Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

175

Slobodan D. Jovanovi
Fakultet za pravne i poslovne studije Dr Lazar Vrkati
Srbija

PREVOENJE KAO VETINA U VLADANJU STRANIM JEZIKOM

ALI I SREDSTVO ZA NEGOVANJE SOPSTVENOG JEZIKA
UDC 8125
Struni rad

Prevod, prevodilatvo, razmiljanja o prevoenju i prouavanje pitanja u vezi s

jezikom kao sredstvom za uspostavljanje veza izmeu razliitih naroda i kultura
daleko su stariji od primenjene lingvistike kao naune discipline kojoj prema
dananjim shvatanjima ova iroka problematika pripada. injenica je da su se
vremenom menjala teorijska shvatanja u vezi s prevoenjem, metodologije,
praktini zahtevi i svrha prevoenja, ali u biti zauvek ostaju aktuelno pitanje mere
do koje prevod treba da nastoji da odri tano ono to je formalno izneto, linije do
koje je doputeno intervenisati da bi se postigla tenost izraza i/ili da bi se odralo
dejstvo originala, kao i odnosa prema maternjem, jeziku.
Poslednja prilika za usvajanje i uobliavanje pravilnog odnosa prema
maternjem jeziku, ispravnosti u meri i nainu njegovog korienja poslednju jeste
zavrnica srednjokolskog, naroito gimnazijskog uenja stranog jezika.
Osposobljavanje uenika za kvalitetno prevoenje mora da bude kruna
viegodinjeg prilaenja toj vetini, i u tom smislu je uloga nastavnika krajnje
osetljiva, pojaana zahtevom da se porede obeleja maternjeg i stranog jezika. Ne
treba ni napominjati da se u dananjem trenutku sva ova razmatranja u najveoj
meri odnose na odnos prema engleskom kao stranom jeziku, ali i univerzalnom
jeziku stvaralatva i sredstvu globalne komunikacije.

Kljune rei: prevod, prevoenje kao jezika vetina, strani jezik,

maternji jezik, elementi kulture, korienje maternjeg jezika, nastavnik,
priprema nastavnika, komunikativni pristup, bilingvalna nastava.

1. Uvod
Neosporan je znaaj vokabulara u itanju na stranom jeziku, a naroito
u radu na usavravanju vladanja engleskim jezikom. Otuda je na svim nivoima
potrebno neprestano pratiti i pravilno tumaiti tvrdnje kandidata da im je
upravo vokabular najvea tekoa ili bar nedostatak koji i te kako oseaju.
Kad se kae da je vokabular jedna od glavnih prepreka koje oteavaju
komunikaciju na odreenom nivou vladanja engleskim jezikom, to ne znai da
leksiku generalno treba smatrati najvanijim ili jedinim jezikim nivoom na
kom treba insistirati u nastavi. Jednostavno, kad uenik ovlada osnovnim

Fakultet za pravne i poslovne studije Dr Lazar Vrkati, Bulevar osloboenja 76, 21000 Novi Sad, Srbija;
e-mail: info@fpps.edu.rs

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

176

obrascima jezike strukture i kad oseti da je poeo da vlada jezikim

sistemom, sve snanije narasta svest o tome da nedostaju prava znaenja
pojedinanih rei i izraza prisutnih u savladanim sintaksikim formulama. Nove
nepoznate leksike jedinice znatno oteavaju, pa ak i onemoguavaju
shvatanje znaenja, ali mogu da dovedu i do toga da uenik posumnja u
ispravnost sopstvenog vladanja optom graom (Yorio, 1971: 112). Potom
nastupa trenutak kad uenik posee za renikom pokreui neslueno velik i
znaajan niz problema. Tu je potreba, ali i zahtev da se prevoenjem vlada
kao visokim umeem korienja jezika, a u vezi s tim vrhunskim umeem ne
postoji nita to bi ma ko mogao da shvati i doivi kao jednostavan problem.
Mnogo je tu dilema koje od davnina postoje, mnogo pitanja koja neprestano
iskrsavaju, pregrt nesporazuma meu strunjacima na planu teorije nastave,
ali i meu praktiarima nastavnicima stranih jezika pogotovu engleskog
jezika kao stranog poev od znaenja sme rei prevod i miljenja o mestu
i ulozi prevoda u nastavi.
Smo pominjanje prevoenja kod mnogih izaziva odbojnost poto ih
asocira na prevazieni gramatiko-prevodni metod, mada to nije bio i nije
jedini metod koji predvia primenu prevoenja. Presudna razlika je u tome to
je savremena nastava napustila cilj koji su postavljali pobornici gramatikoprevodnog metoda; prevazieno je njihovo verovanje da je prevoenje
praktino jedino sredstvo za uenje stranog jezika. injenica da prevod moe
da poslui u razvijanju nekih jezikih znanja, na primer, u proveri shvatanja
znaenja neke rei ili izraza u tekstu koji se obrauje, ne znai da
razumevanje teksta smemo da iznjednaimo sa njegovim prevoenjem.
Dobro je poznato da esto razumemo odreeni tekst, a ne umemo (lepo) da
ga prevedemo. Prema tome, ili ne treba od uenika zahtevati da prevodi ili
prevod treba posebno vebati, odnosno kao jedan od ciljeva nastave treba
postaviti i prevoenje. (Dimitrijevi, 1984: 51). O znaaju prevoenja ali ne
kao sredstva, odnosno nastavne tehnike u uenju stranog jezika, ve kao
jedne od jezikih vetina ili sposobnosti (uz razumevanje govora, itanje,
pisanje, govor) na slian nain se izraava i Vilkins (Wilkins, 1978) koji
smatra da je ovo umee prilino zapostavljeno, ali neizostavno u odmaklijim
stadijumima uenja.
Poslednjih decenija zanemarena je prava nastava prevoenja kao
umea smog po sebi. Istina je da potreba za prevoenjem delimino zavisi od

177

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

ciljeva konkretnog kursa, odnosno uenja, ali nije teko shvatiti i priznati da
su prevoenje i mogunost primene te vetine znaajan cilj u nastavi i uenju
jezika. Svako ko je proveo godine uei jezik, naroito u javnom kolskom
sistemu, morao bi da bude sposoban da prevede neto onima koji jezikom ne
vladaju dovoljno da bi to sami uinili. Stoga je prevoenje jezika aktivnost
koja mora da se postepeno osvaja, ui, uvebava i uzdie preka iskustva koje
istovremeno donosi pravi kvalitet u vladanju sopstvenim jezikom i u njegovom
rafiniranom korienju.

2. Neophodna vetina
Prevoenje posebna je jezika vetina, umee koje uenicima i
studentima treba prenositi, postepeno ga s njima uvebavati, testirati,
ocenjivati, jednom reju, sprovoditi sve to je neophodno da bi se ostvario
jedan od ciljeva koje propisuje program. Cilj ili zahtev nesumnjivo postoji, ali
domaa prosvetna javnost kao da muri pred istinom da su mogunosti
izuzetno skromne: poev od nedostatka vremena pa sve do injenice da
najvei broj nastavnika ne poseduje adekvatno prevodilako obrazovanje, o
minimalnom prevodilakom iskustvu da i ne govorimo.
Nesigurnost u odnosu prema prevodu i u radu na ovoj jezikoj vetini
izvire ve i iz dileme ta je to uopte prevod. Prevoditi, ta to zapravo znai?
ta se prevodi kad se prevodi? Mnogi e rei ideje. Oni oprezniji pre e
izgovoriti rei. Ili bolje reenice. Ili ak pasusi. Trei e moda rei da
prevode 'smisao' ili 'duh' originalnog teksta. Ako sad pokuamo da pitanje
rasvetlimo sa semantike strane, ustanoviemo da pobornici prva dva
pristupa, a dobrim delom i oni koji zastupaju i ovaj trei, pod svojim etiketama
u stvari preutno podrazumevaju proces prenoenja iz jednog jezika u drugi
onog

najkonkretnijeg

referencijalnog

znaenja

(denotacije),

uz

onoliko

prateeg znaenja (konotacije) koliko je, leksiki gledano, odmah uoljivo.

(Bugarski, 1975: 236). Istina je: ...veina ljudi, naroito djece, neupuenih u
lingvistiku, prilazi stranom jeziku sa (mahom nesvjesnom) pretpostavkom da
rijei imaju samo jedno 'pravo' znaenje. (Rianovi, 1983: 157). U praksi,
meutim, tekou stvara niz nepredvidljivih momenata u radu na tekstovima
koji nude iznijansiranost van i preko uobiajenih leksikih znaenja. Tu se
postavlja zadatak da se stvori istanan oseaj za udubljivanje u leksiku i
semantiku sutinu i stranog i maternjeg jezika, to je snaan motiv za veliki

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

178

oprez pri odabiru knjievnih tekstova koji e sluiti kao izvor korisne leksike i
materijal za uvebavanje prevoenja, jer neprestano moramo da imamo na
umu da su mogunosti kojima raspolaemo zaista vrlo skromne, a potrebno je
raditi i na negovanju i obogaivanju sopstvenog jezika.
U kolskom sistemu u Srbiji prevod je ve dugi niz godina prisutan kao
programski ne naroito dobro definisana jezika vetina kojoj treba teiti,
ali uprkos tome, kao kruna srednjokolskog rada, disciplina koja se testira na
tzv. maturskom ispitu na zavretku gimnazijskog kolovanja. Nastavnik
engleskog jezika mora da bude svestan te vetine i krajnje realan kad
sagledava probleme s kojima se suoava, kao i kad pronalazi mogue naine
za prevazilaenje tekoa.
Jedna od tekoa je i nedostatak vremena. U gimnaziji uenici na
drutveno-jezikom smeru imaju pet asova stranog jezika nedeljno u treem
razredu i etiri asa nedeljno u zavrnom razredu, dok uenici na prirodnomatematikom smeru tokom sve etiri godine gimnazijskog kolovanja imaju
po dva asa nedeljno. Kako da nastavnik za samo 72 odnosno 64 kolska asa
dostigne ciljeve u domenu razumevanja govora i govorne komunikacije, da s
uenicima obradi sve predviene zvune priloge, veba pisanje diktata i
eseja/sastava i, povrh svega, da dovoljno panje posveti prevodu? Kako ne bi
doao u nedopustivu situaciju da ocenjuje ono to nije uvebavao sa
uenicima, u toku kolske godine treba dovoljno vebati, obraditi dovoljno
tekstova, uiniti sve da prevoenje ne bude plasirano kao teorija ve kao
odreen metodoloki postupak koji vodi sticanju i razvijanju toliko potrebne
vetine. Stojni (1981: 48-49) doarava koliko je u stvari re o umeu a ne o
formalnom znanju: ...istraivanja i teorijska razmatranja, meutim, sasvim
su zasigurno potvrdila jednu, za prevodilaku praksu veoma vanu injenicu. A
to je da se prevodilaki zadatak ne moe konano reiti ni na leksikom, ni na
morfolokom, ni na sintaksikom nivou. Naravno, prevodilac mora, prevodei
delo, umeti da vri gotovo sve radnje koje je autor dela vrio, ostvarujui
svoju umetniku zamisao, jezikim sredstvima. Na leksikom nivou on se po
pravilu ne sme nai samo u poziciji da prevede re, ve, kao i autor da je u
jeziku prevoda odabere i upotrebi u onom njenom znaenju i obliku koji
potpuno ili bar priblino potpuno odgovara datoj konkretnoj situaciji na koju se
odnosi iskaz. U nedostatku vremena, na alost, i najiskusniji i najraspoloeniji
nastavnik e i u ovom segmentu morati da pribegne nekakvom vidu

179

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

predavanja, uputstvima i objanjenjima o tome ta treba postii, kojim

sredstvima se sluiti, kako pristupiti zadatku. Kako bismo te razgovore o
prevoenju shvatili i kao element edukativne funkcije nastave stranih jezika,
pomae nam Korblut (Corbluth, 1975) stavom da i pored zadatka da
uvebavamo jezik, umesto da drimo predavanja o jeziku, treba da se
zadovoljimo istinom da se sva nova znanja i saznanja o jeziku izuzetno korisno
pridodaju fondu ukupnog znanja i kvaliteta obrazovanja. A uspeli mi da
uvebavamo umee na metodoloki adekvatan nain, ili pribegli makar i
najmanjem nunom predavanju pred nama je uvek veliki broj aka, odnosno
polaznika kursa.
Odgovor na pitanje ta je veliko odeljenje zavisi od optih okolnosti, pa
je onima koji su navikli da rade sa 12-14 polaznika zastraujue kad treba da
stanu pred 20 (Nolasco & Arthur, 1995: 4). U uslovima koji vladaju u kolama
u Srbiji zadovoljni smo kada ih nema vie od trideset! Nije potrebno dokazivati
da to nisu adekvatni uslovi za sticanje i razvijanje vetina, ve se nivo
predznanja i osnova na kojoj treba graditi vetinu prevoenja, izmeu ostalih
jezikih vetina, razlikuje od uenika do uenika. Mnogi uenici (osnovano ili
ne) trae i oekuju vie vokabulara u redovnoj nastavi tokom kolske
godine, ali prirodno je da ima i slabijih aka, ili da u pojedinim domenima
preovlauju neke opte slabosti. A kada su temelji neujednaeni i slabi, kako
zidati u visinu? (Bose, 2004) Kako na terenu prevoenja ostvariti domete
vrhunskog umea vladanja i stranim i maternjim jezikom?
Da ne bi zanemario razlike u kvalitetu i sposobnostima pojedinano
posmatranih uenika, nastavnik treba paljivo da bira tekstove za obradu,
razmiljajui o tome kome je materija namenjena i ta e se uvebavati i
osvajati. Po Salteru (Salter, 1975: 22) naglasak je i dalje na metodologiji
nastavnog postupka, ali od sutinske je vanosti da se nastavnik prvo upita
kome i ta predaje i nudi, a ne kako to ini.
Kad je u pitanju metodologija nastavnog postupka, pitanja ta?, kome? i
kako? moraju biti ukljuena i u odluke u vezi s upotrebom srpskog jezika u
redovnom radu u uionici. Jasno je da to ne podrazumeva smo prevoenje,
ve situacije kad treba da objasnimo ili blie doaramo neku jeziku pojavu,
manifestaciju nekog kulturnog obeleja, da dmo znaenje neke nove rei ili
fraze.

Povremenim

pribegavanjem

maternjem

jeziku

objanjavanju

funkcionisanja stranog jezika ostvariemo veu jasnost, utedeemo vreme

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

180

(koje je ionako veoma ogranieno), izbei emo eventualne nesporazume.

Svakako, ako se upotreba maternjeg jezika dozvoli, valja strogo voditi rauna
da se u tome ne samo ne pretera ve da se svede na najmanju meru.
(Dimitrijevi, 1984: 52). Ipak, poto nam je stalo da makar malo prekratkog
vremena posvetimo uvebavanju vetine prevoenja, poto su grupe s kojima
radimo veoma brojne a elimo da u tom kvalitativno neujednaenom
sastavu budu zadovoljni i oni koji neprestano oekuju jo novog vokabulara,
novih znaenja, novih upotreba shvatamo da se to celo iskustvo potpuno
poklapa s uputstvom koje daje Filipovi (2001: 99): Opta preporuka
bazirana na linom iskustvu je da je, s obzirom na vremenska ogranienja
koja najee imamo u uionici i s obzirom na koliinu inputa koju moramo
preneti, esto efikasnije pomoi uenicima i u otkrivanju jednostavnih pravila
koja bi oni mogli da identifikuju i sami, jer se time tede i njihovo vreme,
koncentracija i napor. A prava tekoa i optereenje za nastavnika je da se
odri ravnotea izmeu potrebe za utedom i preterivanja u upotrebi
maternjeg jezika. S ovom tekoom povezana su i razmiljanja o izboru i
korienju renika.
Mnotvo materijala koji nam stie iz Velike Britanije i Sjedinjenih
Amerikih Drava, a koji je uglavnom lako dostupan i pristupaan uenicima,
sadri bogat izbor kvalitetnih jednojezinih tampanih i elektronskih renika.
Sve su to, bez pogovora, dobri i korisni materijali, ali u kolskom radu na
usvajanju vokabulara engleskog jezika i u borbi da se makar krene u graenje
vetine prevoenja, dvojezini renik i dalje je neophodan i mnogo se ee
koristi. U zavisnosti od kvaliteta takvog renika, razna reenja umeju biti i
neprecizna i zavodljiva, naroito neiskusnim uenicima, kada ponu da ga
koriste, ali istina je i da dvojezini renik ipak nudi izvesnu sigurnost u vidu
konkretnog odgovora na trenutnu dilemu, dok bi jednojezini renik u takvoj
situaciji prisiljavao korisnike da nagaaju i smi formuliu znaenje, to
uveava sumnju i nesigurnost. Bilo to dobro ili ne, ostaje injenica da se
uenik stranog jezika vrsto dri rei. Rei su signali za kojima traga dok ita
na stranom jeziku, ali i tragovi koje je ve uskladitio u memoriji. Praksa je
pokazala da uenik po svaku cenu eli da bude siguran da te rei razume
(Yorio, 1971).
Pored pojaanog interesovanja za vokabular, u realnosti u kojoj uenici
eksplicitno oekuju da im se ponudi bogatiji fond rei, neophodno je shvatiti

181

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

da je leksici kao pojedinanom aspektu jezika mogue posvetiti dodatnu

panju i u nastavi pojaati rad u toj oblasti. injenica da obogaivanje
vokabulara na engleskom jeziku oekuju upravo uenici zavrnih razreda
gimnazije uvruje ubeenje nastavnika da vokabular najneosetnije i s
najvie uspeha mogu da grade upravo uenici koji su ve stekli temeljno i
obuhvatno znanje gramatike. Vladanje vokabularom na tom nivou je, a i
nadalje

ostaje

najznaajniji

zadatak

svakog

pojedinca

ovladavanju

engleskim jezikom, koji se ostvaruje bavljenjem razliitim kontekstima.

Jeziki input izvan zemlje domaina je u najveem broju sluajeva oskudan i
ostvaruje se u vetakim okolnostima. Meutim, veza sa stranim jezikom i to
u prirodnom kontekstu, mogua je uz pomo knjige. Upuivanje uenika na
itanje i pomo koju bi nastavnik trebalo da prui uenicima pri izboru
tekstova za slobodno itanje, ima neprocenjiv znaaj u procesu asimilacije i
vokabulara

gramatike.

(Dimitrijevi,

2003:

24).

Najvei

zadatak

najznaajnija odgovornost nastavnika jeste da u tom cilju izvri pravilan izbor,

a potom i gradiranje i doziranje tekstova koji e zadovoljavati sve kriterijume
na putu ka osamostaljivanju uenika, tj. ka njegovom osposobljavanju za rad
na bilo kom nepoznatom materijalu.

3. Kulturni aspekti
Nastavnik koji smatra da poseduje iskustvo, i to iskustvo koje se ne
izraava mesecima ili godinama radnog staa, ve sutinskom spremnou da
uoi potrebe uenika, kao i voljom da udovolji njihovim oekivanjima, sloie
se s tvrdnjom da se prvo znanje jezika teko stie bez poznavanja kulture, ali
da se kultura najlepe i najprijemivije otkriva uz pomo knjievnosti
(orevi, 1975: 103). Svaki angaovaniji nastavnik otuda i osea teskobu i
sputanost usled vie inilaca, od kojih su presudno velika i znaajna sledea
dva. U gimnaziji kao najkvalitetnijoj opteobrazovnoj srednjokolskoj instituciji
uenici na prirodno-matematikom smeru imaju samo po dva asa nedeljno u
sva etiri razreda. Zahtevi nastavnih planova i programa, koje i dalje donose
prosvetne vlasti, nastavnici danas uglavnom ispunjavaju oslanjajui se na
britanske udbenike. Kako onda i kada ak i s uspehom odabrati dodatne
knjievne tekstove u skladu s jezikim znanjima uenika, kada ih plasirati na
odgovarajui nain koji vodi sticanju i uvrivanju navike itanja, kako
otkrivati kulturu preko knjievnosti kada se ti originalni, najnoviji i

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

182

najbolji udbenici uglavnom zasnivaju na audio-lingvalnom pristupu i

najveu panju poklanjaju govoru? Smi po sebi dobri, obavezno praeni
kvalitetnim zvunim prilozima, ti udbenici, esto odabrani bez pravog
obrazloenja, minimalno doprinose i inae sporom procesu vraanja knjizi i
itanju, o kom Dimitrijevi jo pre vie od etvrt veka kae (1984: 45):
Insistiranje na nastavi govora kao najvanijoj jezikoj vetini (u nastavi
stranih jezika) dovelo je do razrade takvih pristupa pa i metoda u kojima je
itanje jedva nalazilo mesta. Sad, posle nekoliko decenija iskljuivo oralnog
pristupa nastavi jezika, poinjemo se, dodue veoma sporo, vraati knjizi kao
izuzetno znaajnom 'nastavnom sredstvu'.
Nastavna praksa u kojoj se koriste udbenici uvenih britanskih
izdavakih kua potvruje da je vraanje knjievnom tekstu i dalje sporo jer
upravo reakcije uenika govore da bi knjievnih odlomaka trebalo da bude
vie, i da bi rad na usvajanju vokabulara mogao da se unapredi kad bi se vie
vremena posvetilo itanju, ne samo kao jezikoj ve i neprocenjivo vrednoj
opteobrazovnoj aktivnosti. Neophodno je nai nain da nastavnik tokom
skromnog vremena kojim raspolae s uenicima obradi dodatne pravilno
odabrane knjievne tekstove. Ovo treba uniti ak i po cenu da se odreknemo
neeg drugog to nastavni program trai, jer i jedan jedini tekst s knjievnim
kvalitetima moe da bude put u neslueno bogatstvo strane kulture, pa makar
i sasvim nezavisno od nastavnog plana i programa (Holroyd, 1978).
Udovoljavanje zahtevima uenika da se pojaano radi na vokabularu, uspean
odabir tekstova i nuenje korisnih elemenata kulture svakako doprinose
premetanju teita nastave s predavanja na uenje i usvajanje svih
elemenata jezika, kako stranog, tako i maternjeg. Tako se kreemo ka toliko
potrebnom i toliko traenom osamostaljivanju uenika, pre svega putem
odravanja i podravanja navike itanja i rada na tekstu. Savremeni tempo
ivota, veliki broj razliitih modernih tehnikih audio-vizuelnih sredstava, kao i
izmenjena shvatanja i sistemi vrednosti ugroavaju naviku itanja i kontakta s
knjigom, tako da se i nastavnici predmeta srpski jezik i knjievnost ale
smatrajui da postepeno gube tu bitku. Utoliko je vanije da se odrava
spremnost i sposobnost uenika da itaju na stranom jeziku, i da im se
omogui da osete zadovoljstvo koje bi iz toga trebalo da proistekne. Vanost
itanja na stranom jeziku u procesu uenja stranog jezika dobija posebnu
dimenziju kad se uenje odvija u izuzetno vetakim i oteanim uslovima tj.

183

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

van zemlje u kojoj se dotini jezik govori kao maternji. (Dimitrijevi, 1974:
67).
I u vreme kada je dominirao stav da je iskljuivi cilj nastave stranih
jezika

da

uenici

ovladaju

govorom,

kao

instrumentom

neposredne

svakodnevne komunikacije, bilo je tekstova koji su naglaavali znaaj itanja

na stranom jeziku. Jedan od njih je i izvetaj Stalnog savetodavnog komiteta
ugledne organizacije Modern Language Association iz juna 1970. godine pod
naslovom Reading in a Foreign Language. Shvatamo znaaj itanja i
knjievnosti, odnosno odabranih knjievnih tekstova, u prenoenju elemenata
kulture, ali moramo da shvatimo i da toj ulozi treba da se pristupi krajnje
realistino, a prema Markvartu (Marckwardt, 1978) i s poznavanjem i
uvaavanjem ciljeva nastavnog programa, kao i svih relevantnih uslova pod
kojima se odvija nastava. to se tie odabira tekstova, Makvart smatra da je
najbolje opredeliti se za savremenu kratku pripovedaku prozu poto takvi
tekstovi lako pobude snano i dovoljno trajno interesovanje; toj svrsi mogu
ponekad da poslue i pravilno odabrani tekstovi iz narodnog stvaralatva.
Praksa, na alost, poznaje i suprotne stavove. Ima nastavnika koji
knjievni tekst jednostavno izbegavaju. Ako je cilj da uenici itaju sa
zadovoljstvom, tano je da bi morala da im budu shvatljiva sva doslovna
znaenja izraena reima, reenicama, kulturnim konotacijama rei, kao i
radnji i situacija koje te rei opisuju. Kako onda da tekst bude izvor iz kog se
ue novi elementi vokabulara ako se u njemu ne koriste i rei koje italac
prethodno nije sretao? Kako da omoguimo proirenje uvida u elemente
kulture ako knjievni tekst ne nudi i kulturne pretpostavke koje uenicima nisu
bile ranije poznate? Slina pitanja i dileme izazivaju albe nastavnika, koji
navode i tekoe na koje nailaze kad pokuavaju da kod uenika probude volju
za itanje ponuenih knjievnih tekstova. Zbog otpora uenika mnogi
nastavnici sasvim prestaju da koriste knjievne tekstove i pribegavaju drugim,
neknjievnim formama.

4. Izrada i odabir udbenika

U aktuelnom trenutku reklo bi se da samo jo knjige i drugi tekstovi
mogu da ponude neto malo strpljenja, naravno onima koji im se uopte
obrate. Tekstovi, udbenici i knjige su trajni uvari i izvori znanja koji su u
naoj vlasti i lako pristupani. Pruaju nam znanje kad god im se obratimo i to

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

184

onim tempom i redom koji nam najvie odgovara. Njih ne izdaje strpljenje.
(Nikoli & Piurica, 1982: 148). Da li su nastavnici u praksi zaista morali da se
udalje od razmiljanja o potrebama domae uenike populacije, pa i onda
kada je re o primerima knjievnog stvaralatva na engleskom jeziku u
odabranim udbenicima? Da li smo stvarno morali da sve vie zapostavljamo
upotrebu domaih udbenika i primere kvalitetne poezije i proze na engleskom
jeziku, potpuno se odriui i mogunosti izbora, odnosno uklanjanja onog to
nije adekvatno jezikom nivou uenika, njihovim interesovanjima i zahtevima
vremena? Potpunu prevagu u naim kolama odneli su udbenici iz Velike
Britanije. Najvea mana im je to i sadrinom i nainom na koji je
predstavljaju pokazuju da njihovi tvorci nisu poznavali potrebe ciljne grupe.
Ovi udbenici smi po sebi jesu dobri, izradili su ih kvalitetni autorski timovi i
objavili izdavai svetskog glasa, ali i dalje nema pravog odgovora na presudno
pitanje: kako postupiti da se uspeno, kvalitetno, trajno uenicima prenese i
kod njih zadri deli onoga to ti udbenici nude, kako ih iskoristiti kao
podlogu za uvebavanje vetine prevoenja a da se pritom ne odstupi od
komunikativnog audio-lingvalnog metoda na primer, u varijanti sa dva asa
nedeljno!
Kao izuzetno bitno javlja se i pitanje vokabulara, potrebe da se on
neprestano utvruje i proiruje. Nastavnik je ove potrebe utoliko svesniji,
ukoliko je ee suoen s takvim oekivanjima i zahtevima uenika, naroito
maturanata. Kada je re o dometima najzastupljenijih savremenih udbenika u
ovom smislu, postoji i miljenje da ih ipak treba dopuniti ponudom koja e
omoguiti uenicima da usvojeni renik koriste i u drugaijim kontekstima, ne
bi li se istinski osposobili za njegovu aktivnu primenu (Krtner, 2003).
Navedena iskustva i stalno praenje aktuelne situacije navode na elju,
potrebu i preporuku da se u udbenicima engleskog jezika kao stranog
postepeno rehabilituju knjievni tekstovi. Ve i sama injenica da udbenik
koristimo kao najvanije sredstvo u nastavi stranog jezika pokazuje da primeri
pisanog jezika ve jesu osnova naeg rada, bez obzira na izuzetno mali broj
knjievnih tekstova i na ubedljivu dominaciju neknjievnih tekstova, naroito
dijalokog tipa. Posebno kad razmiljamo o vokabularu i o potrebi da se on
odrava, ali i neprestano obogauje, imamo na umu: Kada je cilj uenja
savlaivanje govornog jezika, onda se bitno ne razlikuju uloge neknjievnog i
knjievnog tiva poto oba pripadaju pisanom jeziku. Meutim, veina onih

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

185

koji ue strani jezik nee nikada biti izloeni direktnoj komunikaciji. Vrlo je
verovatno da e njima biti potrebno da itaju, odnosno da e biti izloeni
pisanom obliku stranog jezika. (Milutinovi, 1983: 142).
Miljenje da se postepeno treba vraati korienju knjievnih tekstova,
u svrhu uspenije nastave leksike, vodi izuzetno znaajnom pitanju odabira
materijala za itanje i obradu. Valja izabrati primere stvaralatva koji treba da
poslue uenju leksike, usvajanju i irenju vokabulara i, naravno, vebanju i
usavravanju vetine prevoenja. Ovo je jedno od vanih pitanja. Iako je to
moda grubo uoptavanje, moglo bi se rei da je stil svih udbenika
neminovno didaktian to treba da se odrazi i u paljivom gradiranju i
rasporeivanju njihovog ukupnog sadraja. Onda je u radu na knjievnom
tekstu lako otkrivati ponuene signale jer su tako rasporeeni da ih je lako
memorisati. Zato se u izboru proznih tekstova prednost daje kratkoj prii koja
olakava priseanje na ranije signale, kao i predvianje i povezivanje novih.
Danas uveliko dominiraju novinarski tekstovi koji svakako donose ivotnost
svakodnevice, ali nameu i veu konciznost, gue elemente za povezivanje,
bez doziranja i gradiranja. Izuzetno korisni i potrebni kao aspekt realnog
ivota, tekstovi preuzeti iz novina i popularnih asopisa oteavaju rad na
prevodu i time to esto, a ponekad i prekomerno koriste kolokvijalizame i
argonske izraze.

5. Nastavnik kao inilac

Zadatak nastavnika je da odabere knjievne tekstove koji e mu
omoguiti rad na vokabularu. On mora da se opredeli za materijal koji e
motivisati uenika, da podstai na razmiljanje i razne vrste poreenja,
pripremiti ga za samostalan rad i traganje za slinim tekstovima izvan
udbenika; dovesti ga do puta kojim treba da ide kako bi stvorio toliko eljenu
naviku da ita. Na nastavniku je da uini sve da se nabolje izmeni i injenica
koju je Dimitrijevi izrazio reima koje su i danas potpuno istinite (1974: 66):
Vrlo retko se govori o dobroj knjizi koja nikako nema pretenziju da bude
velika literatura, koja nee nikad ui u udbenike knjievnosti knjizi koja
moe posluiti mladom oveku i kao razonoda, ili kao dobar tekst (na stranom
jeziku) za uenje jezika.
Mnogi nastavnici nikad, meutim, ne uspeju da ojaaju sopstvenu
vrednost i prodube vlastite domete upravo zato to slepo veruju da je jedina

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

186

svrha njihovog postojanja u uionici u tome da poduavaju uenike osnovnim

strukturama stranog jezika. Puka fluentnost u proizvoenju iskaza na stranom
jeziku ne znai mnogo ako nema svesti o implikacijama, o razgranatoj
upotrebi, o prevodnim ekvivalentima i reenjima (Rivers, 1971: 262-263).
Jezik se ne sme odvajati od ljudi, od razliitih naroda, njihove istorije, uslova u
kojima ive, stvaraju i uvaju svoje navike, ba kao to ni interakcija s
uenicima ne sme da se shvati na jednostavan i skuen nain.
Nastavi je potreban tekst, napisan ili izgovoren (Allen & Corder, 1978:
232). Nastavnik je posrednik koji mora da uspostavi pozitivno sadejstvo s
uenicima kojima se obraa, kao i kvalitetnu atmosferu istinske interakcije
izmeu teksta kao nastavnog sredstva i tih uenika kojima je posveen. Da bi
se izbegla opasnost od monotonije i odbojnosti koju izaziva gramatikoprevodni nain obrade teksta, naroito u radu na knjievnom tekstu, nastavnik
mora da bude sposoban da interaktivnim pristupom probudi interesovanje
uenika i da ih navede da aktivno uestvuju u nastavi. To nije nimalo
jednostavno.
Ogroman je broj inilaca kojima nastavnik mora da posveti panju, ali
istina je da je predugo trajala skoro iskljuiva posveenost najnovijim
teorijama uenja, gotovo slepa privrenost komunikativnom pristupu nautrb
stvarne okrenutosti interesovanjima polaznika i njihovim pravim buduim
potrebama, naroito akademskim. Jo u vreme irenja komunikativnog
pristupa i insistiranja na razgovornom korienju stranog jezika pojedini autori
(Saitz, 1974), naroito oni kojima praksa nije strana, insistirali su na
uvaavanju stvarnih interesovanja uenika, uslova sredine u kojoj ive,
odnosa prema stranom jeziku ali i kulturi, razliitoj motivaciji za uenje i,
posebno, za prevoenje.
eljena autentinost jezika na kojoj se zasniva savremena nastava
stranog jezika, mora da izbegne takozvani kolski jezik, najee donekle
izvetaen, i da se obrati jeziku koji se koristi u prirodnoj situaciji, a koji
stvarno sreemo u izvornim tekstovima. Jezik s kojim emo uenike suoiti
ako im ponudimo pravilno odabrane savremene knjievne tekstove, oigledno
jeste autentian. Na dobrom smo putu ako shvatamo koje sve koristi i na
koje naine moe da donese rad na knjievnom tekstu, izmeu ostalog u
svrhu utvrivanja i obogaivanja leksike, kao i radi sticanja prevodilakog

187

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

umea. I tako opet dolazimo do posredovanja u kome nastavnik mora da

odigra kljunu ulogu. Za poetak, pravilnim izborima.
Znaaj sposobnosti da se udbenik iskoristi, ali po potrebi i obogati na
pravi nain, jeste u izbegavanju zasienosti koja postepeno vodi udaljavanju
od uenika i predavanju iskljuivo po udbeniku, ta god da on nudi. Umeno
odabrani, pravilno gradirani i dozirani, kvalitetno iskorieni knjievni tekstovi
mogu pomoi da se izbegne ova najstranija posledica.
Nalaenje teksta koji moe da izazove odgovarajuu reakciju uenika,
taj prvi korak koji nastavnik mora da naini, esto se uspeno postie i
traganjem van okvira uobiajenih popisa knjievnih klasika. Knjievnost ne
treba

shvatiti

kao

neku

uzvienu

kategoriju,

ve

pod

njom

treba

podrazumevati sve pisane izvore koji bude odgovarajuu reakciju italaca.

Tekstovi mogu i da se razlikuju u zavisnosti od ciljne grupe, i zaista e se
razlikovati ako nastavnik dobro poznaje svoje uenike.
Interferencija maternjeg jezika stalan je problem, sveprisutna prepreka,
upadljiva na fonolokom i na sintaksikom planu, ali verovatno najispoljenija u
semantikoj sferi. Semantika interferencija oteava uspostavljanje pravilnih
asocijacija poto uenici pod njenim uticajem pripisuju leksemama pogrena
denotativna i konotativna znaenja. Obilje ilustracija za to u radu na viim i
najviim srednjokolskim nivoima mogao bi da prui svaki nastavnik koji se
makar malo angaovao oko prevoenja odnosno razvijanja prevodilake
vetine kod svojih uenika. Na doslovno svim nivoima rada pregrt je primera
i za interferenciju maternjeg jezika do kojih se lako dolazi praenjem reakcija
na takozvane lane prijatelje, kao i na ostale dokaze o prisustvu ove velike
tekoe. Nastavna praksa u gimnaziji navodi na stav da ne treba zanemariti,
primera radi, bilingvalni pristup obradi kolokacija u stranom jeziku, kao ni
pojedine elemente i manifestacije bilingvalnog pristupa nastavi stranog jezika
uopte, posebno u planskim okvirima koji velike programske zadatke
oteavaju premalim brojem asova. U gimnazijskom radu, u zavrnim
razredima, obavezno je razmiljati o osposobljavanju uenika za kvalitetno
prevoenje koje mora da doe do izraaja kao kruna viegodinjeg prilaenja
ovoj disciplini. U tom smislu krajnje je osetljiva i uloga nastavnika, pojaana
zahtevom da se porede obeleja maternjeg i stranog jezika, naroito u
domenu leksike. Mislim da bi redovna priprema za 'bilingvalnu' nastavu bila
ponajbolji vid njegovog 'permanentnog obrazovanja'. (Rianovi, 1983: 159)

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

188

6. Zakljuak
Od sutinskog su znaaja permanentno obrazovanje, priprema za
bilingvalnu nastavu, uz sposobnost za monolingvalni nastup u komunikativnom
pristupu, kao i iroko i svestrano obrazovanje. Ovi e faktori biti od presudnog
znaaja u svemu to ini nastavnik, ak i ako nema mnogo godina radnog
iskustva, pa to vai za izbor tekstova pogodnih za obradu leksike. Definisanje
novih rei najdelotvornije se postie njihovom primenom u kontekstu koji e
znaenja uiniti sasvim jasnim. Neosporna je injenica da nikakva naelna
diskusija ne moe da predvidi sve specifine tekoe koje iskrsavaju i s kojima
nastavnik moe da se suoi. Umetnost nastave jeste umee da se korienjem
raspoloivih materijala i sredstava stvori situacija u kojoj e zaista doi do
uenja (Arthur, 1968: 209). U ovom naelnom razmatranju treba samo
naglasiti da nastavnik u svemu to ini pri izboru materijala i pri odluivanju o
naini njegove primene i izlaganja mora da bude usredsreen na buenje
knjievnog doivljaja kod uenika, bez istovremenog nametanja drugih
moguih ciljeva. Zadovoljstvo do kog se na ovaj nain doe zauzvrat e
predstavljati i delotvorno doivljavanje jezika, prvenstveno vokabulara i svega
to njegovo shvatanje i usvajanje nose, i u stranom i u maternjem jeziku.
Iz navedenih razloga zakljuuje se da je znaajno da nastavnik
raspolae velikim brojem osnovnih tekstova za odabir, uz dodatak kvalitetnih
tekstova posebno namenjenih prevoenju u oba smera. Zato V. Dimitrijevi
iznosi sledei kritiki stav: Od uenika se oekuje da prevodi, a ta ista
aktivnost nije zastupljena ni u programu ni u udbeniku. Ako se ponekad
vebe prevoenja daju, one se svode samo na prevoenje i ispravljanje
greaka dok jedna veoma vana komponenta izostaje, a to je upuivanje
uenika u sposobnost prevoenja. (Dimitrijevi, 2003: 29). Pomenuta
sposobnost neizostavno podrazumeva primenu i razradu svih znanja o
strukturi maternjeg jezika, posebno iz domena leksike, njene raznovrsnosti i
prefinjenog bogatstva nijansi. Srpski jezik i srpska kultura jesu mali u
svetskim okvirima i prema globalnim merilima. Mali su formalno prema broju
izvornih govornika i u odnosu na mogunosti uticaja u irim razmerama, ali su
dovoljno veliki da bi se shvatilo da uvebavanje i usavravanje umea
prevoenja u oba jezika smera doprinose ouvanju i nadgraivanju njihovih
neosporno zavidnih vrednosti.

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

189

Literatura
Allen, J. P. B., S. Pit Corder (eds.). (1978). The Edinburgh Course in Applied
Linguistics, Volume 1. Oxford: Oxford University Press.
Arthur, B. (1968). Reading Literature and Learning a Second Language.
Language Learning XVIII/3-4, 199-210.
Bose, Dr M. N. K. (2004). Dear Editor, letter to the Editor of English Teaching
FORUM 42/2, 31.
Cook, G. (2003). Applied Linguistics. Oxford: Oxford University Press.
Corbluth, J. D. (1975). English? or Special English?. ELT Journal XXIX/4,
277-286.
Bugarski, R. (1975). Lingvistika o oveku. Beograd: BIGZ.
Dimitrijevi, N. R. (1984). Zablude u nastavi stranih jezika. II preraeno i
dopunjeno izdanje. Sarajevo: Svjetlost.
Dimitrijevi, N. (2003). Kritiki pregled nekoliko glavnih vidova udbenika
stranih jezika. U J. Vuo (prir.), Udbenik u nastavi stranih jezika (str.
21-36). Niki: Filozofski fakultet Univerziteta Crne Gore.
orevi, R. (1975). Kultura kao faktor u nastavi engleskog jezika kao
stranog. Beograd: Izdavako-informativni centar studenata ICS.
Holroyd, J. (1978). Set-text in context. Modern Languages LIX/4, 198-201.
Krtner, P. (2003). Review of Humanising Your Textbook by M. Rinvolucri. ELT
Journal 57/4, 405-407.
Marckwardt, A. H. (1978). The Place of Literature in the Teaching of English as
a Second or Foreign Language. Honolulu: East-West Center/University of
Hawaii Press.
M.L.A. Standing Consultative Committee (1970). Reading in a Foreign
Language, Report. Modern Languages LI/2, 60-61.
Nolasco, R., Arthur, L. (1995). Large Classes. Hertfordshire: Prentice Hall
International.
Rianovi, M. (1983). Kolokacija u nastavi stranog jezika. ZBORNIK povodom
30 godina rada Instituta za strane jezike 1953-1983, 155-159. Beograd:
Institut za strane jezike.
Rivers, W. (1971). Teaching Foreign-Language Skills. Chicago: University of
Chicago Press.
Saitz, R. L. (1974). Remember the Pupils. ELT Journal XXVIII/3, 220-222

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

190

Salter, M. V. (1975). The place of foreign languages in the whole curriculum of

the school: What we should teach. Modern Languages LVI/1, 21-31
Stojni, M. (1981). Teorija ili metodologija prevoenja?. U Lj. Raji (prir.),
Teorija i poetika prevoenja. (str. 45-66). Beograd: Prosveta.
Wilkins, D. A. (1978). Second-language learning and teaching. London:
Edward Arnold.
Yorio, C. A. (1971). Some sources of reading problems in foreign language
learners. Language Learning 21/1, 107-115.

Jovanovi, S.: Prevoenje kao vetina u vladanju stranim jezikom...

Komunikacija i kultura online: Godina II, broj 2, 2011.

191

Abstract
TRANSLATION AS A FOREIGN-LANGUAGE SKILL, HOWEVER ALSO A VEHICLE
OF PRESERVING THE L1

Learning to comprehend a new language to any degree of sophistication is a

lengthy and demanding process, in which reading in a foreign language as a skill
in itself remains an activity of utmost importance. There is not much value in
being able to produce grammatical sentences if one has not got the vocabulary
that is needed to convey what one really wishes to say. At the same time, a
language cannot be separated completely from the culture in which it is deeply
embedded. Any authentic use of the language, any reading of original texts will
introduce cultural aspects into the classroom whether the students are conscious
of them or not. Added to these truths comes one's own personal teaching
experience in secondary and high-level education, gained predominantly in
working with intermediate, upper intermediate and advanced levels, i.e. with
students in their final years at comprehensive secondary schools. One's own
vocation as a translator and experience in translating from English into Serbian
also largely contribute to the feeling that problems of vocabulary should
necessarily be viewed in a broad applied-linguistic frame, and that the search for
the virtues of lexis in literary works bears most fruit when growing from the fertile
soil of studying and mastering vocabulary in general. On every level and in every
sense, efforts constantly aimed at exercising, practising, acquiring, broadening
and specialising vocabulary benefit from competently and successfully chosen
support in the form of a literary text, while already existing and current literary
output supplies an unlimited choice of samples. In the strong intermingling of
available materials and said interests and needs, functional access to the quality of
creation by individual authors, i.e. to their concrete texts chosen and recommended for the teaching of lexis can only come after insight has been gained
into the theoretical positions and current attitudes shaping the criteria of selection,
as well as into what is essentially and initially expected from teaching the lexis of
English as a foreign language.
One important use of translation that has been much neglected in all this in
recent decades is actually in teaching the skill of translation itself. The need for
this depends upon the determined objectives, but it is really important to accept
the possibility of translation as an objective in language learning. It is certainly
useful to be able to translate a foreign language, and anyone who has spent some
years learning a foreign language is sometimes asked to translate something for
someone who has little or no preparation in the language. Translation is a
language activity that has to be learned through experience like any other,
connecting it to the proper command and mastering of ones own mother tongue
and culture.

Key words: translation, translation as a language skill, foreign

language, mother tongue, culture-related elements, use of mother
tongue, teacher, teachers preparation, communicative approach, bilingual
teaching.

Rad primljen: 9. april 2011.

Ispravka rukopisa dostavljena: 15. maj 2011.
Rad prihvaen: 1. jun 2011.