THEORIA 4

BIBLID 03512274 : (2013) : 56 : p. 4762

DOI: 10.2298/THEO1304047N
Originalni nauni rad
Original Scientific Paper

Vladimir Noci, Jasmina Noci

MODALNA LOGIKA I LOGIKA FIKCIJE

APSTRAKT: Ovaj rad e pokuati preko analize stavova reprezentativnih teoretiara semantike moguih svetova i teorije moguih svetova da uoi nivo i nain interdisciplinarnih
pozajmica, koncentriui se na mogue svetove i jedinke svetova. Najpre e se pojasniti
opta shvatanja moguih svetova, shvatanja u oblasti modalnih ogranienja, transsvetovnog identiteta i identiteta u vremenu prikazana u radovima Sola Kripkea, Dejvida Luisa i
Nikolasa Reera, reprezentativnih semantiara moguih svetova, a onda e se uoiti nivo i
nain njihovih adaptacija u teoriji koju predlae Ljubomir Doleel u teoriji knjievnosti. U
radu se zakljuuje da saradnja izmeu dveju disciplina stoji na plodnom tlu, ali da je
neophodno izvriti sistematinija prilagoavanja s obzirom na razliite predmete istraivanja i razliite ciljeve.
KLJUNE REI: semantika moguih svetova, mogui svetovi, identitet u vremenu, transsvetovni identitet, modalna ogranienja.

Dananji koncept moguih svetova, koji je najpre predstavljen u modalnoj logici, poslednjih decenija je dobio interdisciplinarni status. Primenjen je i u knjievnoj teoriji da bi objasnio pojam fikcionalnih svetova i jedinki koje ih nastanjuju.
Ovaj rad e pokuati da preko analize stavova reprezentativnih teoretiara semantike moguih svetova i teorije moguih svetova uoi nivo i nain interdisciplinarnih
pozajmica, koncentriui se na svetovw i jedinke svetova.
Rad sadri vie nivoa analize. Najpre e se pojasniti opta shvatanja moguih
svetova, shvatanja u oblasti modalnih ogranienja, transsvetovnog identiteta i identiteta u vremenu prikazana u radovima Sola Kripkea, Dejvida Luisa i Nikolasa Reera, reprezentativnih semantiara moguih svetova. Sledea faza e podrazumevati
uvoenje pojma logika fikcije i uoavanje neophodnosti u prilagoavanju koncepata semantike moguih svetova u teoriji moguih svetova. Poslednji nivo analize
obuhvatae razmatranje tih adaptacija u teoriji moguih svetova i fikcionalnih jedinki koju je predloio Ljubomir Doleel.
Imajui u vidu dosadanja istraivanja na ovom polju, cilj rada je da u osnovnim crtama prikae opseg i kvalitet primene semantike moguih svetova na teoriju
moguih svetova uzimajui Doleela kao reprezentativni primer.

48

Vladimir Noci, Jasmina Noci

Kao zadatak smo postavili da odgovorimo na sledea pitanja:

kako i koliko je semantika moguih svetova uticala na formiranje teorije moguih svetova;
koliko je usvajanje metodolokog aparata semantike moguih svetova, one
koja govori o transsvetovnom identitetu, identitetu u vremenu i modalnim ogranienjima, logiki zasnovano u teoriji moguih svetova.
Da bismo ostvarili ove zadatke, koristiemo metodoloki aparat koji nudi semantika moguih svetova i ue teorija moguih svetova. S obzirom na to da se
teorija moguih svetova naslanja na dostignua klasine naratologije, u upotrebi e
biti i naratoloke metode. Takoe, poto se knjievna dela smatraju semiotikim
objektima nastalim u semiotikim sistemima, bie primenjivani i semiotiki teorijski pojmovi, a kao dopunski i pomovi iz teorije recepcije.
Semantika moguih svetova
Osnovna ideja o moguim svetovima, koja dodue prolazi kroz razliite varijacije i koja se oslobaa mita o boanskom umu, potie jo iz Lajbnicove teorije,
koja polazi od pretpostavke da su injenice kontigentne i da su, shodno tome, stvari
mogle biti i drugaije. Po njegovom uenju, u boanskom umu postoji nebrojeno
mnogo moguih svetova, pri emu je aktualizovan samo ovaj na, kao najbolji u
odnosu na sve ostale. Lajbnic uvodi mogue svetove iz teolokih i etikih razloga,
ali ideja o njima, koja je ponovo dobila na vanosti ezdesetih godina dvadesetog
veka u semantici moguih svetova, oslobaa se ovih konotacija. U fokus dolazi injenica da svaka racionalna ljudska aktivnost ukljuuje i razmatranje o tome da su
stvari mogle ili mogu da se realizuju na drugaije naine i da je shodno tome mogue da postoje i drugi svetovi pored ovog koji mi nastanjujemo.1 Iz tih razloga
modalnost, koja se u jeziku izraava kroz priloge i modalne glagole, postaje krucijalna u istraivanjima.
Modalnost je u sutini lingvistika kategorija koju usvaja i adaptira modalna
logika da bi klasifikovala iskaze na osnovu toga da li potvruju ili negiraju mogunost, nemogunost, neophodnost ili kontigentnost svojih sadraja za mogue svetove. Modalni operatori (neophodno, mogue) vre kvantifikaciju nad moguim
svetovima, pri emu operator mogue korespondira sa egzistencijalnom kvantifikacijom (dakle utvruje ta postoji u nekim od svetova), a operator neophodno
korespondira sa univerzalnom kvanitifikacijom (dakle utvruje ta je neophodno za

Concise Encyclopedia of Philosophy of Language, ed. Peter V. Lamarque, http://thepiratebay.

org/torrent/4928389/Philosophy_ebooks_(most_of_them_written_in_English), 10. 1. 2011,
11.

Modalna logika i logika fikcije

49

sve svetove).2 Ako je neto mogue, onda postoji svet u kome je tako. Ako je neto
neophodno, onda je svaki svet takav da je u njemu tako. Ako neto nije neophodno,
onda je mogue da nije i ako neto nije mogue, onda je neophodno da to nije
sluaj.3
Razliite vrste modalnog znaenja (epistemiko, deontiko, aletiko)4 izdvajaju
razliite skupove moguih svetova koji ine odreeni domen kvantifikacije. Ti skupovi svetova podrazumevaju odreenu aksesibilnost iz sveta u kome se vri vrednovanje. Ovaj odnos se zove odnos pristupanosti meu svetovima.5 Kad kaemo
da je neto mogue, to znai da kaemo da postoje svetovi takvi da se razlikuju od
naeg relativno minimalno i to tako da postoji putanja kojom moemo doi do njih
menjajui samo po jednu stvar, ali pod uslovom da nismo menjali logiku modalnost (ne vae drugaiji logiki zakoni). Ako je takvo stanje stvari u tim svetovima,
to znai da u ovom naem jeste, bilo je ili e biti tako.6
Odnos pristupanosti, uzimajui u obzir epistemiko modalno znaenje, izdvaja one svetove kao domen kvantifikacije koji su kompatibilni sa odreenim znanjem o svetu, dakle, onim koje je evidentno u svetu u kom se vri vrednovanje.
Deontika modalnost kvantifikuje nad svetovima u kojima vai odreeni konsenzus
meu entitetima tih svetova, opet, koji je kompatibilan sa svetom evaluacije, a
aletika ili logika modalnost kvantifikuje nad svim svetovima, utvrujui ta je
neophodno ili mogue u njima s obzirom na logike zakone vrednujueg sveta.7
Ovako zasnovana semantika moguih svetova u modalnoj logici i analitikoj
filozofiji, kroz radove Sola Kripkea, Jakoa Hintike, Dejvida Luisa, Roberta Stalnakera, Nikolasa Reera i drugih, dobila je vremenom i irok interdisciplinarni
status i postala aktuelna kako u drutvenim tako i u prirodnim naukama. Ipak, kada
govorimo o interdisciplinarnim pozajmicama, ne moemo govoriti o uticaju, ve
samo o uticajima koje je filozofija u domenu moguih svetova izvrila na druge
2

Kai von Fintel, Modality and Language, http://mit.edu/fintel/fintel-2006-modality.pdf,

2.6.2011. 17

Boban Arsenijevi, Semantika kurs odran na programu Master studije srpske i komparativne
knjievnosti Filozofskog fakulteta u Niu, 2010. g.

Epistemika modalnost se odnosi na nae znanje o svetu. Ono to znamo o svetu nam nalae da
je neto neophodno ili mogue. Deontika modalnost podrazumeva sve ono oko ega postoji
konsenzus u nekoj zajednici, u smislu, ta se smatra dozvoljenim ili zabranjenim. Logika ili
aletika modalnost obuhvata stvari koje, bez obzira na to ta znamo o svetu, moraju da vae i
da budu tane. Pored ove tri vrste modalnosti, u literaturi se esto nailazi i na: buletiku,
okolnosnu, teleoloku itd., ali njih neemo razmatrati, jer pored modalnosti sadre i neke druge
semantike nanose. (Boban Arsenijevi, Semantika kurs odran na programu Master studije
srpske i komparativne knjievnosti Filozofskog fakulteta u Niu, 2010. g. )

Aksesibilnost je samo logika jer ne postoji mogunost da odemo u druge svetove.

Boban Arsenijevi, nav. kurs

Kai von Fintel, nav. delo, str. 10

50

Vladimir Noci, Jasmina Noci

nauke. Svi semantiari moguih svetova slau se u tome da su umesto sadanjeg

stanja stvari, odnosno ovog i ovakvog sveta, mogla da postoje neka druga, dakle,
drugi svetovi, ali generalno neslaganje tie se prirode i ontolokog statusa tih stanja
stvari. U osnovi, kako to postavlja Rut Ronen, sve filozofske koncepcije moguih
svetova se mogu razvrstati po kriterijumu odnosa prema realnosti u tri bazine
linije: modalni realizam, umereni realizam i antirealizam.8
Prema modalnom realizmu, iji je zaetnik Dejvid Luis, sve modalne mogunosti koje moemo stipulirati realizuju se u nekim prostorno-vremenskim logikim
prostorima koji postoje podjednako realno kao i ovaj na. Dakle, mogui svetovi su
podjednako stvarni, oni su prostorno i vremenski i kauzalno od nas odvojeni, pri
emu se pojam aktualan javlja kao indeksian, kao ovde i sad, to znai da je
svaki svet aktualan za one koji ga nastanjuju. Mogui svetovi se ne mogu svesti na
neto jednostavnije, oni su entiteti za sebe, a termin mogui je u Luisovom sluaju
redundantan.9
S druge strane, umereni realisti pretpostavljaju da je realan jedino na svet i da
on jedino moe biti aktualan. Za razliku od Luisovog posmatranja, njihova razmiljanja polaze od postulata da mogui svetovi nastaju delatnou ljudskog uma i
ruku i ne oekuju otkrie u nekakvom transcendentalnom skladitu. ovek stipulira mogue svetove. Ono po emu se umereni realisti razlikuju meu sobom je
shvatanje statusa moguih svetova u odnosu na aktualni. Prva varijacija, zvana jo i
aktualizam, posmatra mogue svetove kao delove aktualnog sveta. Zapravo, aktualni svet sastoji se od aktualnih elemenata i neaktualnih moguih stanja stvari.10
Ta neaktualizovana stanja stvari definiu se ili kao nepostojea stanja stvari ili kao
skup iskaza o njima ili kao mentalni konstrukti, kako to sugerie Nikolas Reer. On
u tekstu Possible Individuals, Trans-World Identity, and Quantified Modal Logic
kae da ne moemo pretpostaviti da mogui svetovi nekako prethode sami po sebi,
ve da treba da uloimo napor da bismo ih konstruisali.11 U okviru druge varijacije
umerenog realizma, iji je glavni predstavnik Sol Kripke, mogui svetovi predstavljeni su kao apstraktni entiteti, hipotetike ili kontrainjenine siutacije. One nisu
deo aktualnog sveta. Kripke pretpostavlja originalni model strukture, u kojem je
skup G (stvarni, aktualni svet) izdvojen iz skupa skupova K (mogui svetovi), pri

Ruth Ronen, Possible Worlds in literary Theory, http://www.scribd.com/doc/37159814/RuthRonen-Possible-Worlds-in-Literary-Theory, 11. 6. 2011. 14:30 , str. 21

David Lewis, Possible Worlds, http://thepiratebay.org/torrent/4928389/Philosophy_ebooks_

(most_of_them_written_in_English), 10. 1. 2011. 11.

10

Ruth Ronen, nav. delo, str. 22

11

Nicholas Rescher, Possible Individuals, Trans-World Identity, and Quantified Modal Logic,
http://links.jstor.org/sici?sici=00294624%28197311%297%3A4%3C330%3APITIAQ
%3E2.0.CO%3B2-0, 12. 2. 2011. 13., str. 3

Modalna logika i logika fikcije

51

emu su oni u odreenom odnosu R, koji je zapravo odnos pristupanosti meu tim
svetovima.
Na kraju, trea linija semantike moguih svetova, iji je glavni predstavnik
Gudman, usvaja antirealistiku poziciju u odnosu na mogue svetove. Negira se bilo kakva eksplanatorna mo, bilo kakav znaaj za pitanja postojanja i u svakom
sluaju bilo kakav status aktualnosti moguih svetova.12
Identitet
Pored prirode i ontolokog statusa moguih svetova, od fundamentalnog znaaja u semantici moguih svetova je i pojam identiteta. Raspravlja se o pitanjima
vezanim za kriterijum identiteta, identitet u vremenu i transsvetovni idenititet.
O identitetu i identinosti moemo govoriti u relaciji jedne jedinke prema
samoj sebi i prema drugim jedinkama. Da bismo definisali ove relacije, neophodno
je razgraniiti numeriki od kvalitativnog identiteta. Kvalitativni identitet podrazumeva da je jedna jedinka u velikoj meri slina nekoj drugoj u kvalitativnom smislu, to nam kae da je ta jedinka manje ili vie identina sa nekom drugom. Numeriki identitet upuuje na apsolutnu kvalitativnu identinost jedinke u odnosu na
sebe, to nam u stvari govori da je jedinka identina sa samom sobom. Numeriki
identitet je zasnovan na Lajbnicovom zakonu identiteta, koji tvrdi da ako su x i y
identini, onda sve to vai za x mora da vai i za y. Ipak, ovakva definicija izazvala je velike kontraverze u raspravama o transsvetovnom identitu i identitetu u
vremenu, jer se nuno pokazala problematinom za utvrivanje identiteta jedinke u
razliitim svetovima i jedinke koja traje u vremenu. I u jednom i u drugom sluaju
dolazi makar do kvalitativnih promena, to nuno odbacuje identitet u strogo Lajbnicovom smislu, jer x i y vie ne dele sve osobine.
To je navelo semantiare moguih svetova da uvedu kriterijum identiteta, raspravu o esencijalnim i akcidentalnim osobinama. Esencijalne osobine su one koje
jedinka nuno mora da poseduje da bi bila to to jeste, a akcidentalne su one koje
moe, ali ne mora da ima. Esencijalisti veruju da jedinke moraju da poseduju
esencijalne osobine u svakom svetu (ako je u pitanju transsvetovni identitet) ili se
stvara debata u vezi s tim da li je neophodno utvrditi koje su to esencijalne osobine
koje e nam nedvosmisleno ukazati na to da se radi o istoj individui koja se menja
kroz vreme (ako je u pitanju identitet u vremenu). S druge strane, antiesencijalisti
veruju da su esencijalne osobine zavisne od konteksta i da su shodno tome i promenljive.

12

Ruth Ronen, isto, str. 23

52

Vladimir Noci, Jasmina Noci

Transsvetovni identitet
Kao to je ve ukazano, transsvetovni identitet je pojam koji podrazumeva
postojanje jedne iste jedinke u vie svetova. Kao i u stavovima prema moguim
svetovima, shvatanja filozofa i na ovu temu variraju i nemaju jasno i konano opteprihvaeno znaenje. S jedne strane se transsvetovni identitet odbacuje kao potpuno besmislen, a sa druge se tvrdi, i ovaj stav zauzima Sol Kripke, da tu nema
nieg kontradiktornog, nieg kontradiktornijeg od tvrdnje da su jedinke mogle da
postoje sa nekim drugaijim osobinama.13 Situaciju dodatno uslonjava teorija pandana koju predlae Dejvid Luis.14 Po ovoj teoriji, nema identiteta u strogom smislu
te rei, to je iskljuivo odnos slinosti meu jedinkama iz razliitih svetova.15 Svaka
jedinka je vezana za svoj svet i ne moe opstati u vie njih da bi ostvarila transsvetovni identitet. Shodno tome, moemo govoriti samo o pandanima u drugim svetovima, onima koji su slini, ali ne i identini. Za potrebe ovog rada, ograniiemo
se na elaboraciju koncepcija koje zastupaju Sol Kripke, Nikolas Reer i Dejvid
Luis.
U skladu sa svojim stavom o moguim svetovima kao kontrainjeninim situacijama, Kripke ne vidi nita problematino u transsvetovnom identitetu, niti
smatra da je potebno uvoditi kriterijum identiteta. On veruje da je transsvetovni
identitet izraz koji moe da zavede. Taj izraz nam, pogreno, implicira da je problem identifikacije nereiv, jer nas navodi na pomisao da postoje druge planete. Izraz mogui svet stvara sliku tog sveta i pravi pseudoproblem. Pitanje
transsvetovnog identiteta kod Kripkea svodi se na pitanje imenovanja i reference.
On definie striktni oznaitelj kao neto to oznaava istu individuu u svakom moguem svetu u kome ona postoji, pri emu su imena ti striktni oznaitelji, dok
labavi oznaitelj ili akcidentni oznaitelj podrazumeva opis u koji se uklapa neka
individua u nekom moguem svetu. Nije neophodno da striktno oznaena individua
postoji u svakom moguem svetu, ali ona koja neophodno postoji je jako striktno
oznaena.
We must distinguish three distinct theses: (I) that identical objects are
necessarily identical; (II) that true identity statements between rigid designa-

13

Trans-world Identity, Stanford Encyclopedia of Philosophy, http://plato.stanford.edu/entries/

identity-transworld/, 10. 12. 2010. 14h

14

David Lewis, Counterpart Theory and Quantified Modal Logic, http://thepiratebay.org/torrent/

4928389/Philosophy_ebooks_(most_of_them_written_in_English), 10. 1. 2011. 11.

15

David Lewis, isto, str. 115

Modalna logika i logika fikcije

53

tors are necessary; (III) that identity statements between what we call 'names'
in actual language are necessary. 16
Po Kripkeovom miljenju, kada kaemo da je izvesna Milena mogla da bude
spisateljica knjige te-i-te, mi stvaramo kontrainjeninu situaciju, odnosno mogui
svet, u kojoj ona jeste spisateljica te knjige. Stoga, transsvetovna identifikacija nije
problematina, jednostavno, jer je Milena striktni oznaitelj i mi moemo da
tvrdimo da priamo o onome to je moglo da se desi njoj. Vano je na koji nain mi
koristimo taj oznaitelj koji odreuje koju individuu u kom moguem svetu oznaavamo. Stoga, ako su iskazi identiteta formulisani u terminima striktnih oznaitelja istiniti, onda su i neophodni.
Ipak, iako ne moramo da utvrujemo esencijalne osobine, to ne znai da one ne
postoje. Tvrditi da neko pria o moguem svetu u kome je Milena spisateljica je
tvrditi da je to svet u kome neko sa Mileninim esencijalnim osobinama jeste spisateljica.
Po miljenju Kripkea, postoje sledee esencijalne karakteristike identiteta:
1. poreklo odreuje identitet individue (roditelji);
2. supstanca odreuje identitet stvari (drveni sto ne bi mogao biti napravljen od
leda);
3. unutranja struktura odreuje identitet vrste (dve ivotinje koje lie jedna na
drugu ne pripadaju nuno istoj vrsti).17
Tvrdnjom da poreklo odreuje identitet Kripke sebe deklarie kao zastupnika
esencijalizma porekla (origin essentialism).
Nikolas Reer, u saradnji sa Zejnom Perksom, u tekstu Possible Individuals,
Trans-World Identity, and Quantified Modal Logic najpre mogue svetove svodi na
mikrosvetove, a onda i jedinke definie preko minimalnog skupa osobina da bi olakao postavljanje i razumevanje svoje teorije. Polazi od realnih, aktualnih jedinki i
njihove individualizacije i deskripcije. Svaka jedinka poseduje esencijalne i akcidentalne osobine, a esencijalne mogu biti i drugostepene osobine ili ak esencijalno moe biti i odsustvo istih. Aktualne jedinke mogu imati varijante u drugim svetovima. U tom sluaju, realne su prototipovi, a mogue nastale od njih su njihove
stvarnosne varijante. Jedinke koje nemaju prototipove u stvarnom svetu su tek mogue jedinke, one su mentalne konstrukcije (entie rationes), ali i one mogu biti individualizovane i mogu imati varijante u drugim moguim svetovima. Da bi jedna
jedinka bila varijanta neke druge, mora da ima iste esencijalne osobine. Svaka jedinka ima jedinstvene esencijalne osobine. Varijacije nastaju kroz akcidentalne

16

Saul Kripke, Preface, Naming and Necessity, http://socialistica.lenin.ru/analytic/txt/k/kripke

_1.htm, 13. 2. 2011. 12.

17

Isto, Lecture III

54

Vladimir Noci, Jasmina Noci

karakteristike. Svaka jedinka sastoji se od kompatibilnih osobina, a svaki svet od

kompatibilnih jedinki.
Nasuprot Kripkeu i Reeru, koji pretpostavljaju transsvetovni identitet, za Dejvida Luisa postoje dva naina da konkretna individua postoji u svetu: jedan nain je
da bude deo sveta, a drugi je da ima pandana kao deo sveta.
On postavlja sledee postulate svoje teorije pandana:
1. Sve postoji u nekom svetu
2. Nita ne postoji u dva sveta
3. Sve to je pandan je u svetu
4. Sve to ima pandana je u svetu
5. Nita ne moe biti pandan neem drugom u svom svetu
6. Sve u nekom svetu jeste pandan samo sebi
7. Neki svetovi sadre samo aktualne stvari
8. Postoji neto to je aktualno18
Dakle, transsvetovni identitet nije ostvariv. Meu jedinkama vlada odnos slinosti. Sve jedinke su stvarne i konkretne, ali su prostorno-vremenski i kauzalno
odvojene. Pandani iz dva razliita sveta podseaju jedni na druge u svim vanim
domenima u kvalitativnom i kontekstualnom smislu oni lie vie nego bilo ta
drugo iz ta dva sveta, ali nisu identini. Ako jedinki iz nekog sveta nije slino nita
iz nekog drugog, onda ona nema pandana u tom svetu.
U stvari, da bi jedinka iz jednog sveta bila pandan jedinki iz nekog drugog,
neophodno je da ima njene esencijalne osobine, mada te osobine pandanu ne moraju biti esencijalne.19 U najoptijem smislu, Luis se moe smatrati zastupnikom esencijalizma vrste (sortal essentialism), to znai, na primer, da bi za svakog od nas
bilo esencijalno to to smo ljudi ili to smo telesni itd.
Moe se rei da su nai pandani mi u drugim svetovima, ali ne mi ovakvi kakvi
smo, nego mi kakvi bismo bili da su se stvari odvijale drugaije.20
Kripke je primetio da prema teoriji pandana, ako kaemo: Hemfri je mogao
pobediti na izborima (da je samo uinio to i to), mi ne priamo onda o neemu to
je moglo da se desi Hemfriju, ve nekom drugom, tj. njegovom pandanu. Najverovatnije je da Hemfriju nije vano koliko bi neko drugi, koliko god liio na njega,
bio uspean u nekom drugom moguem svetu. Po njemu je modalna osobina, mogao da pobedi na izborima, dodata Hemfrijevom pandanu pre nego samom Hemfriju. Meutim, Luis kae da sam Hemfri ima modalnu osobinu mogao je da pobedi
na izborima u smislu da njegov pandan ima (nemodalnu) osobinu pobedio je na

18

David K. Lewis, Counterpart Theory and Quantified Modal Logic, str. 114-115

19

Boban Arsenijevi, nav. kurs

20

Isto

Modalna logika i logika fikcije

55

izborima. Pa i vie od toga, da Hemfri ima pandana koji je pobedio je stvar kvalitativnog karaktera Hemfrija i njegove okoline. Na taj nain, modalni iskaz zaista jeste
tvrdnja o Hemfriju.21
Identitet u vremenu
Pojam identiteta u vremenu odnosi se na utvrivanje identiteta u razliitim vremenskim intervalima usled promena koje nastaju i naziva se jo i dijahronijskim
identitetom. Poto u sluaju dijahronijskog identiteta govorimo o istoj jedinki koja
menja svojstva kroz vreme, onda moemo rei da identitet u vremenu podrazumeva
numeriki identitet bez kvalitativnog (koji je promenljiv iz etape u etapu u vremenu). Po jednom preovladavajuem shvatanju, jedinke opstaju kroz vreme tako
to prolaze kroz razliite vremenske stadijume i imaju svoje vremenske delove
koji se mogu razluiti u vremenu u kome se nalaze, a po drugom, kada jedinke postoje u razliitim periodima u vremenu, one postoje kao suma, ukupnost u tim intervalima vremena i nemaju temporalne, nego prostorne delove i opstaju kao celina u
svim temporalnim stadijumima. U prvom sluaju govorimo o teoriji kontinuiteta
(perdurance), a u drugom o teoriji protezanja (endurance).22 Dejvid Luis, koji je
zagovornik teorije kontinuiteta, kontinuitet i protezanje jedinke u vremenu opisuje
na sledei nain.23 Neto traje ako i samo ako postoji u razliitim periodima vremena. Neto je u kontinuitetu ako i samo ako traje, imajui svoje razliite vremenske delove ili stadijume u razliito vreme, a da se pri tom nijedan stadijum ne nalazi
u vie nego jednom periodu vremena. Neto se protee ako i samo ako biva prisutno u celini u vie od jednog perioda vremena.24 Na osnovu ovoga, on zakljuuje
da protezanje podrazumeva preklapanje, jer dva razliita vremena imaju proteuu
stvar kao zajedniki deo i smatra da je ova pojava analogna shvatanju transsvetovnog identiteta gde dolazi do preklapanja svetova. Iz tih razloga, on odbacuje
protezanje i prihvata kontinuitet, koji je, kae on, mnogo vie u duhu teorije pandana u oblasti modalnosti. Kontinuitet slikovito prikazuje kao put iji je jedan deo
na jednom mestu, drugi na drugom, trei na treem, a nijedan deo nije prisutan na
vie mesta.25

21

Phillip Bricker, David Lewis: On Plurality of Worlds, http://www.umass.edu/philosophy/PDF/

Bricker/Lewis,%20Plurality%20of%20Worlds.pdf, 12. 2. 2011. u 11h

22

Boban Arsenijevi, nav. kurs

23

David Lewis, On Plurality of Worlds, str. 202

24

isto, str. 203

25

Isto

56

Vladimir Noci, Jasmina Noci

Logika fikcije
Kako uoava Rut Ronen i kako pokazuje praksa u teoriji knjievnosti, nemogue je izvriti mehaniku adaptaciju filozofskih i logikih koncepcija moguih
svetova.26 Nije teko primetiti da se logika stvarnog sveta u velikoj meri razlikuje
od logike fikcije. Iz tih razloga, logika fikcije postaje kljuni pojam za primenu semantike moguih svetova u teoriji knjievnosti. Ona postaje zajedniko polje
prouavanja filozofa i knjievnih teoretiara. Naravno, problemi, premise od kojih
se polazi u razjanjavanju su krajnje drugaiji u oblasti filozofije i teorije knjievnosti.
Filozofske teorije fikcije uglavnom polaze od pitanja istinitosti i prazne reference fikcionalnih entiteta. Pretpostavljajui postojanje modalnog okvira jednog,
stvarnog sveta kao reference, filozofi dolaze do zakljuka da fikcionalni entiteti ne
postoje, a da su knjievni iskazi neistiniti. Sosirovska lingvistika unekoliko menja
situaciju, jer jezik liava reference, tvrdei da je samoreferencijalan, i ona u velikoj
meri utie na razvoj savremene semantike. Meutim, ni ukidanje reference nije
uspelo da rei postojee probleme.
Tek su pragmatike i formalne teorije uspele donekle da poboljaju status fikcionalnih svetova i njihovnih stanovnika. Formalne teorije ostavljaju po strani modalni okvir jednog sveta i pitanja reference i uvode operator fikcije. Operator fikcije
ima za zadatak da pripitomi iskaze fikcije i podvede ih pod standardni logiki
formalni obrazac. Ipak, ova teorija se pokazala neplodnom, jer nije bila u stanju da
objasni semantiku fikcionalnosti.
Pragmatika logika fikcije koncept fikcionalnosti prebacuje sa ose znak-svet na
osu znak-korisnik.27 Fikcionalnost se sada tumai kao konvencija govornog ina
koji vrimo kada izgovaramo ili zapisujemo neku pripovest. Jedna od oblasti pragmatike semantike posmatra fikciju kao pritvorne govorne inove. Dakle, pripoveda i itaoci sudeluju u jednom procesu pretvaranja u kome se prave da to to priaju ili itaju jeste istina. To ne znai da je fikcija la, ve ovo pretvaranje, u kome
dobrovoljno utiu svi u komunikacionom nizu, omoguava referenciju koja stvara
fikcionalni lik i svet. Malo radikalnije pragmatike teorije fikcije definiu fikcionalnost kao detinju igru pretvaranja i insistiraju na psiholokom uivljavanju u priu.
Meutim, Doleel odbacuje ovakva gledita kao naivna.28
to se tie teorija fikcije koju zastupaju teoretiari knjievnosti, uzeemo kao
reprezentativnu onu koju zastupa Ljubomir Doleel. On smatra da semantiku knji-

26

Ruth Ronen, nav. delo, str. 5-30

27

Ljubomir Doleel, nav. delo, str. 22

28

Ljubomir Doleel, nav. delo, str. 23

Modalna logika i logika fikcije

57

evnog dela treba utemeljiti na sasvim drugaijim osnovama i zato referencijalni

okvir jednog sveta zamenjuje referencijalnim okvirom viestrukog sveta.29 Mogue
svetove fikcije definie kao artefakte koji nastaju u estetskim procesima razliitih
vrsta umetnosti. Njih konstruiu semiotiki sistemi jezik, boje, tonovi, oblici, gestovi i stoga ih moemo nazvati semiotikim objektima. Knjievni fikcionalni
svetovi uvaju se u mediju teksta. Mogue svetove, u logici smatrane maksimalnim
mereolokim sumama mogunosti, svodi na male svetove, koje ini ogranieni broj
elemenata i odreuje mali broj parametara. Ti svetovi moraju biti formirani globalnim ogranienjima, ispunjeni i sainjeni od jedinki koje obavezno poseduju
kompozibilna svojstva, a koje ujedno mogu biti u vie razliitih svetova ime
postaju transsvetovne jedinke.
Kao osnovne postulate svoje teorije moguih svetova, Ljubomir Doleel postavlja sledee:
fikcionalni svetovi su skupovi neostvarenih moguih stanja stvari;
fikcionalni svetovi su dostupni preko semiotikih kanala;
fikcionalni svetovi knjievnosti su nepotpuni;
fikcionalni svetovi knjievnosti su konstrukti tekstualne poiesis30
Fikcionalni svetovi i njihove fikcionalne posebnosti imaju ontoloki status neostvarenih mogunosti. Kao neostvarene mogunosti, fikcionalne posebnosti ontoloki se razlikuju od stvarnih mesta, osoba i dogaaja. Izmeu stvarnih i fikcionalnih entiteta nema znaka jednakosti. Ljubomir Doleel istie da semantika moguih
svetova insistira na ideji da postojanje i svojstva fikcionalnih individua nisu zavisni
od njihovih stvarnih prototipova31. Ipak, individue koje imaju prototipove u stvarnom svetu obrazuju posebnu klasu unutar skupa fikcionalnih individua. Meu prototipovima i njima, kao i meu pandanima iz drugih svetova, postoji neraskidiva
veza, veza ostvarena transsvetovnim identitetom.
Ljubomir Doleel pretpostavlja radikalno neesencijalistiku semantiku.32 On
kae da stvaraoci fikcije doputaju sebi da izmene ak i najtipinija optepoznata
svojstva i ivotne istorije stvarnih, istorijskih osoba kada ih uvode u fikcionalni
svet. Verodostojnost je jedna od presudnih karakteristika pojedinih tipova fikcije,
ali nije univerzalni princip stvaranja. Ovo vai i za transsvetovne identitete i fikcionalnih osoba, a ne samo za one koje imaju stvarnosne pandane. Takoe, imena
kao striktni oznaitelji, nisu pouzdana i teorijski su sporna za utvrivanje transsvetovnog identiteta, mada Doleel istie njihovu prednost.33 Teorija o striktnom oz29

Isto, str. 24

30

isto, str. 28-36

31

isto, str. 28

32

Ljubomir Doleel, nav. delo, str. 29

33

isto, str. 232

58

Vladimir Noci, Jasmina Noci

naavanju ne implicira da jedna osoba u svim svetovima ima isto ime. Ona moe
imati nekoliko alijasa34, pseudonima, imena, nadimaka. Meutim, kada se jednom
utvrdi odnos ekvivalencije referencije meu razliitim imenima, utvrujemo i transsvetovni identitet meu pandanima. Ukoliko identifikovanje jedne jedinke predstavlja problem u razliitim preradama, onda treba pristupiti modifikovanju strategije identifikacije. Ako identifikacija preko striktnih oznaitelja ne moe biti uspena, onda prelazimo na druge dokaze koje nalazimo u: naslovu, citatima, intertekstualnim aluzijama, slinostima strukture fikcionalnih svetova, homologiji akterskih konstelacija, paralelizmu siejnih niti, slinom prostornom odreenju. Ipak,
kao najpouzdaniji nain identifikacije javlja se autentizacija. Poto se knjievnost
smatra posebnim performativnim inom, postojanje i identitet garantuju se tvrdnjom pripovedaa, samog lika ili drugih likova.
Odnos pristupanosti izmeu aktualnog sveta i svetova fikcije Ljubomir Doleel posmatra izvan klasinog okvira semantike moguih svetova.35 Moguim
svetovima fikcije pristupa se kroz semiotike kanale i kroz obradu informacija.
Zbog semiotikog posredovanja pristupanost je viestruka, ide u oba smera i istorijski je promenljiva. itaoci pristupaju fikcionalnim svetovima u procesu itanja.
Taj proces podrazumeva razliite vetine koje zavise od promenljivih faktora: tip
itaoca, stil, svrha itanja itd.
Za razliku od moguih svetova modalne logike, svetovi fikcije su nepotpuni.
Nemogue je utvrditi sve detalje jednog sveta ili sve osobine jedne fikcionalne
individue. Praznine u tekstu, po miljenju Doleela, imaju naroite funkcije u knjievnom tekstu.36 On uvodi funkciju zasienosti koja je varijabilna i koja zavisno od
stepena ima razliite uloge.
Svi mogui svetovi su posledica ovekove konstruktorske delatnosti, a fikcionalni svetovi knjievnosti su proizvodi tekstualne poiesis, kae Doleel.37 Autori
knjievnog dela inom stvaranja formiraju svetove koji do tada nisu postojali.
Tekstualna poiesis odvija se u stvarnom svetu, ali konstruie fikcionalne sfere koje
su nezavisne od naina postojee stvarnosti. Ono to je mogue, postaje fikcionalno
postojee, a mogui svetovi postaju semiotiki objekti.
Svoju teoriju fikcije Doleel elaborira mnogo opirnije u Heterokosmici, ali
ovde prikazani stavovi su dovoljni da utvrdimo vie injenica. Najpre upada u oi
da je teorija fikcije koju definie Doleel interdisciplinarno zasnovana. Ona se u
najveoj meri oslanja na semantiku moguih svetova, ali evidentni su i uticaji teorije recepcije, semiotike i naratologije. Iz oblasti semantike moguih svetova naj34

Alijas je pandan koji je promenio ime, koji ima ponovno krtenje.

35

isto, str. 32

36

isto, str. 177

37

Ljubomir Doleel, nav. delo, str. 35

Modalna logika i logika fikcije

59

oigledniji su uticaji umerenih realista, ali i Luisov uticaj u shvatanju pandana.

Svoenje svetova na male i konane, definisanje istih kao neostvarenih mogunosti,
isticanje stvaranja moguih svetova fikcije kao konstruktivistike delatnosti, uoavanje prototipova, stvarnosnih varijanata, surogata, priznavanje transsvetovnog identiteta, kao i referencijalnog okvira vie svetova su stavovi koji su preuzeti iz semantike moguih svetova, tanije one teorije koju zastupa Nikolas Reer. Takoe,
neesencijalistika semantika fikcije je svojevrsna kombinacija stavova modalnih
logiara i naratolokih istraivanja i strategija. Dalje, shvatanje svetova i njihovih
entiteta kao semiotikih objekata, odnosa meu njima kao semiotikog posredovanja, enkodiranje i dekodiranje sadraja teksta od strane autora i italaca svoje korene nalazi u semiotici. Jednostavnije reeno, za razliku od Reera koji svetove
gradi logikim operacijama, Doleel smatra da svetovi fikcije nastaju semiotikim operacijama. Stavovi koje preuzima iz teorije recepcije su oni koje zastupa
Volfganag Izer.38 Priznavanje nadindividualne nadreene prirode knjievnog teksta i
praznina koje se popunjavaju u procesu itanja deklarie Doleela kao izerovca.
Ipak, to odobravanje nadindividualnog centra dela koji upravlja itaoevim doivljajem, upuuje i na naratoloku tenju da se da esencijalistiki karakter smislu
knjievnog teksta. Sve u svemu, Doleel vri adaptaciju semantike moguih svetova, pokuavajui da je uklopi u tradicionalna knjievnoteorijska dostignua.
Zakljune napomene
Na poetku ovog rada, postavili smo dva osnovna pitanja. Ona su se ticala
uticaja semantike moguih svetova na teoriju moguih svetova i logike i naune
valjanosti interdisciplinarnih pozajmica. Moemo rei da je usvajanje koncepata
semantike moguih svetova proirilo vidike u prouavanju knjievnosti, ali da je
ono i ogranienog dometa. Komparativnom analizom pokuali smo da ukaemo na
funkcionisanje mehanizma interakcija dveju disciplina preko reprezentativnih teoretiara, na mogue blagorodne i iroke primene teorije moguih svetova u tumaenju knjievnih dela, ali i na ponekad mehanika preuzimanja metodolokih postulata i njihovu neadekvatnu adaptaciju.
Najpre, nesumnjivo je da je upotreba okvira moguih svetova omoguila teoretiarima knjievnosti da daju vrlo prihvatljivo reenje za istorijski problem mimezisa. Odnos izmeu stvarnosti i fikcije bio je predmet pruavanja jo od Platona
i Aristotela, ali ini se da objanjenje tog odnosa nije moglo biti zadovoljavajue,
jer je primat uvek davan stvarnosti ili fikciji.
Uvodei raspravu o fikciji, semantika moguih svetova daje sasvim druge dimenzije ovom pojmu. To je omoguilo teoretiarima knjievnosti da sa prouavanja
38

isto, str. 178

60

Vladimir Noci, Jasmina Noci

narativa preu na prouavanje fikcije, to im je pruilo nove i opirnije uvide.

Referentni okvir vie svetova zagarantovao je priznavanje razliitog, ali po vanosti
istog, statusa realnosti i fikcije. Od presudnog znaaja u ovom smislu je usvajanje
nove ontoloke prespektive. Viestruko preplitanje stvarnog i fiktivnog u delu reeno je stepenovanjem i ontolokim diferencijacijama. Tako su naratolozi ostvarili
san o autonomiji knjievnog dela, a da nisu morali u potpunosti da se odreknu
konteksta.
S druge strane, ogranienost primene semantike moguih svetova u teoriji moguih svetova javlja se u dva smisla. Prvo, adaptacija koncepata moguih svetova
modalne logike neophodna je u knjievnim prouavanjima, najpre, zato to modalna logika i teorija knjievnosti imaju razliite predmete prouavanja. To za sobom povlai i razliitu metodologiju. Prouavaoci knjievnosti imaju svest o tome i
ine osnovna prilagoavanja. Meutim, u tom procesu, deavaju se poneka mehanika odbacivanja ili usvajanja postulata semantike moguih svetova. Drugo, usvajanje metodologije modalnih logiara dovodi u nekim sluajevima do udvostruavanja i prevoenja terminologije koja ve postoji u naratologiji. Nagomilavaju se
termini koji su ve po svojoj prirodi rogobatni, iji bi se pojmovi uz adekvatna objaenjenja mogli podvesti pod postojee termine u naratologiji. Drugo, postoje i
termini sa konotacijama koje zamagljuju ba onu relaciju na kojoj insistiraju teoretiari moguih svetova, relaciju: stvarno fikcionalno. Upotrebom, na primer,
termina jedinke i individue, koje imaju i neke bioloke i socijalne aspekte, pomalo
se brie razlika izmeu stvarnih ljudi i knjievnih likova.
Sloene odnose meu likovima, s obzirom na viesvetovnost, ili viediskurzivnost njihovog pojavljivanja, transsvetovni identitet ne uspeva da pojasni i bolje
povee na jednostavan i razumljiv nain. Prvo, odnos pandan-prototip bazira se na
vie relacija: intertekstualnoj, vantekstovnoj i unutartekstovnoj. Doleel, na primer,
na to ne ukazuje. Veina likova opstaje u svim ovim relacijama. Uvoenje odnosa
pandan-prototip u teoriju knjievnosti omoguilo je razgraniavanje realnih i fikcionalnih jedinki, transponovanje realnih u fikcionalne individue. Meutim, praksa je
pokazala da ovako zasnovana koncepcija transsvetovnog identiteta moe biti vrlo
komplikovana. Prototipovi se javljaju u razliitim stepenima realiteta, javljaju se
kao drugostepeni, treestepeni, zasnovani na razliitim tekstualnim i vantekstualnim odnosima, to stvara nesigurnost u njihovom odreivanju. Dodatno se meaju i
oteavaju odreivanje prototipova i razliite kulturne predstave i modeli o javnim
linostima. Radikalno neesencijalistika semantika ne moe da nam pokae do koje
mere moemo da menjamo prototip i da stvoreni lik i dalje bude njegov pandan.
Autentizacija ne moe uvek biti reenje. Terminologija takoe stvara konfuziju
postaje teko pratiti na koji prototip ili na koji pandan mislimo dok govorimo o likovima. Ostaje da se shvatanja o transsvetovnom identitetu dopune i revidiraju.
Moda bi istraivanja mogla da idu u smeru uvoenja preciznije i jednostavnije

Modalna logika i logika fikcije

61

terminologije ili bi se transsvetovni identitet mogao posmatrati samo u terminima

pandana.
Najvea zamerka teoretiarima moguih svetova se moe dati u smislu da termine i pojmove koje usvajaju ne objanjavaju dovoljno, ne ukazuju dovoljno na
odstupanja koja ine u odnosu na njihove izvorne upotrebe i znaenja. To stvara
neloginosti, ili je italac njihovih teorija prinuen da sam vri neophodne adaptacije. Moda je ba iz ovog razloga teorija moguih svetova ostala privilegija uskog
kruga teoretiara knjievnosti i knjievnih kritiara.
Na kraju, moda valja dodati da su se prouavanja u teoriji knjievnosti zasnovana na semantici moguih svetova u poslednje vreme preorijentisala na kognitivne nauke i time pokuala da premoste nedostatke i nemogunosti prilagoavanja
koncepata modalne logike. Sve manje se govori o moguim svetovima fikcije, a sve
vie o pripovednim svetovima, mentalnim prostorima i svetovima prie.

Literatura
Vladislava Ribnikar, Mogui svetovi i teorija fikcije, Re, br. 30, februar 1997, str. 69-73
David K. Lewis, On the Plurality of the Worlds, http://xa.yimg.com/kq/groups/19143263/
1481058003/name/Lewis,+David+(1986)+On+the+Plurality+of+Worlds.pdf, 11. 2.
2011. u 14:30
David K. Lewis, Counterpart Theory and Quantified Modal Logic, http://thepiratebay.org/
torrent/4928389/Philosophy_ebooks_(most_of_them_written_in_English)
Zsofia Zvolenszky, Is a possible-worlds semantics of modality possible? A problem for
Kratzers semantics, http://elanguage.net/journals/index.php/salt/article/view/
12.339/1790, 12. 1. 2011. u 11
Jeff Speaks, Possible worlds semantics http://www.nd.edu/~jspeaks/courses/old/2007-8/
93914/_HANDOUTS/possible-world-semantics.pdf, 3.3. 2011. u 10
John Perry, Semantics, Possible Worlds http://wwwcsli.stanford.edu/~jperry/PHILPAPERS/
posswld.pdf, 3.3. 2011. u 10
Juri Margolin, Jedinke u narativnim svetovima: jedna ontoloka perspektiva, Re, br. 30,
februar 1997, str. 88-100
Ljubomir Doleel, Heterokosmika, Slubeni glasnik, Beograd, 2008.
Ljubomir Doleel, Narativni svetovi, Re, broj 30, februar 1997, str. 84-85
Phillip Bricker, David Lewis: On The Plurality Of Worlds 2011. u 15 http://www.umass.
edu/philosophy/PDF/Bricker/Lewis,%20Plurality%20of%20Worlds.pdf, 3.4.

62

Vladimir Noci, Jasmina Noci

Ruth Ronen, Possible Worlds in literary Theory http://www.scribd.com/doc/37159814/

Ruth-Ronen-Possible-Worlds-in-Literary-Theory, 11. 6. 2011, 14:30
Saul Kripke, Semantical Considerations on Modal Logic, http://sshieh.web.wesleyan.edu/
wescourses/2007s/phil390/01/e-texts/Kripke/Kripke,%20Semantical%20Considerations%20on%20Modal%20Logic.pdf, 12.3. u 17
Saul Kripke, Naming and Necessity, http://socialistica.lenin.ru/analytic/txt/k/kripke_1.htm,
13. 2. 2011. u 12
Nicholas Rescher, Possible Individuals, Trans-World Identity, and Quantified Modal Logic,
http://thepiratebay.org/torrent/4928389/Philosophy_ebooks_(most_of_them_written_
in_English)
Robert Stalnaker, Possible Worlds, http://www.jstor.org/stable/2214477, 17.6.2011. U 12

Vladimir Noci, Jasmina Noci

Modal Logic and Logic of Fiction
(Summary)
This paper analyzes the views of representative theoreticians of possible worlds semantics and possible worlds theory in an attempt to ascertain the degree and manner of
interdisciplinary borrowing through focusing on possible worlds and individuals in those
worlds. The paper first clarifies the general perceptions of possible worlds, perceptions in
the field of modal restrictions, transworld identity, and identity over time, as presented in
the works of Saul Kripke, David Lewis, and Nicholas Rescher, the representative semanticists of possible worlds, and then ascertains the degree and manner of their adaptations in
the theory proposed by Ljubomir Doleel within literary theory. The conclusion is that the
cooperation between the two disciplines stands on fertile ground but that it is necessary to
perform more systematic adaptations due to different subjects of research and different
objectives.
KEY WORDS: possible worlds semantics, possible worlds, identity over time, transworld
identity, modal restrictions.