Biljni organi

Ba
ckBa
ck

BILJNI ORGANI
Prelaskom biljaka na kopneni nain ivota njihovo telo se diferenciralo na
dva dela, podzemni i nadzemni, koji obavljaju razliite funkcije.
Organ je deo organizma koji ima
odreenu grau i obavlja odreenu
funkciju. Organi su izgraeni od tkiva.
Nauka koja proava organe
naziva se ORGANOGRAFIJA.
Organi viih biljaka imaju ulogu:
1.odravanja individualnog ivota
(ishrana, rast, razvie)
(VEGETATIVNI ORGANI)
1.razmnoavanja
(REPRODUKTIVNI ORGANI)
Vegetativni organi su KOREN, STABLO i LISTOVI. Stablo i listovi ine
nadzemni deo biljke, koji se naziva IZDANAK.
Reproduktivni organi predstavljaju metamorfoze vegetativnih organa, koje
su poprimile funkciju razmnoavanja. U reproduktivne organe biljaka
spadaju organi za polno razmnoavanje - GAMETANGIJE (anteridije,
arhegonije) i bespolno razmnoavanje - SPORANGIJE.

VEGETATIVNI ORGANI VIIH BILJAKA

Vegetativni organi izgrauju telo viih biljaka, a slue za ishranu, rast i
razvie biljke. U vegetativne organe spadaju KOREN, STABLO i LISTOVI.
Kod primitivnih biljaka, koje su se prve pojavile
tokom evolucije, funkcije vegetativnih organa
ispunjavao je izdanak. Koren kao vegetativni
organ se diferencira neto kasnije,
najverovatnije iz rizoida prvih viih biljaka rinija.

Kod prvih viih biljaka vegetativno

telo je bilo izgraeno od kauloida i
filoida, a funkciju reprodukcije su
imale sporangije.

cvet
Temeni pupoljak
Nodus ili cvor
internodija
Bocni pupoljak
Temeni pupoljak

List

Sistem
Izdanaka

Lisna drska
Lisna ploca
Stablo
Osovinski koren
Bocni
korenovi

Korenov
sistem

OSOBINE VEGETATIVNIH ORGANA

Osnovne zakonitosti izgradnje biljnog tela su POLARNOST i SIMETRIJA.
Polarnost predstavlja razlike u grai i funkciji izmeu
suprotnih taaka organizma (npr. morfoloki vrni
listovi, i morfoloki bazalni deo biljke - koren).

Cvetovi sa radijalnom i bilateralnom simetrijom.

Organi mogu biti simetrini i nesimetrini. Simetrian je onaj
organ kroz koji se moe povui jedna ili vie ravni simetrije,
koje ga seku na jednake delove. Ako se takva ravan ne moe
povui, onda je organ nesimetrian.
Listovi uglavnom imaju bilateralnu simetriju.

SIMETRIJA ORGANA

-u veini sluajeva kod biljaka ili njihovih

organa vladaju odreeni odnosi simetrije tj .
pravilna raspodela organske mase oko
uzdune osovine
Postoje 3 osnovna tipa simetrije:
-POLISIMETRIJA ako se kroz uzdunu
osovinu biljke, ili nekog njenog dela, moe
povui vie od dve ravni simetrije (radijalna
simetrija)
-BISIMETRIJA ako se mogu povui samo dve
ravni simetrije (bilateralna simetrija) i
-MONOSIMETRIJA moe se povui samo
jedna ravan simetrije (dorzoventralno
simetrino)
-Ako je rije o cvetu termini su sledei:
-polisimetrija AKTINOMORFAN cvet
-monosimetrija ZIGOMORFAN cvet

Biljno tijelo ili organ moe biti i ASIMETRINO (najtipiniji su

listovi rodova Begonia i Ulmus, listovi kane,odoljena ...)

Vrlo su este biljke ili biljni organi sa POLISIMETRINOM graom:

-npr. cilindrino ili loptasto stablo mnogih kaktusa, anatomska graa
mnogih stabala i korijena, cvetovi mnogih biljaka (jabuke, kruke, ljutia,
dunje i dr)
-

 BISIMETRIAN je
npr. plod oraha,
sabljasto lie
perunike, stablo
usnatica sa
naspramno
postavljenim
listovima, cvet itave
familije krstaica
(Brassica)
MONOSIMETRINI
su mnogi listovi kod
kojih je liska tako
graena da se
preseena du nerva
deli na dva jednaka
dela, cvetovi ljubiice,
mrtve koprive,
bagrema...

Tipovi grananja izdanka

Razlikuju se tri osnovna tipa grananja:

1. dihotomo
2. monopodijalno
3. simpodijalno

Tipovi grananja izdanka

Dihotomo grananje se odlikuje podelom osovine
na dva dela, koji daju dve jednake grane. Ovaj tip
grananja se sree kod nekih preica, mahovina i
palmi.
Monopodijalno grananje (monos= jedan; podien=
noica, osovina) - jedna osovina je glavna (naziva
se monopodijum) i ona stalno vue rast, dok
bone grane polaze sa nje i zaostaju u rastu (npr.
etinari)
Simpodijalno grananje - glavna osovina ne raste
stalno vrhom, ve prekida rastenje, a jedna od
bonih grana preuzima pravac rastenja glavne
osovine - to se stalno ponavlja tokom rasta biljke
(npr. jabuka)

GRANANJE

3.

2.

Monopodijalno grananje
Simpodijalno grananje

Quercus sp., hrast

Picea omorica, Panieva omorika

-Nain grananja, broj, jaina i pravac rastenja grana, stepen olistalosti i oblik
lia odreuju opti izgled HABITUS biljke
-Grananje nije samo osobina stabla i korijena, ve i drugih biljnih djelova,
npr provodnih sudova u stablu i listovima, cvjetnim delovima, itd.

HOMOLOGIJA
Organi ije je poreklo zajedniko nazivaju se HOMOLOGI organi.
Njihov morfoloki izgled i funkcija ne moraju biti slini.

Lathyrus

Gleditsia

Cactaceae

Sedum

Pulsatila

Saracenia

Nepenthes

 grke rijei homologia to znai

podudarnost. Homologni organi biljaka i
ivotinja, podrazumijevaju one organe
koji obavljaju razliite funkcije, ali
potjeu od istog, zajednikog, organa.

ANALOGIJA
Organi (organoidi) koji obavljaju iste funkcije, a nemaju zajedniko poreklo
nazivaju se ANALOGI organi (organoidi).

Eichornia
crassipes

Caulerpa

Funkciju korena (upijanje vode i mineralnih

materija) mogu imati i drugi organi (organoidi).
Analogi su:
-trnovi poreklom od listova,
t. poreklom od stabla,
emergence (trnovi rue),
-stablove krtole i korenske
krtole,
-raljike lista i r. stabla

Salvinia

rizoidi mahovina

-ANALOGI organi imaju istu formu, grau i funkciju, a razliito poreklo

npr. trnovi imirike, gloga i rue su analogi jer
prvi - nastaje kao metamorfoza lista
drugi - izdanka
trei -kao izrataj povrinskih tkiva stabla (emergenca)

- krtola krompira porijeklom od stabla i krtola georgine porijeklom od

korijena
- raljika graka nastala od lista i raljika vinove loze nastala od
izdanka

EMBRIOGENEZA I ORGANOGENEZA
Svaki novi organizam se razvija iz oploene jajne elije ZIGOTA. Deobom zigota razvija
se KLICA ili EMBRION. Proces razvoja klice naziva se EMBRIOGENEZA.

Organi se razvijaju iz klice diferencijacijom prameristema u

procesu ORGANOGENEZE. Proces razvia biljaka je
zatvoren ciklus koji poinje i zavrava se SEMENOM. Kod
nekih biljaka ovaj ciklus se odvija jednom, tj. biljka jednom
donese seme i ugine (MONOKARPNE), a kod nekih biljaka
jedna biljka vie puta donosi seme (POLIKARPNE biljke).

Klijanje semena razliitih biljaka

EPIGEINO KLIJANJE

HIPOGEINO KLIJANJE

HIPOGEINO KLIJANJE

KOREN
Koren je podzemni organ biljke, koji ima manje vie cilindrinu formu i radijalnu simetriju.
Osnovna funkcija korena je privravanje biljke za podlogu (zemljite) i apsorpcija vode i
hranljivih materija (rastvorenih mineralnih materija) iz zemljita.

Koren se morfoloki razlikuju od izdanka po tome to se na njemu ne formiraju nikakvi

organi analogi listovima. Apikalni meristem korena zatien je KALIPTROM, na koju se
nadovezuje ZONA RASTA KORENA, izgraena od meristemskog tkiva. Na ovu zonu se
nastavlja ZONA IZDUIVANJA KORENA, a na nju ZONA KORENOVIH DLAICA. Zona
korenovih dlaica je apsorpciona zona korena, ije povrinsko tkivo ini rizodermis. Iznad
ove zone nalazi se najdua zona korena - ZONA PROVOENJA.

Zona korenskih dlaka

povrinske elije
obrazuju dlake za
upijanje vode iz
zemljita.

Zona izduivanja
elije koje se izduuju
(rastu u duinu)
Zona korenske kape
povrinski sloj grade mrtve,
osluznjavele elije koje se ljute i tako
smanjuju trenje pri rastu korena.
elije korenske kape se stalno
obnavljaju deobama elija
vegetacione kupe

zona rastenja
deo vegetacione
kupe
Koren deobama
ovih elija raste.

Zona rasta

Zona korenske kape

KOREN Mikoriza i simbioza

korenske kvrice
koren leptirnjaa/Rizobium simbioza

elije sa bakterijama (plavo obojene)

koren leptirnjaa/Rizobium simbioza

u korenovim kvricama se sintetie

LEGHEMOGLOBIN koji vri
deoksigenizaciju okoline

Azotofiksacija
Simbiotska azotofiksacija predstavlja znaajan vid
snabdevanja biljaka azotom iz vazduha putem simbiotskih
bakterija koje ive na korenu biljaka. Ove bakterije na
korenu stvaraju oteenja (kvrice) u kojima su smetene
bakterije, koje su spososobne da fiksiraju elementarni azot
Bakterije iz rodova Rhizobium, Bradyrhizobium u
simbioznim zajednicama sa leguminoznim biljkama su
sposobne da vezuju atmosferski azot. Rhizobiumi na
korenu i ponekad na stablu leguminoza svaraju izrataje
nodule ili kvrice, te se ove bakterije nazivaju i kvrine
bakterije.To su specijalizovane strukture, u kojima se
odvija bioloka fiksacija azota.

Simbiotski odnosi
Simbioza predstavlja
zajedniki ivot dva
organizma u kome oba lana
te zajednice imaju koristi.
Jedan od najrasprostranjenijih
oblika simbioze je pojava
mikorize, u kojoj vie biljke i
gljive stupaju u specifine
odnose u kojoj se vegetativno
telo gljive (micelijum) razvija
na povrini korenova.
Mikoriza moe biti
ektomikoriza i
endomikoriza.

Rijec mikoriza znaci "gljivino korijenje", odnoseci se na strukture koje

formiraju stanice korijena i hife iz povezanih gljiva. Mikoriza je
simbioza korijenja i gljiva koja pojacava prehranu bilja. Gljive su tako
smjestene u okolinu vrlo pogodnu za zivot, sa stalnom zalihom secera
koju osigurava biljka, dok za uzvrat gljive snabdijevaju biljku
fosfatima i drugim mineralima koje selektivno upijaju iz tla, te
povecavaju povrsinu za uzimanje vode. Gljive takoder luce faktore
rasta koji poticu korijenje na rast i grananje, i proizvode antibiotike
koji mogu pomoci u zastiti biljke od patogenih bakterija i patogenih
gljiva u tlu. Anatomija ove simbioze varira, ovisno o vrsti gljiva.
Mikoriza u prirodi nije rijetka. Formiraju je gotovo sve biljne vrste.
Zapravo, ova simbioza biljaka i gljiva je mozda jedna od evolucijskih
prilagodbi koja je omogucila biljkama da koloniziraju kopno. Kada su
kopneni ekosistemi bili u nastajanju tlo je bilo vrlo siromasno
hranjivim tvarima. Gljive mikorize, koje su mnogo ucinkovitije u
upijanju minerala od samog korijenja, mogle su pomoci u prehrani
prvih kopnenih biljaka. U prilog toj tvrdnji ide pronadeno fosilizirano
korijenje nekih od najranijih biljaka koje takoder formira mikorizu.
Takoder u prilog istoj tvrdnji ide i to da najstariji neosporeni fosili
gljiva datiraju unazad 460 milijuna godina, sto je otprilike isto vrijeme
kada su biljke pocele nastanjivati kopno. Cak i danas, biljke koje se
prve nastane na tlu

Anatomska graa korena

Ako se u zoni korenskih dlaka napravi
poprean presek korena, uoie se njegova
primarna graa:
na periferiji korena je rizodermis (epiblem),
vieslojna zona primarne kore i
u centru je centralni cilindar .

PRIMARNA GRAA KORENA

Popreni presek korena iznad zone korenskih dlaka

centralni
cilindar
rizodermis
(epiblem)

zona
primarne
kore

KOREN - Anatomska graa

Na poprenom preseku korena
u zoni korenovih dlaka mogu
se uoiti tri osnovna dela:
rizodermis, primarna kora i
centralni cilindar.
Rizodermis je povrinsko tkivo
nastalo radom dermatogena.
Izgraeno je od jednog sloja elija,
na kojima se javljaju ispupenja
(evaginacije) - korenove dlaice.
Primarna kora nastaje radom
periblema, a izgraena je od ivih
parenhimskih elija. Primarna kora je
diferencirana na
ematski prikaz grae
egzodermis, mezodermis
korena dikotiledonih i
i endodermis.

monokotiledonih biljaka

Centralni cilindar poinje slojem ivih parenhimskih elija, koje izgrauju pericikl.
Unutranjost centralnog cilindra ispunjena je parenhimskim elijama i provodnim
snopiima. Provodni snopii izgraeni su od naizmenino postavljenih floemskih i
ksilemskih ploa.

Popreni presek radijalnog provodnog snopia

Centralni cilindar
se sastoji od
provodnih elemenata
ksilema i floema.
Ksilem se nalazi u
centru, a floem na
periferiji centralnog
cilindra. Ksilem ima
oblik zvezde izmeu
ijih zrakova su
umetnuti elementi
floema.

Detalj radijalnog sprovodnog snopia: 1. parenhim kore 2. endodermis

2a. elija propusnica 3. pericikl 4. ksilem 5. floem

2a

KOREN - Anatomska graa

6
5

4
1
anatomska graa korena kukuruza
anatomska graa korena
Ranunculus sp.

Anatomska graa korena:

3
4
5
6

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Epidermis
Primarna kora
Endodermis
Pericikl
Floem
Ksilem
Sr

KOREN - Anatomska graa i sekundarno debljanje

Primarna graa korena: zeljaste dikotile i sve monokotiledone biljke
Sekundarna graa: golosemenice i veina dikotiledonih biljaka
Sekundarno debljanje se
odvija aktivnou
sekundarnog kambijuma.
Kambijum nastaje
dediferencijacijom
unutranjih elija floemskih
ploa ili elija pericikla iznad
ksilemskih ploa.
Deobama kambijuma ka
periferiji se stvara sekundarni
floem (sekundarna kora), a
prema unutranjosti
sekundarni ksilem
(sekundarno drvo).

Povrina korena koji sekundarno deblja prekrivena je peridermisom ili mrtvom korom.
Peridermis nastaje radom felogena, koji se formira dediferencijacijom pericikla ili elija
primarne kore. Prema unutranjosti felogen daje feloderm.
Ispod peridermisa ili mrtve kore nalazi se sekundarna kora, a centralni cilindar je izgraen
samo od ksilema. Izmeu elemenata floema i ksilema nalaze se elije parenhimskog tkiva
koje grade srne zrake.

KOREN Apsorpcija i provoenje vode

Osnovna funkcija korena je apsorpcija vode i mineralnih soli iz zemljita. Voda se najpre
provodi do centralnog cilindra, odnosno elemenata ksilema. Ksilem provodi vodu i
rastvorene mineralne materije prema ostalim delovima biljke, odnosno prema stablu i
listovima. Osim toga, koren ima funkciju privrivanja biljke za podlogu.

Korenov sistem
Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke.
A. Osovinski korenov sistem
Koren koji nastaje od korenka klice
naziva se glavni koren (pravi koren).
Na izvesnoj udaljenosti od vrha on
se grana i obrazuje bone korenove,
koji su obino slabije razvijeni od
glavnog korena.
Svi boni korenovi zajedno sa
glavnim grade korenov sistem.
Ovaj tip korenovog sistema razvijen
je kod golosemenica i dikotila.
B. iliast korenov sistem
Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla
polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski
korenovi).
iliast korenov sistem izgraen je od velikog broja
podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga
monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju
i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.

Metamorfoze korena
Osim glavnih uloga, koren moe da dobije i neku
drugu funkciju. Tada se oblik i graa korena menjaju
i on je metamorfoziran.
Najea dodatna uloga korena je magacioniranje
hranljivih materija:
ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on
zadebljava i preobraava se u repu (npr. argarepa).
kada se hranljive materije negomilavaju u bonim
korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine).
kod nekih tropskih biljaka koje ive na muljevitoj podlozi
razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad
povrine i snabdevaju podzemne organe vazduhom.

KOREN Morfoloki tipovi i metamorfoze

konast

iliasto-razgranat
razgranat

osovinski

korenske krtole

iliast

vretenast

repast

korenske krtole
adventivni korenovi

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Beta cicla
cvekla

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Daucus carota subsp. sativus

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Ficaria verna, koren

Skrobna zrna u parenhimskim

elijama

Daskasti korenovi tropskog drvea

KOREN Lekovite sirovine

lincura
aneoski koren
beli slez
Gentiana lutea
Angelica archangelica
Althaea officinalis
Korenovi mnogih biljaka koriste se u fitoterapiji zbog znaajnog sadraja bioloki aktivnih
jedinjenja. Koren lincure sadri glikozide i gorke materije, a koristi se kao amarum, stomahik
i tonik. Koren angelike sadri gorke i taninske materije, a koristi se kao stomahik, karminativ
i spazmolitik. Koren belog sleza sadri sluzi i ugljene hidrate, a koristi se kao antitusik,
mucilaginozum i protektiv.
amarum gorko sredstvo, stomahik za eludac, tonik za oporavak i jaanje, karminativ prodiv nadimanja,
spazmolitik za stiavanje greva glatke muskulature, antitusik za ublaavanje kalja, mucilaginozum sluzno
sredstvo, protektiv za zatitu koe i sluzokoe

IZDANAK
Izdanak predstavlja nadzemni (vazduni) deo biljke i obavlja
fizioloke procese vezane za sunevu svetlost i vazduh:
FOTOSINTEZA, TRANSPIRACIJA i RAZMENA GASOVA.
Izdanak se sastoji iz stabla, listova i pupoljaka. Prisustvo
listova je jasna morfoloka razlika korena i izdanka.
Mesto na stablu na kojem se nalazi list je vor (nodus), a
deo stabla izmeu dva vora - lanak (internodus).
U zavisnosti od duine
lanka, izdanci mogu biti
kratki i dugaki.
kratki izdanci
nose veoma pribliene
listove, sa kojima opada
svake godine (Larix) ili
posle nekoliko godina
Kratki i dugaki izdanci
postoje i kod dikotiledonih
drvenastih biljaka. Kod
jabuke (Malus) kratki
izdanci nose cvetove, a
dugaki listove.

dugaki izdanci
kod vrsta iz roda Larix
su bez listova, a kod nekih
vrsta etinara, kao to su
vrste iz roda Pinus,
imaju ljuspaste listove

Larix gmelinii

IZDANAK (stablo sa listovima i pupoljcima)

TEMENI PUPOLJAK

Stablo sa

listovima,
pupoljcima,
cvetovima i
plodovima naziva se
izdanak !
Izdanak se
nalazi u
vazdunoj
sredini
Uloge:
fotosinteza,
transpiracija i
razmena
gasova

BONI PUPOLJAK
NODUS
INTERNODIJA

LIST

Graa izdanka
Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona
kupa (vrni pupoljak)
Pri osnovi vegetacione kupe pupoljka obrazuju
se zaeci listova. U pazuhu listova obrazuju se
bone vegetacione kupe (boni pupoljci) iz
kojih se razvijaju boni izdanci (grane)
Deo stabla sa koga polaze listovi naziva se vor
(nodus), a deo stabla izmeu dva vora je
lanak (internodia)

IZDANAK - Pupoljci
Otvaranje pupoljaka kod
vrste Sorbus aria.
Pupoljak je deo izdanka
koji jo nije dovoljno
razvijen. Moe se nalaziti
na vrhu izdanka vrni
pupoljak, ili u pazuhu
listova pazuni ili boni
pupoljak. U pazuhu
listova se obino nalazi
jedan pupoljak, ali nije
redak sluaj da ih ima
vie. Ukoliko se nalaze
jedan pored drugog onda
se nazivaju kolateralni, a
ako se nalaze jedan iznad
drugog serijalni
pupoljci.
boni pupoljci
vrni pupoljci

IZDANAK - Grananje
Grananjem stabla naziva se formiranje bonih
grana. Ako glavna osovina raste stalno vrnom
vegetativnom kupom, dok se bone grane razvijaju
iz pazuha listova i slabije su razvijene od glavne
osovine, grananje se naziva monopodijalno. Ako se
bone grane razvijaju iz temene vegetativne kupe, a
biljka nastavlja da raste bonim vegetativnim
kupama, grananje je sinpodijalno. Ukoliko se vrh
glavne osovine viliasto grana i daje dve jednake
grane, grananje je dihotomo.

Pinus heldreichii
Monopodijalno grananje je
karakteristino za mnoge vrste
golosemenica

Prunus avium

STABLO - Morfologija stabla

Stablo je deo izdanka ija je osnovna
funkcija provoenje hranljivih
materija, odnosno povezivanje
korena sa listovima. Stabla iznose
listove na odreenu visinu i odreuju
njihovu ekspoziciju. Kod zeljastih
biljaka obavljaju proces fotosinteze,
a kod viegodinjih biljaka slue za
vegetativno razmnoavanje.

2
Izdanak drvenaste (levo) i zeljaste biljke (desno) sa
debelom glavnom osovinom (1) i velikim brojem
bonih grana (2) koje nose listove.

Stablo Morfoloki tipovi

biljka bez stabla

cvetno stablo

cevasto

sono
(sukulentno)

trskasto

uvojita puzavica

negranato palmino stablo

puzavica

puzavica
sa trnovima

 Primarnu grau stabla, kao i kod korena, ine

tri zone :
epidermis, koji se najee sastoji od jednog sloja
elija;
primarna kora koju ini nekoliko slojeva ivih
parenhimskih elija i mehanike elije (najee
kolenhim).
centralni cilindar, koga izgrauju provodna tkiva
(floem i ksilem) i tkivo sri.
Provodni snopii su kod monokotila razbacani, dok kod
dikotila obrazuju prsten.
Izmeu floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se
primarni kambijum.

Aristolochia sp.

I EPIDERMIS

II PRIMARNA KORA

PERICIKL
III
CENTRALN
I CILINDAR

 Primarna graa stabla dikotila i golosemenica

se ve krajem prvog vegetacionog perioda gubi
i poinje sekundarno debljanje.
Izmeu susednih provodnih snopia zainje se
sekundarni kambijum koji se spaja sa
primarnim i obrazuje kambijalni prsten.
Kambijalni prsten odvaja elemente drveta ka
centru stabla, a elemente kore ka periferiji.

KAKO STABLO DEBLJA

ILI
SEKUNDARNI RAST STABLA
KOD GOLOSEMENICA
I DRVENASTIH DIKOTILA
Formiranjem kambijalnog
prstena i periderma

ksilem
sr
kora

epidermi
s
floem
kambiju
m

Tip stabla sa provodnim snopiima

1. Kod biljaka klase Liliopsida (Monocotyledones)
2. Kod biljaka klase Magnoliopsida (Dicotyledones)
1

SEKUNDARNA
GRAA STABLA

I.

KORA

II. SEKUNDARNO
DRVO
III. SR

STABLO Primarna anatomska graa

6
Popreni presek stabla
primarne grae kod koga je
prokambijum u obliku
neprekidnog prstena kod
Atropa belladonna
1. epidermis
2. primarna kora
3. centralni cilindar
4. zona kambijuma

Popreni presek stabla

primarne grae kod koga je
prokambijum u obliku traka
kod Aristolochia clematitis
1. epidermis
2. primarna kora
3. centralni cilindar
4. fascikularni kambijum
5. interfascikularni kambijum
6. parenhim

Popreni presek stabla

primarne grae kod koga je
sav prokambijum diferenciran
kod Zea mays
1. epidermis
2. parenhim
3. zatvoreni provodni snopi

STABLO Formiranje primarnog kambijuma

ematski prikaz postanka provodnih tkiva na uzdunom
preseku stabla dikotila
a) popreni pesek kroz vrnu vegetativnu kupu
1. vrni meristem
b) deo ispod vegetacione kupe u kome su razvijeni
primarni meristemi (protoderm, prokambijum i osnovni
meristem)
2. protoderm
3. osnovni meristem
4. prokambijum
c) protoderm se diferencira u epidermis; prokambijum u
provodne snopie, a deo kambijuma koji je zadrao
meristemski karakter zove se fascikularni kambijum;
osnovni meristem se diferencira u parenhim kore i sr
5. primarni floem
6. fascikularni kambijum
7. primarni ksilem
8. epidermis
9. kora
10. sr
11. provodni snopi

STABLO Sekundarna anatomska graa

Sekundarno drvo, kambijum i floem u stablu

1. sekundarni floem
2. zona kambijuma
3. sekundarno drvo (ksilem)
Kambijum odvaja koru od sekundarnog
drveta. Sekundarno drvo je izgraeno od
ksilemskih elemenata.
Sekundarna graa drvenaste dikotile
1. peridermis
2. sekundarni floem
3. zona kambijuma
4. sekundarno drvo
5. primarni ksilem

Metamorfoze
Nadzemni izdanak, takoe, moe da
metamorfozira obavljajui neku drugu funkciju:
trn ima zatitnu ulogu,
raljike slue za prihvatanje za neku vrstu podlogu,
stolone u vidu dugakih izdanaka slue za vegetativno
razmnoavanje,
filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija listi
i u njegovom pazuhu cvet i plod.

METAMORFOZE NADZEMNOG IZDANKA

FILOKLADIJE

Ruscus hypoglosum L.

KLADODIJE
predstavnici fam. Cactaceae,
kaktusi

REPASTO ZADEBLJALO STABLO

Brassica oleraceae var. gongyloides, keleraba

STOLONI kod jagode, Fragaria vesca

IZDANCI PREOBRAENI U TRNOVE

Gleditschia sp., glediija

IZDANCI
PREOBRAENI U
RALJIKE

 Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod povrine

podloge pa se nazivaju podzemni izdanci.
Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci
su zadebljali usled magacioniranja hrane.
Razlikuju se od korena po tome to koren nikada ne
nosi listove.
Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi.
Takvi izdanci su metamorfozirani i mogu biti u obliku:
rizoma, krtole i lukovice.

METAMORFOZE PODZEMNIH IZDANKA

RIZOM
Zingiber officinale Rosc.,
umbir

KRTOLA

Solanum tuberosum L.,

krompir

Krtola krompira poreklom od izdanka i krtola

georgine poreklom od korena su ANALOGNI organi.
(imaju istu grau i funkciju ali su razliitog porekla).
HOMOLOGI organi imaju isto poreklo ali razliite funkcije
(fotosintetiki listovi, krunini listii i aini listii)

LUKOVICA

Allium cepa L., crni luk

Gagea sp., baloe

Urginea maritima, primorski luk sa najveom lukovicom u Evropi

STABLO Morfoloki tipovi

vreasto

stoloni

stoloni sa adventivnim
korenovima

STABLO Metamorfoze

filokladije

kladodije

raljika

trnovi

STABLO Podzemne metamorfoze

rizom

ljuspasta
lukovica

rizom puzavica

jedra
lukovica

stablolika lukovica

Jednostavna
lukovica

lana
lukovica

sloena
likovica

stablova krtola

IZDANAK I STABLO Lekovite sirovine

Euphrasia rostkoviana

Juniperus communis

Equisetum arvense

Izdanak mnogih biljaka se koristi kao lekovita sirovina, a oznaava se kao herba.
Vidac (Euphrasia rostkoviana) u nadzemnom delu sadri iridoidne glikozide eufrozid,
aukubin i dr., tanine, gorke materije i dr. Koristi se kao antiflogistik i adstringens. Drveni deo
stabla kleke (Juniperus communis) se koristi u narodnoj medicini kao diuretik i dijaforetik.
Izdanak rastavia (Equisetum arvense) se koristi kao diuretik.
antiflogistik protiv zapaljenja koe i sluznica (lokalno); adstringens za povrinsko skupljanje tkiva, za leenje
zapaljenja koe i sluznica; diuretik za poboljanje izluivanja mokrae iz organizma; dijaforetik za znojenje;