savladavanje otpora inercije:
T
v& > 0 E IN
G
G
= v& v dt = v dv = EK
g 0
g 0
Energija potrebna za savladavanje otpora inercije pri ubrzavanju vozila, dakle, jednaka je kinetikoj
energiji koju treba saoptiti vozilu. Ciklusi pri kojima se poveava brzina stoga utiu na poveanje
potronje goriva, i to proporcionalno teini vozila. Upotrebom sistema za rekuperaciju kinetike
energije moe se poboljati energetski bilans vozila, odnosno smanjiti potronja goriva u vonji
promenljivom brzinom. Kod ovakvih sistema kinetika energija se u fazi koenja prevodi u
potencijalnu (npr. korienjem elektrogeneratora, zamajca, hidrostatikog sistema itd.), da bi potom
ponovo bila stavljena na raspolaganje pri sledeem ubrzavanju vozila. Uzimajui u obzir da se svi
procesi konverzije energije iz jednog oblika u drugi odvijaju uz odreene gubitke, kinetiku energiju
nije mogue u potpunosti skladititi i u punom iznosu ponovo iskoristiti. Realne vrednosti stepena
korisnosti rekuperacije imaju red veliine REK ~ 0,511 (prema: [Guzella / Sciaretta]).
Energija potrebna za savladavanje otpora vazduha:
T
EW =
1
c W A v 3 dt
2
0
Kada se brzina menja u toku vremena, moe se napisati [Mitschke]:

v(t) = v + v(t) , gde je:
v srednja vrednost brzine
11
ak i kada ne bi postojali gubici pri konverziji energije iz jednog oblika u drugi, ne bi bilo mogue kinetiku energiju u
celokupnom iznosu prevesti u potencijalnu, jer se na reimu koenja otpori kotrljanja i vazduha savlauju na raun
kinetike energije, to dovodi do disipacije tj. gubitka jednog njenog dela
45
v(t) trenutna vrednost odstupanja brzine od srednje vrednosti
Uz pretpostavku simetrine raspodele odstupanja brzina oko srednje vrednosti, vai:

v = v 3 = 0
Pri tome je: v 2 = 2 standardno odstupanje

Sreivanjem se dobija:
EW =
1
3 2
c W A v 2 1 + 2
2
v
Odavde sledi vaan zakljuak da fluktuacija brzine oko srednje vrednosti v poveava potrebnu energiju
za savladavanje otpora vazduha, dakle potronja goriva usled otpora vazduha za istu prosenu brzinu
raste kada brzina intenzivnije varira tokom vremena.
SPECIFINA EFEKTIVNA POTRONJA GORIVA
Specifina efektivna potronja goriva gE predstavlja koliinu goriva potroenog po jedinici energije
koju motor proizvede, iskazanu kroz masu potroenog goriva. Jedinica u kojoj se ova veliina iskazuje
je g/kWh (ili kg/kWh). Ovde je za jedinicu energije uzet kWh, to nije standardna jedinica za energiju
ali se u tehnici esto koristi12. Ako se pri reimu na kom motor odaje efektivnu snagu PE [kW],
merenjem utvrdi asovna potronja goriva Gh [g/h], tada na tom reimu specifina efektivna potronja
goriva iznosi:
gE =
Gh g
,
PE kW h
Spoljna karakt.
gE = gE1 = const
gE = gE2 = const
gE = gE3 = const
gE = gE4 = const
gE = gE5 = const
gE = gE6 = const
M (Nm)
Tekua parc.
karakteristika
MA
A
gE1 > gE2 > gE3 > ...
Tekua karakt. otpora

nA
Slika 32.
n(o/min)
koljkasti dijagram
Specifina efektivna potronja moe biti prikazana preko svoje brzinske karakteristike, tj. za konstantan
poloaj organa za regulaciju optereenja motora. U praksi je meutim, kada je u pitanju analiza
12
P=dE/dt dE=Pdt tj. energija = snaga vreme
46
potronje goriva za neko vozilo u posmatranim uslovima, od mnogo veeg znaaja tzv. koljkasti
dijagram, slika 32. Naziv potie od izgleda niza krivih koje povezuju take sa jednakom specifinom
efektivnom potronjom, gE1, gE2, gE3, itd. Na istom dijagramu prikazana je i spoljna karakteristika
obrtnog momenta. Motor moe, prelaskom na parcijalne karakteristike, da radi na bilo kojoj radnoj
taki koja se nalazi ispod spoljne karakteristike. Za odreivanje specifine ukupne potronje goriva
potrebno je poznavati radni reim motora, odnosno broj obrtaja na kom motor radi i obrtni moment koji
odaje. Za upotrebu dijagrama vano je ne gubiti iz vida da su na njegovim osama vrednosti za moment
i broj obrtaja, a ne za specifinu efektivnu potronju. Jedna kriva konstantne specifine potronje
povezuje sve parove vrednosti momenta i broja obrtaja za koje je ova potronja jednaka, a koliko ona
iznosi, po pravilu stoji naznaeno uz samu krivu. Pretpostavimo da se reim motora nalazi u taki A,
slika 32, tj. M = MA, n = nA.
U posmatranom sluaju kroz radnu taku A ne prolazi ni jedna od krivih gE = const, ve se ona nalazi
izmeu krivih gE = gE4 i gE = gE5. U takvom sluaju, u praksi je najee dovoljno procenom odrediti
vrednost gE, to meusobni poloaj krivih najee omoguava. U sluaju zahteva za veom tanou
oitavanja, moe se, prema potrebi, primeniti postupak interpolacije.
Kada je oitavanjem odreena vrednost za specifinu efektivnu potronju goriva u taki A, tj. gEA,
potrebno je, da bi se odredila potronja goriva na sat, izraunati snagu koju motor odaje u radnoj
taki A:
PA =
MA nA
9554
Sada se moe izraunati asovna potronja goriva pri radu motora u taki A:
GhA = gEAPA [g/h]
Iz asovne potronje se dalje, prema potrebi, lako moe izraunati potronja u jedinicama zapremine po
jedinici preenog puta (npr., kako je uobiajeno, u l/100km), koristei podatke o brzini kretanja (km/h)
i specifinoj masi goriva (kg/m3).
OPTIMALAN IZBOR RADNOG REIMA MOTORA SA ASPEKTA POTRONJE GORIVA
(UTICAJ PRENOSNOG ODNOSA)
Reim kretanja vozila definisan je trenutnim parom vrednosti obimne sile na toku FO i brzine kretanja
v, npr. FO = FO1 i v = v1. Potrebna snaga na toku tada je:
PT = FO1v1.
Potrebna snaga motora iznosi:
P=
PT
TR
Poto je P =
Mn =
M n
, bie:
9554
FO 1 v1
= const jednaina hiperbole u dijagramu M-n
9554 TR
Posmatrani reim kretanja (v1, FO1) moe se, dakle, realizovati na bilo kom reimu motora koji lei na
ovako definisanoj hiperboli (tzv. hiperbola konstantne snage), slika 33. Ako brzina i obimna sila
47
promene vrednosti (npr. na v2, FO2 ili v3, FO3) promenie se i poloaj hiperbole konstantne snage u
dijagramu.
Mn =
FO 2 v 2
9554 TR
Mn =
FO 1 v1
9554 TR
Mn =
FO 3 v 3
9554 TR
M (Nm)
MA
MB
A
B
C
MC
n (o/min)
nA
nB
nC
Slika 33. Hiperbole konstantne snage
Hiperbola konstantne snage pokazuje da jedan reim kretanja vozila (jedan par vrednosti FO, v) moe
da bude realizovan na svim reimima motora za koje je MnTR/9554 = FOv odnosno koje lee na
hiperboli Mn=9554 FOv/TR. Konkretan radni reim motora odnosno vrednosti za M i n definisane su
prenosnim odnosom transmisije. Promenom prenosnog odnosa transmisije pri nepromenjenom reimu
kretanja vozila, radni reim motora e se promeniti tako da nova radna taka mora ostati na istoj
hiperboli konstantne snage. Primeri za ovo su radne take A, B i C, slika 33. Na datom primeru,
oigledno je da e sa aspekta minimizacije potronje goriva radni reim motora u taki A biti
najpovoljniji, a u taki C najmanje povoljan (gE1 > gE2 > gE3 > ..., slika 32).
48
Realizacija uzdune sile izmeu toka i podloge
5. REALIZACIJA UZDUNE SILE IZMEU TOKA I PODLOGE

5.1 Uvod
U prethodnom poglavlju razmatrana je raspoloiva vuna sila na toku sa aspekta kapaciteta
pogonskog motora i svojstava prenoenja snage na pogonske tokove. Pri tome se vuna sila javlja kao
reakcija izmeu toka i podloge u uzdunom pravcu, koja se javlja usled soptavanja pogonskog
momenta MT toku. Sa druge strane, karakteristike kontakta izmeu toka i podloge definiu granice u
realizaciji ove sile, odnosno u okviru datih uslova uvek postoji neka granina, maksimalna vrednost
obimne sile koju nije mogue prekoraiti. Parametri koji definiu uslove kontakta tj. prijanjanja izmeu
toka i podloge, kao i uticaj spoljnih uslova na njihove vrednosti, bie razmatrani u nastavku.
Prethodno treba napomenuti da se razmatranja vezana za realizaciju uzdune sile izmeu toka i
podloge odnose kako na sluaj pogonskog, tako i na sluaj koenog toka.
USLOV KOTRLJANJA TOKA
Pretpostavimo da izmeu toka i podloge sa kojom je u kontaktu ne postoji trenje, tj. da se pri bilo
kakvim spoljnim dejstvima ne moe pojaviti tangencijalna reakcija izmeu toka i podloge. U takvim
uslovima, u sluaju da se toku koji miruje saopti pogonski moment MT, ne bi postojalo nikakvo
dejstvo koje bi izazvalo translatorno ubrzanje toka, pa bi se toak, dobivi ugaono ubrzanje usled
dejstva momenta, obrtao u mestu, proklizavajui u odnosu na podlogu. Ukoliko bi se nepogonskom
toku koji miruje saoptila sila u pravcu kretanja, ne bi postojalo nikakvo dejstvo koje bi toku
saoptilo ugaonu brzinu, pa bi u tom sluaju toak translatorno klizao po podlozi. Oigledno, da bi
toak uopte mogao da se dovede u svoje "prirodno" stanje ravanskog kretanja tj. kotrljanja po podlozi,
neophodan uslov je mogunost realizacije tangencijalne tj. uzdune sile izmeu toka i podloge (slika
34), odnosno postojanje sile trenja tj. prijanjanja. Iz razloga koji e biti detaljno obrazloeni u nastavku,
u problematici kontakta pneumatika i podloge se umesto pojma "trenje" koristi termin "PRIJANJANJE".
Aktivno
dejstvo
Slika 34.
Tangencijalna reakcija podloge uslov kotrljanja toka
ANALOGIJA KLIZANJA KRUTOG TELA I POJAVE KLIZANJA TOKA PRI KOTRLJANJU
Mehanizam kotrljanja toka sa ili bez klizanja mogue je uproeno razmatrati prema analogiji sa
kulonovim trenjem, slika 35. Pri tome se pretpostavlja da toak predstavlja kruto telo. Na levom delu
slike prikazano je kruto telo na koje deluje aktivna sila FX. Za neku ogranienu vrednost sile FX, javie
se usled trenja reakcija podloge FT, tako da je FT = FX, odnosno sile su u ravnotei i telo ostaje u
mirovanju. Pri daljem (ogranienom!) poveavanju sile FX, doi e do odgovarajueg porasta FT i sile
e ostati u ravnotei. Specifinost sile trenja, meutim, ogleda se u tome to, pri daljem porastu sile FX,
sila FT u jednom momentu dostie svoju maksimalnu vrednost FTMAX, preko koje nije mogu dalji
porast. Veliin FTMAX odreena je vertkalnom silom koja telo pritiska uz podlogu (G) i koeficijentom
trenja : FTMAX = G. Kada sila FX prekorai ovu vrednost, dalji porast sile FT nije mogu, naruava se
ravnotea i poinje klizanje tela u pravcu dejstva FX. U sluaju toka na desnom delu slike, dejstvo
pogonskog momenta M moe se zameniti dejstvom sile FX koja deluje na segment toka u kontaktu sa
49
podlogom, kao to je oznaeno na silci. Sila FX proporcionalna je mometu M, tako da e za neku

ogranienu veliinu ovog dejstva ostati FT < FTMAX, usled ega e se toak (koji ovde posmatramo kao
kruto telo) pod dejstvom momenta M kotrljati po podlozi bez proklizavanja, odnosno relativna
brzina take kontakta toka i podloge ostaje vr = 0. Smer dejstva sile FT, oigledno, odreen je time to
se ona suprotstavlja klizanju toka u odnosu na podlogu. Poveavanjem momenta M, sila FT raste, dok
za odgovarajuu vrednost M ne dostigne svoju maksimalnu vrednost FTMAX. Ako se moment i
dalje bude poveavao, sila FT ne moe dalje da raste, pa dolazi do poveanja ugaone brzine toka,
usled koje poinje relativno lizanje kontaktnog segmenta u odnosu na podlogu, tj. vr 0.
M
G
G
FT
Slika 35.
FX
FT
FX
Analogija prijanjanja pneumatika i kulonovog trenja: M i FX aktivno spoljno dejstvo;

G vertikalno optereenje; FT tangencijalna reakcija podloge
5.2 Prijanjanje gume na vrstoj podlozi

Kulonovo trenje u klasinoj mehanici predstavlja uproen matematiki model, ija primena daje
rezultate zadovoljavajue tanosti kada se primenjuje na kruta tela tj. na nedeformabilne materijale.
Mehanizam prijanjanja izmeu gume i vrste podloge je, pre svega zbog izraene deformabilnosti
gume, kompleksniji i zahteva drugaiji pristup, odnosno model Kulonovog trenja ne vai za gumu.
POJAM PRIJANJANJA (ADHEZIJE) I TERMINOLOGIJA
Analogno sa fenomenom trenja, prijanjanje izmeu gume i vrste podloge se moe okarakterisati kao
mera jaine kontakta izmeu gume i podloge u horizontalnom pravcu, pod dejstvom kontaktnog
pritiska izazvanog silom koja pritiska gumu uz podlogu, odnosno mera suprotstavljanja klizanju
gumenog objekta po podlozi. Pri ovim razmatranjima uopteno se misli na gumu kao materijal. U
sluaju automobilskog toka, prijanjanje, dakle, predstavlja meru mogunosti za realizaciju
tangencijalne reakcije izmeu pneumatika i podloge, odnosno meru suprotstavljanja proklizavanju
toka. S obzirom na to da je deo toka koji je u kontaktu sa podlogom sainjen od gume, od interesa je
razmatranje mehanizma prijanjanja gume na vrstoj podlozi.
Dat je ematski prikaz gumenog tela koje se nalazi u kontaktu sa podlogom pod dejstvom vertikalnog
optereenja G, slika 36. Pod dejstvom sile G, zbog deformabilnosti gume, dolazi do njene deformacije i
zklinjavanja u mikroneravnine. Na gumu deluje sila FX, koja tei da izazove njeno klizanje po podlozi.
Prijanjanje gume, kojim se ona suprotstavlja klizanju pod dejstvom sile FX zasniva se na dejstvu dva
razliita mehanizma. To su:
adhezija u uem, fizikom smislu, koja predstavlja SILU PRIVLAENJA MOLEKULA

RAZLIITIH MATERIJALA (latinski: Adhaesio prijanjanje, privlanost), za koju e u
daljem tekstu biti korien termin molekularna adhezija, i
deformacija i zaklinjavanje gume u mikroneravnine podloge tzv. histerezisna komponenta

adhezije, ili, skraeno, samo histerezis.
50
Kao sinonim za pojam prijanjanje, u literaturi iz oblasti dinamike vozila esto se koristi termin
adhezija. Da bi se izbegla zabuna, u daljem tekstu e, prema prethodno iznetom, biti usvojena
sledea terminologija:
PRIJANJANJE = MERA KONTAKTA GUME I PODLOGE U HORIZONTALNOM PRAVCU
PRIJANJANJE = MOLEKULARNA ADHEZIJA + HISTEREZIS
G
FX GUMA
Detalj "A"
Mikroneravnine podloge
PODLOGA
Slika 36.
Gumeno telo na tvrdoj podlozi: G sila koja pritiska telo uz podlogu, FX sila koja tei
da izazove klizanje
MEHANIZAM PRIJANJANJA
1. Dejstvo molekularne adhezije
Sile molekularne adhezije
GUMA
Detalj "A",
uvelian prikaz
FX
PODLOGA
Slika 37.
Dejstvo molekularne adhezije
Molekularna adhezija, kao to je reeno, predstavlja silu meusobnog privlaenja molekula razliitih
materijala, koji se nalaze u kontaktu pod dejstvom odreenog kontaktnog pritiska. Poto se intenzitet
molekularne adhezije izraava za jedininu povrinu (N/m2), rezultujua tangencijalna sila izraunava
se kao proizvod ove veliine i ukupne povrine kontakta gume i podloge:
SILA MOLEKULARNE ADHEZIJE = SMICAJNI NAPON UKUPNA POVRINA KONTAKTA
Kada se guma nalazi na suvoj podlozi, molekularna adhezija predstavlja dominantnu komponentu
suprotstavljanja gume klizanju. Vano svojstvo molekularne adhezije je to da je njeno dejstvo vee za
nie vrednosti kontaktnog pritiska. Sa porastom kontaktnog pritiska, dejstvo molekularne adhezije se
smanjuje. Veoma vaan zakljuak je da dejstvo sile molekularne adhezije, dakle, za razliku od sile
Kulonovog trenja, raste sa porastom kontaktne povrine, jer:
a) intenziet sile je proporcionalan ukupnoj povrini kontakta, i
51
b) sa poveanjem kontaktne povrine, za isto vertikalno optereenje, opada kontaktni pritisak, to

uslovljava porast molekularne adhezije.
Pri naruavanju ravnotee odnosno pojavi klizanja, dolazi do znaajnog smanjenja dejstva molekularne
adhezije. Prijanjanje je pri proklizavanju zbog toga manje nego pri relativnom mirovanju, i zavisi od
relativne brzine klizanja.
2. Dejstvo histerezisa
Raspored sila deformacije
GUMA
Detalj "A",
uvelian prikaz
FX
PODLOGA
Slika 38.
Dejstvo histerezisa
Slino kao kod pojave otpora kotrljanja pneumatika, suprotstavljanje klizanju usled histerezisa se
zasniva na unutranjem trenju materijala gume, odakle i potie naziv. Naime, pri vertikalnom pritisku
gume uz neravnu podlogu, usled njenog izraenog deformisanja dolazi do zaklinjavanja gume u
mikroprofil podloge (slika 36). Prilikom spoljnog dejstva koje tei da izazove klizanje, sile na
nailaznom delu su zbog dejstva histerezisa vee nego sile na silaznom13. Ova razlika uzrokuje
rezultujuu silu koja se po svom smeru protivi klizanju tela po podlozi.
HISTEREZIS = SUMA OTPORA NA SVIM NERAVNINAMA UNUTAR KONTAKTA
Broj neravnina proporcionalan je veliini povrine kontakta izmeu gume i podloge. S obzirom na
kumulativni efekat (ukupna sila jednaka je ziru komponenata na pojedinanim neravninama), sa ovog
aspekta poveanje povrine ima kao i kod molekularne adhezije efekat poveanja rezultujue sile.
Meutim, jednoznaan zakljuak o poveanju histerezisne komponente prijanjanja sa poveanjem
kontaktne povrine nije mogue doneti, jer se dejstvo ove komponente, za razliku od molekularne
adhezije, poveava pri porastu kontaktnog pritiska. Zbog toga, kada se za isto vertikalno optereenje
povrina kontakta smanji, poveava se kontaktni pritisak, a time i histerezis.
Kada se guma nalazi na vlanoj podlozi, molekuli vode izmeu gume i podloge spreavaju dejstvo
molekularne adhezije, tako da u toj situaciji histerezisna komponenta tj. deformacija i zaklinjavanje
gume u mikroneravnine ima dominantnu ulogu u ostvarivanju prijanjanja odnosno spreavanju
pojave klizanja.
FAKTORI KOJI UTIU NA PRIJANJANJE
Prijanjanje je sloen fiziki fenomen na koji utiu brojni faktori, pre svega:
13
vrsta i stanje podloge, prisustvo vlage i primesa
Uporediti sa objanjenjem o otporu histerezisa pri kotrljanju toka, poglavlje 2.5
52
konstruktivne karakteristike pneumatika

smea materijal i dezen (ara) gazeeg sloja pneumatika
vertikalno optereenje toka
relativna brzina klizanja i brzina kretanja vozila
kontaktni pritisak i njegova raspodela
temperatura pneumatika i podloge
itd.
5.3 Koeficijent prijanjanja pneumatika

Kada se toku saopti pogonski (MT) ili koni (MK) moment, kao reakcija izmeu toka i podloge
javlja se vuna sila XT ili sila koenja XK (poglavlje 2.5):
XT =
Pogonski toak
MT
FfT = FO FfT
rD
XK =
MT
= FO obimna (vuna) sila toka
rD
Koeni toak
MK
+ FfT = FK + FfT
rD
MK
= FK kona sila toka
rD
Osnos izmeu stvarne, realizovane tangencijalne reakcije toka XT ili XK, i njegovog vertikalnog
optereenja GT, naziva se KOEFICIJENT PRIJANJANJA, :
=
XT
pogonski toak
GT
XK
koeni toak
GT
Koeficijent prijanjanja, dakle, predstavlja meru iskorienja raspoloive vertikalne sile za realizaciju
sila vue tj. koenja. Zbog uproenja, esto se usvaja:
FO
F
, odnosno K
GT
GT
Realizacija sila vue odnosno koenja na automobilskom toku, kog odlikuje velika elastinost,
nerazdvojivo je povezana sa pojavom klizanja toka. Koeficijent prijanjanja menja se sa klizanjem,
zbog ega je ovu pojavu potrebno posebno razmotriti.
5.4 Klizanje toka

Pod klizanjem se podrazumevaju sve pojave koje dovode do toga da je, pri kotrljanju toka po ravnoj
podlozi, njegova translatorna brzina v razliita od teorijske koja odgovara datoj ugaonoj brzini toka
T i dinamikom radijusu rD [Simi]:
v = rDT kotrljanje bez klizanja
v rDT postoji klizanje
Kada se u klasinoj mehanici razmatra kotrljanje krutog toka po krutoj podlozi (nema deformacije ->
dodir u taki!), tada je proces klizanja pri kotrljanju jednostavan za razumevanje, s obzirom na to da u
je ovom sluaju jedina manifestacija klizanja relativna brzina u taki kontakta toka i podloge. Kod
53
realnog toka drumskog vozila, usled znatne radijalne i tangencijalne elastinosti pneumatika, pojava
klizanja ima sloeniji karakter. Klizanje tada ima dva uzroka:
tangencijalna deformacija pneumatika, i
proklizavanje kontaktne povrine.
Kada se pneumatiku saopti pogonski ili koni moment, tada je njegovo kotrljanje praeno ugaonim
klizanjem, odnosno stvarna translatorna brzina kretanja pneumatika v (to je ujedno i brzina kojom se
kree vozilo) odstupa u odnosu na teorijsku translatornu brzinu koju bi dati toak imao pri kotrljanju
bez klizanja ugaonom brzinom T (vTeor = rDT). Pri ogranienim vrednostima pogonskog odnosno
konog momenta, pojava odstupanja teorijske i stvarne brzine potie pre svega od tangencijalne
deformacije, odnosno dolazi do elastinog klizanja.
Ova pojava se, za pogonski toak, moe objasniti na sledei nain: pri dovoenju pogonskog momenta
MT, usled tangencijalne elastinosti toka, dolazi do njegove ugaone deformacije, tj. do zakretanja za
odreeni ugao , slika 39. Ovo se moe uporediti sa izduenjem elastine opruge kada na nju deluje
sila. S obzirom na to da kontaktna povrina prijanja uz podlogu, a preostali deo obima toka se usled
dejstva MT zakree za ugao , segmenti pneumatika ispred kontaktne povrine se pri toj ugaonoj
deformaciji sabijaju, dok se segmenti iza nje izduuju. S obzirom na to da se deformacijsko stanje
stalno menja, odnosno stalno se novi segmenti sabijaju i uvode u kontaktnu povrinu, a drugi je
naputaju i bivaju izloeni istezanju, sledi da se kontinualno jedan deo ugaonog hoda toka troi na
ove deformacije, usled ega dolazi do smanjnja obimne brzine u odnosu na ugaonu brzinu T kojom se
okree naplatak tj. kruti deo toka.
MT
NEDEFORMISANO
STANJE
SABIJANJE
SEGMENATA
Slika 39.
ISTEZANJE
SEGMENATA
Uproeni prikaz deformacije pod dejstvom pogonskog momenta MT
Pri poveavanju vrednosti momenta MT, poveava se i elastina ugaona deformacija, pa dolazi do
porasta elastinog klizanja. Pri nekoj vrednosti momenta MT, uslovi prijanjanja ne dozvoljavaju dalji
porast tangencijalne reakcije, tako da daljim poveavanjem MT dolazi do proklizavanja kontaktne
povrine.
Prema navedenom, kod POGONSKOG toka, stvarna translatorna brzina je neto manja od teorijske,
tj. toak se obre bre nego to odgovara translatornoj brzini. Ova pojava se definie kao pozitivno
klizanje. U graninom sluaju, pogonski toak se moe obrtati, a da vozilo miruje (v=0, T0), tj.
dolazi do potpunog proklizavanja toka .
U sluaju KOENOG toka opisani proces se odvija u obrnutom pravcu, to za posledicu ima to da je
stvarna translatorna brzina neto vea od teorijske, dakle toak se kree neto bre nego to odgovara
obimnoj brzini. Ovde je re o negativnom klizanju. Granina manifestacija ove situacije je poznata
54
kao blokiranje toka, odnosno toak se kree isto translatorno klizajui u odnosu na podlogu pri
kretanju vozila (v 0, T=0).
Realizacija tangencijalnih sila izmeu toka i podloge (vuna sila odnosno sila koenja) je, dakle,
nerazdvojiva od pojave ugaonog klizanja. Prema navedenim definicijama mogu se izvesti sledei izrazi
za klizanje:
POGONSKI TOAK: s =
KOENI TOAK: s =
rD T v
v
= 1
rD T
rD T
v rD T
r
= 1 D T
v
v
Ponekad se klizanje izraava i procentualno, mnoei gornje relacije sa 100%.

Oigledno je u pomenutim graninim sluajevima potpunog proklizavanja pogonskog odnosno
blokiranja koenog toka s = 1, ili 100%. U sluaju slobodnog toka, kod kojeg je v = rDT, klizanja
nema odnosno s = 0. Vrednosti klizanja pogonskog i koenog toka u eksploataciji iznose izmeu 0 i 1
(odnosno izmeu 0 i 100%).
S obzirom na to da ukupno klizanje toka s ima dva uzroka, elastinost toka i proklizacanje kontaktne
povrine, potrebno je uvesti terminologiju da bi se izbegla zabuna pri razmatranju ovih pojmova.
Terminologija:
UKUPNO KLIZANJE TOKA s = ELASTINA DEFORMACIJA TOKA + RELATIVNO

KLIZANJE ELEMENATA KONTAKTNE POVRINE
UKUPNO KLIZANJE TOKA s = KLIZANJE
ELASTINA DEFORMACIJA TOKA = DEFORMACIONO KLIZANJE
RELATIVNO KLIZANJE ELEMENATA KONTAKTNE POVRINE = PROKLIZAVANJE
Deformaciono klizanje je posledica elastine deformacije (uproeno: uvijanja oko ose toka) usled
dejstva pogonskog obrtnog momenta na toak.
Proklizavanje je posledica ogranienog prijanjanja izmeu tla i kontaktne povrine pneumatika ili
njenih pojedinih segmenata.
Klizanje toka je posledica kumulativnog efekta deformacionog klizanja i proklizavanja.
5.5 Zavisnost koeficijenta prijanjanja od klizanja

Prema definiciji u poglavlju 5.3, koeficijent prijanjanja za pogonski toak14 definisan je kao =
XT
,
GT
FO
. Kako je, prema prethodno navedenom, proces dovoenja pogonskog
GT
momenta nerazdvojiv od pojave klizanja toka, realizacija obimne sile a time i koeficijenta
odnosno, priblino:
14
Analogna razmatranja vae i za koeni toak
55
prijanjanja - zavisna je od klizanja toka. ematski je prikazan opti karakter zavisnosti koeficijenta
prijanjanja od klizanja, slika 40.
B: = MAX
A: granica linearnosti
C: s=100%, = s < MAX
s = s(MAX)
Obino: 1015%
Slika 40.
s
0
100%
Opti oblik zavisnosti koeficijenta prijanjanja od klizanja s
Prvi deo dijagrama, od 0 do take A, ima linearan tok. Pri porastu momenta na toku od 0 navie (a
samim tim i vune odnosno kone sile), dolazi do porasta ugaone deformacije, to dovodi do porasta
deformacionog klizanja. Zavisnost izmeu momenta na toku i deformacionog klizanja je priblino
MT
F
linearna. Poto je FO =
i = O , linearna zavisnost na ovom delu dijagrama vai i za vezu
rD
GT
klizanja i koeficijenta prijanjanja.
Kada se obrtni moment povea nakon take A, zavisnost prestaje da bude linearna, odnosno klizanje se
poveava izraenije u odnosu na pratei porast obimne sile FO tj. koeficijenta prijanjanja . Na ovom
delu, uz deformaciono klizanje, dolazi do poetka klizanja pojedinih segmenata kontaktne povrine
koje postaje tim intenzivnije to je moment na toku vei.
Pri dostizanju take B, obimna sila, dakle i koeficijent prijanjanja, dostie svoju maksimalnu vrednost
koju mu uslovi prijanjanja toka uz podlogu omoguavaju pri datom vertikalnom optereenju GT,
odnosno u taki B je = MAX.
Pri daljem poveavanju momenta na toku, dolazi do naruavanja uslova prijanjanja, jer dolazi do
proklizavanja cele kontaktne povrine, usled ega molekularna adhezija opada i obimna sila se
smanjuje. Zbog toga nakon take B dolazi do naglog porasta klizanja uz odreen stepen opadanja
obimne sile tj. koeficijenta prijanjanja. Pri dostizanju klizanja od 100%, vrednost koeficijenta adhezje
je na tom reimu manja od maksimalne, s < MAX.
VREDNOSTI KOEFICIJENTA PRIJANJANJA I OSNOVNI UTICAJNI FAKTORI
Na suvim asfaltnim i betonskim podlogama maksimalna vrednost koeficijenta prijanjanja iznosi:

MAX 0,81.
Uticaj brzine i vrste podloge
Na dijagramu (slika 41, [Gillespie]) je dat primer vrednosti za s , odnosno vrednosti koeficijenta
prijanjanja pri klizanju od 100%, u zavisnosti od brzine, za tri razliite vrste podloge (suva asfaltna,
vlana betonska i vlana asfaltna), gde se vidi da prijanjanje opada pri porastu brzine kretanja. Slinu
zavisnost od brzine ispoljava i maksimalni koeficijent prijanjanja MAX [Gillespie].
56
Slika 41.
Zavisnost vrednosti koeficijenta prijanjanja pri 100%-klizanju od brzine kretanja za tri

razliite podloge, primer
Orijentacione maksimalne vrednosti koeficijenta prijanjanja na nekim, ee zastupljenim, podlogama

iznose:
na dobrim i suvim asfaltnim i betonskim podlogama: MAX 0,8 1
na vlanim asfaltnim i betonskim podlogama: MAX 0,25 0,5 (0,75)
na snegom i ledom prekrivenim podlogama: MAX 0,1 0,15
Kod zaleenih podloga, najloiji uslovi prijanjanja javljaju se pri temperaturama blizu take
smrzavanja, jer pod dejstvom osovinskih optereenja dolazi do izdvajanja tene faze, to praktino ima
podmazujui efekat. Pri veoma niskim temperaturama (reda veliine -20C) dolazi do poboljanja
uslova prijanjanja na zaleenim podlogama (MAX 0,5 0,6) [Reimpell].
Uticaj vertikalnog optereenja
Pri poveavanju vertikalnog optereenja, dolazi do opadanja prijanjanja, odnosno, pri poveanju
vertikalnog optereenja, maksimalna vrednost obimne sile FOMAX koju je mogue realizovati sa aspekta
prijanjanja raste degresivno, slika 42.
Slika 42.
Degresivan porast maksimalne obimne sile pri poveanju vertikalnog optereenja
Uticaj pritiska u pneumatiku
Za svaki pneumatik, postoji neka optimalna vrednost pritiska koja omoguava najbolji kontakt gazee
povrine pneumatika sa podlogom. Kada su vrednosti pritiska ispod optimalne vrednosti, dolazi do
gubitka kontakta sredinjeg dela gazeeg sloja, a u suprotnom sluaju tj. pri pritiscima iznad
optimalnih gazea povrina poprima ispupen oblik i njeni boni segmenti ostvaruju loiji kontakt sa
podlogom. Na osnovu oblika krive (slika 43, prema [Puhn: How to Make Your Car Handle]) moe se
57
zakljuiti da je, sa stanovita prijanjanja, pritisak neto iznad optimalnog manje nepovoljan sluaj nego
pritisak ispod optimalnog.
Slika 43.
Kvalitativni oblik zavisnosti prijanjanja od pritiska u pneumatiku
AKVAPLANIRANJE
Akvaplaniranje predstavlja pojavu koja se moe javiti pri kretanju vozila na vlanoj podlozi, a
predstavlja formiranje sloja tenosti koji, u graninom sluaju, potpuno razdvaja gazeu povrinu
pneumatika od podloge. Sve horizontalne sile na gazeoj povrini tada potiu od viskoznog trenja u
vodenom sloju, to se u praksi moe smatrati potpunim gubitkom prijanjanja.
Slika 44.
v1
f1
l1
Z1
H1
Ff
l2
v2
H2
ematski prikaz pojave akvaplaniranja
Do pojave dolazi usled toga to se hidrostatiki pritisak tenosti suprotstavlja ostvarivanju kontakta
izmeu pneumatika i podloge. Pri kretanju vozila na vlanoj podlozi, usled vertikalnog optereenja
toka dolazi do savladavanja pritiska i istiskivanja vode, pri emu za njeno odvoenje slui dezen
(ara) pneumatika (slika 44 levo). U razmatranom reimu brzina vozila je v, a vertikalno optereenje
toka, G, prenosi se na podlogu izazivajui reakciju Z. Cela kontaktna povrina duine l je u kontaktu
sa podlogom.
Pri poveanju brzine kretanja vozila, raste koliina tenosti koju je u jedinici vremena potrebno izbaciti
iz kontaktne povrine. Porast inercijalnih sila tenosti do koga tom prilikom dolazi oteava istiskivanje,
tako da e pri nekoj brzini v1 doi do poetnog formiranja hidrodinamikog klina koji razdvaja
kontaktnu povrinu pneumatika od podloge, odnosno do poetnog gubitka kontakta (slika 44, u
sredini). Duina kontaktne povrine opada sa l na l1, deo vertikalne reakcije koji se prenosi preko vrste
podloge i stoji na raspolaganju za realizaciju prijanjanja opada i iznosi Z1 < Z, a deo H1 se prenosi
preko sloja tenosti, tako da je G = Z1 + H1.
Pri daljem poveanju brzine, duina hidrodinamikog klina raste, deo vertikalne reakcije Z koji se
prenosi preko vrste podloge opada (udeo H raste tako da je uvek G = Z + H), a usled toga se
pogoravaju uslovi prijanjanja. Kada brzina dostigne neku kritinu vrednost vKR = v2, hidrodinamiki
klin prekriva celu kontaktnu povrinu, H2 = G, Z2 = 0, tako da dolazi do gubitka prijanjanja. U tim
58
uslovima praktino vie nije mogua realizacija sila koenja i upravljanja, odnosno dolazi do potpunog
gubitka mogunosti vozaa da upravlja vozilom.
Na osnovu opisanog mehanizma, moe se zakljuiti da tendencija za akvaplaniranjem raste pri porastu
debljine vodenog sloja, kao i pri porastu brzine. Sa druge strane, povienje pritiska u pneumatiku
doprinosi smanjanju tendencije za pojaviom akvaplaniranja, jer izaziva porast kontaktnog pritiska
izmeu pneumatika i podloge, to za posledicu ima:
porast histerezisne komponente prijanjanja (deformacija i zaklinjavanje gume u mikroprofil

podloge), koja na vlanoj podlozi predstavlja dominantni mehanizam za ostvarivanje
prijanjanja, i
pospeivanje istiskivanja vode iz kontaktne povrine.
Za zavisnost izmeu kritine brzine pri kojoj dolazi do pojave akvaplaniranja vKR, i pritiska u
pneumatiku p, uspostavljena je sledea empirijska relacija, koja ukazuje na opisani karakter uticaja
povienja pritiska na umanjenje tendencije za akvaplaniranjem:
vKR = 6,34 p kritina brzina akvaplaniranja (empirijski)
Gornja relacija ukazuje na to da e se, pri povienju pritiska, pojava akvaplaniranja javiti tek pri neto
veim brzinama kretanja.
Na performanse pneumatika na vlanim podlogama veoma velik uticaj ima dezen gazeeg sloja. Sa
porastom razuenosti dezena dolazi do porasta lokalnih kontaktnih pritisaka raspoloivih za
istiskivanje tenosti, a na raspolaganju je i vei popreni presek za njeno odvoenje.
Akvaplaniranje do kog dolazi pri formiranju hidrodinamikog klina usled nemogunosti istiskivanja
vode naziva se dinamiko akvaplaniranje. Pri slaboj kii dolazi do formiranja "podmazujueg sloja" u
sadejstvu vode sa primesama na podlozi (praina, ulje...). Usled ove pojave, koja se naziva viskozno
akvaplaniranje [Jazar], moe doi do znatnog pogoranja prijanjanja i pri manjim brzinama kretanja.
59

1277379188SkriptaizDrumskihvozila Deoteorijakretanja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1277379188SkriptaizDrumskihvozila Deoteorijakretanja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Departman za mehanizaciju

Mr Boris Stoji, dipl. in. ma.

Novi Sad, jun 2010. radna verzija

PODELA DINAMIKE VOZILA I OBLASTI PROUAVANJA ........................................... 1

POLOAJ TEITA I OSOVINSKE REAKCIJE .................................................................. 2

Osovinske reakcije vozila u mirovanju na horizontalnoj podlozi..................................................... 3

2. OSNOVNI POJMOVI UZDUNE DINAMIKE VOZILA ....................................... 6

OBLASTI PROUAVANJA ................................................................................................... 6

MODEL VOZILA I PRETPOSTAVKE................................................................................... 6

VEZA SILE / MOMENTA I SNAGE ...................................................................................... 8

MEHANIKA KOTRLJANJA ELASTINOG TOKA PO KRUTOJ PODLOZI ................. 9

Dinamiki radijus toka .................................................................................................................... 9

3. OTPORI KRETANJA ...............................................................................................15

OTPOR KOTRLJANJA TOKA........................................................................................... 15

Faktori koji utiu na vrednost koeficijenta otpora kotrljanja.......................................................... 16

Aerodinamika drumskih vozila....................................................................................................... 18

OTPOR USPONA .................................................................................................................. 21

OTPOR INERCIJE ................................................................................................................. 21

OTPOR PRIKLJUNOG VOZILA ....................................................................................... 22

4. VUNO DINAMIKE PERFORMANSE DRUMSKIH VOZILA .....................23

Pojam raspoloive snage i momenta na toku ................................................................................ 23

PRENOENJE SNAGE NA POGONSKE TOKOVE ........................................................ 23

Osnovni elementi transmisije.......................................................................................................... 24

BRZINSKE KARAKTERISTIKE POGONSKIH MOTORA ............................................... 28

Pojam brzinske karakteristike ......................................................................................................... 29

VUNO-BRZINSKA KARAKTERISTIKA ......................................................................... 34

Idealna hiperbola vue .................................................................................................................... 35

ANALIZA VUNO-DINAMIKIH PERFORMANSI VOZILA......................................... 36

Maksimalna brzina kretanja vozila ................................................................................................. 36

POTRONJA GORIVA ......................................................................................................... 43

Energija potrebna za kretanje vozila............................................................................................... 44

5. REALIZACIJA UZDUNE SILE IZMEU TOKA I PODLOGE ......................49

Uslov kotrljanja toka ..................................................................................................................... 49

PRIJANJANJE GUME NA VRSTOJ PODLOZI................................................................ 50

Pojam prijanjanja (adhezije) i terminologija................................................................................... 50

KOEFICIJENT PRIJANJANJA PNEUMATIKA .............................................................. 53

KLIZANJE TOKA ............................................................................................................... 53

ZAVISNOST KOEFICIJENTA PRIJANJANJA OD KLIZANJA ........................................ 55

Vrednosti koeficijenta prijanjanja i osnovni uticajni faktori .......................................................... 56

Drumska vozila, deo: Teorija kretanja

teorija kretanja po tvrdim podlogama (drumska vozila), i

teorija kretanja po mekim podlogama (vanputna vozila)

1.1 Podela dinamike vozila i oblasti prouavanja

Slika 1. Mogua kretanja vozila

Drumska vozila, deo: Teorija kretanja

1.2 Poloaj teita i osovinske reakcije

Slika 3. Pravac dejstva osovinskih reakcija

Drumska vozila, deo: Teorija kretanja

OSOVINSKE REAKCIJE VOZILA U MIROVANJU NA HORIZONTALNOJ PODLOZI

Slika 4. Vozilo na podlozi sa uzdunim nagibom

Drumska vozila, deo: Teorija kretanja

Za = 0 dobijaju se prethodno izvedene relacije: G Z =

PROMENA POLOAJA TEITA PRI OPTEREIVANJU VOZILA

Drumska vozila, deo: Teorija kretanja

KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE NOSIVOSTI TERETNIH VOZILA

Drumska vozila, deo: Teorija kretanja

Osnovni pojmovi uzdune dinamike vozila

2. OSNOVNI POJMOVI UZDUNE DINAMIKE VOZILA

Bilans sila koje deluju na vozilo: potrebna i raspoloiva vuna sila

Vrste i karakteristike pogonskih agregata i koncepata

Prenos obrtnog momenta na pogonski toak

Realizacija vune / kone sile, klizanje i prijanjanje

Proklizavanje pogonskog, blokiranje koenog toka