http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=571.

Desanka Maksimovi - ''U GOSTIMA''

Pozvao je maj
sve bube na aj,
od ose do pele,
da se provesele,
tihe bubamare,
leptire, bumbare,
i livadske popce,
i rudare rovce.
Spremio je maj
sudove za aj,
izneo u polje
raznobojne olje,
pozlaene kupe,
uturice skupe,
i rumene zdele,
i krage bele.
Sipao je maj
svakom med u aj
u crvene lale,
u zvonie male,
u hajduku travu,
peruniku plavu,
u ute ljutie,
da zasladi pie.
Popio je svak,
i leptiri lak,
aja pola litre,
zasvirale citre,
zaula se truba
sviraica buba,
iz oblinjeg buna
zapevala una

Desanka Maksimovi - ''VOZIMO SE''

Vozimo se. Pokraj puta
razasuta
sela lee.

Ko potoci posle bure

konji jure,
lete, bee.
Vrh potoka i ipraga
topla, blaga
veer pada.
Vozimo se. Sanja cvee;
Miris slee
sa livada.
Gle, seoske kue bele
kao strele
tek prolete.
Pored puta stabla vita,
iblje, ita,
lete, lete.
Gle, poinju i svetlaci,
lete znaci,
da se pale,
i iz magle trepte sive
kao ive zvezde male.
Po beskrajno nenom, mekom
i dalekom
nebu plavu
nasmejani mesec bludi,
to na ljudi
lii glavu.
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta
sela lee.
Ko potoci posle bure
konji jure,
lete, bee.

Desanka Maksimovi - ''U SNU DECA RASTU''

U snu rastu brda,
planine i reke,
u snu nebo raste
i ume daleke.
U snu rastu zveri,
u snu rastu vrapci
i malene laste.

U snu rastu zvezde,

i cvee i trava,
i detence raste
kada slatko spava.

Desanka Maksimovi - ''PAUKOVA

LjULjAKA''
Zaspala je malo
paukova mama,
on u umu - klis!
Ljuljaku istiha
splete, pa se njiha:
Uvis, uvis!
Gledale ga ptice
tako navrh ice,
zastao im dah.
Gledali ga mravi
u zelenoj travi,
pa ih bilo strah.
Opazi ga cvee
kako kroz zrak ee.
Zaplaka uglas:
- ta e, ta e biti
ako prsnu niti,
a paui tras!
HVALISAVI ZEII
Hvalili se zeii
u zelenoj travici.
Jedan reko:
- Tako mi ne otpala ruka,
ne bojim se vuka.
Drugi reko:
-Majka
da me iva
ne gleda,
ne bojim se medveda.

Trei reko:
-Tako mi
kupusova struka,
ne bojim se lisice
kopca ni bauka.
U tom neto unulo
negde ispod grana,
razbegli se zeevi
na stotinu strana.
Desanka Maksimovi
HVALISAVA PATKA
Ga-ga-ga,
neka uju
sva sela:
sinak mi je
momina,
tri je reke
prepliv
i etvrte
dopola.
Ga-ga-ga,
kerka mi je
grlata,
po pet sela
nadvie,
esto selo
dopola.
JARE I VUCI
Igrala se koza
s belim jaretom,
svojim detetom.
Jarence, jarence,
burence, burence,
ba si debelo!
Da ne dou samo
vuci u selo.
A u blizini,
iza bunara,
uala strana
dva vuka stara,
pa se zaklee:
Glave nam stare,
ukraemo joj
belo jare.
To uli lovci
negde iz mraka
pa pripucali
iz puaka.
A vuci od straha,
deco draga,

pobegli u no
bez glasa i traga.
HVALISAVI ZEEVI
Hvalili se zeevi
u zelenoj travi.
Jedan rek:
Tako mi
ne otpala ruka,
ne bojim se vuka.
Drugi rek:
Majka
da me iva
ne gleda,
ne bojim se medveda.
Trei rek:
Tako mi
kupusova struka,
ne bojim se lisice,
kopca ni bauka.
Utom neto unulo
negde ispod grana,
razbegli se zeevi
na stotinu strana.
STARINARI
Mi bumbari,
starinari,
prodajemo stare stvari:
naputene kuice
pueva skitnica,
oborena gnezda
pevaica ptica,
okraale koulje
lepe guje arke,
iglice sa borova
i lanjske iarke,
fesove to vetar je
zduvao sa ira,
ima cela gomila,
moe da se bira.
Evo zdela krnjavih,
od oraha ljusaka,
pera tek sad otpalih
sa ptica i gusaka.
Evo za med lonaca
od napukle gline,
zamrenih konaca
pauine fine.
Pourite, mekice,
sirotani mravi,
domaice krtice,
vi ste uvek tedie,
domaini pravi.

Neka na trg
u grad ide
ko za nove
stvari mari;
mi bumbari,
starinari,
prodajemo
stare stvari.
O KOSMAJU
Na Kosmaju, na Kosmaju,
gde izvori diu graju,
do ceria ceri vei
na stan;
o Kosmaju
ta jo ono htedoh rei,
sad ne znam.
Na Kosmaju, na Kosmaju,
gde senice avrljaju
cele noi i vas dan,
vetar juri umorei;
o Kosmaju
ta jo ono htedoh rei,
sad ne znam.
Na Kosmaju, na Kosmaju,
gde lisice i psi laju,
stazom tek pretri zei
samohran;
o Kosmaju
ta jo ono htedoh rei,
sad ne znam.
Na Kosmaju, na Kosmaju,
gde stazice krivudaju,
sve preicom moe sei
do vrh sam;
o Kosmaju
ta jo ono htedoh rei,
sad ne znam.
MAE U DEPU
Donelo jednom s prolea
neko nestano ae
u kolskoj torbi sa knjigama
i belo maleno mae.
Slegla se oko maeta
polovina aka u zgradi,
vealo se ta bi s njime
sve moglo da se uradi.
Da mu se privee zvonce,
predloila prvo Cveta,
i pusti da se hodnikom
za vreme asova eta.
Da ga popnu na vrak

staroga kolskog duda,

pa da ga mogu aci
gledati odasvuda.
Predlagali tako redom,
pa rekao najzad Bora
da ga kriom spuste u dep
kome od profesora.
Svi pristanu odmah na ovu
ueniku zasedu staru
i primene na naem strogom,
slavnom matematiaru.
Ali je profesor brzo
kao da su jednaine
prozreo ake i stavio
na mesto dosetke njine.
Kad je otpoelo mae
da se javlja da maue,
izvadio ga mirno i rekao:
Izleglo mi se u depu jue.
Dajte mu neka ara
u apu kakvu kredu
a mi emo nastaviti
raune po rasporedu.
Pomazio je pri tom maence
po beloj svilenoj dlaci,
nijednom da vikne, da prasne
kako su oekivali aci.
Zabezeknuo se razred
kao da je pao s neba.
Bio je to slavan ovek,
znao kako s acima treba.
PAUKOVO DELO
Sluam ptije rei
koraajui kroz umu
uskom kozjom putanjom
sve strmijom i tanjom,
kad paukova mrea
put mi najednom preprei.
Sred mree raskoraen
pauk gazdinski stao
kao seljak na njivi
koju je uzorao.
Mogla sam pokretom ruku
zderati to pletivo,
svu paukovu muku
smrsiti u klupe sivo,
ali mi bee ao.
Udarih umom levo
kroz duboku estu sveu:
ko zna to je pauk sniv
dokle je pleo mreu;
i on je moda srce
u tanane niti preo,
u mreu ga stvorio svega.

Obazrem se jo jednom
iza granja na njega,
i vidim kako i on
za mnom se obazreo.
NEPOZNATA PTICA
Jesenas u zabranu,
dok uma podne eka,
pticu sam nepoznatu
spazila izdaleka.
Po lisnom jesenjem zlatu
hodala je kao i ja
i zastajala smesta
im sunca leptirak uti
na smetu bukovom zasija,
im list se s grane uputi.
Posle bi prhnula do mesta,
kao da svesno bira,
gde se smetovi se arene
kao prolena leja,
gde se potoci pene,
gde pauk zvezdu plete
izmeu buna i buna.
Nije to bila kreja,
nije to bila una,
niti sestra detlia,
niti crvenda stari,
ali je volela umu.
I ja se dobro zbunih
od udnoga otkria:
da se i njoj i meni
sviaju iste stvari.
PTICE NA ESMI
Divno li je iznenada
naii na gorsku esmu,
jo je ne ugleda oko,
a njenu zauje pesmu
negde pod brdom duboko.
Ti potri kao dete
u pravcu njenoga glasa,
kupina te u hodu splete,
probija se kroz gustu estu
ili kroz paprat do pasa.
A kada stigne zadihan,
od divljenja stane u mestu:
poreale se na ilu
pod kojom voda se raa
senice, grmue i une
pa razvezale priu
k ene na perilu.
A ti, od straha da se
ne preplae i ne zbune,
da ne pobegnu u granje,
sakriven iza bunja
slua radosnu esmu
i njino avrljanje.

VONJA
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta
sela lee.
K potoci posle bure
konji jure,
lete, bee.
Vrh potoka i ipraga
topla, blaga
veer pada.
Vozimo se. Sanja cvee:
miris slee
sa livada.
Gle, seoske kue bele
kao strele
tek prolete.
Pored puta stabla vita,
iblje, ita,
lete, lete.
Gle, poinju i svetlaci,
leta znaci
da se pale,
i iz magle trepte sive
kao ive,
zvezde male.
Po beskrajno nenom, mekom,
i dalekom
nebu plavu
nasmejani mesec bludi,
to na ljudi
lii glavu.
Vozimo se. Pokraj puta
razasuta
sela lee.
Ko potoci posle bure
konji jure,
lete, bee.
BLII SE, BLII LETO
Blii se, blii,leto;
u dui ve ga slutim.
Pomalja zlatnu kosu
u zrelim njivama utim.
Zrikavci su mi rekli
koje u putu sretoh:
"Blii se, blii leto."
Blii se, blii leto.
Pomalja usne rujne
u bulkama crvenim.
Miriu livade bujne
i polja i umarci
koje u putu sretoh:
"Blii se, blii leto."

Blii se, blii leto.

Kao sjajna carska kruna
zlatna mu svjetluca kosa
rumenih svitaca puna.
Svi su mi oni rekli
kad ih u putu sretoh:
"Blii se, blii leto."