VLADA

_______________________________________________________________________

OPTI PROTOKOL ZA ZATITU DECE

OD ZLOSTAVLjANjA I
ZANEMARIVANjA

_____________________________________________________________
Beograd, avgust 2005.

-1-

I. UVOD
Svi oblici nasilja, zlostavljanja, zloupotreba ili zanemarivanja dece, kojima se
ugroavaju ili naruavaju fiziki, psihiki i moralni integritet linosti deteta, predstavljaju
povredu jednog od osnovnih prava deteta sadranih u Konvenciji Ujedinjenih nacija o
pravima deteta (u daljem tekstu: Konvencija), a to je pravo na ivot, opstanak i razvoj.
Donoenjem Zakona o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta
(Slubeni list SFRJ dodatak: Meunarodni ugovori, broj 15/90 i Slubeni list SRJ
dodatak: Meunarodni ugovori, br. 4/96 i 2/97) drava se obavezala da preduzme mere za
spreavanje i da obezbedi zatitu deteta od svih oblika nasilja u porodici, institucijama i
iroj drutvenoj sredini.
Odredbe Konvencije odnose se na zatitu deteta od:

fizikog i mentalnog nasilja, zloupotrebe i zanemarivanja (lan 19);

svih oblika seksualnog iskoriavanja i seksualnog zlostavljanja

otmice i trgovine decom (lan 35);

svih drugih oblika iskoriavanja ( eksploatacije) tetnih po bilo koji vid detetove

(lan 34);

dobrobiti ( lan 36);

nehumanih i poniavajuih postupaka i kanjavanja (lan 37).

Takoe, odredbom lana 39. Konvencije odreena je obaveza drave da obezbedi

mere podrke za fiziki i psihiki oporavak deteta rtve nasilja i njegovu socijalnu
reintegraciju.
Da bi se prava deteta na zatitu od zlostavljanja i zanemarivanja ostvarila,
neophodno je uspostavljanje sistema koji e delovati preventivno u smislu spreavanja
zlostavljanja i zanemarivanja dece i, istovremeno, omoguiti da se u situacijama
zlostavljanja i zanemarivanja pokrene brz i koordinisan postupak koji prekida
zlostavljanje, titi dete od daljeg zlostavljanja i zanemarivanja i obezbeuje odgovarajuu
intervenciju za oporavak i dalji bezbedan razvoj deteta.
S obzirom na to, da je spreavanje zlostavljanja i zanemarivanja i zatita deteta
sloen proces, neophodno je uspostavljanje dobre saradnje izmeu strunjaka iz svih
oblasti koji rade sa decom (zdravstvo, obrazovanje, socijalna zatita, policija, pravosue i
dr.). Da bi meusektorski pristup u zatiti dece dobro funkcionisao neophodno je da:

svi uesnici imaju jasnu predstavu o zajednikom cilju u procesu zatite deteta;

-2

dobro poznaju uloge svoga i osnovne uloge drugih sektora, kao i svoje
profesionalne obaveze u odnosu na te uloge pravila, ogranienja, naine
delovanja;

dobro poznaju naine razmene informacija i konsultacija unutar i izmeu sektora,

praene odgovarajuim pisanim dokumentima i povratnim informacijama.
To iz razloga, to dosadanja iskustva i istraivanja u naoj sredini ukazuju da su

glavne prepreke za efikasniju zatitu dece nedovoljno jasni koraci u procesu zatite deteta
kao i nejasne uloge meu uesnicima u tom procesu.
Nacionalnim planom akcije za decu, stratekim dokumentom koji je Vlada
Republike Srbije usvojila februara 2004. godine, definisana je opta politika zemlje
prema deci za period do 2015. godine. Ovim planom, utvren je kao jedan od specifinih
ciljeva, uspostavljanje efikasne, operativne, multisektorske mree za zatitu dece od
zlostavljanja, zanemarivanja, iskoriavanja i nasilja. Radi realizacije navedenog cilja
predviena je izrada Opteg protokola za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (u
daljem tekstu: Opti protokol).
Sa ciljem da se obezbedi nesmetano odvijanje i to vea efikasnost meusektorske
saradnje u procesu zaite dece, Nacionalnim planom akcije za decu predviena je i izrada
posebnih protokola postupanja u sluajevima sumnje na zlostavljanje i zanemarivanje
dece koji e se razvijati za pojedine sisteme (zdravstvo, obrazovanje, itd.), u skladu sa
osnovnim principima i smernicama iz Opteg protokola. Posebnim protokolima treba da
se urede interni postupci unutar sistema i unutar pojedinanih ustanova (npr. bolnica,
kolskih ustanova i dr.). Takoe, predviena je izrada, usvajanje i primena Posebnog
protokola za zatitu dece koja se nalaze u tzv. alternativnom staranju domovima za
decu bez roditeljskog staranja, za decu ometenu u razvoju i za decu sa poremeajima u
ponaanju.
U skladu sa Nacionalnim planom akcije za decu, Opti protokol treba da
doprinese poboljanju prijavljivanja i registrovanja svih vidova zloupotrebe i
zanemarivanja dece. Sve prijave o sumnji na zlostavljanje i zanemarivanje dece trebalo bi
da budu usmeravane ka centrima za socijalni rad koji treba da organizuju slubu za brzu
procenu/trijau primljenih prijava o sumnji na zlostavljanje i zanemarivanje deteta i za
odgovarajue intervencije.

-3Opti protokol treba da doprinese i razvoju i irenju mree multidisciplinarnih

timova za zatitu dece u lokalnoj zajednici, te primeni objedinjenog modela ovih timova
na optinskom nivou irom Republike Srbije. Ovakvim pristupom se eli istai da je
zatita deteta jedinstven proces, iako u njemu uestvuju razliiti sistemi, od kojih svaki
ima svoje posebnosti, koje treba poznavati i potovati.

-4-

II. OSNOVNI PRINCIPI I CILJEVI OPTEG PROTOKOLA I

POSEBNI PROTOKOLI
1. Osnovni principi Opteg protokola
U Opti protokol ugraeni su osnovni principi iz kojih proistiu svi lanovi
Konvencije, a koji su ugraeni i u Nacionalni plan akcije za decu. To su:
1. Pravo deteta na ivot, opstanak i razvoj;
2. Nediskriminacija;
3. Najbolji interes deteta;
4. Participacija deteta.
Opti protokol se odnosi na svu decu, bez diskriminacije, odnosno bez obzira na
porodini status, etniko poreklo i bilo koje druge socijalne ili individualne karakteristike
deteta (rasu, boju, pol, jezik, veroispovest, nacionalnost, mentalne, fizike ili druge
specifinosti deteta) i njegove porodice.
Opti protokol se odnosi na svu decu ija je dobrobit ugroena, odnosno decu u
neposrednoj ili ivotnoj opasnosti, decu koja su (dokazano ili pod sumnjom) rtve
zlostavljanja i zanemarivanja i decu za koju se smatra da su pod rizikom od zlostavljanja
i zanemarivanja.
Opti protokol se odnosi na decu u svim situacijama:

u porodici (biolokoj, hraniteljskoj, usvojiteljskoj);

van porodice, odnosno u ustanovama gde deca borave privremeno ili trajno
(kole, predkolske ustanove, letovalita, dnevni boravci, domovi za decu,
odnosno druge ustanove socijalne zatite i dr.).

Prevashodnost najboljeg interesa deteta podrazumeva da najbolji interes deteta

ima prednost nad interesom roditelja, odnosno staratelja, ustanove ili zajednice, u
situacijama kada se ovi interesi razlikuju od interesa deteta.
Participacija deteta obezbeuje se tako to deca treba da budu pitana, da dobiju
adekvatne informacije i mogunost da izraze svoje elje, stavove i miljenje o svim
pitanjima koja ih se tiu i u svim fazama procesa zatite i to na nain koji odgovara
njihovom uzrastu i razumevanju situacije.

-5-

2. Ciljevi Opteg protokola

Osnovni ciljevi Opteg protokola su:

unapreenje dobrobiti dece kroz spreavanje zlostavljanja i zanemarivanja;

obezbeenje da svi preduzeti postupci i odluke, tokom celog procesa, budu u

najboljem interesu deteta;

doprinos ostvarivanju ciljeva Nacionalnog plana akcije za decu i razvoju

Nacionalne strategije protiv zlostavljanja.

Specifini ciljevi Opteg protokola su:

informisanje strunjaka koji rade sa decom i za decu, kao i ire javnosti,

ukljuujui i decu, kako postupati u sluaju sumnje da je dete rtva zlostavljanja i
zanemarivanja ili to moe postati;

uspostavljanje saradnje meu strunjacima iz svih oblasti koja je neophodna da bi

se deca zatitila;

postizanje zajednikog nivoa razumevanja osnovnih principa i ciljeva zatite;

uspostavljanje efikasne i operativne procedure koja e osigurati da kada do

zlostavljanja i zanemarivanja doe postoji brz i koordinisan postupak koji titi
dete od daljeg zlostavljanja i zanemarivanja i obezbeuje odgovarajuu pomo
detetu i porodici.

3. Posebni protokoli
Za uspostavljanje efikasne, operativne, multiresorske mree za zatitu dece od
zlostavljanja i zanemarivanja neophodna je saradnja ministarstava u ijoj su nadlenosti
poslovi porodino-pravne i socijalne zatite, pravosua, unutranjih poslova, zdravlja i
obrazovanja. Koordinacijsku ulogu u procesu zatite prava dece ima Ministarstvo rada,
zapoljavanja i socijalne politike.
Radi osiguranja odrivog razvoja sistema zatite dece od zlostavljanja i
zanemarivanja potrebno je da se ustanove, druge organizacije i ostali koji se bave
pitanjima zatite prava dece i uopte, ljudskim pravima, u svom radu sa decom i
porodicama pridravaju osnovnih principa i ciljeva Opteg protokola.

-6U cilju ostvarivanja efikasne meusektorske saradnje potrebno je da ministarstva

prosvete i sporta, zdravlja, pravde, unutraljih poslova, rada, zapoljavanja i socijalne
politike:

posebnim protokolima detaljnije razrade interne postupke unutar svakog

pojedinog sistema, u skladu sa osnovnim principima i ciljevima Opteg
protokola;

u okviru svoje nadlenosti, preporue ustanovama i drugim organizacijama da

detaljnije razrade sopstveno postupanje radi bolje zatite dece od zlostavljanja
i zanemarivanja;

podstiu sistematsko obuavanje za primenu protokola zaposlenih u oblasti

prosvete, zdravstva, socijalne zatite, unutranjih poslova i pravosua;

podstiu sklapanje sporazuma o saradnji na lokalnom nivou izmeu ustanova i

drugih organizacija ija je saradnja neophodna za efikasno ostvarivanje i
sprovoenje zatite dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

4. Edukacija strunjaka za primenu protokola

Edukacija strunjaka iz razliitih oblasti treba da omogui da se razvije i odrava
specifina kompetencija strunjaka na planu zatite dece od zlostavljanja i
zanemarivanja, odnosno da se strunjaci osposobe da dobro razumeju pojavu i da
adekvatno postupaju i vode proces zatite dece od zlostavljanja i zanemarivanja.
Edukacija treba da bude kontinuirana i postepena i da ima razliite nivoe:

osnovna edukacija treba da obuhvati zaposlene (osoblje) u ustanovama i drugim

organizacijama koje se bave decom, kako bi stekli minimum znanja i vetina koje
su neophodne za prevenciju, prepoznavanje, procenu i reagovanje na zlostavljanje
i zanemarivanje dece i kako bi bili upoznati sa redosledom postupaka za zatitu
deteta sadranim u Optem protokolu, ukljuujui i saznanja o timu u njihovoj
ustanovi, odnosno osobama koje imaju vie specifinih znanja o ovoj
problematici, a koje mogu konsultovati u sluaju potrebe;

vii nivo edukacije treba da obuhvati strunjake (timove strunjaka) koji se

neposredno bave zatitom dece u pojedinim oblastima, a koji treba da im
obezbedi detaljno poznavanje postupaka u okviru procesa zatite deteta,

-7ukljuujui prepoznavanje, otkrivanje, prijavljivanje, istraivanje i dokazivanje

zlostavljanja, spremnost na specifine intervencije i prevenciju zlostavljanja i
zanemarivanja, te specifina znanja i vetine vezane za multisektorsku saradnju u
procesu zatite dece, to podrazumeva dobro poznavanje domena rada i
specifinih zadataka u okvirima svakog sistema, naine razmene informacija i
meusobne saradnje;

specijalizovana edukacija treba da obuhvati odreeni broj strunjaka u zdravstvu,

obrazovanju, socijalnoj zatiti, pravosuu i policiji, kako bi stekli specijalizovana
znanja i vetine potrebne za forenziki intervju, psihoterapijski tretman deteta i
porodice i dr.

III. DEFINICIJE ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA DECE

1. Opta definicija zloupotrebe deteta
Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizikog ili emocionalnog
zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i
komercijalnu ili drugu eksploataciju, to dovodi do stvarnog ili potencijalnog naruavanja
detetovog zdravlja, ugroavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji
ukljuuje odgovornost, poverenje ili mo.

-8-

2. Fiziko zlostavljanje
Fiziko zlostavljanje deteta je ono koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog
fizikog povreivanja deteta usled injenja ili neinjenja za koje se razumno moe
smatrati da spada u domen kontrole od strane roditelja ili osobe koja je u poloaju da ima
odgovornost, mo ili poverenje u odnosu na dete, pri emu treba praviti razliku izmeu
zlostavljanja i nenamerne ozlede, odnosno fizikih znakova i simptoma koji podraavaju
namerno ozleivanje ali su, ustvari, posledica ili su potpomognuti organskim stanjima od
kojih dete pati. Akti zlostavljanja mogu biti jednokratni ili vie puta ponavljani.
Primeri fizikog zlostavljanja su: udaranje, utiranje, treenje, davljenje, bacanje,
trovanje, paljenje, posipanje vruom vodom ili izlaganje deteta delovanju vrele pare i sl.
U fiziko zlostavljanje spada i namerno izazivanje simptoma bolesti kod deteta od strane
roditelja, staratelja ili druge odrasle osobe koja je odgovorna za dete (tzv. Munchausen
syndrome by proxy).

3. Seksualna zloupotreba
Seksualna zloupotreba deteta je ukljuivanje deteta u seksualnu aktivnost koju
ono ne shvata u potpunosti, sa kojom nije saglasno ili za koju nije razvojno doraslo i nije
u stanju da se sa njom saglasi, ili onu kojom se kre zakoni ili socijalni tabui drutva.
Seksualna zloupotreba deteta ispoljava se kao aktivnost izmeu deteta i odrasle
osobe ili drugog deteta koje se, zbog svog uzrasta ili razvoja, nalazi u poloaju koji mu
daje odgovornost, poverenje ili mo, gde aktivnost ima za cilj da prui uivanje ili
zadovolji potrebe druge osobe.
Seksualnom zloupotrebom deteta smatra se i:
-

navoenje ili primoravanje deteta na uee u seksualnim aktivnostima, bilo

da se radi o kontaktnim (npr. seksualni odnos, seksualno dodirivanje i sl.) ili
nekontaktnim (npr. izlaganje pogledu, egzibicionizam i sl.);

esksploatatorsko korienje deteta za prostituciju ili druge nezakonite

seksualne radnje.

Ne smatra se ponaanjem koje predstavlja seksualnu zloupotrebu istraivanje

sopstvenog tela koje odgovara uzrastu deteta kada se, posebno kod adolescenata, istrauje

-9sopstveno telo i seksualnost, koje ne podrazumeva aktivnost izmeu deteta i odrasle

osobe.

4. Emocionalna zloupotreba
Emocionalna zloupotreba obuhvata proputanje da se obezbedi razvojno
prikladna, podravajua sredina, ukljuujui i dostupnost primarne figure/ figure
privrenosti, kako bi dete moglo razviti stabilne emocionalne i socijalne sposobnosti koje
odgovaraju njegovom linom potencijalu. Emocionalna zloupotreba obuhvata i postupke
kojima se vri omalovaavanje, ocrnjivanje, okrivljavanje bez razloga, kojima se preti,
zastrauje, ograniava kretanje deteta, vri diskriminacija, ismejava ili se upranjavaju
drugi oblici nefizikog, neprijateljskog ili odbacujueg postupanja.
Emocionalna zloupotreba podrazumeva vezu izmeu primarnog pruaoca/ili
prualaca nege i deteta u kojoj se detetu nanosi stvarna teta, odnosno koja moe
potencijalno biti tetna po dete. Ovo obuhvata razvojno neprikladne, nedovoljne ili
nedosledne odnose sa detetom i ukljuuje: izlaganje zbunjujuim ili traumatskim
dogaajima i okolnostima (npr. porodinom nasilju), upotrebu deteta za ispunjavanje
psiholokih potreba pruaoca nege, aktivno potkupljivanje deteta, kao i proputanje da
se unapreuje detetova socijalna adaptacija (ukljuujui izolaciju).

5. Zanemarivanje i nemarno postupanje

Zanemarivanje predstavlja proputanje pruaoca nege - roditelja, odnosno druge
osobe koja je preuzela roditeljsku odgovornost ili obavezu da neguje dete ak i tokom
kraeg vremena (npr. bebisiter), da obezbedi razvoj deteta u svim oblastima: zdravlja,
obrazovanja, emocionalnog razvoja, ishrane, smetaja i bezbednih ivotnih uslova, a u
okviru razumno raspoloivih sredstava porodice ili pruaoca nege, to izaziva ili moe, sa
velikom verovatnoom, naruiti detetovo zdravlje ili fiziki, mentalni, duhovni, moralni
ili drutveni razvoj. Ovo obuhvata i propuste u obavljanju pravilnog nadzora i zatite
deteta od povreivanja u onolikoj meri u kojoj je to izvodljivo.

- 10 -

6. Eksploatacija
Komercijalna ili druga vrsta eksploatacije deteta odnosi se na korienje deteta
za rad ili za druge aktivnosti, a u korist drugih osoba. Ovo obuhvata rad dece i
prostituciju dece, kidnapovanje dece i/ili prodaju dece u svrhe radne ili seksualne
eksploatacije, eksploatatorsko korienje dece za pornografske predstave i materijale i dr.
Ove aktivnosti imaju za posledicu naruavanje detetovog fiziko ili mentalnog zdravlja,
obrazovanja, kao i moralnog, socijalnog i emocionalnog razvoja.
Definicije zlostavljanja i zanemarivanja deteta sadrane u Optem protokolu u
skladu su sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o spreavanju zloupotrebe dece u
Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u enevi, 1999. godine, koje je prihvatilo i
Meunarodno udruenje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u
dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003).

IV. PROCES ZATITE DETETA

U procesu zatite deteta od zlostavljanja i zanemarivanja treba da uestvuju
ustanove i pojedinci iz razliitih sistema (zdravstvo, obrazovanje, socijalna zatita,
policija, pravosue i dr.), svaki od njih u okviru svojih nadlenosti. Da bi se postigla
efikasna zatita i unapreenje dobrobiti deteta, potrebno je da meu njima postoji dobra
saradnja i jasno definisane uloge. U dijagramima, koji se nalaze u prilogu Opteg
protokola, navedene su uloge i postupci u procesu zatite dece od zlostavljanja i
zanemarivanja.
Ulogu koordinatora u procesu zatite dece trebalo bi da ima centar za socijalni
rad (u daljem tekstu: centar) koji je, u naem drutvu, osnovna sluba za zatitu dece i
koji, istovremeno, vri poslove organa starateljstva.
Posebnu panju potrebno je obratiti na:
1) prepoznavanje sluajeva zlostavljanja i/ili zanemarivanja;

- 11 2) prijavljivanje nadlenom organu, odnosno slubi;

3) procenu rizika, stanja i potreba deteta i porodice;
4) planiranje usluga i mera za zatitu deteta.

1. Prepoznavanje zlostavljanja i zanemarivanja deteta

1.1. Otkrivanje
Prvi korak u zatiti jeste otkrivanje zlostavljanja i zanemarivanja deteta, to je,
ujedno, i najosetljiviji deo tog procesa, od koga, u velikoj meri, zavisi dalji tok zatite
deteta.
Sve osobe koje su u neposrednom kontaktu sa decom su u situaciji da posumnjaju
na zlostavljanje i zanemarivanje deteta, a posebno osoblje zdravstvenih i obrazovnih
ustanova, porodinih savetovalita ili drugih organizacija koje se bave problemima
nasilja.
Zlostavljanje i zanemarivanje se najee otkriva na sledee naine:
a) prepoznavanjem znakova povrede na detetu ili ponaanja deteta i porodice koji
ukazuju na mogunost zlostavljanja/ zanemarivanja deteta.
Prilikom prepoznavanja da li se radi o zlostavljanju i zanemarivanju, potrebno je
sagledati sve postojee injenice i celokupnu situaciju deteta i detetove porodice, s
obzirom na to da ne postoje specifini znaci i simptomi na osnovu kojih se sa potpunom
sigurnou moe tvrditi da se radi o zlostavljanju/zanemarivanju deteta;
b) poveravanjem koje moe biti direktno - od strana samog deteta ili indirektno od strane drugih osoba koje imaju saznanje ili sumnju da je dete zlostavljano (roditelj ili
drugi lan porodice, komije, vrnjaci, nastavnici).
Zdravstveni radnici, kao i uitelji, nastavnici i svi drugi koji ostvaruju blizak
kontakt sa detetom i porodicom i dobro ih poznaju, mogu biti osoba od poverenja koju je
dete ili neka druga osoba odabrala da bi joj saoptila svoje strahove, tajne ili sumnje o
zlostavljanju. Kako je izabrana osoba kljuna osoba u fazi otkrivanja, potrebno je da zna
da prepozna signale i potrebe deteta, da ume da prui detetu kontinuiranu podrku,
sigurnost i ohrabrenje, a da se istovremeno aktivno angauje u pokretanju procesa zatite
deteta, tj. u prijavljivanju sumnje centru, a po potrebi i policiji i javnom tuilatvu.

- 12 -

1.2. Konsultacije
Neposredno po pojavi sumnje, poeljno je da strunjak koji je zabrinut za
dobrobit deteta izvri konsultacije unutar same slube sa svojim kolegama koje su
iskusnije ili su obuene za rad na zatiti od zlostavljanja i zanemarivanja, a, po
mogustvu, i sa svojim pretpostavljenim.
Proces konsultacija ne bi smeo da uspori ili odloi hitno zbrinjavanje povreda i
bolesti deteta ili preduzimanje mera hitne zatite deteta, ukoliko je takav postupak
indikovan.
U sluaju potrebe mogu se izvriti konsultacije sa drugim slubama za koje se
pretpostavlja da imaju saznanja o detetu i porodici (obrazovne, zdravstvene ili druge
ustanove, centar i dr.).
Cilj ovih konsultacija jeste da se prikupe dodatni podaci o detetu i porodici, da se
zajedniki proceni rizik od zlostavljanja/zanemarivanja deteta i da se postigne dogovor o
daljim koracima koji e se preduzeti. Ukoliko na nivou ustanove ne postoje uslovi za
ovakve konsultacije, ili se proceni da bi proces konsultacija mogao ugroziti interes deteta,
potrebno je bez odlaganja prijaviti sluaj najbliem centru.
1.3. Dokumentovanje stanja deteta i okolnosti zlostavljanja i zanemarivanja

deteta
Precizno beleenje podataka koji se odnose na identitet deteta, njegovih pratilaca,
navodnog poinioca zlostavljanja, kao i opisivanje stanja deteta, eventualnih povreda,
fotografisanje osoba, mesta i povreda, beleenje izjava deteta i/ili njegovih pratilaca o
okolnostima zlostavljanja i zanemarivanja su od ogromnog znaaja za proces zatite
deteta. Ta dokumentacija moe biti jedini pouzdan izvor informacija i dokaz o
zlostavljanju u daljem postupku zatite deteta.

2. Prijavljivanje sumnje na zlostavljanje/zanemarivanje deteta

Pravo i dunost svih dejih, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, ustanova

socijalne zatite, pravosudnih i drugih dravnih organa, udruenja i graana da obaveste

- 13 javnog tuioca ili organ starateljstva o razlozima za zatitu prava deteta, propisano je
odredbom lana 263. stav 3. Porodinog zakona (Slubeni glasnik RS, broj 18/05).
a) Prijavljivanje sumnje centru
Prijavljivanje sumnje centru na zlostavljanje/zanemarivanje deteta moe izvriti
pojedinac (graanin ili strunjak) ili ustanova koja je zabrinuta za dete. Prijava se moe
izvriti pismeno ili usmeno, ukljuujui i razgovor telefonom, ali, ukoliko usmenu
(telefonsku) prijavu izvri strunjak, preporuljivo je da usmenu prijavu proprati i
pismenom prijavom u roku od naredna 24 sata.
Kada strunjak prijavljuje sluaj centru, poeljno je da pre podnoenja prijave
prodiskutuje sa porodicom deteta svoju zabrinutost za dete, da zatrai potrebne
informacije od roditelja i da ih obavesti da e sluaj prijaviti centru. Meutim, ovaj
postupak treba sprovoditi samo u sluajevima kada takav razgovor nee poveati rizik od
povrede kod deteta odnosno ako nee ugroziti dalji postupak zatite deteta.
Prijava treba da sadri sve podatke o detetu i porodici koji su u tom momentu
poznati strunjaku, odnosno slubi koja vri prijavu, kao i razloge za sumnju na
zlostavljanje/zanemarivanje deteta.
Odlaganje prijavljivanja odnosno odluka da se zabrinutost za dobrobit deteta ne
prijavi centru mogla bi se doneti samo izuzetno, ukoliko u okviru ustanove postoji
organizovan i edukovan tim za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je,
nakon timskog razmatranja podataka o detetu i porodici, zakljuio da su istovremeno
ispunjeni sledei uslovi:
1) rizik od zlostavljanja/zanemarivanja deteta je nizak;
2) porodica deteta voljna je da sarauje i sposobna da se menja u pravcu bolje
zatite deteta;
3) ustanova ima kapaciteta da se bavi problemom deteta i porodice.
Odluku o odlaganju prijavljivanja sluaja ne bi trebalo, po pravilu, da donosi
pojedinac nego tim ustanove.
Sve sluajeve koji nisu prijavljeni centru preporuljivo je aktivno pratiti i rizike
od zlostavljanja/zanemarivanja ponovo procenjivati, odnosno odluke o neprijavljivanju
sluaja centru trebalo bi preispitivati u redovnim vremenskim intervalima.
Svi strunjaci, i nakon prijavljivanja sumnje na zlostavljanje i zanemarivanje,
treba aktivno da pomau nadlenim organima i slubama (centru, organu unutranjih

- 14 poslova, tuilatvu) u daljem procesu zatite deteta. Oni treba da se odazovu na poziv
centra i da se pripreme da uestvuju na sastanku na kom e se razmatrati situacija deteta i
donositi odluke o merama zatite i uslugama koje e se pruiti detetu i porodici. Trebalo
bi, takoe, da budu spremni da uestvuju i u sprovoenju plana zatite odnosno pruanju
usluga koje budu dogovorene.
Strunjaci mogu imati vrlo znaajnu ulogu u procesu psiholokog oporavka deteta
i prekidanju ciklusa nasilja. Zbog toga je vano da se poetni kontakt, ostvaren sa
detetom i porodicom u kriznoj situaciji, ne prekida ni nakon prijave sumnje centru, ve da
se odrava i neguje.

b) Prijavljivanje javnom tuilatvu, odnosno organu unutranjih poslova

Ako u radnji ili proputanju kojim su dovedeni u opasnost ivot ili zdravlje deteta
postoje elementi krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti, svako ko o tome
ima saznanja, bez obzira da li je re o graaninu ili strunjaku u ustanovi ili drugoj
organizaciji, prema odredbi lana 223. stav 1. Zakonika o krivinom postupku (Slubeni
list SRJ, br. 70/01, 68/02 i Slubeni glasnik RS, broj 58/04) treba krivino delo da
prijavi.
Svi dravni organi, organi teritorijalne autonomije ili organi lokalne samouprave,
javna preduzea i ustanove duni su da prijave krivina dela za koja se goni po slubenoj
dunosti, o kojima su obaveteni ili za njih saznaju na drugi nain. Pri tome e navesti
dokaze koji su im poznati i preduzee mere da bi se sauvali tragovi krivinog dela,
predmeti na kojima je, ili pomou kojih je uinjeno krivino delo i drugi dokazi.

3. Procena rizika, stanja i potreba deteta i porodice

U centru, po prijemu prijave, trebalo bi da se vri razmatranje prijave (trijana
procena) i procenjuje stanje, rizici i potrebe deteta i porodice (poetna procena).
3.1. Trijana/prijemna procena
Prijemni radnik (trijaer) u centru, posle razmatranja informacije iz prijave
odnosno zahteva, trebalo bi da proveri da li je sluaj bio ranije na evidenciji centra, posle
ega e doneti odluku da li e se nastaviti proces procene u centru ili e prijavu odnosno

- 15 zahtev uputiti drugim slubama. O razgovoru sa podnosiocem prijave trebalo bi da saini

slubenu beleku i da je, uz pisanu prijavu, priloi u postojei ili novootvoreni dosije
korisnika, ili u poseban registar prijava.
Razmatranje prijave (trijana procena) podrazumeva da prijemni radnik centra, na
osnovu razgovora sa podnosiocem prijave (strunjakom iz druge ustanove, roditeljem
deteta ili drugim licem) i drugih podataka koji su mu dostupni (prethodna evidencija u
centru, eventualna medicinska dokumentacija i sl.) donese odluku da li postoji sumnja na
zlostavljanje i/ili zanemarivanje, koliko je ona osnovana i da li jedno ili vie dece u
porodici ima potrebu za hitnom zatitom.
Kao rezultat trijane procene, podnosiocu prijave i prijemnom radniku centra
treba da bude jasno koji je sledei korak posle prijave i ko e ga preduzeti ili da nije
potrebno preduzimati nikakve dalje akcije.
Prijem i razmatranje prijave i provera postojeih informacija u centru, koji ne bi
trebalo da traju due od jednog radnog dana, mogu imati sledee ishode:
a) registrovanje prijave, bez otvaranja sluaja u centru, i, po potrebi, upuivanje
na druge slube u zajednici;
b) otvaranje sluaja u centru;
v) preduzimanje mera neodlone intervencije.
a) Registrovanje prijave bez otvaranja sluaja u centru
Prijemni radnik, koji tokom trijane procene utvrdi da podaci ne odgovaraju
kriterijumima za stanja i okolnosti u kojima centar preduzima mere za zatitu deteta i
prua usluge porodici i detetu, trebalo bi da podnosioca prijave uputi na druge nadlene
slube.
Iako se sluaj nee otvoriti u centru, prijemni radnik trebalo bi da napravi beleku
o razgovoru i prijavu da zavede u odgovarajui registar.
b) Otvaranje sluaja u centru
Osnovni kriterijum za donoenje odluke o otvaranju sluaja i daljoj proceni u
centru trebalo bi da bude postojanje podatka da je dolo do odreenog dogaaja ili
situacije koja odgovara strunim i zakonskim odreenjima zlostavljanja i zanemarivanja.
Nakon donoenja odluke o otvaranju sluaja odreuje se jedan od strunih radnika
centra za voditelja procene.

- 16 v) Neodlona intervencija
U odreenim sluajevima je ve u ovoj fazi rada potrebno preduzeti neodlone
intervencije za zatitu deteta, koje se odvijaju posle hitnog razmatranja strategije zatite
izmeu centra, organa unutranjih poslova i ukoliko je to potrebno, drugih slubi.
U svim sluajevima kada centar doe do saznanja da postoji sumnja da je prema
detetu uinjeno krivino delo, potrebno je da o tome to ranije obavesti javno tuilatvo i
organ unutranjih poslova. Potrebno je, takoe, da centar i organ unutranjih poslova
razmotre zajednike korake u ranoj fazi rada na sluaju i da usaglase postupke.
3.2. Poetna procena
Postupak poetne procene potrebno je da vodi struni radnik centra zaduen kao
voditelj procene, uz pomo strunog tima centra.
Poetna procena treba da odgovori na osnovna pitanja:

Da li je dete ugroeno?

Koji rizici po dete se mogu identifikovati na osnovu poetne procene?

Da li ima razumnog osnova za sumnju da postoji ozbiljna opasnost za oteenje

detetovog zdravlja i razvoja?

Koje usluge i mere zatite se mogu pruiti detetu i porodici/nenasilnom roditelju,

na osnovu dosadanjih podataka i zakljuaka poetne procene?
Procenjuje se da li je dete ugroeno nezavisno od toga da li je ugroenost nastala

usled zlostavljanja i zanemarivanja deteta, partnerskog sukoba u porodici, nepovoljnog

zdravstvenog, socijalnog ili materijalnog poloaja porodice ili drugih okolnosti koje dete
ometaju da dostigne adekvatan nivo zdravlja i razvoja bez intervencije socijalnih i drugih
slubi u zajednici.
Poetna procena trebalo bi da traje najdue sedam radnih dana, jer ona predstavlja
osnov za odreivanje smera rada sa detetom i porodicom radi pruanja adekvatnih i
uvremenjenih usluga.
Proces poetne procene obuhvata:

opservaciju i razgovor sa detetom (u skladu sa uzrastom i komunikacionim

sposobnostima deteta), sa roditeljima, lanovima porodice i drugim osobama koje
dobro poznaju situaciju deteta i porodice. Struni radnik treba rutinski da
postavlja pitanja o nasilju, naroito o partnerskom nasilju, odvojenim

- 17 intervjuisanjem rtve i nasilnika, potujui smernice za rad sa porodicama koje se

suoavaju sa partnerskim nasiljem;

prikupljanje i analiziranje relevantnih podataka od strunjaka drugih slubi sa

kojima su dete i porodica bili u kontaktu (zdravstvene, obrazovne, druge socijalne
ustanove, nevladine organizacije i slino);

procenu povreda koje su nanete detetu odnosno procenu rizika kome je dete
izloeno. Rizik se procenjuje kao nizak, umeren ili visok primenom odgovarajue
matrice za procenu rizika;

identifikovanje mera i usluga koje mogu biti upotrebljene da se dete zatiti u

porodici;

donoenje odluke da li je sluaj otvoren za dalje mere i usluge u centru ili se

upuuje na druge slube;

izvetavanje o rezultatima poetne procene.

Voditelj procene razmotrie sa lanovima strunog tima informacije prikupljene

tokom poetne procene, nakon ega e se doneti odluka o daljim postupcima.

Odluka nakon poetne procene moe biti da:
a) postoji potreba za zatitom deteta od zlostavljanja/zanemarivanja;
b) ne postoji potreba za zatitom deteta od zlostavljanja zanemarivanja,
ali dete i porodica imaju potrebe za drugim vidovima podrke i pomoi;
v) ne postoji potreba za zatitom deteta niti za drugim uslugama.
a) Postoji potreba za zatitom deteta od zlostavljanja/zanemarivanja
Ovakva odluka donosi se kada je dete pretrpelo povrede, fizike i mentalne, usled
zlostavljanja i zanemarivanja ili okolnosti sluaja ukazuju da je dete ugroeno i postoji
razuman povod da se veruje da moe doi do povreivanja tog deteta ili druge dece u
porodici, ukoliko ih ima. U tom sluaju centar preuzima dalju koordinaciju planiranja,
sprovoenje mera zatite i usluga i praenje deteta i porodice, ali uz saradnju sa svim
drugim slubama i odreuje strunog radnika iz centra koji e biti kljuna osoba za dete i
porodicu u daljem procesu zatite (voditelj sluaja). To moe biti ista osoba koja je bila
voditelj poetne procene, ali se moe odrediti i druga osoba iz centra, zavisno od
situacije.

- 18 b) Ne postoji potreba za zatitom deteta od zlostavljanja i zanemarivanja, ali dete i

porodica imaju potrebe za drugim vidovima podrke i pomoi
Ovakva odluka donosi se ako dete nije pretrpelo povredu niti postoji razuman
povod da se veruje da do povreivanja deteta/dece u porodici moe doi ali je stanje
deteta ili porodice takvo da je malo verovatno da e dete moi dostii optimalan nivo
zdravlja i razvoja ili e detetovo zdravlje i razvoj biti pogorani bez obezbeivanja
posebnih usluga raznih slubi zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih i drugih.
U tom sluaju, sa strunjacima drugih slubi potrebno je dogovoriti strategiju daljih
aktivnosti odnosno koja sluba e biti vodea u daljem procesu pruanja podrke i
pomoi detetu i porodici.
v) Ne postoji potreba za zatitom deteta niti za drugim uslugama
Sluaj se zatvara.
Nakon zavrene poetne procene, centar bi trebalo da obezbedi povratnu
informaciju podnosiocu prijave (osim u sluaju anonimnih prijava). Primeren rok za
dostavljanje odgovora podnosiocu ne bi trebalo da bude dui od 10 dana od dana
podnoenja prijave. Povratna informacija podrazumeva pisano obavetenje o preduzetim
merama i donetim odlukama u vezi sa okolnostima i situacijom koja je izazvala
zabrinutost za dete, uz potovanje privatnosti i poverljivosti podataka.
3.3 Konsultativni sastanak o strategiji procene i poetnih intervencija
U sluajevima u kojima je na osnovu dotadanjih saznanja i rezultata poetne
procene prisutna osnovana sumnja da su pruaoci nege ili druge osobe ozbiljno ugrozili,
ili se ponaaju na nain koji moe ozbiljno ugroziti dete, voditelj procene zakazuje
konsultativni sastanak izmeu centra, organa unutranjih poslova i drugih relevantnih
slubi (zdravstvene i dr.). Cilj konsultativnog sastanka treba da bude razmena informacija
i dogovor o zajednikoj strategiji procene, odnosno o sinhronizaciji rada slubi.
Sve prijave seksualnog i tekog fizikog zlostavljanja zahtevaju organizovanje
konsultativnog sastanka u ranoj fazi rada na sluaju.
Konsultativni sastanak moe se zakazati i pre isteka poetne procene, ukoliko to
okolnosti sluaja nalau.
Konsultativni sastanak neophodno je zakazati u sledeim situacijama:

- 19

kada je za osiguranje bezbednosti deteta neophodna saradnja slubi;

kada je potrebno obezbeenje i prikupljanje dokaza za sudsku proceduru (npr. u

sluaju istrage, u sluaju podnoenja tube za odreivanje mere zatite od nasilja
u porodici i sl.), ali je, istovremeno potrebno i zatititi dete od dodatnih trauma
koje mogu nastati usled neadekvatnog ili viestrukog ponavljanja ispitivanja i
pregleda;

kada je potrebno sprovesti postupke sloene ili specijalizovane procene (npr.

sudsko-medicinski ili psihijatrijski pregled). Vano je da se procena isplanira i
usaglasi (ta, ko, kada, gde) i da se osiguraju valjani nalazi.

4. Planiranje i obezbeivanje usluga i mera za zatitu deteta

Planiranje usluga i mera za zatitu deteta treba da se odvija od samog poetka
rada na sluaju, odnosno od trenutka kada je prijava dospela u centar.
4.1. Konferencija sluaja
Ako rezultati poetne procene ukau da postoji potreba za zatitom deteta od
zlostavljanja ili zanemarivanja

u centru bi trebalo da se sazove konferenciju za

planiranje usluga i mera zatite deteta (u daljem tekstu: konferencija sluaja).

Konferenciju sluaja trebalo bi da sazove, zakae i koordinira voditelj sluaja,
osim ukoliko nije dogovoreno drugaije. Na konferenciju sluaja trebalo bi pozvati:

strunjake iz drugih ustanova (zdravstvenih, obrazovnih, deijih i dr.) i osobe

koje dobro poznaju dete ili porodicu;

roditelje, odnosno, zavisno od okolnosti sluaja, samo nenasilnog roditelja;

dete i drugu decu iz porodice, ukoliko je to prikladno;

strunjake koji mogu biti ukljueni u budui rad sa detetom.

Na konferenciji sluaja potrebno je odrediti se, najpre, u odnosu na rezultate

poetne procene. Ako je poetna procena dovoljna, prelazi se na razmatranje i planiranje
usluga i mera za zatitu prava deteta ili za obezbeivanje drugih potreba deteta. U
suprotnom, identifikuje se potreba za sveobuhvatnom, po pravilu sloenom procenom,
koja ukljuuje strunjake razliitih ustanova.

- 20 Ishod konferencije sluaja trebalo bi da obezbedi:

osmiljen plan za zatitu deteta (utvreno ko, ta i kada e da radi);

imenovanje odgovornih strunjaka za sprovoenje i koordiniranje plana

zatite deteta;

identifikovanje daljih potreba za procenom;

utvren rok (datum) sastanka za reviziju;

rezervni plan, ukoliko se dogovorene mere zatite ne mogu sprovesti.

4.2. Mere porodino-pravne zatite

Mere koje, saglasno zakonu, moe preduzeti centar, jesu:
1) upozoravanje roditelja na nedostatke u vrenju roditeljskog prava;
2) upuivanje roditelja na razgovor u porodino savetovalite ili drugu ustanovu
specijalizovanu za posredovanje u porodinim odnosima;
3) privremena starateljska zatita deteta, ukljuujui i neodlono izmetanje
deteta iz porodice i obezbeenje smetaja u drugu porodicu ili ustanovu
socijalne zatite;
4) pokretanje sudskih postupaka radi zatite prava deteta, radi lienja roditeljskog
prava, odreivanja mera zatite od nasilja u porodici i dr.

4.3. Mere zatite koje preduzimaju druge slube u zajednici

Dete odnosno porodica mogu biti upueni na druge slube koje samostalno, ili u
saradnji sa drugima sprovode mere zatite i pruaju usluge koje spadaju u njihovu
nadlenost (medicinske, pravne i dr.).

V. NEODLONA INTERVENCIJA
1. Osiguranje bezbednosti deteta

- 21 Neodlonu intervenciju potrebno je preduzeti ako su ivot i zdravlje deteta

neposredno ugroeni ili ako postoji razuman povod da se veruje da e nepreduzimanjem
hitnih mera zatite ivot ili zdravlje deteta biti ozbiljno ugroeni. Njen cilj je da se odmah
osigura bezbednost deteta.
Neodlona intervencija moe biti neophodna ve posle prve prijave zlostavljanja
ili zanemarivanja ili u nekoj kasnijoj fazi procesa zatite deteta i porodice.
Sledee situacije mogu predstavljati neposrednu pretnju od nastanka povrede ili
oteenja deteta:

uoeno je prisustvo tekih povreda deteta usled fizikog zlostavljanja ili je

roditelj svojim injenjem mogao dovesti do tekih povreda deteta (npr. dete
baeno na zid ali nisu nastale teke povrede, dete mueno, surovo kanjavano,
situacije u kojima je dete povreeno ili moglo biti povreeno orujem i dr.);

konstatovano je da zdravstveno stanje deteta zahteva urgentan medicinski

tretman koji roditelj, odnosno druga osoba koja se stara o detetu, ne eli ili
nije u stanju da obezbedi;

dete je u riziku od povrede ili oteenja od strane roditelja ili staratelja koji je
u psihotinom stanju ili je agresivan usled teke mentalne bolesti, poremeaja
linosti, upotrebe droga ili alkohola (roditelj, odnosno druga osoba koja se
stara o detetu saoptava da trenutno nije u stanju da se na primeren nain stara
o detetu ili da misli da moe povrediti dete, roditelj izgleda kao da ne shvata
realnost i nije u stanju da zadovolji detetove osnovne potrebe);

dete mlae od est godina ostavljeno je bez adekvatnog nadzora

ili u

potencijalno opasnim okolnostima (npr. deca mlaa od 12 godina brinu o

sasvim maloj deci i bez ustanovljenog naina za reagovanje u kriznoj situaciji,
stan/kua su u takvom stanju da predstavljaju direktnu pretnju za nastajanje
tekih povreda, gole elektrine instalacije, neobezbeeni prozori lako dostupni
detetu ili velika opasnost od poara);

postoji razumna sumnja da e dete pretrpeti odmazdu ili ucenu od strane

roditelja ili da e roditelj pobei sa detetom i svoj bes i nelagodnost izazvan
prijavljivanjem i istragom usmeriti prema detetu (takva informacija moe se
dobiti razmatranjem ranijeg ponaanja i izjava roditelja ili njihovog ponaanja
tokom istrage ili izjavama drugih osoba koje poznaju tu porodicu).

- 22 Neodlona intervencija podrazumeva brzu razmenu informacija, ukljuujui, ako

je to korisno, konsultativni sastanak, radi donoenja odluke o strategiji delovanja centra,
organa unutranjih poslova i drugih slubi.

2. Preduzimanje neodlone intervencije

Sluba koja je u prvom kontaktu sa detetom, na osnovu prve procene (oigledne)
da su ivot i zdravlje deteta ozbiljno ugroeni i da je neophodno hitnom akcijom osigurati
bezbednost deteta, treba bez odlaganja da o tome izvesti centar na ijoj teritoriji dete ima
prebivalite. Ako je ovaj podatak nepoznat slubi prvog kontakta ili ako se dete nalazi u
neposrednoj ozbiljnoj opasnosti van mesta svog prebivalita, a za oekivati je da e se,
zbog vremena potrebnog za dostavljanje obavetenja nadlenom centru, osujetiti ili
ozbiljno ugroziti mogunost preduzimanja hitne akcije, informaciju o potrebi
preduzimanja neodlonih mera zatite deteta treba dostaviti najbliem centru onom na
ijoj se teritoriji dete zateklo. Po realizaciji mera neodlone intervencije centar na ijoj se
teritoriji dete zateklo treba da obavesti o preduzetim merama centar na ijoj teritoriji dete
ima prebivalite.
Ako okolnosti sluaja nalau da se roditeljima hitno obustavi pravo na
neposredno staranje o detetu, do donoenja sudske odluke o tome, centar e detetu
postaviti privremenog staratelja.
Privremeni staratelj moe se postaviti i detetu koje se nalazi na bolnikom leenju
ili na drugom bezbednom mestu, ako postoji razuman povod da se veruje da bi
otputanjem i predajom deteta na neposredno staranje roditeljima (povodom njihovog
zahteva) dete bilo izloeno neposrednoj opasnosti, odnosno da bi roditelji nastavili da
dalje ozbiljno ugroavaju njegov ivot ili zdravlje.
Privremenim starateljstvom se, saglasno zakonu, obezbeuje privremena zatita
linosti, prava i interesa deteta. U ovom procesu moe se doneti odluka i o smetaju
deteta, odnosno izmetanju iz ugroavajue sredine (lan 332. stav 2. Porodinog
zakona). Ova odluka donee se po hitnom postupku, najdalje u roku od 24 sata od
saznanja za potrebu izdvajanja deteta iz porodice. Pre donoenja odluke, detetu koje je
sposobno da formira svoje miljenje, treba omoguiti da to miljenje, elje i predloge
slobodno izrazi, na primeren nain.

- 23 -

3. Planiranje dugoronog obezbeenja detetovih potreba

Ako je tokom neodlone intervencije doneta odluka o smetaju deteta u
instituciju, neophodno je u to kraem roku, a po mogustvu najdue u roku od sedam
radnih dana, razmotriti dalje perspektive detetovog smetaja, da bi se potom zapoela
procedura nalaenja trajnijeg reenja za dete u prirodnoj porodici ili van nje.
Dugorono obezbeenje detetovih potreba trebalo bi da bude predmet
razmatranja na konferenciji sluaja, koju bi zakazao centar, a na kojoj bi, zajedno sa
strunjacima iz centra, strunjaci iz drugih slubi koje su prethodno pruale odreene
usluge detetu i/ili porodici, razmotrili i procenili okolnosti, potrebe i karakteristike deteta,
roditelja i porodice kao celine, i na kojoj bi se slube i profesionalci usaglasili oko plana
zatite, odnosno koraka i intervencija koje su potrebne za dugorono osiguranje
bezbednosti i uslova za neometan pravilan razvoj deteta.

4. Neodlona zatita deteta zbrinutog u hraniteljsku porodicu

Neodlona zatita deteta iji su ivot i zdravlje ugroeni prilikama u hraniteljskoj
porodici u kojoj se nalazi po odluci centra ili samih roditelja, u osnovi se ne razlikuje od
procesa zatite koji se primenjuje prema deci iji je razvoj ugroen prilikama u
sopstvenoj porodici. Mere zatite koje se mogu primeniti prema roditeljima, primenjuju
se i u odnosu na hranitelje u meri u kojoj je to u skladu sa njihovom ulogom i
ovlaenjima.
Nosilac procesa zatite treba da bude uputni centar, s tim to se prijava moe
podneti i centru na ijem se podruju nalazi hraniteljska porodica. Po realizaciji mera
neodlone intervencije centar na ijoj se teritoriji nalazi hraniteljska porodica treba da
obavesti o preduzetom centar na ijoj teritoriji dete ima prebivalite (uputni centar), koji
e nastaviti dalji rad na zatiti deteta.

VI. PRAENjE I EVALUACIJA DETETA I PORODICE

Planom zatite deteta od zlostavljanja i zanemarivanja utvruje se i plan praenja i
evaluiranja (procene) adekvatnosti planiranih i preduzetih mera, ukljuujui i rokove

- 24 ponovne procene. Ovi postupci, takoe, treba da budu voeni u koordinisanoj akciji svih
ukljuenih slubi u zajednici, a odluke treba donositi na zajednikim sastancima.
Svrha procesa evaluacije treba da bude uvid u stanje bezbednosti deteta i napretka
zdravlja i razvoja deteta, u odnosu na ishode koji su oekivani/planirani, a sa ciljem
prilagoavanja daljih usluga i mera promenjenim okolnostima i novim potrebama deteta i
porodice.
Evaluacija treba da obuhvati zadovoljavanje detetovih zdravstvenih i razvojnih
potreba, promene u stavovima i ponaanju roditelja, promene u ivotnim uslovima i
okolnostima.
U zavisnosti od rezultata evaluacije, donee se odluka o daljim merama zatite
deteta. Ako rezultati evaluacije ukazuju da je okruenje deteta bezbedno i da su
roditelji/staratelji u stanju da osiguraju uslove za dalji bezbedan i neometan psihofiziki
razvoj deteta, moe se doneti odluka o zatvaranju sluaja.