Veliki rat u Velikom Bekereku

Istraivanja zrenjaninskog Istorijskog arhiva o zanimljivim odjecima poetka Prvog svetskog rata u
gradu u kojima su iveli Srbi, Maari i Nemci

Veliki Bekerek uoi Prvog svetskog rata

Zrenjanin Uoi Prvog svetskog rata Zrenjanin, tada Veliki Bekerek, bio je varoica na junom obodu Austrougarske
monarhije. Imao je status grada sa ureenim senatom, a bio je i sedite Torontalske upanije. Imao je za to vreme
odline saobraajne i druge veze sa svim veim centrima June Ugarske, a ubrzano se razvijao u svim ivotnim
sferama. Ono to je ovom podruju davalo posebnu dimenziju tokom Prvog svetskog rata je injenica da je ovde iveo
znaajan broj srpskog stanovnitva, zajedno sa Maarima i Nemcima. Istorijski arhiv u Zrenjaninu bavio se istraivanjima
odjeka prvih meseci rata u ovoj sredini. Rezultat ovih istraivanja je zbirka odabranih tekstova onovremene lokalne
tampe ije je izdavanje predvieno za septembar ove godine.
Mladi istoriar Filip Krmar objanjava da ova arhivska ustanova poseduje bogatu zbirku viejezine lokalne periodike,
koja se za ovu priliku istraivala. Najvie smo se bavili pisanjem maarskog Torontala i nemakog Vohenblata u
danima Sarajevskog atentata i drugoj polovini 1914. godine. Krmar naglaava da se u istraivanju nisu bavili srpskom
periodikom, jer nje te godine nije ni bilo: bila je potisnuta i zabranjena.
Idilina atmosfera privrednog i kulturnog zamaha krajem 19. i poetkom 20. veka bila je ipak, prividna, optereena
sukobom Maara i Srba u ranijem periodu. Ta pritajena podeljenost oivela je vie od pola veka nakon Revolucije 1848,
kada je Sarajevski atentat i definitivno razmestio dva naroda na suprotne strane istorije. Na vest o pucnjima Gavrila
Principa u austrijskog prestolonaslednika pripoveda Krmar , upanijske i gradske vlasti, privredni i prosvetni u kulturni
krugovi, verske zajednice i sami graani Velikog Bekereka zapoeli su utrkivanje u osudama tog, kako je navodila
tampa gnusnog i odvratnog zloina. Osuda atentata pretvorila se u lavinu antisrpskog sentimenta: irom Monarhije
organizovane su demonstracije koje su pozivale na rat sa Srbijom.
Pored Bea, poseban revolt ispoljen je u Zagrebu, a i u Velikom Bekereku je dolo do ratnih protesta. Torontal od 1.
jula 1914. prenosi parole uzvikivane na zagrebakim demonstracijama: Dole srpske ubice, dole Srbija, dole kralj Petar.
Antisrpsko raspoloenje brzo se irilo, a mase su hukane na rat. Po hramovima svih veroispovesti najpre su se
odravali pomeni stradalom Francu Ferdinandu i njegovoj supruzi, a onda su, kada je rat poeo, odravana
bogosluenja u slavu austrougarske vojske i oruja. Uzimajui u obzir tadanju atmosferu, ne udi odluka srpskog
ivlja sa podruja June Ugarske, doneta etiri godine kasnije, o prisajedinjenju Srbiji, zakljuuje Krmar.
U ratu su se dogaaji nizali jedan za drugim, pa su neki, veoma interesantni, bili nepravedno preskoeni i preutani, a
oni privlae panju i sa dananje vremenske distance. To se naroito deavalo u srpskoj literaturi gde su velike pobede u
Prvom ratu zasenile sva druga deavanja. Tako se malo zna o razliitom dranju srpskog stanovnitva u Velikom

Bekereku na poetku rata i ta tema zasluuje posebna istraivanja. Srbi su meusobno bili podeljeni po pitanju odnosa
prema Sarajevskom atentatu. Jo je Milo Crnjanski primetio da su ubistvo prestolonaslednika odobravale nie klase i
omladina, a da su ga osuivali vii stalei buroazija i Crkva.
Tako je, na primer, advokat Milo orevi ispred zajednice velikobekerekih Srba na upanijskoj skuptini osudio
atentat i od njega se ogradio. Bekereka pivara poznatog industrijalca Lazara Dunerskog poetkom rata je preko
Crvenog krsta pomogla rat Austrougarske protiv Srbije sa velikodunih dve hiljade kruna, tada znaajne sume novca.
Temivarski vladika Georgije Leti pozivao je svoje sunarodnike na vernost austrougarskoj otadbini. A ipak, posle rata
nailo je vreme u kome su pomenuta trojica isticani kao primeri patriotskog dranja. tampa svedoi i da je srpski lekar
dr Aron Pei odlikovan od Austrougarske i posle rata je normalno iveo u Bekereku, kao ugledni zdravstveni radnik i
lan vie lokalnih udruenja sa istaknutim jugoslovenskim obelejem.
Listanje maarske i nemake periodike potvruje da je ratna propaganda vrlo brzo uzela maha. Novine su
preuveliavale austrougarske uspehe, a preutkivale neuspehe. ak je Torontal 30. jula 1914, na samom poetku rata,
objavio lanu vest da su Austrougari zauzeli Beograd. Vohenblat je tu vest ipak demantovao. Pisalo se da su prilikom
zauzimanja Beograda poetkom decembra 1914. Beograanke plakale i skandirale iveli Maari. Valjda se mislilo da
su ene plakale od sree.

Bufalo Bil meu Lalama

Cirkus uvenog amerikog junaka stigao je 6. jula 1906. godine i u Veliki Bekerek

Novinsko svedoanstvo se uva u Istorijskom arhivu u Zrenjaninu

Zrenjanin Junak amerikog Divljeg zapada Vilijam Frederik Kodi, poznatiji kao Bufalo Bil, pre vie od stotinu godina
boravio je u Zrenjaninu, tada Velikom Bekereku.
Ovaj nekadanji jaha potanske slube Poni ekspres, traga u amerikoj vojsci, plaeni borac protiv Indijanaca i
profesionalni lovac na bizone, veliku popularnost stekao je posle svojih stvarnih podviga. Blagodarei i za dananje

prilike zavidnom marketingu, uspeo je da unovi steenu slavu zahvaljujui reviji kaubojskih vetina pod nazivom Divlji
zapad. Ovaj svojevrsni putujui cirkus krstario je Evropom od 1884. do 1907. godine. Cirkus je 6. jula 1906. stigao u
Veliki Bekerek o emu svedoi plakatkoji je u Zrenjaninu bio izloen i u toku nedavno odrane manifestacije No
muzeja.
Istoriar Goran ivi iz Istorijskog arhiva u Zrenjaninu napominje da je sauvan novinski iseak o tom dogaaju. U to
vreme u Velikom Bekereku izlazilo je nekoliko listova, a pretpostavlja se da je lanak objavljen u Torontalu. Novine su
objavile priu o iskrcavanju Bufalovog cirkusa iz vagona na eleznikoj stanici, a autor teksta je bio impresioniran
vetinom i kauboja i poslunou konja koji su pored eleznike stanice formirali kolonu. Oni su potom prodefilovali kroz
varo, praeni mnotvom dece i znatieljnika.
U Arhivu postoji jo jedno svedoenje o tom dogaaju razglednica koju je poznatom knjievniku Todoru Manojloviu
poslao njegov brat Ivan. Todor je u to vreme studiraoprava u Temivaru, a brat ga obavetava da je u Bekereku bio
Bufalo i da ga je vredno pogledati. Preporuuje mu da uzme kartu od jedne forinte jer se odatle najbolje vidi.
. uki