Kolosanima 2 16 Lazic PDF

Teoloki Fakultet
Beograd
PRIRODA PAVLOVOG UPOZORENJA U KOLOANIMA 2:16

SA NAGLASKOM NA PITANJE SUBOTE
Rad Prezentovan u Cilju

Ispunjenja Zahteva
Diplomskog Rada
Tihomir Lazi
Maj 2006
LISTA SKRAENICA
SDABC
Seventh-day Adventist Bible Commentary
NIDNTT
The New International Dictionary of New Testament Theology
LXX
Septuaginta
JATS
Journal of the Adventist Theological Society
TDNT
Theological Dictionary of the New Testament
SADRAJ
Glava
I.
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Koloanima 2:16 kao
adventizma . . .
Problem rada . . .
Cilj istraivanja .
Znaaj istraivanja
Metodologija . . .
Ogranienja . . . .
Osnovna polazita .
II.
Ahilova peta
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
OSNOVNA TUMAENJA KOLOANIMA 2:16
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
3
3
3
4
4
5
. . . . . . . 6
Istorijski pregled . . . . . . . . . . . . . 6
Tradicionalni adventistiki stav . . . . . . 7
Savremeni izazovi tradicionalnog
adventistikog tumaenja . . . . . . . . 11
Konstruktivni predlog za egzegetski
pristup Koloanima 2:16 . . . . . . . . . 13
III.
EGZEGETSKO RAZREENJE PITANJA SUBOTE

U KOLOANIMA 2:16: ISTORIJSKA I
TEOLOKA ANALIZA . . . . . . . . . . . . . . . 15
Priroda koloanske jeresi . . . . .
Tekstualni indikatori postojanja
koloanske jeresi . . . . . .
Poreklo koloanske jeresi . . . .
Osnovni pogledi na poreklo
koloanske jeresi . . . . .
Sinkretizam . . . . . . . . .
Elementi koloanske jeresi . . .
Teoloki aspekt . . . . . . .
Temelji lane nauke . . . .
Filozofija . . . . . . .
Nauka sveta . . . . . .
Punina . . . . . . . . .
Kosmoloka zabluda . . . .
Soterioloka zabluda . . .
Hristoloka zabluda . . . .
i
. . . . 16
. . . . 16
. . . . 18
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
18
19
22
22
22
22
23
26
26
28
29
Praktini aspect . . . . . . . . . .
Asketizam . . . . . . . . . . . . .
Ritualizam . . . . . . . . . . . .
Pavlova reakcija na koloanski problem . . .
Kol 1:15-20 . . . . . . . . . . . . . . .
Hristos i stvaranje u Kol 1:15-17 . .
Oblije Boga . . . . . . . . . . .
Prvoroeni . . . . . . . . . . . .
Posrednik stvaranja . . . . . . . .
Hristova preegzistencija . . . . .
Odravalac . . . . . . . . . . . .
Hristos i novo stvaranje u Kol:18-20 .
Glava crkve . . . . . . . . . . . .
Poetak . . . . . . . . . . . . . .
Punina . . . . . . . . . . . . . .
Spasitelj . . . . . . . . . . . . .
Kol 2:9-15 . . . . . . . . . . . . . . .
Punina u Hristu . . . . . . . . . . .
Punina boanskog oprotenja . . . . .
Novo obrezanje . . . . . . . . . .
Krtenje . . . . . . . . . . . . .
Pisani dokument . . . . . . . . . .
Uredbe . . . . . . . . . . . . . .
Hristov trijumf . . . . . . . . . .
Kol 2:16-23 . . . . . . . . . . . . . . .
Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . .
IV.
EGZEGETSKO RAZREENJE PROBLEMA PITANJA SUBOTE

U KOL 2:16: LINGVISTIKA ANALIZA . . . . . . . 52
Subota u Svetom pismu . . . . . . . . . . .
Subota u Starom Zavetu . . . . . . . . .
Sabbata sabbaton u Septuaginti . . . . .
Sabbata u Novom zavetu . . . . . . . . .
Mogunost tumaenja sabbaton-a u Kol 2:1
kao ceremonijalne Subote . . . . . . .
Poreklo trijade u Kol 2:16 . . . . . . . . .
Definicija termina heorte . . . . . . . .
Pavlovo citiranje Starog zaveta . . . . .
Trijada u Osiji 2:11 . . . . . . . . . .
Obrnuti paralelizam u
Os 2:11 i Kol 2:16 . . . . . . . . . .
Sjen u Kol 2:17 . . . . . . . . . . . . . .
Priroda Pavlovo upozorenja u Kol 2:16 . . .
Primarni i sekundarni teoloki
zakljuci iz Kol 2:16 . . . . . . . . . .
V.
30
30
31
32
33
34
34
34
35
37
38
38
39
39
39
40
41
42
42
43
44
45
46
48
49
50
53
53
56
58
59
60
64
68
69
73
76
79
81
ZAKLJUAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Odgovor na savremene izazove tradicionalnog
adventistikog tumaenja . . . . . . . . .84
ii
Smernice za dalje istraivanje prirode

Pavlovog upozorenja u Kol 2:16 . . . . . 93
Praktine implikacije za poboan
hrianski ivot . . . . . . . . . . . . 94
BIBLIOGRAFIJA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
DODATNI MATERIJALI . . . . . . . . . . . . . . . . . .
DODATAK A: TRADICIONALNO ISTORIJSKO TUMAENJE

KOLOANIMA 2:16 . . . . . . . . . . . .
DODATAK B: ALTERNATIVNI ADVENTISTIKI PRISTUPI

PITANJU SUBOTE U KOLOANIMA 2:16 . . . VIII
DODATAK C: OSNOVNI POGLEDI NA POREKLO
KOLOANSKE JERESI . . . . . . . . . . XVII
DODATAK D: ABBAT U STAROM ZAVETU
. . . . . . . XXXIV
DODATAK E: TABELARNI PREGLED STAROZAVETNIH STIHOVA

GDE SE ABBAT NE INTERPRETIRA KAO
SEDMINA SUBOTA
. . . . . . . . . . XXXIX
DODATAK F: PREVOENJE JEVREJSKOG IZRAZA ABBAT
ABBATON U SEPTUAGINTI . . . . . . . . XLI
DODATAK G: SABBATA U NOVOM ZAVETU . . . . . . . . XLII
DODATAK H: TABELARNI PRIKAZ STAROZAVETNE
UPOTREBE TRIJADE . . . . . . . . . . . XLV
DODATAK I: TABELARNI PRIKAZ NOVOZAVETNE
UPOTREBE REI HEORTE . . . . . . . . XLVII
DODATAK J: PRIMERI OBRNUTOG PARALELIZMA U OSIJI
I KOLOANIMA POSLANICI . . . . . . .
iii
XLIX
GLAVA I
UVOD
U poslednjim decenijama se meu savremenim teolozima primeuje rastue

interesovanje za tekst u Kol 2:16, koji je, egzegetski gledano, jedan od najteih odlomaka
za tumaenje u itavom Novom zavetu.1
Koloanima 2:16 kao Ahilova

peta adventizma
Budui da Pavlovo upozorenje u Kol 2:16 dodiruje i pitanje subote, ovaj tekst je u
teolokim krugovima nazivan Ahilovom petom2, tj. slabom takom adventizma, jer
predstavlja jasnu i pozitivnu izjavu da je subota prikovana na krstu i da niko vie nema
pravo da tvrdi da je njeno svetkovanje obavezujue za hriane.3 Lari Haflej, na primer,
izjavljuje:
Adventisti e morati ili da se odreknu svoje omiljene zablude o suboti, ili da izbriu
iz Biblije tekst u Koloanima 2:16!4
1
Angel Manuel Rodriguez, The Biblical Sabbath: The

Adventist Perspective,
<http://biblicalresearch.gc.adventist.org>, (05.02.2006), 7.
2
Calvin Burrell, Pauls Sabbath Theology, Bible
Advocate, Maj 1983, 15.
3
H. M. Riggle, The Sabbath and the Lords Day (Guthrie,
OK: Faith Publishing, 1980), 100. Za slino miljenje vidi: B.
H. Carroll, Colossians, Ephesians, and Hebrews: An Interpretation
of the English Bible (Grand Rapids: Baker, 1948), 51.
4
Larry Ray Hafley, Queries and Explications: What Is the
Sabbath of Colossians 2:14-16? Watchman Magazine, Oktobar 1998,
10.
2
Sa druge strane, zvanino adventistiko tumaenje jeste da je u Kol 2:16 re o
ceremonijalnim subotama iz jevrejskog godinjeg kalendara, a ne sedminoj suboti koja
se pominje u Dekalogu.1
Ovo tumaenje je u poslednjih nekoliko godina dovedeno u pitanje od strane ne
samo neadventistikih naunika2, ve i bivih adventista3 i izvesnog broja trenutno
najuticajnijih adventistikih teologa.4
Veliki broj novih interpretacija stvorio je potrebu za daljim egzegetskim
razjanjenjima ovog teksta.
Problem rada
Pitanja koja se najee postavljaju u vezi sa Kol 2:16 su: da li je apostol Pavle pod
terminom sabbaton podrazumevao ceremonijalne ili sedmine subote? I, da li ovaj tekst
moe da se koristi kao osnov za diskusiju o prestanku vanosti svetkovanja subote iz
Dekaloga? Ova pitanja ujedno definiu i problematiku ovog istraivakog rada.
1
Seventh-day Adventists Believe, 2 izd. (Washington, DC:

Ministerial Association, General Conference of Seventh-day
Adventists, 2005), 287.
2
R. A. Torrey, Ought Christians to Keep the Sabbath? (New
York: Fleming H. Revell, 1899), 31; Walter R. Martin, The Kingdom
of the Cults (Minneapolis: Bethany House, 1997), 576.
3
Robert D. Brinsmead, Sabbatarianism Re-Examined,
Chapter 5: Colossians 2:16, Verdict 4/4 (June 1981): 29; Jerry A.
Gladson, A Theologians Journey from Seventh-day Adventism to
Mainstream Christianity (Glendale, AZ: Life Assurance Ministries,
2000), 335; Clay Peck, New Covenant Christians (Berthoud, CO:
Grace Place, 1998), 75; Dale Ratzlaff, The Sabbath: A Shadow of
Grace, Adventist Today, Juli-Avgust 1996, 20.
4
Samuele Bacchiocchi, The Sabbath in the New Testament
(Berrien Springs, MI: Biblical Perspectives, 1985), 132; William
Edwin Richardson, A Study of the Historical Background and the
Interpretation of Colossians 2:14-17 (M.A. thesis, Andrews
University, 1960), 74; Roy Gane, The Role of Gods Moral Law,
Including Sabbath, in the New Covenant, Andrews University,
2003, <http://www.adventistbiblicalresearch.org/documents/Gane%20
God's%20moral%20law.pdf>, (11.09.2005), 35.
3
Cilj istraivanja
Cilj rada je da egzegetski istrai prirodu upozorenja u Koloanima 2:16 i utvrdi sa
kojom namerom i u kom kontekstu je apostol Pavle upotrebio izraz sabbaton.
Znaaj istraivanja
Vanost ovog istraivakog rada lei u injenici da je tekst u Kol 2:16, vie nego
bilo koji drugi, esto korien od strane mnogih savremenih hrianskih teologa i
denominacija za izgradnju temeljnog stava prema ceremonijalnim ili sedminim
subotama.1 Prema tome, egzegetski odgovor na pitanja koja proizilaze iz ovog teksta je
neophodan, ne samo u osvetljavanju savremenih teolokih debata koje se vode oko
znaenja Pavlovog upozorenja u Kol 2:16, ve i u pravilnom razumevanju praktinih
hrianskih dunosti prema Bogu.
Metodologija
U cilju to boljeg razumevanja prirode Pavlovog upozorenja u Kol 2:16 vezanog za
subotu, ovaj istraivaki rad e pratiti sledeu metodologiju:
U drugom poglavlju bie predloene osnovne smernice za egzegetsko razreenje
problema subote u Kol 2:16.
Tree poglavlje pokuae da postavi tekst Kol 2:16 u njegov iri istorijski, teoloki i
knjievni kontekst. Prvi deo poglavlja bie posveen utvrivanju prirode koloanske
jeresi, dok e se drugi ticati same Pavlove reakcije na razliite aspekte ovog
heterodoksnog uenja.
etvrto poglavlje bie posveeno lingivistikoj analizi kljunih rei i izraza koji su
neophodni za razumevanje Pavlovog upozorenja u Kol 2:16.
Zakljuak rada imae trostruki cilj: 1) da na sistematian nain iznese rezultate
istraivanja, i tako istakne doprinos ovog rada optoj teolokoj debati koja se vodi oko
4
pitanja subote u Kol 2:16; 2) da ponudi osnovne smernice za dalja istraivanja ovog
problematinog teksta;
3) da izdvoji najvanije implikacije koje proizilaze iz Kol 2:16, a koje su relevantne za
praktian duhovni ivot savremenog oveka.
Ogranienja
U ovom radu potovae se sledea ogranienja:
(1) Rad se nee baviti analizom preostala tri problematina Pavlova teksta (Gal
4:8-11; Rim 14:5.6; Jevr 4:1-11) koji se obino navode kao dokaz da apostol Pavle
starozavetnu subotu nije smatrao obavezujuom, pogotovo ne za hriane iz neznabotva.
(b) U radu nee biti analizirani svi tekstovi iz Koloanima poslanice, ve samo oni
odlomci koji su kljuni u razumevanju toka Pavlove poruke (Kol 1:15-20; 2:8-15; 2:1623).
(c) U istorijskom pregledu razliitih pristupa pitanju subote u Kol 2:16 bie
spomenuta miljenja samo nekih od najznaajnijih biblijskih strunjaka ije su ideje
ostavile najvei trag u istoriji tumaenja Kol 2:16.
(d) Takodje, rad nema za cilj da ulazi u detaljniju raspravu o ukidanju
ceremonijalnog jevrejskog sistema. To e biti uinjeno samo u onoj meri u kojoj je to
neophodno da bi se reio specifian problem u Kol 2:16.
Osnovna polazita
Ovaj rad kree od toga da je Biblija, boanski nadahnuta knjiga, sama sebi najbolji
tuma, i da je apostol Pavle autor Koloanima poslanice.
1
Walter R. Martin, The Truth About Seventh-day Adventism

(Grand Rapids: Zondervan, 1960), 166.
GLAVA II
OSNOVNA TUMAENJA KOLOANIMA 2:16
Pavlove rei upozorenja u Koloanima 2:16 bile su predmet ozbiljnih teolokih

rasprava u prolosti, a te debate se nastavljaju i danas. Najkontraverznija miljenja nastala
su oko poslednje rei u esnaestom stihu sabbaton.
Kratak istorijski pregled koji sledi uverava da kroz itavu crkvenu istoriju nije
postojalo jedinstveno tumaenje sabbaton-a u Koloanima 2:16.
Istorijski pregled
Istorijski pregled razliitih tumaenja Koloanima 2:16 otkriva est osnovnih
pristupa tekstu:
(1) neki vide u ovom odlomku osudu bilo kakvog vida svetkovanja sedmine
subote iz Dekaloga (Irinej, Tertulijan, Avgustin, Luter, Kalvin, Paul K. Jeweff, Dale
Ratzlaff);1
(2) drugi smatraju da re sabbaton nema nikakve veze sa sedminom subotom,
ve da se ona odnosi iskljuivo na ceremonijalne subote (Frank B. Holbrook);2
(3) trea grupa teologa veruje da apostol Pavle osuuje izvitoperenje i pogrene
motive koji su bili ukljueni u svetkovanje sedmine subote, a potiu iz paganskog idejnog
konteksta (Samuele Bacchiocchi);1
1
Za detaljniji uvid u tumaenje koje je preovladavalo kroz

vekove u delima crkvenih otaca, reformatora, a koje je iroko
prihvaeno i od strane mnogih savremenih teologa i hrianskih
denominacija, vidi DODATAK A.
2
Ovo je tradicionalno adventistiko tumaenje koje e
detaljnije biti obraeno u nastavku teksta.
(4) etvrta grupa autora tvrdi da se lista iz 16. stiha odnosi na ritualne
aktivnosti koje su vrene u toku razliitih jevrejskih praznika, a ne na same praznike
(Paul Giem);2
(5) peta grupa identifikuje ljudske nauke jevrejskog porekla koje su ovim
tekstom osuene (William Edwin Richardson);3
(6) i esta grupa, savladana kompleksnou i nejasnoama ovog teksta,
odluuje da se zadri na neutralnom tlu, tvrdei da savremenom tumau nije mogue
preciznije odrediti znaenje ovog teksta (Ralph Martin).4
Tradicionalni adventistiki stav

U 19. veku ustaljeni pogled na Kol 2:16, koji tvrdi da je u tekstu re o osudi
svetkovanja sedmine subote iz Dekaloga, posle vie vekova bio je izazvan adventistikim
tumaenjem. Naime, adventistiki teolozi su zakljuili da se ovaj tekst ne odnosi na
etvrtu zapovest Dekaloga, jer se Subota ne moe smatrati senkom stvari koje e doi.
Ona je bila uspostavljena pre nego to je greh doao na svet, a u takvom bezgrenom svetu
funkcija subote kao senke ili predslike ne bi imala nikakvog smisla.5
Holbruk (Frank B. Holbrook), jedan od najznaajnijih zastupnika
tradicionalnog i zvaninog adventistikog stava iznetog u adventistikom biblijskom
komentaru, pod terminom sabbaton u Kol 2:16 podrazumeva sedam godinjih
ceremonijalnih subota, a ne sedmine subote.6 Prema tome, ono to je bilo poniteno, tj.
1
Take 3, 4, 5 i 6 predstavljaju alternativne

adventistike pristupe pitanju subote u Koloanima 2:16. Za krai
pregled razliitih tumaenja Kol 2:16 koja su se javila meu
adventistikim teolozima u poslednjih par decenija, vidi DODATAK B.
2
Ibid.
3
Ibid.
4
Ibid.
5
Colossians, SDA Bible Commentary, ed. Francis D. Nichol
(Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1980),
7:205.
6
Ibid., 206; Za imena pobornika zvaninog adventistikog
stava, vidi: Ron du Preez, Adventisms Achilles Heel? A
ispunjeno Hristovom smru na krstu je ceremonijalni, a ne moralni zakon. Uloga i priroda

moralnog zakona (Dekaloga) ostaje nepromenjena.1
Holbruk celokupni svoj argument u odreivanju prirode sabbaton-a u Kol 2:16
ne zasniva na detaljnoj lingvistikoj analizi rei sabbaton ili trijade2 u okviru koje se
ovaj termin nalazi, ve iskljuivo na teolokoj i kontekstualnoj analizi.3
injenica da se sabbaton odnosi iskljuivo na ceremonijalne subote jevrejskih
godinjih praznika, navela je zastupnike tradicionalnog adventistikog miljenja da u toj
svetlosti interpretiraju sve ostale elemente unutar odlomka Kol. 2:14-17, koji predstavlja
neposredni kontekst 16. stiha, a deo je istog Pavlovog argumenta (Kol 2:8-23):4
(1) Termin heirografon (2:14 rukom pisani dokument) je, prema tome,
tumaen u svetlosti Efescima 2:155 kao Mojsijev ceremonijalni zakon.6
(2) Uredbe iz 14. stiha (dogmata - propis, uredba, naredba, proglas)7 su
viene kao razliiti zakoni jevrejskog sistema koji su bili okonani na krstu
(ceremonijalni zakoni).1
(3) Jelo i pie iz 16. stiha su vieni u vezi sa rtvenim jelom i piem, koji
su, takoe, bili deo ceremonijalnog sistema.2
Scriptural Study of the Sabbath in Colossians 2:16,
<faithethics@yahoo.com>, 05.02.2006.
1
Frank B. Holbrook, Frank Answers: Did Christ Abolish the
Sabbath, These Times, August 1977; Frank B. Holbrook, A Reply to
What Do the Scriptures Say About the Sabbath?,
<www.biblicalresearchinstitute.org>; Frank B. Holbrook, Should
Christians Observe the Israelite Festivals? A Brief Statement of
SDA Understanding, <www.biblicalresearchinstitute.org>, 1987.
2
Praznici, mladine i subote (Kol 2:16).
3
Frank B. Holbrook, Frank Answers: Did Christ Abolish the
Sabbath, These Times, August 1977, 22.
4
C. Mervyn Maxwell, Appendix G: Joseph Bates and SeventhDay Adventist Theology, The Sabbath in Scripture and History, ed.
Kenneth A. Strand (Washington, D.C.: Review and Herald, 1982), 353.
5
Ephesians, SDA Bible Commentary, ed. Francis D. Nichol
[Hagerstown: Review and Herald Publishing Association, 1980], 1010.
6
Colossians, SDA Bible Commentary, ed. Francis D. Nichol
[Hagerstown, MD: Review and Herald Publishing Association, 1980],
7:204.
7
Ephesians, SDA Bible Commentary, 6:1010.
(4) Praznici se odnose na razliite godinje Svete dane kao to su Pasha,

Praznik beskvasnih hlebova, Pedesetnica, Dan Oienja i Praznik senica. Njihovo
svetkovanje je bilo propisano raznim ceremonijalnim
uredbama (3 Moj 23).3
1
Ibid.
Colossians, SDA Bible Commentary, 7:205.
3
Ibid.
2
10
(5) Stih u Kol 2:17 se uzima kao klju za razumevanje 16. stiha, koji sadri
senke krsta (Jevr 8:5; 10:1). Prema tome, kada se koristi re sabbaton (bilo da se radi o
jednini sabbaton, ili mnoini - sabbata) ona se povezuje sa vrstom subota koje su
odreene frazom iz 17. stiha: koje su senka stvari koje e doi. Dok su sedmine subote
bile dani seanja na poetak zemljine istorije,1 ove subote, okarakterisane kao senke,
predstavljaju ceremonijalne
dane odmora koji su nali svoju realizaciju u Hristu i Njegovom carstvu.2
(6) Priroda jeresi koja se irila u crkvi u Kolosi viena je u kontekstu
legalistikog jevrejskog ceremonijalizma. Apostol Pavle je pokuao da pomogne
zbunjenim vernicima da naprave jasnu razliku izmeu moralnih (trajnih) i ceremonijalnih
(privremenih) aspekata Tore,
tj. Zakona.3
Ovaj tekst (Kol 2:16), prema reima Holbruka, Kenet Vuda i drugih zastupnika
tradicionalnog adventistikog tumaenja, ima za svoj glavni cilj da pokae hrianima da
vie nisu duni da svetkuju godinje subote koje su bile deo ceremonijalnog Mojsijevog
zakona.4
1
1 Moj 2:2.3; 2 Moj 20:11.

Frank B. Holbrook, Should Christians Observe the
Israelite Festivals? A Brief Statement of SDA Understanding, 5.
3
Kenneth H. Wood, The Sabbath Days of Colossians 2:16,17,
<www.bibleresearchinstitute.com>, 2005.
4
Ibid., 1-3.
2
11
Savremeni izazovi tradicionalnog

adventistikog tumaenja
Zvanini stav Adventistike crkve je, u poslednjih nekoliko godina, doveden u
pitanje ne samo od strane neadventistikih skolara, ve i od strane bivih adventista i
izvesnog broja najuticajnijih adventistikih teologa.1
Deset tvrdnji koje slede predstavljaju saetak izazova ili problema koje
savremeni teolozi vide kada je u pitanju tradicionalno adventistiko tumaenje sabbaton-a
u Kol 2:16:2
(1) Tvrdnja br. 1: Poto se u Kol 2:16 kae da niko ne bi smeo da sudi
drugima po pitanju sedmog dana subote, adventisti bi trebalo da preispitaju svoje stavove
vezane za svetkovanje ovog dana.
(2) Tvrdnja br. 2: Poto se svako spominjanje rei subota u Starom zavetu
odnosi na sedminu subotu, kada ona stoji sama za sebe u tekstu, onda je nelogino tvrditi
da se na ovom mestu u Kol 2:16 ona vezuje za ceremonijalne subote.
(3) Tvrdnja br. 3: U Septuaginti su ceremonijalne starozavetne subote uvek
oznaene izrazom sabbata sabbaton, koji se razlikuje od grkog termina koji stoji
usamljen u Kol 2:16.
(4) Tvrdnja br. 4: Poto 59 puta od ukupnih 60, grki termin za subotu u
Novom zavetu jasno upuuje na sedminu subotu, onda bi, prema tome, bilo previe
arbitrarno tvrditi da sabbaton u Kol 2:16 oznaava ceremonijalne subote.
(5) Tvrdnja br. 5: Dan Oienja kao i druge ceremonijalne subote se nikad ne
oznaavaju samo terminom sabbata kojeg nalazimo u Kol 2:16.
1
Vidi str. 1 i 2 u radu.

Prvih osam od ovih tvrdnji je identifikovao Ron du Preez
(Ron du Preez, Adventisms Achilles Heel? A Scriptural Study of
the Sabbath in Colossians 2:16, 1-42).
2
12
(6) Tvrdnja br. 6: Trijada (praznici, mladine, subote) u Kol 2:16 je

pozajmljena iz Starog zaveta i predstavlja logiku sekvencu koja podrazumeva godinji,
meseni i sedmini ciklus. Prema tome, sabbaton se odnosi na sedmine subote.
(7) Tvrdnja br. 7: Poto su ceremonijalne subote ve ukljuene u obim prvog
izraza trijade (praznici), apostol Pavle bi se nepotrebno ponavljao kada bi se termin
sabbaton ponovo odnosio na godinje ceremonijalne subote.
(8) Tvrdnja br. 8: Adventistiko tumaenje sabbaton-a u Kol 2:16 se direktno
protivi pravilima biblijske hermeneutike, jer se ono ne zasniva na jezikim ili
kontekstualnim dokazima, ve iskljuivo na teolokim pretpostavkama. Drugim reima,
umesto da se pozabavi proverom gramatike i jezike upotrebe rei sabbaton u Starom i
Novom zavetu, adventistiki pogled se temelji na povrnom teolokom tumaenju subote u
odnosu na sjen u
Kol 2:17.
(9) Tvrdnja br. 9: Teko je opravdati ak i teoloko tumaenje subote koje daje
adventistiki komentar budui da se subota moe opravdano smatrati sjenom ili
prikladnim simbolom sadanjeg i budueg blagoslova spasenja. Naime, izraz sjen se
ne koristi u negativnom smislu, kao oznaka za obrede koji vie nemaju vrednosti i ija je
svrha prestala, ve da odredi njihovu ulogu u odnosu na
telo Hristovo.1
(10) Tvrdnja br. 11: potrebno je revidirati tradicionalni adventistiki komentar
Kol 2:16 u svetlosti najnovijih otkria na podruju odreivanja prirode koloanske jeresi.
Na osnovu znanja koje je danas dostupno teolozima i istoriarima, moe se tvrditi da ovo
lano uenje ukljuuje sinkretistiku, pre nego judaistiku
idejnu pozadinu.2
1
Bacchiocchi, Od Subote do Nedelje, 313-314.

Clinton E. Arnold, The Colossian Syncretism: The
Interface Between Christianity and Folk Belief at Colossae
2
13
Konstruktivni predlog za egzegetski

pristup Koloanima 2:16
Na osnovu ovog kratkog istorijskog pregleda razliitih pristupa tumaenju
sabbaton-a u Kol 2:16 i u svetlosti najnovijih izazova zvaninog adventistikog tumaenja,
postaje jasno da egzegeza ovog problematinog odlomka mora uzeti u obzir sledee
elemente:
(1) Jasniju rekonstrukciju prirode koloanske jeresi na koju reaguje apostol
Pavle u svom pismu upuenom vernicima u Kolosi.
(Tubingen: J. C. B Mohr, 1995); Victor Paul Furnish, Colossians,
Epistle to, Anchor Bible Dictionary, vol. 1, ed. David Noel
Freedman (New York: Doubleday, 1992), 1092.
14
(2) Utvrivanje osnovne namere apostola prilikom pisanja poslanice

Koloanima, kao i mesta koje zauzima tekst Kol 2:16 u odnosu na razvoj i tok ireg
Pavlovog argumenta u Kol 1:15-20 i 2:8-23.
(3) Bolje i preciznije razumevanje terminologije koju apostol Pavle koristi u
Kol 2:8-23.
(4) Detaljnu lingvistiku analizu rei sabbaton, koja podrazumeva definisanje i
kategorizaciju razliitih znaenja ove rei unutar spisa Starog (jevrejskog Tanaka i grke
Septuaginte) i Novog zaveta.
(5) Intertekstualno prouavanje svih biblijskih odlomaka gde se pojavljuje
trijada koja predstavlja najneposredniji kontekst u kojem se re sabbaton u Kol 2:16 nalazi.
(6) Utvrivanje znaenja i implikacija koje ima metafora telo-sjen (Kol 2:17)
na jasnije razumevanje prirode sabbaton-a u Kol 2:16.
Ovih est taaka e u nastavku rada posluiti kao metodologija u egzegetskom
razreenju pitanja subote u Kol 2:16 i kao osnov za istraivanje validnosti prethodno
navedenih 11 izazova zvaninog adventistikog stava. Prve tri take e biti uvrtene u
tree poglavlje, koje se bavi istorijsko-teolokim istraivanjem, a druge tri u etvrtom
poglavlju, koje je posveeno lingvistikoj analizi.
GLAVA III

U KOLOANIMA 2:16: ISTORIJSKA
I TEOLOKA ANALIZA
Najea egzegetska greka koja se ini kada se pristupa pitanju subote u Kol
2:16 je ta to se ovaj tekst posmatra kao usamljeno ostrvo, nezavisno od knjievnog,
istorijskog i teolokog konteksta u kojem se nalazi.1 Radikalnost ove greke postaje jo
oitija kada se ima na umu da poslanice apostola Pavla nikada nisu nastajale u vakuumu,
ve kao reakcija na stvarne probleme koji su postojali u odreenoj oblasti ili crkvi.2 Stoga
je od presudne vanosti utvrditi kojim se goruim problemima apostol bavio u poslanici
Koloanima.
U cilju razreenja pitanja subote u Kol 2:16, prvi deo ovog poglavlja bie
posveen utvrivanju prirode koloanske jeresi, dok e se drugi ticati same Pavlove
reakcije na razliite aspekte ovog heterodoksnog uenja.
Priroda koloanske jeresi
1
Gordon D. Fee, Douglass Stuart, Kako u Bibliji Proitati

Ono to Pie (Maruevec: Adventistiki Teoloki Fakultet, 1999),
48.
2
Milan Vukomanovi, Rano Hrianstvo od Isusa do Hrista
(Beograd: igoja, 2003), 147.
15
16
Koloanima poslanica se esto opisuje kao Pavlova snana reakcija na vesti o
neobinom lanom uenju koje se uvuklo u ovu crkvu.1 On pie s namerom da ispravi
iskrivljenja koja su pretila da narue stabilnost zajednice i unite istotu apostolske nauke.2
Postavlja se pitanje: kakav je bio sadraj i poreklo heterodoksnog uenja koje
je nailo na nedvosmislenu osudu autora poslanice?
Tekstualni indikatori postojanja

koloanske jeresi
Neki savremeni teolozi, elei da izbegnu opasnost paranoinih pokuaja
pronalaenja potencijalnog protivnika iza svakog Pavlovog upozorenja, negiraju postojanje
bilo kakvog lanog uenja u Kolosi.3
Iako, uopteno gledajui, koloanska zajednica izgleda prilino posluno, ne
moe se itati pismo, a da se ne stikne utisak da se neka vrsta opipljive pretnje nadnela nad
crkvom u Kolosi.4 To je oigledno u estom ponavljanju rei upozorenja, kao to su:
uvajte se da vas ko ne zarobi... (2:8), da vas dakle niko ne osuuje... (2:16), niko
da vas ne vara... (2:18; 2:4).5
Takoe, zagonetni nagovetaji kljunih pojmova kao to su predanje (2:8),
nauka (2:8), punina (pleroma - 1:19; 2:9.10), filozofija (2:8), jela i pia (2:16),
poglavarstva i vlasti (2:10.15), nauka sveta (stoicheia - 2:8.18.20), znanje (gnosis 2:3.3; 3:10), mudrost (2:3.23), spoznaja (1:9; 2:2), sluba anela (2:18), sjen
1
Colossians, Philemon, Word Biblical Commentary, ed.

Peter T. OBrien (Waco, Texas: Word Books, 1982), 44:xxx.
2
G. J. Wenham, i drugi, New Bible Commentary (Downers
Grove, IL: Intervarsity Press, 1994), 1261.
3
Morna Hoker, na primer, smatra da apostol Pavle ne
oslovljava probleme koji realno postoje u redovima koloanske
crkve, ve samo unapred upozorava vernike da ne padnu pod uticaj
savremene paganske kulture (Morna D. Hooker, Where There False
Teachers in Colossae?, Christ and Spirit in the New Testament,
ur. B. Lindars, S. S. Smalley [Cambridge: Cambridge University
Press, 1973], 315-331).
4
Paulien, 2.
5
Moyo, 2.
17
(2:17), telo (2:17) ili izrazi ne dohvati se, ne okusi, ne opipaj (2:21), samovoljno
izabrana sluba i poniznost (2:23), neteenje tela (2:23) i drugi, ukazuju na postojanje
raznih iskrivljenja koja su poela da zahvataju hriansko uenje i praksu crkve u Kolosi.1
Veina savremenih istraivaa slae se da su ovi termini, kao i Pavlove
usputne napomene, ustvari intertekstualni eho nekog od misaonih sistema toga doba.
Zbog toga, pitanje koje se prirodno postavlja je - kakvo je poreklo ovog lanog uenja? To
jest, u kojim religiozno-istorijskim okvirima tog doba treba traiti korene koloanske
jeresi?2
1
2
Bruce, 18.
Word Biblical Commentary, xxxii.
18
Poreklo koloanske jeresi
Iako se intenzivne teoloke debate meu novozavetnim skolarima vode ve vie od
sto godina,1 jo uvek ne postoji jedinstveno miljenje o istorijskom identitetu tzv.
koloanske jeresi.2
Osnovni pogledi na poreklo koloanske jeresi

Dok jedna grupa novozavetnih strunjaka smatra da se koreni jeresi mogu nai
u jevrejskom idejnom kontekstu u formi apokaliptikog esenizma, merkava misticizma, ili
legalistikog judaizma, drugi vide ova iskrivljenja u helenistikim religiozno-filozofskim
okvirima, kao to su paganske misterije, rani gnosticizam, platonizam, grko
neopitagorejstvo i iranska mitologija.3 Postoji grupa teologa koja zastupa teoriju da
apostol Pavle reaguje na neku vrstu sinkretistikog uenja4, koje podrazumeva vie
razliitih religioznih pozadina.
Izuzev poslednjeg pogleda, veina ovih tumaenja ne moe se prihvatiti kao
uverljivo objanjenje porekla koloanske jeresi iz sledeih razloga:
(a) elementi koloanske jeresi koji proizilaze iz tekstualnih napomena
apostola Pavla, prevazilaze idejne okvire bilo kog od navedenih 8 religioznih strujanja.
Drugim reima, moe se zakljuiti da koloanska jeres nije toliko jednostavna, niti idejno
1
Intenzivnije teoloke debate meu novozavetnim skolarima

oko prirode koloanskog problema poinju ve od 1876. godine kada
je Lajtfut napisao znaajan komentar na Koloanima poslanicu (J.
B. Lightwoot, Saint Pauls Epistles to Colossians and to Philemon
[Grand Rapids: Zondervan, 1959], 73-113).
2
Gunterovo istraivanje koloanskog problema pokazuje da
postoji najmanje 44 razliitih miljenja meu novozavetnim
skolarima devetnaestog i dvadesetog veka, o identitetu Pavlovih
protivnika (J. J. Gunther, St. Opponents and Their Background: A
Study of Apocalyptic and Jewish Sectarian Teaching, Novum
Testamentum Supplement [Leiden: Brill, 1973], 3-4).
3
Za detaljniji pregled svakog od ovih pogleda vidi
DODATAK C.
4
H. M. Carson, Colossians and Philemon The Tyndale New
Testament Commentaries, (Downers Grove, IL: Intervarsity, 1984),
12:15-18.
19
ista da bi se mogla u potpunosti poistovetiti s jednim jedinim religioznim sistemom
(kao npr. legalistiki judaizam, gnosticizam, merkava misticizam itd).
(b) ne postoji pouzdan istorijski dokaz da je izvesna religiozna tendencija
postojala u gradu Kolosi, ili u njegovoj blioj okolini (npr. apokaliptiki esenizam,
neopitagorejstvo, merkava misticizam itd).
(c) neka od navedenih religioznih strujanja datiraju iz kasnijeg perioda, a ne iz
prvog veka kada je pisana Koloanima poslanica (neoplatonizam, gnosticizam).
(d) izvesne slinosti i analogije izmeu koloanskog uenja i nekog religioznog
sistema su puka terminoloka sluajnost (npr. paganski mistini kultovi).
S obzirom da se teorija o sinkretistikom poreklu koloanskog uenja ini
najprihvatljivijom, vie o njoj reeno je u nastavku rada.
Sinkretizam
Najtemeljniju novozavetnu studiju koloanske jeresi uradio je Klinton
Arnold, koji zakljuuje da apostol Pavle reaguje na sinkretizam razliitih verovanja, tj.
na religiju naroda.1
Arnoldova studija je znaajna, jer sadri mnotvo primarnih istorijskih
izvora koji mogu ponuditi sveiji i precizniji uvid u religioznu misao i strujanja koja su
preovladavala u narodu zapadne Male Azije usred kojeg su iveli vernici u Kolosi.2
Arnold je zakljuio da je sluba anela igrala vanu ulogu u svesti naroda u
dolini reke Like. Ovaj sinkretizam podrazumevao je, po njegovom miljenju, meavinu
hrianskih elemenata s frigijskim inicijacijama i misterijskim kultovima. Ova meavina
isticala je razliite forme verovanja o neprijateljskim moima, tj. elementima kosmosa,
1
Clinton E. Arnold, The Colossian Syncretism: The

Interface Between Christianity and Folk Belief at Colossae
(Tubingen: J. C. B. Mohr, 1995).
2
Robert A. Wild, The Colossian Syncretism: The Interface
Between Christianity and Folk Belief at Colossae, by Clinton E.
Arnold, The Catholic Biblical Quarterly 60 (1998):554.
20
koja su stavljala naglasak na elitistiku mudrost, asketsko ponaanje i ezoterina verovanja
bazirana na narodnom sujeverju i magiji. Sve ovo pretilo je da ugrozi verovanje o
Hristovoj nadmoi i superiornosti u odnosu na ostale elemente u kosmosu. U ovom
kontekstu hristoloka himna u Kol 1:15-20 dobija na svojoj vanosti u prouavanju prirode
koloanske jeresi.1
Ono to moe biti eventualna slabost Arnoldove teorije je, to se ne moe
nikad s pouzdanou znati koje su od lokalnih koloanskih tendencija u narodu bile
prisutne i u sinagogi Kolose. Takoe, mnogi autori mu zameraju to esto kao kljune
dokaze u svojoj studiji citira izvore koji datiraju iz kasnijeg perioda.2
Iako je ve iz dosadanjeg istraivanja jasno da se, zbog odreenih
hermeneutikih ogranienja, ne moe precizno odrediti tip religiozno-istorijskog uticaja
koji je doprineo formiranju koloanske jeresi, moe se ipak doi do dovoljno dokaza da je
poistoveivanje koloanske jeresi s nekom varijacijom sinkretizma najbolji nain
objanjenja svih napomena apostola Pavla u Koloanima poslanici.3
Ovaj sinkretistiki konglomerat religioznih uenja, koji podrazumeva
jevrejsku, hriansku i pagansku idejnu pozadinu, moe se nazvati jevrejsko-hrianski
paganizam.4
I zaista, da se koloansko-heterodoksno uenje kretalo samo u kategorijama
paganizma ili judaistikih ekstremnih strujanja, ono ne bi moglo da prevari ni najmlaeg
obraenika, a kamoli crkvu utemeljenu u hrianskoj istini od strane savesnog Epafrasa.
1
Gerald F. Hawthorne, The Colossian Syncretism: The

Interface Between Christianity and Folk Belief at Colossae, by
Clinton E. Arnold, Journal of the Evangelical Theological Society
42 (Mart 1999), 157.
2
Thomas R. Schreiner, The Colossian Syncretism: The
Interface Between Christianity and Folk Belief at Colossae, by
Clinton E. Arnold, Trinity Journal 20 (Spring 1999):102.
3
Bacchiocchi, Od Subote do Nedelje, 309.
4
The Expositors Bible Commentary, 166-168; Paulien, 3.
21
Ba zbog toga to je ova nova filozofija predstavljena kao brilijatna i prekrivena
meavina bliskih istini, ovo uenje je imalo veliku prevarnu mo.1
Nakon nalaenja mogueg istorijsko-religioznog porekla koloanskog
problema, dalje istraivanje bie posveeno skiciranju kljunih aspekata koloanske jeresi,
koji su oiti iz mnogih Pavlovih tekstualnih aluzija. Na taj nain utvrdie se opti istorijski
okvir za bolje razumevanje Pavlovih napomena u vezi sa subotom u Kol 2:16.
Elementi koloanske jeresi

Na osnovu prirode Pavlovih upozorenja iznetih u 2:8-23, a zatim i u
odlomcima 1:9-10.26-28. i 2:2-4, moe se zakljuiti da je koloanska jeres bila
dvodelna. Naime, ovu lanu nauku obeleavala je teoloka i praktina zabluda.2
Teoloki aspekt
Teoloki aspekt koloanske jeresi koja je nikla na lanim temeljima, sadri
iskrivljenja na polju kosmologije, soteriologije i hristologije.
Temelji lane nauke

Poetna taka za diskusiju o koloanskoj jeresi je tekstu u Kol 2:8, gde Pavle
otvoreno upozorava hriane da se uvaju da ih neko ne zarobi filozofijom i praznom
prevarom.
Filozofija
U ovom stihu postaje jasno da se za ovekovu naklonost bore dve strane:
ljudska filozofija, tj. prazna prevara s jedne, i nauka Hristova, s druge strane. Ove
dve nauke su po prirodi meusobno suprotne i imaju radikalno drugaije temelje. Dok je
1
2
Lukas, 17.
Paulien, 2;
22
izvor autoriteta prevarne filozofije ljudska tradicija i predanje, izvor hrianske nauke je
sam Hristos (to je jasno iz 6. i 7. stiha).1
Nauka sveta
Izraz nauka sveta (stoiheia tou kosmou 2:8) pomae u jo preciznijoj
identifikacije vrste uenja koje je bilo nametano Koloanima od lanih uitelja.
Re stoiheia ima veliki broj znaenja koja su se kroz vekove menjala i
proirivala. U Pavlovo doba imala je sledea znaenj: prva slova azbuke, osnovni principi
ili temelji nauke i umetnosti, i fiziki elementi (vatra, voda, vazduh, zemlja, itd).2 Ipak,
mora se imati na umu da Novi zavet esto menja i proiruje znaenje grkih termina i
samim tim odstupa od njihove uobiajene upotrebe u helenistikom svetu.
Kada se izraz stoiheia posmatra u kontekstu Pavlovih poslanica, on takoe
dobija novu dimenziju. Naime, iz teksta se ini da su koloanski hriani jedno vreme bili
potinjeni elementima kosmosa (stoiheia), ali su kroz zajednicu s Hristom, kroz veru,
umrli tim istim silama i bili osloboeni od robovanja (2:20).3
1
The Expositors Bible Commentary, 11:197.

Paulien, 3.
3
Ibid.
2
23
Tako i u Gal 4:1-10 Pavle govori o svojoj jevrejskoj prolosti kao o stanju
robovanja elementima kosmosa, tj. stihijama (stoiheia tou kosmou). Ovo stanje
robovanja, kao to se vidi iz Gal 4:3, podrazumeva stanje nezrelosti koje je prethodilo
vremenu dolaska Isusa Hrista. Stih 4:9 je posebno znaajan u definisanju znaenja rei
stoiheia. On dodaje negativnu konotaciju ovom izrazu (slabe i rave stihije). Nakon
to je hrianin upoznao Boga, vraanje ovih stihijama bi znailo ponovno
zarobljenitvo (Gal 4:9).1
ini se da ovaj termin evocira snanu tenziju izmeu jevrejskih i paganskih
elemenata (iz konteksta 2:8.20.21). Klju za razumevanje ovog zagonetnog izraza moe se
nai u vezi izmeu Kol 2:20 i Rim 6 i 7. Kao to je u Rim 6:2.10. reeno da je hrianin
umro grehu, ili u Rim 7:4.6. da je umro zakonu, tako je u Kol 2:20 Pavle izrazio injenicu
da su hriani umrli elementima kosmosa. Sledei ovu logiku, Polin zakljuuje da se
stoiheia odnosi na stari eon, bilo u paganskom ili jevrejskom smislu.2
Kakva god da je precizna priroda ove faze predhrianskog iskustva,
prihvatati principe koji su je rukovodili predstavljao bi in duhovne retrogresije. Za
jevrejske obraenike, kao to je bio Pavle, stoiheia bi oznaavala zakone, sa svim svojim
ljudskim nametima i tradicijama; za paganske obraenike stoiheia bi podrazumevala
paganske namete koji su nekada zarobljavali sadanje obraenike iz paganstva.
Ne treba prevideti ni injenicu da veina savremenih egzegeta tvrde da se ovaj
izraz koji predstavlja kultni termin, moe i personifikovano tumaiti (posebno na temelju
paralelnog teksta u Gal 4:3.9 i 3:19). Naime, po njihovom miljenju, ova re se moe
poistovetiti s aneoskim posrednicima zakona (Dela 7:53; Gal 3:19; Jevr 2:2) i s
paganskim astralnim bogovima kojima se pripisivao nadzor nad konanim odreditem
oveanstva.3
Paulien, 3.
Ibid.
3
2
24
Ipak, u svetlosti upotrebe ove rei u okviru Pavlovih poslanica, kao i injenice
da Pavle u Koloanima poslanici koristi dovoljno drugih rei da oznai ova duhovna
posrednika bia u kosmosu (2:10.15; 1:16), moe se zakljuiti da e definicija izraza
stoiheia u sebi sadrati pre ideju osnovnih principa (prvih slova), koji su pripadali
prethrianskom eonu i kojima su Jevreji i pagani robovali pre nego to su upoznali
Boga. Ovi principi nose u sebi negativnu konotaciju ljudskih izmiljenih tradicija i
uenja (2:8.20).
Stih u Kol 2:8 jasno upuuje na zakljuak da se ovde ne govori o vraanju
boanskim principima koji su vaili samo u Starom zavetu, i o gubljenju hrianske
novosteene slobode ponovnim potinjavanjem moralnom zakonu. Glavni problem
koloanske lane filozofije bilo je okretanje ljudskim verovanjima i tradicijama,
materijalistikim navikama i pogledima, kao i raznim sinkretistikim teorijama i nametima
koji nisu bili ukorenjeni na boanskim, ve na ljudskim temeljima (zapovesti i nauke
ljudske - 2:22).
Punina
Glavni cilj ljudskog predanja (Kol 2:8) bio je da usadi istinsku mudrost
(2:3.23), znanje (2:3.4; 3:10), spoznaju (1:9; 2:2) i da pomogne novoobraenom
verniku da doivi duhovnu puninu (pleromu) kakvu niko pre toga nije doiveo.1
Punina ivota (2:10) bi lako mogla biti i kljuna parola lanih uitelja. Ovo
naglaavanje punine snano proima poslanicu i oigledno je da je napor uitelja, koji su
hteli da usavre jednostavnu hriansku veru, bio usmeren ka nalaenju naina i
sredstava da se doe do istinske duhovne punine.2
Kosmoloka zabluda
1
2
Lukas, 19.
Bacchiocchi, Od Subote do Nedelje 299.
25
Iz poslanice je oigledno da je lano uenje stavljalo veliki naglasak na
slubu anela (Kol 2:18). Izrazi kao to su poglavarstva, prestoli, gospodstva i
vlasti ukazuju na verovanje o postojanju hijerarhije meu duhovnim biima u kosmosu
(1:16; 2:10.15.18). Ovi posrednici izmeu Boga i ljudi pomagali su oveku u njegovom
duhovnom uzdizanju ka boanskoj pleromi, mudrosti i znanju.1
Iz Kol 2:18 nije jasno da li se sluba anela odnosi na slubu koju vre sami
aneli pred Bogom (subjektivni genitiv) ili kao ljudsko sluenje anelima (objektivni
genitiv). Ukoliko se prihvati prvo stanovite, onda bi ovaj stih ukazivao na nebesko
putovanje mistika i njegovo uestvovanje s anelima u inu bogosluenja, o emu pie
jevrejska apokrifna literatura, tj. Merkava misticizam.2
Odreeni sintaksni i gramatiki indikatori upuuju ipak na drugo tumaenje
ovog stiha, koje predlae slavljenje anela kao objekta bogosluenja. Naime, apostol
Pavle osuuje one koji uivaju u lanoj poniznosti i sluenju anelima. Kontekst upuuje
da su izrazi lana poniznost i sluba anelima meusobno usko povezani (u grkom
ispred ove dve fraze stoji zajedniki gramatiki lan).3 Lana poniznost, prevedena
nekada i kao samouzdravanje, se esto koristi kao tehniki termin za poenje i
izlaganje tela odreenim odricanjima i naporima. Iako ista re u Kol 3:12 predstavlja
vrlinu, u povezanosti sa slubom anela ona nosi negativnu konotaciju.4
Ovo upuuje na zakljuak da su lani uitelji u Kolosi insistirali na sluenju
anelima vie nego samom
Bogu. Oni su, umesto da se direktno okrenu nebeskom prestolu blagodati, paradirali
svojom poniznou, birajui ova nia bia kao svoje posrednike.5
1
Anchor Bible Dictionary, 1:248-253.

Anchor Bible Dictionary, 1:248-253.
3
William Hendriksen, Philippians, Colossians and Philemon
(Edinburgh: The Banner of Truth Trust, 1962), 125.
4
5
Za bibliografiju knjiga koje se bave odreivanjem prirode
slube anela u Kol 2:18 vidi listu koju je napravio Muraj Haris
2
26
Ovakve ideje, koje nisu bile strane ni helenistikom, ni jevrejskom nainu
razmiljanja prvog veka, predstavljaju ljudsku tvorevinu samovoljno izabrane rigorozne
slube aneoskim biima (2:23).
Soterioloka zabluda
Lani uitelji u Kolosi su ukazivali na put ka Bogu preko potovanja
podreenih anela, umesto Glave (2:9.10.18.19). Oni su pokuavali da striktnim
asketizmom, zlostavljanjem svog tela i ispunjavanjem itavog niza ljudskih pravila i
nameta, umilostive mnoga posredna bia u kosmosu, za koja su verovali da ih mogu
preporuiti Bogu. Hrianska sloboda je bila zamenjena robovanjem elementima
kosmosa. Hristovo jevanelje blagodati biva zamenjeno ljudskim idejama o opravdanju i
spasenju kroz striktno potovanje itavog niza rituala i odredbi koji su bili nametnuti
ljudskim naukama i tradicijom (2:8.22).1
Jo jedna soterioloka greka koloanskog sistema razmiljanja bio je pokuaj
da se ogranie blagoslovi spasenja na odreenu elitnu grupu ljudi. Samo nekolicina
prosvetljenih su mogli da uzmu uee u uzvienom mistinom duhovnom iskustvu
(Kol 1:20.28).1
Hristoloka zabluda
Oslanjanje na prirodne sile sveta, tj. razna posredna duhovna bia u
kosmosu, bacilo je senku na linost i delo Hrista (2:8).2
Lanim uiteljima u Kolosi je nedostajala vitalna veza s Isusom Hristom. Ovo
je veoma ozbiljan problem, jer je Hristos glava iz koje je sve telo s pomou zglavaka i
sveza sastavljeno (Kol 2:19). Udruujui se s Hristom, vernik je formirao odnos s
(Murray J. Harris, Colossians and Philemon [Grand Rapids, MI:

Eerdemans Publishing Company, 1991], 113).
1
R. Kent Hughes, Colossians and Philemon: The Supremacy of
Christ (Westchester, IL: Good News Publishers, 1989), 67.
27
glavom i, samim tim, bio ud Hristovog tela, tj. crkve. Ljudi koji, zbog slube raznim
duhovnim biima, nisu ostvarili odnos s Hristom, nisu mogli da doprinesu optem rastu
tela.3
Ova sinkretistika struja u koloanskoj crkvi nije direktno negirala i odbacivala
Hrista, ali ga je uklonila s Njegovog trona. Kakvi god da su bili razni aspekti ovog
iskrivljenog uenja, ono to je oigledno iz Svetog Pisma je da je ono umanjilo i iskrivilo
sliku Hrista. Umesto da potuju glavu, vernici u Kolosi su se okrenuli oboavanju
anela i time sveli Hrista na nivo obinog poluboanstva. Kao takav, On je bio samo
jedan od mnogobrojnih posrednika u ovekovom traganju za istinskim Svetlom.
Prema tome, stavljanje naglaska na slubu anelima kao posrednim biima,
ponovno potinjavanje elementima kosmosa i isticanje vanosti posedovanja tajnog
ezoterinog znanja kao preduslov spasenja, predstavljao je akt odbacivanja glave tela, tj.
samog Spasitelja Isusa Hrista. Njegova kosmika nadmo i dovoljnost Njegove
spasonosne aktivnosti bili su dovedeni u pitanje.
Praktini aspekt
Praktini ishod teolokih zabluda koloanske jeresi je insistiranje na strogom
asketizmu i ritualizmu.
Asketizam
Zabrane u 2:21 ne dohvati se, ne okusi, ne opipaj, pokazuju da je koloanska
jeres podrazumevala i odreeni stepen asketizma, koji je prevazilazio okvire uobiajenog
legalizma jevrejskih fariseja i veine helenistikih kultova tog vremena.4
1
H. Wayne House, Heresies in the Colossian Church,

Bibliotheca Sacra (January-March 1992), 58.
2
Hughes, 67.
3
4
House, Heresies in the Colossian Church, 55.
28
Ovaj asketizam imao je dva ekstrema. Jedan je bio izgladnjivanje tela, tj.
ignorisanje potreba i elja tela da bi se nadila fizika stvarnost i ostvarilo uzdizanje u
sferu duhovnog jedinstva s pravim Svetlom. Drugi asketski ekstrem je podupirao
razuzdanost. Ova kola je smatrala da je ljudsko telo toliko zlo, da se ono treba
zlostavljati, izmeu ostalog i seksualno (3:5). Mora se priznati da tekstualni dokazi ipak
mnogo jasnije podupiru ideju apstinentnog tipa ponaanja (2:21; 2:23).1
Asketizam se sastojao od zabrana uzimanja ili dodirivanja odreenih vrsta
hrane i pia (2:16.21), rigoroznog postupanja prema telu (2:23 neteenje tela),
odbacivanja tela koje slui grehu (2:11) i rigoroznog potovanja praznika i svetkovina
(2:16).2
Ritualizam
Ono to je postojalo kao tendencija i u jevrejskom (eseni, fariseji) i u
helenistikom svetu je visoko naglaeni ritualizam i ceremonijalizam.3 Tragovi takvih
strujanja se mogu prepoznati i u Koloanima poslanici. Pravila koja apostol Pavle ima
na umu kada kae ne dohvati se, ne okusi, ne opipaj (Kol 2:21) tiu se raznih ljudskih
ritualnih nameta koji e omoguiti osobi da ostane neopoganjena i neuprljana od
raznih spoljanjih zlih uticaja i kontakta s grehom. Do visokog stepena svetosti se dolazilo
potovanjem itavog niza rituala i pravila kojim se izbegavao dodir (Kol 2:21a) i
kontakt s grehom (Kol 2:22).4
Hriani u Kolosi, u pokuaju da se oslobode zlih elja svog tela, pribegavali
su raznim ritualima, meu kojima je bilo i spoljanje obrezanje.5
1

3
D. Edmond Hiebert, An Introduction to the Pauline
Epistles (Chicago: Moody Press, 1973), 226.
4
5
Kol 2:11; Lukas, 95.
2
29
Imajui ove praktine zablude heterodoksnog koloanskog uenja na umu,
moe se zakljuiti da su obiaji i praznici u Kol 2:16 bili optereeni raznim ljudskim
(2:22), asketskim (2:23) i ritualnim (2:21.23.) nametima.
Pavlova reakcija na koloanski

problem
Do sada je utvreno da je jeres u koloanskoj crkvi bila sinkretistiki hibrid
roen u razliitim religioznim strujanjima toga doba i objanjeni su neki od kljunih
aspekata koloanskog iskrivljenog uenja. Za dalje osvetljavanje pitanja subote u Kol 2:16
kljuno je pozabaviti se Pavlovom reakcijom na heterodoksna uenja zastupanih od strane
njegovih protivnika.
Naime, Pavle pokuava da razotkrije i obori lano uenje tako to prikazuje
hrianske doktrine, a naroito istine vezane za linost i delovanje Hrista, u ispravnom
svetlu, nasuprot ljudskim tradicijama.1 Mnogi novozavetni teolozi e se zato sloiti da
je ispravna hristologija konaan odgovor na svaku jeres koja je ikada postojala ili e
postojati.2
Dva najvanija odlomka u Koloanima poslanici u kojima apostol Pavle stavlja
naglasak na linost i delo Isusa Hrista su 1:15-20 i 2:9-15. Ova dva odlomka, uzdiui
Hrista i njegovo spasonosno delo, direktno udaraju u temelje teoloke zablude
koloanskog uenja.3
Takoe, treba napomenuti da je studiozno prouavanje kljunih ideja Pavlovog
protiv-argumenta u Kol 1:15-20 i 2:9-15 neophodno za bolje razumevanje opteg duha i
namere itave poslanice, kao i za shvatanje ireg konteksta Pavlovih upozorenja protiv
praktinih zabluda u odseku Kol 2:16-23. Posmatranje Pavlovog argumenta u njegovoj
1
H. Wayne
Bibliotheca Sacra
2
Hiebert,
3
Hiebert,
House, The Doctrine of Christ in Colossians,

(April-June 1992), 181-183.
228; Lightfoot, 120.
54-58.
30
celini, kao i miljenje po odlomcima1 (Kol 1:15-20; 2:9-15; 2:16-23) pomoi e u
identifikovanju autorove namere spominjanja subote u Kol 2:16.
Kol 1:15-20
Koloanima 1:15-20. je poema o Hristu za koju mnogi teolozi veruju da je bila
hristoloka himna prvih hriana. Naziva se himnom zbog svoje ritmike proze i
strofine organizacije, koji su oiti u ponavljanju kljunih rei ili fraza. Ona je graena
oko prve rei jevrejske Biblije bereit (u poetku), koja u sebi sadri znaenje prvi i
glava. Poema se moe podeliti u dve sekcije: prva strofa uzdie Hristovu nadmo
prilikom stvaranja (1:15-17), dok druga svedoi o Njegovoj
istaknutoj ulozi u planu spasenja oveanstva, tj. u novom
stvaranju (1:18-20).2
Hristos i stvaranje u Kol 1:15-17
Apostol Pavle istie nadmo Hristovu i znaaj Njegove uloge prilikom
stvaranja tvrdei da je On oblije Boga, prvoroeni, veni izvor, posrednik,
odravalac i cilj samog stvaranja.
Oblije Boga
Oblije (eikon) u 1:15 podrazumeva neto mnogo vie od samo puke
slinosti. Ona ukljuuje ideju prikazivanja (projektovanja) i manifestacije. Ovo je
eho Hristovih rei: ko vide mene, vide Oca. (Jn 14:9). U Mat 22:20, eikon se odnosi na
vladarev lik na naliju novia. Hristos je prikazan kao sjajnost slave (Jevr 1:3), slika
(eikon) Boja (2 Kor 4:4), i kao Onaj koji je imao samo oblije Boje (Fil 2:6). Kao eikon
Boji, Hristos je bio velika i konana teofanija. Kao lino otkrivenje ivog Boga,
1
Fee, 48.
Za detaljniju strukturu hristoloke himne vidi: David E.
Garland, Colossians and Philemon: The NIV Application Commentary,
(Grand Rapids, MI: Zondervan Publishing House, 1998), 85-86.
2
31
Hristos je projekcija i utelovljenje Boga u ljudsku stvarnost. U njemu je nevidljivo
bie i priroda samog Boga (1:15) bila savreno otkrivena (Jn 1:18).1
Prvoroeni
U odnosu prema univerzumu, Hristos je roen pre svake tvari (1:15).
Kljuna re ove fraze, prototokos, izraava ideju nadmonosti, asti, dostojanstva i vieg
ranga, tj. statusa.2
Fraza prototokos pases ktiseos ne opisuje doslovno roenje, kao in unutar
vremena i prostora, (kao u Luki 2:7). Prototokos treba shvatiti u hijerarhijskom smislu
prvenstvo Hrista nad svim stvorenjima, zbog svoje posrednike funkcije prilikom
stvaranja. On nosi poasnu titulu dostojanstva, nadmonosti i prvenstva u svemu.3
To je bio i cilj itave Koloanima poslanice: da pokae vernicima da im, pored
Hrista, nisu potrebni razni redovi i slube nebeskih bia i anela da bi pristupili Bogu. On
ih sve nadvisuje i poseduje superiorniji status u odnosu na njih. Hristos kao prototokos je
izvor
svega stvorenog.
Posrednik stvaranja
Apostol u Kol 1:16 postavlja temelje za uenje o Hristovoj nadmoi u odnosu
na stvoreni svet: On je prototokos zato to je On stvorio sve. Trodelna fraza definie
Hristovu stvaralaku aktivnost, tj. Njegovu ulogu pri stvaranju: sve je stvoreno u njemu
(en auto), kroz njega (dia autou) i za njega (eis auton).
Fraza u (en) njemu treba da se prevodi kao lokativ, a ne kao instrumental
(posredstvom njega), gde je Hristos direktni agent stvaranja (ovo bi bila nepotrebno
ponavljanje izraza koji se kasnije nalazi u stihu). Pavle esto koristi izraz u Hristu (76
1
Garland, 86.
Za dublju analizu rei prototokos, vidi: NIDNTT, 1:667.
3
2
32
puta), ili u njemu (20 puta) da opie da je Hristos otelovljenje realnosti stvaranja ili
otkupljenja oveanstva. Drugim reima, Hristos je centar, tj. poetni uzrok iz kojeg
je sve poteklo i u kojem je itavi stvoreni svet sadran. Ova ideja je predloena i u 18.
stihu, on je poetak.1
Izraz kroz (dia) njega ukazuje na Hristovu ulogu kao agenta, tj.
posrednika stvaranja. Ovaj predlog se esto koristi da oznai Hristovo otkupljujue
posredovanje izmeu Boga i ljudi (Ef 2:18; 1 Sol 5:9), ali u ovom sluaju je Bog
celokupno delo stvaranja zavrio i ostvario posredstvom Hrista (Jn 1:3.10).2
Zatim, izraz za (eis) njega upuuje na istinu da je Hristos kraj svega
stvorenog, tj. cilj prema kojem se sve stvari kreu. itavo stvaranje slui ispunjavanju
Njegove volje. Kreui se ka tom cilju, svet e jednog dana u potpunosti prepoznati
Njegovu nadmo i suverenitet nad svim stvorenjima (1 Kor 15:25; Fil 2:10-11; Otk
19:16).3
Sve stvari (ta panta) je fraza koja se koristi dva puta u istom stihu i
oznaava totalitet svega vidljivog i nevidljivog, nebeskog i zemaljskog. Ova
sveobuhvatnost je znaajna u svetlosti problema s kojim se ckrva u Kolosi suoavala.
Sva fizika realnost, to je bilo nezamislivo i odbojno uenje za gnostike i askete, ima
svoje poreklo u Hristu. S druge strane, ovim izrazima je Pavle potvrdio jo jednom
injenicu da je stvorenje i materija dobro, a ne zlo u svojoj prirodi.
Suprotno obiaju da se daje poast posrednikim nebeskim biima koja su
dominirala u uenjima helenistikih kultova i merkava misticizma, Pavle hrabro izjavljuje
da je sve nevidljivo, ukljuujui i anele, stvoreno u njemu, kroz njega i ka
njemu. Ovo uklanja anele s pijedestala i ini ih nedostojinim da prime slavljenje od
1
Word Biblical Commentary, 44:45.

Ibid, 44:46.
3
House, The Doctrine of Christ in Colossians, 181-183.
2
33
strane oveka. injenica da je Hristos Stvoritelj anela, slubu anela ini jeretikom i
nelegitimnom (2:18).
Nadmo Hrista u obe realnosti nebeskoj (nevidljivoj) i zemaljskoj (vidljivoj)
stoji u direktnoj opoziciji s lanim uenjima koji su umanjili slavu Hristovu delegirajui
je prestolima, gospodstvima, poglavarstvima i vlastima (ove iste sile poraene su
i na krstu u 2:14-15.). Kakve god da su prirode ova posredna bia, i kako god da su
hijerarhijski organizovana, Hristos je taj koji ih je stvorio i njihov je Gospodar.1
Hristova preegzistencija
U 2:16 Pavle pokazuje osnovni razlog zato je Hristos iznad sveg stvorenog.
Njegova superiornost i nadmo se ogledaju u injenici da je On Stvoritelj svega.
Zanimljivo je primetiti da 17. stih sumira misao koja proima 15. i 16. stih. Ova izjava
zaokruava i zakljuuje izjave o Hristovom odnosu prema stvaranju: On je pre svega, i
sve je u Njemu. Tekst ne kae - On je bio, ve On je pre svega stvorenog. To
ukazuje na nepromenljivost Njegovog bia. Takoe, ova izjava potvruje i Hristovu
preegzistentnost i time ponavlja ideju koja je sadrana u tituli prototokosa (2:15). On je
prvi u vremenu, ali i prvi po statusu i poloaju.2
Odravalac
Pored toga to je postojao pre svakog stvorenja, Hristos ne ostavlja stvoreni
svet da ivi sam po sebi, ve je aktivno ukljuen u njegovo odravanje (sinesteken).
Precizniji prevod ovo stiha naglaava misao da Hristos dri zajedno sve to je stvorio.
On je taj princip jedinstva i karika koja vee sve elemente i dri ih u savrenom redu i
harmoniji. Bez Njega, koji igra ulogu principa kohezije, kosmosom bi preovladao haos
1
House, The Doctrine of Christ in Colossians, 184.

J. B. Lightfoot, Saint Pauls Epistles to the Colossians
and to Philemon (Grand Rapids, MI: Zondervan Publishing House,
1976), 146.
2
34
i nered. Ideja da je Bog aktivno ukljuen u odravanje sveta se otro suprotstavljala
presupozicijama svakog gnostikog i helenistikog sistema.1
Hristos i novo stvaranje u Kol 2:18-20

Nastavljajui diskusiju o boanskoj prirodi Isusa Hrista i o Njegovoj
nadmonosti u odnosu na sve stvoreno, apostol Pavle u drugoj strofi hristoloke himne
povezuje Hrista s idejom novog stvaranja, tj. otkupljenja. Apostol govori o Hristu kao o
glavi crkve (kefale), poetku (arhe) i prvoroenom iz mrtvih (prototokos).
Glava crkve
Biti glava crkve znai biti njen suvereni vladar i vodja (Kol 2:18).
Njegovo telo, tj. crkva, je bespomono bez Njegovog autoritativnog usmeravanja. Re
on je naglaena u grkoj reenici, i ukazuje na to da samo Isus, i niko drugi sem Njega,
ne moe biti Glava crkve.2
Poetak
Termin arhe moe oznaavati statusnu nadmo, prvenstvo u vremenu i
inicijatora stvaranja. Iako su sva tri znaenja prihvatljiva, kontekstu stiha najvie odgovara
ideja inicijatora stvaranja, koja uzdie Hrista dajui Mu ulogu izvora ivota crkve.3
Ideju Hristovog prvenstva u svemu apostol Pavle dopunjuje izrazima
prvoroeni iz mrtvih i prvi. Ove titule pripadaju samo Hristu.1
Punina
Re pleroma (2:19) je bogata znaenjem. Mnogi skolari smatraju da je to
najtea re za tumaenje u itavoj poslanici Koloanima. Ona se koristila u sekularnom
grkom jeziku da oznai potpunu opremeljenost broda koji je plovio Mediteranom. On je
1

Word Biblical Commentary, 44:48-50.
3
Ibid, 44:48-50.
2
35
sadrao sve to je neophodno za nesmetanu plovidbu: brodsku posadu, rezervne vojne
trupe, hranu, pie, finansije i brodski materijal za krpljenje u sluaju oteenja. On u sebi
nosi ideju zavrenosti, kompletnosti, punine, izobilja i potpunosti. Pavle ovim
eli da istakne da sve to Boga ini Bogom nalazi se u Isusu Hristu. Punina i totalitet svih
boanskih karakteristika i atributa boravi u linosti Isusa Hrista (1:18; 2:9). Pleroma
obuhvata sve spasonosne sile, puninu blagodati i svako bogatstvo Boje mudrosti,
moi i blagoslova.2
Ova izjava protivi se lanoj nauci, koja je tvrdila da je boanska pleroma
proimala posredna aneoska bia koja su se nalazila u prostoru izmeu Boga i oveka.
Pavle, nasuprot takvom uenju, smatra da Hristos nije samo jedan od mnogih boanstava.
Samo u Hristu, jedinom posredniku izmeu Boga i ljudi, trajno boravi svaka punina
boanstva.3
Spasitelj
Hristos je posrednik kroz kojeg je omogueno pomirenje i potpuno
obnovljenje. Boje mirenje oveka sa sobom je neophodno zbog ljudskog uroenog
neprijateljstva prema Bogu (Rim 5:8-11). Hristovo delo pomiranja donosi potpunu
promenu i uklanja svako neprijateljstvo.4
Hristoloka himna u Kol 1:15-20. je mona izjava o linosti i delovanju Isusa
Hrista. Hristova nadmonost je oigledna u svemu. Himna svedoi o Hristovom
apsolutnom autoritetu, u kojem udela ne mogu imati drugi ljudi, aneli ili demoni, kao to
su to verovali lani uitelji u Kolosi.
1

SDA Bible Commentary, 7:193; F. F. Bruce, The Epistle to
the Colossians, 73.
3
SDA Bible Commentary, 7:193.
4
2
36
Prema tome, bilo kakvo svetkovanje praznika ili religioznog obiaja (npr. kao
u listi iz Kol 2:16) koje nema za glavni motiv da uzdigne Hrista i naglasi Njegovu
nadmonost u univerzumu, pogreno je i predstavlja idolopoklonstvo.
Kol 2:9-15
U Kol 2:9-15 apostol Pavle direktnije nego igde u poslanici reaguje na
teoloku zabludu koloanske jeresi. Stihove Kol 2:9-15 treba itati u svetlosti Kol 2:8 gde
apostol Pavle otro upozorava novoobraene vernike: Pazite da vas ko ne zarobi! Neko
unutar crkvenih redova je nameravao da pridobije odanost Koloana, ak gore od toga.
Re koja je ovde upotrebljena (silagogon) oznaava robovlasnika koji nasilno odvodi
svoju rtvu. Ljudi koji su bili ratni plen neprijatelja bili su vezivani i preko svoje volje
odvoeni u zarobljenitvo.1 Pavle predstavlja svoje protivnike kao ljudokradice. Ovi
uverljivi uitelji su govorili da su doli da hrianima donesu novu duhovnu slobodu ali
su ih zapravo liavali slobode.2
Da bi osporio ovu nauku, Pavle naglaava dve kljune istine: prvo, on podsea
Koloane da u Hristu i samo u Njemu boravi sva punina boanstva telesno (Kol 2:9);
drugo, apostol tvrdi da jedino kroz Hristovo posredovanje vernik moe doi do punine
oprotenja, otkupljenja i prave slobode (Kol 2:10-15).
Punina u Hristu
Kol 2:9 ukljuuje jednu od najkonciznijih izjava Svetog Pisma o bogooveanskoj prirodi Isusa Hrista. Jedino u Hristu ivi punina boanstva (teotetos)
telesno3. Sadanje vreme glagola ivi izraava generalnu istinu i podrazumeva
1
Lukas, 90.
3
House, The Doctrine of Christ in Colossians, 187-188.
2
37
kontinuiranu radnju.1 Drugim reima, Hristos u svojoj linosti trajno nosi totalitet
boanskih atributa i karakteristika.
Pavle se ne zadovoljava samo time da oceni novo uenje kao tetno i pogreno.
Cela situacija mu daje priliku da objasni bogatstva koja ve pripadaju onima koji su u
Hristu. Kad Koloani shvate svoj privilegovan poloaj u Hristu, nezamislivo je da e eleti
da trae svoje zadovoljstvo bilo gde osim u Hristu.2
Punina boanskog oprotenja

Nakon to je utvrdio da se samo u Hristu nalazi punina za kojom su vernici
tragali, Pavle se sada okree jednom praktinom pitanju - kako hrianin moe posedovati
puninu ivota?
Da bi objasnio kako Hristos prenosi savrenstvo (1:28; 4:12) i puninu
(1:19; 2:9) na vernike, Pavle se slui trima metaforama: obrezanjem (2:11), krtenjem
(2:12.13) i pisanim dokumentom (Kol 2:14). One imaju za cilj da pokau sigurnost i
puninu boanskog pratanja i otkupljenja.3
Novo obrezanje
in obrezanja znaio je mnogo onima koji su bili upoznati s Mojsijevim
zakonom, jer je to bio znak pripadanja Bojem starozavetnom narodu.4 U okviru Pavlovog
argumenta biti obrezan obrezanjem nerukotvorenim (2:11) je znailo neto mnogo vie
od samo fizikog uklanjanja dela tela. Ovaj izraz ukazivao je na unutranje iskustvo
obraenja Koloana. Ovo obrezanje je, za razliku od onog kojeg je Mojsije propisao, bilo
duhovne prirode i ticalo se ovekovog celokupnog unutranjeg bia. Ono je na drugim
mestima u Svetom Pismu nazvano i obrezanjem srca (5 Moj 10:16; 30:6; Jer 4:4; Rim
2:28; Fil 3:3).
1
Ibid.
Lukas, 92.
3
Bacchiocchi, The Sabbath Under Crossfire, 244.
4
Carson, Colossians and Philemon, 66.
2
38
U Kol 2:11 ovo obrezanje hriana je definisano i kao odbacivanje grene
prirode (telo mesno), tj. uklanjanje stare osobe s njenim grenim eljama (Rim 6:6),
pri emu re ukloniti (apekdusei) u sebi nosi sliku svlaenja i bacanja sa sebe delova
prvljave odee. Hristos je svojom smru na krstu ispunio starozavetni simbol
obrezanja i omoguio potpuno unutranje ienje oveka. Samo Hristos moe da
obree ovekovo srce i ukloni iz njega grene tendencije i sklonosti.1
Pavle je prema tome, reagujui na prisutnu judaistiku tendenciju vraanja
Mojsijevim propisima o spoljanjem obrezanju, naglaavao duboku unutranju promenu
koju vernik moe doiveti u zajednici sa Hristom. Ovim duhovnim obrezanjem verniku je
stavljena na raspolaganje boanska punina.2
Krtenje
Pavle u Kol 2:12 daje dalje objanjenje duhovnog obrezanja. Naime,
hriansko krtenje je spoljanji znak koji prati unutranje preobraenje. Naglasak stiha,
ipak, nije na analogiji izmeu obrezanja i krtenja; ovaj koncept je brzo naputen i teite
je premeteno na krtenje kao simbol uestvovanja vernika u Hristovom sahranjivanju i
vaskrsenju (Rim 6:3).3
Apostol Pavle opisuje uestvovanje Koloana u smrti, sahranjivanju i
vaskrsenju sa serijom reenica u prolom vremenu - vi ste se obrezali Hristovim
obrezanjem, umrli ste Njegovom smru, sahranjeni ste s Njim prilikom krtenja, a zatim
ste ustali s Njim u Njegovom vaskrsenju. Iako su lani uitelji tvrdili da vernici nisu
savreni u Hristu i da treba da slede disciplinu ritualnih i asketskih propisa, apostol smatra
da su hriani u Kolosi ve ustali u novi ivot s Hristom.

Kenneth L. Barker, John R. Kohlenberger, Colossians,
The Expositors Bible Commentary, Abridged Edition (Grand Rapids,
MI: Zondervan, 1994), 828-829.
3
Lukas, 96.
2
39
Pisani dokument
Trea metafora koju apostol Pavle koristi da pokae puninu boanskog
oprotenja u kojoj vernik moe imati udela, je vezana za grki termin heirografon. Ova
imenica je tokom duge hrianske istorije prevoena na razliite naine.1 U svetlosti
novijih istraivanja jevrejske apokaliptike i rabinske literature, heirografon oznaava
knjigu sa zapisom grehova ili svedoanstvo o dugovanju, a ne moralni ili
ceremonijalni zakon.2
Ovaj pogled je podran klauzulom i to uzevi sa srede prikova ga na krstu
(Kol 2:14). Sredina je prostor u samom centru sudnice ili skupa gde je obino stajao
svedok koji optuuje. U kontekstu Koloanima poslanice, tuilac je knjiga sa zapisom
grehova koju je Bog u Hristu obrisao i uklonio iz sudnice.3
Ovom metaforom Pavle potvruje kompletnost boanskog oprotenja. Kroz
Hrista, Bog je ponitio, uklonio i prikovao na krst pisani dokument naih grehova
koji je zbog propisa i raznih odredbi bio protiv nas.4
U jasnijem definisanju znaenja pisanog dokumenta pomoie razumevanje
rei uredba (ton dogmasin).
1
E. Lohse, TDNT, 9:424.

Bacchiocchi, From Sabbath to Sunday, 349-350.
3
Idem, The Sabbath Under Crossfire, 213.244.
4
Ibid.
2
40
Uredbe
Grka re dogma1 (naredba, proglas, odluka, zapovest, propis,
uredba, doktrina, uenje) javlja se na tri mesta u poslanicama apostola Pavla (Ef
2:15; Kol 2:14.20).
Ono to se moe zakljuiti iz Kol 2:20 o znaenju glagola dogmatizeste je da
dranje naredbi ima negativnu konotaciju i oznaava akt koji je prevazien vernikovim
umiranjem s Hristom (2:12). Drugim reima, ukoliko bi se vernik odluio da se vrati
dranju naredbi, to bi bio korak unazad u veri ka osnovnim principima (stoiheion
tou kosmou), kojima su Jevreji i pagani robovali pre nego to su upoznali Boga. Iz
Kol 2:21.22 postaje jasno da su naredbe, koje su obuhvatale rigorozne asketske i ritualne
propise, bile plod ljudskih misli.
S obzirom da se imenica dogma javlja u istom gramatikom obliku u Ef 2:15 i
u Kol 2:14, i da su ova dve poslanice pisane od strane istog autora u priblinom
vremenskom periodu, za jasnije razumevanje Pavlove upotrebe rei uredbe u Kol 2:14,
potrebno je paralelno prouavati i odlomak u Ef 2:15.
Kljuna fraza u Ef 2:15 se moe prevesti i na sledei nain: ukinuvi
(katargesas) zakon (ton nomon) sastavljen od zapovesti (ton entolon) izraenim u
naredbama (en dogmasin). Ovo peorativno izraavanje je karakteristino za Efescima
poslanicu, i stavlja naglasak na okrutnom i ugnjetavakom karakteru itavog legalnog
korpusa koji je bio vezan za ceremonijalni jevrejski sistem.2
Ovaj legalni sistem je predstavljao zid razdvajanja (Ef 2:14) izmeu
neznaboaca i Jevreja, koji je Hristos svojom krvlju (Ef 2:13) i telom (Ef 2:14)
razvalio (2:14). Na taj nain su ove dve grupe ljudi postale jedno telo (2:16; 2:15b).
1
H. H. Esser, Command, Order, NIDNTT, 1:330-331.

Andrew T. Lincoln, Ephesians, Word Biblical Commentary
(Daglas, TX: Word Books, Publisher, 1993), 42:142.
2
41
Iz naina kako je upotrebljena re dogmasin i iz itavog konteksta, postaje
jasno da se ovde ne radi prvenstveno o Bojem moralnom zakonu, niti o samo
ceremonijalnom ureenju, ve o raznim ljudskim propisima kojima su Boji
ceremonijalni zahtevi bili optereeni.1
Treba imati na umu da kada je Bog dao ceremonijalni zakon, on u svojoj
prvobitnoj formi nije stvorio neprijateljstvo koje Pavle opisuje u Ef 2:14.16. Jevrejska
interpretacija zakona, sa svojim neprijateljskim i ekskluzivistikim tendencijama, je
bila osnov za ovo neprijateljstvo. Zid koji je polako stvaran dodavanjem sve vie i vie
ljudskih pravila, predstavljao je nepremostivu prepreku za neznaboce koji bi odluili da
slue pravom Bogu.2
Na osnovu upotrebe rei uredbe u okviru spisa apostola Pavla (Ef 2:15 i Kol
2:20), moe se zakljuiti da je apostol imao u vidu razne ljudske propise koji su
vremenom bili dodati Mojsijevim zakonima. Oni su predstavljali legalnu osnovu za
formiranje heirografon-a.
Prema tome, legalna osnova izvetaja grehova (heirografon) u Kol 2:14 su
bile ljudske obavezujue uredbe ili odredbe (vezivane za ceremonijalnih zakon), ali
ono to je Bog unitio na krstu nije bio pravni temelj (zakon) koji svedoi o ovekovom
grehu, nego pisani izvetaj njegovih greha. Bilo kakvom pokuaju da se u tekst uitaju
aluzije o ukidanju moralnog zakona ili subote nedostajae kontekstualna i lingvistika
potpora.1
Hristov trijumf
Unitavajui dokaze o ljudskim gresima (heirografon), Hristos je takoe
obezoruao poglavarstva i vlasti (Kol 2:15), jer im vie nije bilo mogue da optuuju
one kojima je bilo oproteno.
1
2
Lincoln, 142.
42
U 15. stihu se, kao kulminacija svega to je reeno u stihovima 2:9-15, nalazi
jedna od najupeatljivijih izjava o Hristovoj potpunoj pobedi nad svim neprijateljskim
silama u kosmosu. Naime, ovaj stih opisuje trijumfalnu procesiju, koja je u rimskom
svetu predstavljala: pobedniko veselje, obezoruavanje neprijatelja i demonstriranje moi
pobednika tako to je poraena strana bila izvrgnuta javnom ruglu i sramoti.2 Sve ono to
je stajalo na putu potpunoj hrianskoj slobodi je bilo ukinuto i pobeeno na krstu.
Hrianin, stoga, moe da ivi ivot slobode i punine.
U svetlosti ovih stihova (2:9-15) se moe na pravilan nain razumeti priroda
Pavlovih upozorenja u 2:16-23, koja se tiu praktinih zabluda koloanskog heterodoksnog
uenja.
Kol 2:16-23
U odseku koji sledi (2:16-23) apostol Pavle pokuava da pojasni itaocu praktine
implikacije dubokih teolokih istina koje je prethodno izneo.
Poto je hrianin sada slobodan, tvrdi apostol Pavle, on ne bi smeo da dopusti da mu
bilo ko ugroava ili umanjuje poklonjenu slobodu time to e mu suditi (2:16) ili nametati
nepotrebna ritualna i asketska ljudska pravila i propise (2:18-23).
Potovanje zapovesti i nauka ljudskih (2:22) da bi se umilostivila razna posredna
andjeoska bia (2:10.15.18) koja, po reima lanih uitelja, mogu pomoi verniku da
doivi puninu, nije Bogu ugodan in. To bi predstavljalo korak nazad u ropstvo
stihijama sveta (2:8.20). Okretanje vernika ka nebeskim ili ljudskim posrednicima, i
pribegavanje ritualizmu ili asketizmu kao sredstvu dostizanja punine, umanjilo bi Hristovu
linost (1:15-20) i bacilo senku na Njegovo spasonosno delo (2:9-15).
1
2
Bacchiocchi, The Sabbath Under Crossfire, 213.244.

Pokorny, 140-142.
43
Zakljuak
Kao to je ve naznaeno u uvodu, ovo pogavlje je imalo za glavni cilj da
postavi tekst Kol 2:16 u njegov iri istorijski, teoloki i knjievni kontekst. Nakon
istraivanja prirode koloanske jeresi i analiziranja Pavlove reakcije na razliite aspekte
ovog heterodoksnog uenja mogu se izdvojiti neke smernice koje e biti korisne u
razumevanju prirode Pavlovog upozorenja u Kol 2:16 vezanog za subotu:
(a) Iako izvesna hermeneutika ogranienja ne dozvoljavaju preciznu
formulaciju svih religioznih iskrivljenja koloanske jeresi, ono to se zasigurno moe
tvrditi je da Pavle reaguje na odreene jevrejske, hrianske i paganske ljudske idejne
tvorevine (2:8), koje su se izmeale sa Hristovom naukom. Ovaj sinkretistiki
konglomerat religioznih uenja moe se sa pravom nazvati jevrejsko-hrianski
paganizam.1
(b) Koloansku jeres obeleavala je teoloka i praktina zabluda. Teoloki
aspekt koloanske jeresi sadrao je iskrivljenja na polju kosmologije, soteriologije i
hristologije. Praktini ishod teolokih zabluda bilo je insistiranje na strogom asketizmu i
ritualizmu.
Drugim reima, lana nauka, gradjena na ljudskim temeljima (2:8), tvrdila je
da vernik moe doi do punine umilostivljavanjem mnogih posrednih bia u kosmosu
(2:10.15.18), koja su ga mogla preporuiti Bogu. Ugaanje aneoskim biima
podrazumevalo je asketizam, zlostavljanje tela i strikno ispunjavanje itavog niza ljudskih
propisa (2:18.21-23). Ovim je hrianska sloboda bila zamenjena sa robovanjem
stihijam sveta (2:20) i Hristova kosmika nadmo i dovoljnost Njegove spasonosne
aktivnosti bili su dovedeni u pitanje.
1
Paulien, 3.
44
(c) Zbog toga je glavna namera apostola Pavla prilikom pisanja poslanice bila
da visoko uzdigne i u ispravnom svetlu prikae hrianske istine vezane za linost i
delovanje Isusa Hrista (1:15-20; 2:9-23).
(d) S obzirom da je Hristos obezbedio potpuno otkupljenje i oprotenje, vernici
nisu imali potrebe da trae puninu spasenja bilo gde drugde van Hrista. Hriani, prema
tome, treba da vrsto stoje u svojoj novosteenoj slobodi i da ne dopuste da im bilo ko
optereuje savest tvrdnjama da su duni potovati razne ljudske propise i namete (vezanih
za jedenje, pijenje, praznike, mladine ili subote - Kol 2:16) u cilju sticanja
zatite nebeskih posrednih bia.
GLAVA IV

U KOL 2:16: LINGVISTIKA ANALIZA
Ono to se za sada na osnovu prethodnog istraivanja moe tvrditi je injenica

da je svetkovanje subote iz Kol 2:16 (bilo da ona oznaava Sedminu subotu, sedmini
ciklus, ceremonijalnu subotu, oprosnu godinu ili neki drugi sedmini paganski praznik1)
bilo vezivano za pogrene motive2 i rigorozne ljudske propise koji su bili utemeljeni
na sinkretistikom ljudskom uenju.
Iako je razumevanje Pavlovog misaonog toka do odredjene mere zahtevalo
bavljenje lingvistikom analizom odredjenih rei i fraza, iz dosadanjeg istraivanja
postaje jasno da je za rasvetljavanje problema vrste subota koje Pavle spominje u Kol 2:16
neophodno dublje istraiti i definisati kljune rei i izraze, kao to su: subote (Kol 2:16),
praznici, mladine i subote (trijada u Kol 2:16) i sjen (2:17).
Subota u Svetom pismu
Roj Gejn tvrdi da istorijsko adventistiko insistiranje da sabbaton u Kol 2:16
ne moe ukljuivati sedminu subotu izgleda isforsirano, jer bi se to suprotilo generalnoj
upotrebi ove rei kroz itavu Bibliju.3 Vilijam Lav ak tvrdi da se re sabbaton ni u kom
1
Najverovatnije ova poslednja alternativa ne dolazi u

obzir, jer ne postoji pouzdani istorijski izvor koji tvrdi da je
neka druga zajednica ili grupa ljudi na prostorima Male Azije (u
prvom veku) svetkovala Subote. Po naim sadanjim saznanjima,
samo su Jevreji svetkovali subotu u to doba (The Expositors
Bible Commentary, 11:204).
2
U kontekstu potovanja i umilostivljavanja duhovnih
posrednikih bia (2:10.18) koji su pomagali vernicima da stignu
do plerome.
3
Gane, 33.
52
53
sluaju ne moe upotrebiti da oznai neto drugo osim sedmine subote.1 Sa druge strane,
neki teolozi tvrde da se ova re moe odnositi na sedmice ili na godinje subote.2
Jasno je, dakle, da je detaljnije lingvistiko istraivanje neophodno pre
donoenja konanog stava o znaenju Kol 2:16.3
Subota u Starom Zavetu

Imenica abbat javlja se 111 puta u jevrejskoj Bibliji. Dok u 94 sluaja
neposredni i iri kontekst zahtevaju da se re interpretira kao sedmina subota, u ostalih 17
sluaja se abbat prevodi korienjem drugih rei, u zavisnosti od konteksta.4 Na primer,
moe oznaavati sedmice (kao u 3 Moj 13:15), Dan Oienja (kao u 3 Moj 16:31;
23:32c) ili godine odmora (kao u 3 Moj 25:5.8; 26:34).5
Osim u par izuzetnih situacija koji e biti spomenuti kasnije, svaki put kada se
jevrejski termin abbat koristi, postoje jasni i odredjeni sintaksni i lingvistiki
pokazatelji koji garantuju pouzdan i gotovo neospornan prevod. Na primer, prilino je
jasno da se ovaj termin moe identifikovati sa sedminom subotom kada: postoji uz njega
poziv da se uva ovaj dan (10 puta); mu prethodi odredjeni gramatiki lan (66 puta); je
povezan sa imenicom dan(40 puta); je nazvan svetim (18 puta); ga Jahve naziva
1
William DeLoss Love, The Sabbath: The Change of

Observance from the Seventh to the Lords Day [Part I],
Bibliotheca Sacra 38 (April 1880), 368.
2
Illustrated Dictionary & Concordance of the Bible,
Geoffrey Wigoder et al, ed. (New York: Macmillan, 1986), s.v.
Sabbath.
3
Ron du Preez, koji trenutno (sa mentorom Riardom
Dejvidsonom) radi na svojoj doktorskoj disertaciji pod nazivom A
Critical Analysis of Sabbaton in Colossians 2:16, kree se u
istom pravcu u pokuaju reavanja problema pitanja subote u Kol
2:16. Umesto da svoje zakljuke bazira samo na teolokim i
kontekstualnim dokazima, on se uputa u dublju analizu svih
tekstova u kojima se spominje re sabbaton u itavom kanonu Svetog
pisma, a zatim izuava znaenje i strukturu trijade u okviru
koje se re sabbaton nalazi. Delovi ovog poglavlja raeni su po
smernicama koje sam dobio od njega prilikom line konsultacije.
4
Illustrated Dictionary & Concordance of the
Bible,Sabbath.
5
James Strong, Strong's Exhaustive Concordance of the
Bible (Nashville: Abingdon Press, 1986), 1150; Preez, 12.
54
reima Moje Subote (18); je postavljen u okviru vremenskog ciklusa od subote do
subote (6 puta u tri specifina para).1
Svaki put kada se re abbat javi u paru sa jednim ili vie od ovih parametara
(negde i sa pet) moe se sa sigurnou tvrditi da se radi o sedminoj suboti. Zanimljivo je
zapaziti da 63 puta od ukupnih 94, koliko se ovaj termin pojavljuje u Starom zavetu,
postoji dodatni kontekstualni dokaz koji potvruje da je u pitanju sedmina subota.2
Isto tako, ne-sedmine subote mogu biti identifikovane odreenim
parametrima. Na primer, ove ceremonijalne subote (ukljuujui i Dan oienja) nikad
nisu povezane sa lingvistikim pokazateljima koji upuuju na sedmine subote, ve su
udruene sa reima: vae, njene, muiti, nedelje, zemlja.3
Mora se takodje naglasiti da postoje i izuzeci kada se re abbat moe odnositi
i na sedmine (2 Moj 20:10), i na ceremonijalne subote (3 Moj 25:2). Takvi su i sloeni
izraz subotnji odmor (sedmina subota - 2 Moj 31:15; ceremonijalne subote 3 Moj
16.31) i fraza za Gospoda, tj. Gospodnja (sedmina 2 Moj 20:10; ceremonijalna 3
Moj 25:2). Ipak, ovi izuzeci koji pokazuju da u samo izuzetnim i retkim situacijama
postoji mogunost za odstupanje od optih pokazatelja, ne utiu znatno na generalne
principe i parametre koji istiu jasnu razliku izmedju sedminih i obrednih subota.4
Kontrast izmedju sedminih i obrednih subota moe se predstaviti na sledei
nain:
Sedmina subota
Mora se uvati ili drati
Prethodi odredjeni lan (ha)
To je sedmi dan u nedelji
Povezana je sa Jahveom;
1.
2.
3.
4.
1
Ceremonijalne subote
Mora se muiti dua na te dane
Nema odredjenog lana
Moe biti sedma godina zemlje
Povezane su sa Izraelom; javljaju se sa
Za tabelarni prikaz svih starozavetnih stihova gde se re

abbat (propraeno odgovarajuim lingvistikim i sintaksnim
parametrima) javlja da oznai sedminu subotu, vidi DODATAK D.
2
Za uvid u prirodu spomenutih kontekstualnih dokaza, vidi
DODATAK D.
3
Za tabelarni pregled lingvistikih pokazatelja, kao i
stihova gde se abbat ne interpretira kao sedmina subota, vidi
DODATAK E.
4
Preez, 11.
55
5.
6.
sveta je
Jahve je naziva moja Subota
Ciklina je - iz nedelje u nedelju
prisvojnom zamenicom njena (skoro uvek)

Jahve ih naziva vae Subote
Ciklina je sedam godina sedam puta
Istraivanje starozavetnih spisa ukazuje na injenicu da ova re nije

rezervisana, kao to to Vilijam Lav tvrdi, da oznai samo sedminu subotu, ve se moe
interpretirati i kao Dan oienja (3 Moj 16:31; 23:32), sedmica (3 Moj 23:15-16), ili
godina odmora (3 Moj 25:5.8). Jednostavno reeno, kontekst e biti odluujui u
tanom prevodu ove rei.
Ovaj kratak pregled starozavetne upotrebe termina abbat pokazuje da se oba
tumaenja sabbaton-a u Kol 2:16, kao o sedminim ili kao o ceremonijalnim subotama, ne
suprote optim lingvistikim zakonitostima. S obzirom da su obe interpretacije
lingivistiki gledano podjednako mogue, presudni faktor u odreivanju preciznog
znaenja ove rei e, ipak, na kraju morati biti istorijsko-teoloki i literarni kontekst.
Sabbata sabbaton u Septuaginti

Samuel Bakioki kategoriki tvrdi da su u Septuaginti godinje ceremonijalne
subote (meu kojima je i Dan oienja) uvek oznaene sloenim izrazom abbat abbaton,
tj. sabbata sabbaton.1 Robert Brinsmead ide korak dalje i dodaje: Kol 2:16 sadri samo
re sabbaton, istu re koja se u Mat 28:1 koristi za sedminu subotu.2
Jevrejski termin abat je esto povezan sa sloenicom abbat abbaton, to je u
Septuaginti prevedeno kao sabbata sabbaton. Kada se detaljnije analizira svih 7 stihova
jevrejske Biblije u kojem se javlja ova sloenica, kao i grki prevod Septuaginte dolazi se
do zanimljivih zakljuaka.3
Naime, stih u 3 Moj 16:31 (Septuaginta) poinje reima: sabbata sabbaton
anapausis aute estai humin, dok jevrejski tekst glasi: abat abbaton hi lakem; drugim
1
Bacchiocchi, The Sabbath Under Crossfire, 248-249.

Robert D. Brinsmead, Sabbatarianism Re-Examined, Chapter
5: Colossians 2:16, Verdict 4:4 (Jun 1981), 29.
3
Vidi DODATAK F.
2
56
reima, jevrejski izraz abbaton je preveden sa dva grka ekvivalenta (sabbata sabbaton)
u LXX.1
Prema tome, ako se uzme u obzir da se fraza sabbata sabbaton javlja samo 2
puta u Septuaginti (3 Moj 16:31; 23:32), i da je prevod 3 Moj 16:31 vrlo specifian (kao
to se gore vidi), onda se moe zakljuiti da postoji samo jedno mesto u itavoj Septuaginti
(3 Moj 23:32) gde je jevrejski izraz abbat abbaton preveden tano sa grkom sloenicom
sabbata sabbaton.
Nasuprot kategorikim tvrdnjama, biblijski dokazi pokazuju da Septuaginta ne
prevodi uvek jevrejsku frazu abbat abbaton grkom sloenicom sabbata sabbaton. Ona
to ini na legitiman nain samo jedan put (3 Moj 23:32), od ukupno sedam javljanja ove
fraze na jevrejskom jeziku.2 Prema tome, nije lingvistika nunost prevesti sabbaton u Kol
2:16 kao sedminu subotu. Kontekst u kojem se ova re nalazi bie odluujui za dodatne
zakljuke o njenoj ispravnoj konotaciji.
Na kraju, mora se spomenuti da, kao i u Starom zavetu na jevrejskom jeziku,
re abbat se moe na vie naina prevesti u Septuaginti. Pre svega, ona moe oznaavati
sedminu subotu (2 Moj 20:10), i vie sedminih subota (2 Dn 31:3), a zatim i tzv.
ceremonijalne subote, kao na primer Dan oienja (3 Moj 23:32c propraeno sa
abbaton) i subotnje godine (3 Moj 25:4).3
Sabbata u Novom zavetu

Imenica sabbaton spominje se na 68 mesta u Novom zavetu.4 U jednini se
(sabbaton) javlja 43 puta: tri puta, u genitivu, oznaava jednu sedmicu; dok se ostalih 40
puta prevodi kao sedmi dan subota.5
1
Preez, 13.
Ibid., 14.
3
George Morrish, A Concordance of the Septuagint (Grand
Rapids, MI: Zondervan Publishing House, 1981), 219.
4
Strong's Exhaustive Concordance of the Bible, 1150.
5
Za tabelarni prikaz svih novozavetnih stihova gde se re
sabbata javlja (u raznim svojim oblicima), vidi DODATAK G.
2
57
U mnoini ova imenica (sabbata) javlja se u akuzativu mnoine 25 puta: 18
puta obeleava sedminu subotu; samo 1 put oznaava nekoliko sedminih subota
(subote); a 6 puta se prevodi kao sedmica.1
Kada se sabbaton prevodi kao sedmica, ona obino nema konotaciju bilo
kakvog religioznog svetkovanja razliitih dana. Zbog toga je vrlo mala mogunost
prevoda sabbaton u Kol 2:16 kao sedmice.2
Analiza ukazuje na to da se od 69 puta, koliko se ukupno javlja termin
sabbaton ili sabbata u Novom zavetu, na 58 mesta oznaava sedminu subotu, a na
preostalih 11 mesta to nije sluaj.
Ovo govori da re sabbaton u Novom zavetu ne mora uvek biti prevedena kao
sedmina subota, iako je to, uglavnom, sluaj. Ovde se mora naglasiti i injenica da broj
mesta gde se neka re javlja sa odreenim znaenjem, ne garantuje automatski da e njeno
znaenje biti isto i u svim drugim situacijama. Prema tome, u odreivanju znaenja rei
sabbaton, kontekst e ipak morati biti odluujui.3
Mogunost tumaenja sabbaton-a u Kol 2:16

kao ceremonijalne Subote
Kategorike tvrdnje da grka re sabbata, u sluaju kada stoji sama za sebe,
nikad ne moe oznaavati Dan oienja, niti bilo koji drugu ceremonijalnu subotu,
predstavljaju biblijski netane i ishitrene zakljuke.4
1
Vidi DODATAK G.
Eduard Lohse, Sbbaton, Theological Dictionary of the
New Testament, Gerhard Kittel, and Gerhard Friedrich, ed.,
Geoffrey W. Bromiley, prevod (Grand Rapids: Eerdmans, 1985), 989.
2
Takva je, na primer, i re Tora, koja se zavisno od

konteksta moe prevesti na razliite naine (Pentateuh, Deset
zapovesti, celokupno izraena Boanska volja; nekad i kao naredba
upuena od strane cara, uitelja, majke, oca, mudrih ljudi, mudre
ene ili poete (Wood, 1).
4
Preez, 18.
58
Uprkos izjavama da je to lingvistika nemogunost, mogu se pronai
tekstovi u Starom zavetu koji koriste usamljenu re sabbaton (kao to se nalazi u Kol
2.16) povezanu sa Danom oienja1, subotnjim godinama (svaka sedma godina)2, a
ponekad i sa Praznikom truba3.4
Uzevi u obzir da je sabbata isti termin koji se koristi i u Kol 2:16,
lingvistiki gledano ne bi bilo nelegitimno tumaiti ga i u kontekstu ceremonijalnih
subota.5
Na osnovu kratkog pregleda razliitih znaenja i upotreba termina sabbaton u
okviru biblijskog kanona, moe se zakljuiti da e u procesu razumevanja pravog znaenja
rei sabbaton u Kol 2:16 odluujuu ulogu imati ui i iri literarni kontekst, kao i paljivo
sprovedena intertekstualna analiza.6
U nastavku rada, prema tome, posebnu panju treba posvetiti tzv. trijadi u
Kol 2:16, koja predstavlja najui tekstualni kontekst u kojem se re sabbaton nalazi.
Poreklo trijade u Kol 2:16

Meu novozavetnim skolarima ne postoji zajedniki konsenzus oko znaenja
trijade koja obuhvata tri grka termina: heorte, numenia i sabbata. U poslednjih 140
godina, tri tumaenja ove trolane fraze preovladavaju u teolokoj literaturi. Jedna
grupa autora tvrdi da se ovde radi o logikoj i progresivnoj sekvenci, koja predstavlja
godinji, meseni i sedmini ciklus. Ako je ovo istina, sabbaton e se odnositi na
1
3 Moj 23:32.
3 Moj 25:2.4.6; 26:34.34.35.43; 2 Dn 36:21.
3
Dan Truba, koji je bio jednodnevni vremenski period je
takodje bio oznaen sa jevr. abbaton, tj. gr. sabbaton (u nekim
manuskriptima) u 3 Moj 23:24.
4
Merrill F. Unger, Festivals, New Ungers Bible
Dictionary, R. K. Harrison, ed. (Chicago: Moody, 1988), 406-423.
5
Wood, 2.
6
Preez, 19-20.
2
59
sedmine subote.1 Drugi novozavetni teolozi smatraju da sabbaton u Kol 2:16 predstavlja
godinje ceremonijalne subote, jer je apostol Pavle koristio stilsku figuru jevrejskog
paralelizma da oznai godinju, mesenu, i ponovo godinju sekvencu.2 Trea grupa
autora pokuava da izbegne pojedinano tumaenje svakog od ova tri termina, tvrdei da se
oni odnose na totalitet, tj. sveobuhvatno nabrajanje svih svetih vremena koja su bila
deo jevrejskog religioznog kalendara.3
Kljuna pitanja za dalje istraivanje su: do kakvih dokaza se moe doi
paljivim prouavanjem ueg i ireg konteksta 9 starozavetnih odlomaka gde se spominje
trijada4 iz Kol 2:16? I, da li postoji direktna veza, tj. eho izmeu nekog od ovih
starozavetnih odlomaka i teksta u Kol 2:16?5
Paljivo istraivanje 8 odlomaka (o devetom odlomku u Os 2:11 e biti rei
kasnije), meu kojima su 4 Moj 28-29, 1 Dn 23:31, 2 Dn 2:4, 2 Dn 8:13, 2 Dn 31:3, Nem
10:33; Jez 45:13-17, Jez 46:1-15, prua znaajne informacije za rasvetljenje problema
intertekstualnog eha. Naime, dok se svaki od njih koristi od strane novozavetnih teologa
kao ilustracija trolane sekvence koja podrazumeva godinji, meseni i sedmini sled, ni
jedan od ovih odlomaka ne sadri takvu logiku progresiju. Nasuprot tome, prilikom
istraivanja ovih odlomaka, moe se doi do sledeih zakljuaka, koji predstavljaju njihove
zajednike karakteristike:
(1) sadre najmanje etiri dela, a ne tri, kao to je sluaj u Kol 2:16. Ova
etvorolana sekvenca podrazumeva dnevni, sedmini, meseni i godinji sled. Iako se
1
Bacchiocchi, From Sabbath to Sunday: A Historical

Investigation of the Rise of Sunday Observance in Early
Christianity, 358.
2
SDA Bible Commentary, 7:205-206.
3
Lightfoot, 193.
4
4 Moj 28-29; 1 Dn 23:31; 2 Dn 2:4; 2 Dn 8:13; 2 Dn 31:3;
Nem 10:33; Jez 45:17; Jez 46:1-15 (iako sa velikim razmakom
izmedju tri termina); Os 2:11.
5
Vidi dijagram u DODATKU H, koji sumira rezultate
istraivanja starozavetne trijade.
60
dnevne rtve ponekad nazivaju razliitim terminima (1 i 2 Dnevnika i Nemija), jezik
jasno pokazuje da su one prisutne u etvorolanoj sekvenci;
(2) poinju sa dnevnim vremenskim periodom. Ovo je faktor koji se esto
previdja u trijadi koja se javlja u Kol 2:16;
(3) sadre rastuu sekvencu. Dok se u Koloanima, kako mnogi veruju,
poinje od godinjih, a zavrava sedminim vremenskim periodom, u ovim osam
odlomaka postoji rastui sled dan, sedmica, mesec i godina;
(4) koncentriu se na prinesene rtave, a ne na dane same po sebi, kao to se
tvrdi u Kol 2:16. Na primer, tekst u 4 Moj 28-29 koji ostali odlomci podrazumevaju kao
svoj temelj, govori o razliitim rtvama koje, po uputstvima koje je Bog dao Mojsiju, treba
da se prinose dnevno, nedeljno, meseno i godinje na oltaru. Da se tekstovi u 1 i 2
Dnevnikovoj i Nemiji vraaju ka 4 Moj 28-29, gde su na sistematian nain izneti svi
propisi vezani za ove ceremonijalne rtve vidi se iz sledeih reenica:
1 Dn 23:31
2 Dn 2:4
2 Dn 8:13
2 Dn 31:13
Nem 10:33
prema svom redu (Davidovi planovi)

ovo je vena naredba Izraelu
(Solomunovi planovi)
po zapovesti Mojsijevoj (Solomunova dela)
kako je napisano u zakonu Gospodnjem (Jezekijina dela)
svako delo u domu Boga naeg (Nemijina dela)
(5) jevrejski termini koji oznaavaju subote, mladine i praznike su u

mnoini, a ne u jednini, kao u Kol 2:16.
(6) Svih osam odlomaka (u saglasnosti sa jevrejskim terminima za subote,
mladine i praznike) su u Septuaginti prevedeni kao mnoina, a ne kao jednina u Kol
2:16.
Budui da je spominjanje grkih termina heorte, numenia i sabbaton (praznik,
mladine, subota) u Kol 2:16 toliko radikalno drugaije od osam odlomaka koji su istraeni,
61
teina dokaza upuuje na injenicu da se ni jedan od ovih tekstova ne moe sa pravom
nazvati direktnim intertekstualnim ehom trijade u Kol 2:16.1
Sa druge strane, zbog svoje uoljive slinosti sa Kol 2:16, analiza ueg i ireg
konteksta odlomaka u Osiji 2:11 zasluuje posebnu panju u ovom radu. Pre nego to se
izvri detaljna analiza Os 2:11, potrebno je prvo jasnije definisati pojam praznika (koji je
takodje deo trijade), i pozabaviti se pitanjem Pavlovog citiranja knjiga Starog zaveta.
Definicija termina heorte

Mnogi smatraju da se ceremonijalne godinje subote ve podrazumevaju pod
terminom praznici, i da bi se apostol Pavle nepotrebno ponovio ukoliko bi reju
sabbaton oznaio ceremonijalne subote. Prema tome, zakljuuju Samuel Bakioki i Vilijam
Riardson, poto su ceremonijalne subote deo godinjih ceremonijalnih praznika, ova re
se definitivno odnosi na sedmine subote.2 Greg Tejlor, takodje, smatra da je tumaenje
sabbatona kao godinje ceremonijalne subote potpuno nerazumno i sasvim van
knjievnog karaktera poslanice. To bu zvualo na sledei nain: neka vas niko ne
osudjuje za praznike, mladine i praznike. Ovo ne bi imalo nikakvog smisla.1
Svi ovi argumenti temelje se na osnovnoj pretpostavki da su ceremonijalne
subote uvek bile ukljuene u godinje praznike.2 Kljuno pitanje je: da li dokazi iz
Svetog pisma podupiru taj koncept?
Naalost, veina komentara je zanemarilo da ozbiljno proui jevrejske rei koje
se koriste za godinje praznine dane. Najeminentniji leksikografi i lingvisti sa pravom
zakljuuju da re hag, koja se prevodi kao praznik u Kol 2:16, ima redukovano
znaenje. Hendrik Bosman ispravno definie re hag kao re koja se koristila da oznai
tri godinja Izraelska praznika (Praznik senica, Pasha/Praznik presnih hlebova i
1
Preez, 27.
Christianity, 360; Richardson, 88.
2
62
Sedmice/Praznik prvina) u toku kojih se zahtevalo hodoae ka Jerusalimu.3 Keil smatra
da su tri sveta vremenska perioda Pashe, Pedesetnice i Praznika senica imale karakter
hag-a, tj. praznika radosti.4
Riard Dejvidson dalje objanjava: Bog je zapovedio Izrailju, tri puta
godinje svetkuj mi praznike (2 Moj 23:14). Ovi praznici (u stihovima 2 Moj 23:14-16)
se odnose na praznik beskvasnih hlebova (povezan sa Pashom), praznik etve
(Pedesetnica) i praznik berbe (Sjenice). Ovo su bila 3 jedina okupljanja prema
ceremonijalnom godinjem kalendaru, a nazvana su praznicima, tj. hag u Pismu.5
Dakle, jevrejski termin hag je definitivno re ogranienog znaenja.
Imenica se javlja 20 puta da ukae direktno na Praznik senica, 11 puta da oznai Praznik
presnih hlebova (Pasha) i jedanput da okarakterie Praznik Pedesetnice.6
S obzirom da Septuaginta prevodi hag sa heorte, sledee pitanje koje se
prirodno postavlja je: ako se izuzme tekst u Kol 2:16, na koji jo nain Novi zavet koristi
ovaj grki termin?1
Detaljan pregled svih novozavetnih odlomaka gde se koristi re heorta
potvruju ono to je ve bilo jasno iz Starog zaveta. Uprkos injenici da Septuaginta nije
uvek dosledna u prevoenju jevrejskog izraza, ipak se mogu primetiti odreene pravilnosti
u upotrebi heorte. Naime, izraz heorte je upotrebljen od strane novozavetnih pisaca da
oznai Praznik pashe (Lk 2:41), Praznik beskvasnih hlebova (Lk 22:1), i Praznik senica (Jn
7:2). Glagol heortazo (proslaviti praznik), koji se javlja samo jedanput u Novom zavetu,
uzgredno je upotrebljen u 1 Kor 5:8 u kontekstu Praznika beskvasnih hlebova (1 Kor 5:6).
1
Taylor, 1-4.
Richardson, 88.
3
Hendrik L. Bosman, Hag, New International Dictionary of
Old Testament Theology & Exegesis, Willem A. VanGemeren, ed.
(Grand Rapids: Zondervan, 1997), 2:20.
4
Preez, 28.
5
Ibid.
6
Carl Philip Weber, Hag, Theological Wordbook of the Old
Testament, R. Laird Harris, ed. (Chicago: Moody, 1980), 1:262.
2
63
Znaajno je zapaziti da se Praznik truba (na koji se aludira u Otk 8:6-11:152), i
Dan oienja (praznik u Delima 27:9) nikada ne nazivaju svojim imenom u Novom
zavetu, niti se nalaze u 26 odlomaka gde se javlja grka re heorte.3
U svetlosti ovog istraivanja, moe se zakljuiti da se i u Kol 2:16 termin
heorte (preveden kao praznik), kao to je to bio sluaj i u ostatku Svetog pisma, odnosi
na tri godinja hodoasnika praznika, meu kojima su Pasha, Pedesetnica i Praznik
senica.
Ukoliko se heorte odnosi samo na ova tri godinja praznika, postavlja se
pitanje ta je sa ostala dva sveta perioda jevrejskog ceremonijalnog kalendara? KedarKopftajn potvruje injenicu da se u jevrejskom pismu ni Dan oienja, a ni Dan truba
ne opisuju reju hag, jer ni jedan od njih nije bio praznik radosti, kao to je sluaj sa
drugim hodoasnikim godinjim praznicima.4
Ono to je ve demonstrirano tokom rada (kada se diskutovalo o mogunosti da
sabbaton oznai ceremonijalne subote) je da se jevrejski termin za subotu i njegov grki
ekvivalent (sabbaton) koriste da oznae Dan oienja, a i Dan truba (u nekim grkim
manuskriptima).
Ukratko reeno, lingvistiki dokazi koji proistiu iz Svetog pisma jasno
ukazuju da se jevrejski termin hag i grki heorte nikad ne upotrebljavaju za dva sveta
praznika Dana truba i Dana oienja (koji se vezuju za izraz sabbata u grkom prevodu),
ve za tri godinja hodoasnika praznika. Prema tome, tvrdnje da su ceremonijalne
1
Za tabelarni prikaz svih novozavetnih upotreba rei

heorte, vidi DODATAK I.
2
Preez, 52.
3
Ibid, 29-32.
4
B. Kedar-Kopfstein, Hag, Theological Dictionary of the
Old Testament, vol. IV, G. Johannes Botterweck, and Helmer
Ringgren, eds., trans. David E. Green (Grand Rapids: Eerdmans,
1980), 211.
64
subote automatski uvrtene u godinje praznike i da se apostol Pavle nepotrebno
ponavlja su biblijski nevalidne.1
U svetlosti pravilnog kontekstualnog razumevanja biblijske upotrebe ovih
termina, tek sada postaje jasno da je Pavle morao da uvrsti obe rei heorte (radnosni
hodoasniki praznici) i sabbata (2 posebno sveana perioda) da bi pokrio sve godinje
praznike jevrejskog religioznog kalendara.2
Pavlovo citiranje Starog zaveta

Pokuavajui da opravda svoj stav da sabbaton oznaava Sedminu subotu,
Vilijam Riardson izjavljuje:
Pavle je esto citirao Septuagintu i oigledno je bio vrlo dobro upoznat sa njenim
sadrajem. Zbog toga izgleda udno da bi on koristio literarnu frazu iz nje, a da u
isto vreme ima na umu neko drugaije znaenje jedne od rei (sabbaton) iz iste
fraze.3
Ova izjava, kao i verovanje da se sabbaton odnosi
na sedminu subotu, temelji se na pretpostavci da je Kol 2:16 direktna aluzija na jedan od
8 starozavetnih tekstova (4 Moj 28-29; 1 Dn 23:31; 2 Dn 2:4; 8:13; 31:3; Nem 10:33; Jez
45:13-17; 46:1-15). Kao to je ve reeno ranije u radu, ovi odlomci su toliko radikalno
drugaiji od Kol 2:16, da mnotvo dokaza upuuje na zakljuak da se ovi tekstovi ne mogu
smatrati direktnom intertekstualnom paralelom sa Pavlovim reima u Koloanima
poslanici.
U kontekstu razgovora o Pavlovom citiranju i aludiranju na starozavetne
biblijske tekstove u okviru svojih poslanica, potrebna su dalja pojanjenja.
Naime, prema Robertu Braeru, Pavle citira iz vie od 20 knjiga Starog zaveta4
na 206 mesta. Dok apostol parafrazira tekst u Jez 37:27 (u 2 Kor 6:16), i aludira na Jez
1
Richardson, 88.
Ron du Preez tvrdi da bi sve manje od ovoga predstavljalo
zbunjujui redukcionalizam (Preez, 31).
3
Riardson, 74.
4
To su: 1 Mojsijeva, 2 Mojsijeva, 3 Mojsijeva, 4 Mojsijeva,
5 Mojsijeva, 1 i 2 Samuilova, 1 Carevima, Jov, Psalmi, Prie,
2
65
28:2 (2 Sol 2:4), Jez 37:23 (u Titu 2:14), Os 6:5 (Ef 6:17), on direktno citira iz Os 2:23
(Rim 9:25), Os 2:1 (Rim 9:26) i iz Os 13:14 (1 Kor 15:55).1 U svojim mnogobrojnim
delima, nema ni jedan jasan dokaz da se Pavle ikada obratio kao izvoru jednoj od tri knjige
(1 i 2 Dnevnikovoj, ili Nemijinoj knjizi), koje su najee citirane kao mogui izvor za
trolanu frazu u Kol 2:16. Da fraza potie iz jedne od ovih istorijskih knjiga, to bi
predstavljalo jedan jedini put da je Pavle iskoristio neku od ove tri Starozavetne knjige u
svojim pismima.2
Od svih starozavetnih stihova za koje se smatra da su izvor za tzv. trijadu,
jedina knjiga koju apostol Pavle direktno citira, i to u vie navrata, je knjiga proroka Osije.
U svetlu ovih injenica, rad e se sada posvetiti iznoenju zakljuaka koji izviru iz analize
ireg i ueg konteksta trijade u Os 2:11. Pitanje na koje treba odgovoriti je: kakvo je
znaenje trijade u Osiji, i kakve implikacije ono ima na razumevanje sabbaton-a u Kol
2:16?
Trijada u Osiji 2:11

Paralelne studije Osije 2:11 i Kol 2:16 pokazuju da izmedju ova dva teksta
postoje snane lingvistike i kontekstualne podudarnosti. Postoje najmanje sedam razloga
zato bi Pavle (ako je citirao Stari zavet) izabrao da upotrebi frazu iz Os 2:11 u Kol 2:16:
(1) ni u jednom ni u drugom odlomku se ne spominje dnevna ritualna
aktivnost (kao to je sluaj sa ostalih 8 starozavetnih tekstova gde se javlja trijada);
(2) oba teksta sadre trolanu frazu: praznici, mladine i subote (a ne
etvorolanu kao drugi tekstovi);
Isaija, Jeremija, Jezekija, Danilo, Osije, Joilo, Avakum, Agej,
Zaharija i Malahije.
1
Robert G. Bratcher, Old Testament Quotations in the New
Testament, (London: United Bible Societies, 1961), 31-67, citirano
u Preez, 32.
2
Za vie informacija o Pavlovom nainu citiranja
starozavetnih tekstova pogledaj: Preez, 52.
66
(3) obe trijade prate isti hronoloki redosled: prvo dolazi praznik, pa mladine, i
na kraju subote (on nije obrnut kao u ostalim sluajevima);
(4) svaki termin je dat u jednini, a ne u mnoini (kao kod ostalih paralelnih
tekstova);
(5) ovi tekstovi se bave samim svetim danima, a ne rtvama koje su pratile ove
vremenske periode (kao to je neizostavno bio sluaj sa ostalim paralelnim odlomcima;
(6) Pavle vie puta direktno citira delove iz Osijine knjige, a nikada iz 1 i 2
Dnevnikove, Nemije ili Jezekije gde se nalaze ostali tekstovi koji sadre trijadu;
(7) Oba teksta, umesto da ih samo navode (kao to to drugi paralelni
starozavetni odlomci ine), govore o kraju ceremonijalnih svetih dana. Rei u Osiji 2:11
proriu zavretak i prestanak vanosti ceremonijalih praznika.
Sa obzirom na dokaze koji garantuju da je Pavle koristio Os 2:11, a ne neki
drugi starozavetni teksta kao osnovu za svoju tvrdnju u Kol 2:16, treba se sada posvetiti
razreenju pitanja: kako na najbolji nain prevesti kljune jevrejske termine praznike
njezine, mladine njezine i subote njezine (Os 2:11)?
Kao to je ve utvrdjeno, hag, jevrejski termin za praznik koji se i u Os 2:11
upotrebljava, ima ue znaenje i odnosi se na Izrailjske godinje hodoasnike praznike
u Jerusalimu.1
Druga re hd,2 je u Karl Veberovom teolokom reniku preveden kao mladi
mesec. To je bio takodje jedan od prazninih dana, i uvrten je u listu zajedno sa
Subotama i hodoasnikim praznicima u diskusiji o prinoenju rtava (na primer, 2 Dn
8:13).3 Praznik mladina padao je na prvi dan svakog meseca (4 Moj 28:11.14).
1
New International Dictionary of Old Testament Theology &

Exegesis, 2:20.
2
S obzirom da ova re nije toliko diskutabilna niti
nejasna, ovaj rad se nije bavio njenom detaljnom lingvistikom
analizom.
3
Carl Philip Weber, Hag, Theological Wordbook of the Old
Testament, R. Laird Harris, ed. (Chicago: Moody, 1980), 1:262.
67
I konano, poslednja re je abbat. Kao to je ve ranije potvreno u radu, ova
re se javlja 111 puta u Starom zavetu. Sama jevrejska re (bez dodataka) je bila
upotrebljena u 3 Moj 23:32c da oznai Dan oienja (kao i njen grki prevod sabbata),
a u 3 Moj 23:24 da ukae na Dan trubni (u nekim grkim manuskriptima se koristi samo sa
reju sabbaton). Svest o ovakvoj lingivistikoj upotrebi, kao i injenica da jevrejski termin
hag (gr. heorte) nikad ne ukljuuje Dan oienja i Dan truba, ini osnov za
izjednaavanje subote u Os 2:11 sa ceremonijalnim subotama. Takodje, kao to je bilo
demonstrirano ranije, re abbat u Os 2 nema ni jedan od sintaksnih i lingvistikih
pokazatelja uz sebe koji su neophodni da bi se ona protumaila kao sedmina subota. ta
vie, izraz njezine subote predstavlja jedan od sigurnih lingvistikih parametara da
oznai ceremonijalne Subote. Da se radilo o sedminim, autor bi koristio izraz Moje
subote. Drugim reima, jasno je da Jahve u Os 2:11 govori o subotama koje su bile deo
jevrejskog ceremonijalnog sistema.1
Obrnuti paralelizam u
Os 2:11 i Kol 2:16
Hronoloki sled delova trijade, kao godinjeg, mesenog, godinjeg ciklusa,
predstavlja dobro poznatu semitsku literarnu strukturu koja se naziva obrnuti
paralelizam.
Postoje razliiti primeri ovog tipa literarne strukture u Osijinoj knjizi (Os 2:18;
12:13).2 Tekst u Os 2:11 je graen na osnovu iste vrste paralelizma:
i ja u ukinuti... :- izjava o nameri
A. svaku radost njenu = sveobuhvatni poetak

B. svetkovine njezine = godinji hodoasniki praznici
C. mladine njezine = meseni praznici
1
2
Preez, 34-35.
Vidi DODATAK J.
68
B. subote njezine = godinje ceremonijalne subote
A. sve praznike njezine = sveobuhvatni zakljuak
Radi preglednosti, ovaj stih se moe tabelarno predstavljen na sledei nain:

stih
prolog
Os 2:11
Meseni
godinji
epilog
Kal-mesosa
Haga
hadaa
= sva slavlja
= njene mladine:
prvi dan svakog
meseca
abata
= njene
ceremonijalne
subote:
Dan oieja i Dan
truba
moeda
= njene hodoasnike
praznike: Besvkasni
hlebovi, Pedesetnica i
Praznik senica
Numenias autes
Sabbata autes
Pasas tas
panegireis
Pasas tas
eufrosinas
Septuagina
(Os 2:13)
godinji
Heortas autes
= sva odredjena
vremena
Fransis Andersen i David Noel Fridman istiu da je u Os 2:11 iz naina

iznoenja pet objekta radnje (sa reju sve ispred prve i poslednje fraze) jasno da postoje
dve grupe rei. Srednje tri fraze (praznici, mladine i subote) sainjavaju istu grupu.1 Iz
ove tabele se jasno vidi da je trijada, koja je uokvirena optim prologom i epilogom,
identina sa trijadom iz Kol 2:16.
Ukoliko je Pavle odluio da citira frazu iz Os 2:11, prihvatajui obrnuti
paralelizam, onda ovakva trijada godinja-mesena-godinja ima znaajne implikacije za
pravilnu interpretaciju sabbbaton-a u Kol 2:16.2
Intertekstualni eho je oigledan iz uporednog pregleda naredne dve tabele:
Stih
Godinji
heortes = hodoasniki praznici:
Besvkasni hlebovi, Pedesetnica i
Praznik senica
Col 2:16
Meseni
neomenias = mladine
Godinji
sabbaton = ceremonijalne
subote:
Dan oieja
i Dan truba
Francis I. Andersen, and David Noel Freedman, Hosea: A

New Translation with Introduction and Commentary, Anchor Bible
(Garden City, NY: Doubleday, 1980), 250.
2
injenica da je apostol Pavle na vie mesta u Koloanima
poslanici upotrebljavao stilsku figuru obrnutog paralelizma (Kol
1:15-20; 2:21), poveava verovatnou da je on iskoristio istu
semitsku stilsku figuru u organizaciji redosleda razliitih
elemenata trijade u Kol 2:16. Za primere obrnutog paralelizma u
Koloanima poslanici pogledaj DODATAK K. Takodje, vidi skoranju
studiju Ekhardta Mulera, koja se bavi analiziranjem strukture
hristoloke himne u Kol 1:15-20 (Ekkehardt Mueller, Focus on
Scripture: The Firstborn (Col 1:15), Reflections: A BRI
Newsletter, [Oktobar 2005], 7).
69
Stih
Godinji
Meseni
haga
= njene hodoasnike praznike:
Besvkasni hlebovi, Pedesetnica i
Praznik senica
Os 2:11
hadaa
= njene mladine:
prvi dan svakog meseca
Heortas autes
LXX
Numenias autes
Godinji
abata
= njene ceremonijalne subote:
Dan oieja
i Dan truba
Sabbata autes
Ono to je jasno iz paralelne studije trijade u Os 2:11 i Kol 2:16 je da se re

sabbaton u oba sluaja odnosi na godinje ceremonijalne subote starog jevrejskog
religioznog kalendara, a ne na sedminu subotu.1
Iako je detaljna analiza znaenja strukture trijade (najueg koneksta) u Kol
2:16 znatno doprinela preciznijem odredjenju znaenja sabbaton-a, kompletnije
razreenje pitanja subote u Kol 2:16 zahteva i bavljenje irim kontekstom u kojem se
trijada javlja. Budui da je trijada deo reenice koja obuhvata dva stiha (2:16-17),
neophodno je u nastavku posvetiti se jasnijem definisanju znaenja rei sjen (Kol 2:17),
kao i utvrdjivanju implikacija koje taj izraz (kao i itav sedamnaesti stih) ima na znaenje
subote u Kol 2:16. Nakon toga, u cilju daljeg pojanjavanja problema subote u Kol 2:16,
treba sagledati itavu reenicu u celini i odrediti teite i prirodu Pavlovog upozorenja u
Kol 2:16-17.
Sjen u Kol 2:17
Kol 2:17 poinje reima: koje su senka onoga to e doi (ha estin skia ton
mellonton). Odnosna zamenica ha koja se nalazi na poetku stiha, odnosi se na svih pet
rei iz 2:16 (brosei, posei, heortes, neomenias, sabbaton), a ne samo na imenicu sabbaton,
jer su svih pet rei deo jedne celine. Budui da zamenica ha spaja sadraj esnaestog stiha
sa senkom, vredi se pozabaviti kraom analizom njene biblijske upotrebe.
Naime, i jevrejska (cel) i grka re (skia) se koriste u Svetom pismu u
doslovnom i figurativnom smislu.1 U doslovnom smislu se koriste da oznae mesta gde
1
Uriah Smith, Synopsis of the Present Truth: A Brief

Exposition of the Views of S. D. Adventists (Battle Creek, MI:
Seventh-day Adventist Publishing, 1884), 84; Kenneth A. Strand,
70
sunce ne moe da dopre.2 Poto je senka titila od pripeke sunca, re je vremenom dobila i
figurativno znaenje zatite.3 Senka u figurativnom smislu moe nositi u sebi negativnu
konotaciju prolaznosti, uzaludnosti i praznine.4 Takodje ona moe da oznai tamu i
smrt.5
U Novom zavetu se imenica skia javlja 7 puta, i pored doslovnog6, ona sadri
jo dodatnih znaenja. Na primer, ona moe ukazivati na oblast smrti.7
Ono to je znaajno zapaziti je da se u Pavlovim spisima ova imenica javlja 3
puta (Jevr 10:1; 8:5; Kol 2:17) nosei dodatna znaenja koja ranije ova re nije posedovala.
Pavlova upotreba imenice skia u Jevr 10:1 i 8:5 je specifina i oznaava ideju tipa i
antitipa, nosei funkciju pretskazivanja i ukazivanja na bolju realnost.
U Jevr 8:5 je skia paralelna sa imenicom hupodeigmati koja oznaava primer,
model, kopiju i imitaciju. Zemaljska svetinja, zajedno sa svim svojim propisima
(svetenicima, rtvama i obredima), bila je samo kopija nebeske. Ona je predstavljala
samo senku koja sama po sebi nema vrednosti ukoliko se posmatra odvojeno od svog
originala. Nakon dolaska Hrista i njegove bolje i superiornije slube, ova senka gubi
svoju vanost.1
U Jevrejima 10:1 za ceremonijalni zakon (nomos; kao u 7:1) se kae da je
samo senka (skian), a ne oblije ovih realnosti. Dok se velika slinost izmedju senke i
objekta koji baca senku ne moe oekivati, re oblije (eikon) predstavlja mnogo blii
The Sabbath, Handbook of Seventh-day Adventist Theology, Raoul
Dederen, ed. (Hagerstown, MD: Review and Herald, 2000), 506.
1
The Anchor Bible Dictionary, 5:1148.
2
Moe se raditi o senci drveta (Sud 9:15; Jez 31:6; 12:17;
Os 4:13; Ps 80:10), biljke (Jona 4:6), kamena (Sud 9:36), oblaka
(Is 16:3; 25:5), krova (1 Moj 19:8) ili nekih drugih fizikih
objekata koji bacaju senku.
3
Na primer, ona je podrazumevala zatitu koja potie od
strane grada (Jer 48:45), stene (Is 32:2) ili od Boga (Ps 17:8; Ps
36:8; Ps 57:2; Ps 63:7; Os 14:7).
4
Ps 102:11; Ps 109:23; 144:4; Jov 8:9; 17:7.
5
Am 5:8; Jer 13:16; Ps 44:20; Jov 3:5.
6
senka drveta u Mk 4:32; senka oveka u Dela 5:15.
7
Mat 4:16; Lk 1:79 (NIDNTT, 3:553-556).
71
prikaz (2 Kor 4:4; Otk 13:14). Misao da je zakon senka dobara koja e doi (ton
mellonton agaton) ukazuje na injenicu da je re skia, imala ulogu predskazivanja
bolje nebeske stvarnosti koja je trebala da nastupi. Kao to se vidi iz Jevrejima poslanice,
zemaljska svetinja, koja je imala ulogu da usmeri pogled ljudi ka Hristu i njegovom delu u
budunosti, nakon Njegove smrti biva ukinuta i zamenjena boljom nebeskom
svetinjom.2
Prouavajui upotrebu ove rei u klasinom grkom jeziku navelo je neke da
zakljue da se ovaj termin u Kol 2:17 koristi u drugaijem smislu nego u Jevrejima
poslanici. Koncept senke, tvrdi Riardson, ne mora obavezno da ukljuuje ideju tipa i
antitipa, nego se esto koristi u grkom da se naznai kontrast izmeu onoga to je prazno
samo po sebi i onoga to je stvarno i to daje znaenje i smisao praznoj ljuturi (kua i
njena senka; slika osobe i prisustvo stvarne osobe).3 Ideja da re senka ukljuuje
predvianje i predskazivanje je, prema miljenju dr Davida Merlina, neprirodno
nametnuti falsifikat. Pravo znaenje senke u Kol 2:17 tie se veze izmeu slike i
njene realnosti. Kao to je ovek bolji od svog portreta, tako je i stvarnost (soma) bolja
od svoje senke (skia).4
Prema ovom tumaenju, apostol Pavle istie da su u pokuaju sticanja spasenja
ljudski napori i nauke samo bleda senka bolje stvarnosti koja se moe nai u Hristu. Sa
dolaskom Hrista, sve to se tie starog eona (bilo jevrejskog ili paganskog) je bilo
svedeno samo na senku.5
1

Ibid., 7:459.
3
Medju uticajnijim teolozima koji zastupaju ovaj stav,
nalaze se Riard Dejvidson, Samuel Bakioki i i Roj Jeits
(Riardson, 77-83; Bacchiocchi, From Sabbath to Sunday, 339-369;
Roy Yates, Colossians 2:14: Metaphor of Forgivenes, Biblica 71/2
[1990]:248-259).
4
David Merling, Colossians, <merling@andrews.edu>,
(02.02.2006).
5
Paulien, 4.
2
72
Ova interpretacija rei skia u njenom optijem i neutralnijem smislu, iako
sama po sebi nije suprotna biblijskom uenju, kao da brie jednu nijansu koju i sam tekst u
Kol 2:17 eli da naglasi. Naime, esto se previa injenica da skia stoji uz ton
mellonton, tj. izraz dolazeih stvari (kao to je sluaj i u Jevrejima 10:1).
Iz ovoga sledi da e definicija rei skia, osim to e naglasiti ideju praznine i
nesupstancijalnosti1, ukljuiti aspekt predskazivanja i predvianja (tip-antitip).
Ovakva definicija bie u skladu sa uobiajenom Pavlovom upotrebom termina skia (u
Jevrejima poslanici), kao i sa irim novozavetnim kontekstom. Naime, svi aspekti
ceremonijalnog sistema su ukazivali na Hrista i njegovo delo (Jn 1:29; 1 Kor 5:7; Jevr 8:10
i td.). Kada je On doao, ovaj privremeni sistem je prestao da vai, jer je bio samo senka
koja ga je najavljivala. Iako je i dalje vredno studirati znaenje razliitih obreda,
svetkovanje ceremonijalnih obreda (jelo, pie, praznici, mladine, subote) vie ne
predstavlja obavezu za hrianina.
Poslednji deo 17. stiha i telo je Hristovo, je razliito shvatan. Neki su
predloili da se telo tumai kao crkva, koja je u drugim novozavetnim odlomcima
nazvana telom Hristovim (npr., u 1 Kor 12). Iako se ovakva interpretacija moe dovesti
u vezu sa Kol 2:18 i 2:19, ona umanjuje centralnost Hrista tvrdei da je itav jevrejski
ceremonijalni sistem samo predskazivao osnivanje crkve.
Da soma u Kol 2:17 ne predstavlja crkvu, substancu ili neto drugo, ve
Hristovo telo, koje je bilo ponueno kao rtva na krstu, svedoe i drugi novozavetni
tekstovi, kao to su 1 Pet 2:24, Kol 1:22, Jevr 10:5 (citira Ps 11:7) i td. Hristovo razapeto
telo je realnost na koju je ukazivao itav rtveni sistem.
Priroda Pavlovog upozorenja u Kol 2:16

1
Gudmundur Olafsson, Gods Eternal Covenant and the

Sabbath, JATS 16/1-2 (Spring-Autumn 2005): 155-164.
73
Upotreba glagola suditi u Kol 2:16 je veoma bitna za pravilno razumevanje
znaenja odlomka. Pavlove rei da vas dakle niko ne osudjuje... mogu se izraziti i na
sledei nain: niko ne treba da se ponaa kao va sudija po pitanju..., ili neka niko ne
odredjuje ili regulie vae jedenje, pijenje....1
Glagol krino izraava ideju nametanja suda, kojim se neminovno utie na
ivot i postupke drugih ljudi. On prvenstveno znai suditi (Rim 14:3), ali kontekst Kol
2:16 dozvoljava da se re tumai i u svom optijem i irem smislu odreivanja, tj.
nametanja odreenih pravila. Ovaj odlomak ne definie sasvim prirodu pojedinanih
ljudskih pravila vezanih za listu religioznih aktivnosti u Kol 2:16, koja su bila promovisana
od strane lanih uitelja.2
Drugim reima, lani uitelji ne samo da su zahtevali potinjavanje tim
obiajima, ve su odluivali o nainu kako e se oni drati na osnovu svojih sopstvenih
uenja. Pavle opisuje ove propise nazivajui ih zapovestima i naukama ljudskim (2:22;
2:8).3
Ovakvo tumaenje podupire i izraz en merei (Kol 2:16). Doslovan prevod Kol
2:16 bi glasio: niko da vam ne sudi (namee ljudska pravila) u jedenju ili pijenju, niti po
pitanju (en merei)4 praznika ili mladina ili subota.1 Prema tome, hrianin ne bi trebao
da dozvoli da ga neko kritikuje zbog stvari koje se tiu, tj. koje su vezane za pet
nabrojanih elemenata ceremonijalnog sistema.
Drugim reima, Pavle biranim terminima ukazuje na injenicu da su lani
uitelji pokuavali da nametnu svoj sud drugima i da veu ljudska pravila (2:22) za
pojedinane praznike i obiaje iz jevrejskog ceremonijalnog sistema. Na ovaj nain,
ceremonijlani obiaji i praznici koji su bili iskljuivo jevrejskog porekla, posluili su kao
1
Rodriguez, 27.
Rodriguez, 27.
3
Ibid., 8.
4
A Greek-English Lexicon of the New Testament and Other
Early Christian Literature (Chicago: University of Chicago Press,
1979), 507.
2
74
prividni temelj da se uz njih pripoje sinkretistike ideje lanih uitelja, koje e, plasirane
na taj nain, biti lake prihvaene od strane neutvrdjenih vernika u Kolosi.
Prema tome, teite Pavlove misli u 2:16 ne lei nad samim spomenutim
obredima, ve nad lanim uiteljima koji su uzeli sebi za pravo da sude i propisuju
pravila kako treba jesti, piti i potovati sveta vremena. Ove samoprozvane sudije su,
kao to je ve reeno nametali razne propise (Kol 2:20) o tome kako treba svetkovati
odreene praznike, nametajui samovoljno izabranu slubu i poniznost i neteenje tela
(2:23).2
Da bi se na pravi nain mogao razumeti odnos izmeu ceremonijalnih praznika
(iz 2:16) i koloanske sinkretistike jeresi (o kojoj je govoreno u prolom poglavlju), rad e
se okrenuti kratkoj diskusiji koja se tie prirode teolokih zakljuaka.
Primarni i sekundarni teoloki

zakljuci iz Kol 2:16
Za razumevanje Pavlovog argumenta u Kol 2:16 u njegovom prirodnom toku,
potrebno je napraviti razliku izmeu primarnih i sekundarnih teolokih zakljuaka.
U primarne teoloke zakljuke treba svrstati one koje direktno proistiu iz
prvenstvene i osnovne namere autora (nekada su oni jasno i ekplicitno izreeni), a u
sekundarne zakljuke se mogu ubrojati oni koji logiki proistiu iz primarnih, ili su pak
indirektno sadrani u autorovom argumentu (drugim reima, oni su implicitni, tj.
podrazumevaju se). Sekundarni zakljuci, iako esto utemeljeni na uzgrednim
napomenama autora, nisu nevani, niti pogreni, ali se ne smeju stavljati u prvi plan, niti
posmatrati odvojeno od primarnih. Oni se nazivaju sekundarnim samo zbog mesta koje
zauzimaju u odnosu na razvoj glavnog argumenta poslanice.
1
2
Gane, 20.
Rodriguez, 8.
75
U sluaju Kol 2:16 primarni cilj apostola Pavla bio je da ukori pokuaj laih
uitelja da oduzmu slobodu novoobraenim hrianima i lie ih punine koju imaju u
Hristu. Oni su skretali panju vernika sa Hrista, koji je glava svega (Kol 2:19), na
ljudske nauke i zapovesti (2:8.18.21-23). Ove ljudske nauke su sadravale rigorozne i
stroge asketske propise, koji su pretili da obeshrabre iskrene vernike i spree ih u njihovom
daljem duhovnom napretku (opisanog u 3:1-4:6). Pavle zato odvano ustaje da brani
napadnuto stado Boje i otro izjavljuje: da vas dakle niko (tis) ne osudjuje!
Ono to bi se moglo smatrati sekundarnim teolokim zakljucima je injenica
da je ceremonijalni jevrejski zakon, koji je bio samo senka prave realnosti, prestao da
vai nakon njegovog ispunjenja u Hristovoj smrti. Hriani sada mogu da ive u pravoj
realnosti, a ne u njenim praznim senkama!
Ovi sekundarni zakljuci su u potpunoj saglasnosti sa odlukama Jerusalimskom
sabora u Delima 15 koji se mogu izraziti na sledei nain:
Hriani vie ne treba da praktikuju niti da se dre obrezanja ili bilo kakvog drugog
jevrejskog rituala. rtveni rituali su ukazivali na bolju, i delotvorniju slubu Isusa
Hrista, koja je ve zapoela i na koje naa panja treba da bude usmerena. Pavle
(pored drugih stvari) tvrdi da Hriani vie nee biti smatrani odgovornim pred
Bogom za potovanje ili nepotovanje praznika koji su bili vezani za tipoloki i
privremeni jevrejski ritualni sistem.1
Jasno definisani primarni i sekundarni teoloki zakljuci se mogu objediniti u
zajednikoj slici. Naime, greka lanih uitelja se sastojala u tome to su gradili ljudsku
palatu na temeljima kojih vie nije ni bilo. Ovo je sutina Pavlovog argumenta u Kol
2:16-17.
S obzirom da su jelo, pie, praznici, mladine, subote i svi drugi elementi
jevrejskog ritualnog sistema ukinuti, zato bi onda vernici u Kolosi doputali da im neko
sudi zato to ne ispunjavaju starozavetne ceremonijalne zahteve? ta vie, tvrdi apostol
Pavle, zato bi dopustili da im neko namee rigorozne ljudske propise i nauke, koji su
1
Gane, 21.
76
bili vezani za ono to i ovako vie samo po sebi ne vai? Ovim je apostol Pavle izmakao
temelje pod nogama lanih uitelja.
Drugim reima, iako prvenstveni cilj apostola Pavla nije da razvije polemiku
niti celokupni teoloki argument i uenje o ukidanju ceremonijalnog zakona (kao to je to
sluaj u Delima 15 i Jevrejima poslanici), ovaj zakljuak se ipak podrazumeva. On
proistie iz Pavlovog napada na lane uitelje koji su pokuali svojim ljudskim naukama
da zarobe Koloane u okove sinkretistikog hriansko-jevrejskog paganizma.
GlAVA V
ZAKLJUAK
Kao zakljuak istraivanja prirode Pavlovog upozorenja u Kol 2:16 sa naglaskom na

pitanje subote, u nastavku e biti ukratko izneti kljuni rezultati istorijsko-teoloke i
lingvistike analize u vidu odgovora na 10 savremenih izazova zvaninog adventistikog
stava (iznesenih u drugom poglavlju). Nakon toga, bie ponuene osnovne smernice za
dalje istraivanje ovog problematinog teksta i istaknute najvanije implikacije koje
proizilaze iz Kol 2:16, a koje su relevantne za praktian duhovni ivot savremenog oveka.
Odgovori na savremene izazove tradicionalnog

adventistikog tumaenja
Da bi se olakalo itaocu, svaki od deset izazova tradicionalnog adventistikog
tumaenja Kol 2:16 je ponovoljen, iza ega sledi odgovor:
(1) Tvrdnja br. 1: Poto se u Koloanima 2:16 kae da niko ne bi smeo da
sudi drugima po pitanju sedmog dana subote, adventisti bi trebali da preispitaju svoje
stavove vezane za svetkovanje ovog dana.1
Na osnovu detaljne lingvistike i intertekstualne analize svih biblijskih
odlomaka gde se re sabbaton i trijada (praznici, mladine, subote) javljaju, moe se
zakljuiti da se poslednja re esnaestog stiha - sabbaton (Kol 2:16) - odnosi na
ceremonijalne, a ne na sedmine subote. Prema tome, ovaj tekst se ne moe koristiti kao
osnov za tvrdnju da je apostol Pavle osudio svetkovanje sedmine subote iz Dekaloga.
1
Taylor, 1-3.
84
85
(2) Tvrdnja br. 2: Poto se svako spominjanje rei subota u Starom Zavetu
odnosi na sedminu Subotu, kada ona stoji sama za sebe u tekstu, onda je nelogino tvrditi
da se na ovom mestu u Kol 2:16 ona vezuje za ceremonijalne subote.2
Ova tvrdnja ne moe da odoli detaljnijoj lingvistikoj analizi. Naime,
istraivanje starozavetnih spisa ukazuje na injenicu da ova re nije rezervisana da
oznai samo sedminu subotu, ve se moe interpretirati i kao Dan oienja (3 Moj
16:31; 23:32), sedmica (3 Moj 23:15-16), ili godina odmora (3 Moj 25:5.8). Imajui
u vidu da su razliite interpretacije podjednako mogue, presudni faktor u odreivanju
znaenja ove rei u Kol 2:16 e na kraju morati biti literarni i istorijski kontekst.
(3) Tvrdnja br. 3: U Septuaginti su ceremonijalne starozavetne subote uvek
oznaene izrazom sabbata
sabbaton, koji se razlikuje od grkog termina koji stoji usamljen u Kol 2:16.3
Nasuprot ovoj kategorikoj tvrdnji, biblijski dokazi pokazuju da Septuaginta
ne prevodi uvek jevrejsku frazu abbat abbaton grkom sloenicom sabbata sabbaton.
Ona to ini na legitiman nain samo jedanput (3 Moj 23:32) od ukupno sedam javljanja
ove fraze na jevrejskom jeziku. Prema tome, nije lingvistika nunost prevesti sabbaton u
Kol 2:16 kao sedminu subotu. Isto kao i na jevrejskom jeziku, ona moe oznaavati
sedminu subotu (2 Moj 20:10), i vie sedminih subota (2 Dn 31:3), a zatim i
ceremonijalne subote, kao na primer Dan oienja (3 Moj 23:32c) i godine odmora
(3 Moj 25:4).
(4) Tvrdnja br. 4: Poto 59 puta od ukupnih 60, grki termin za subotu u
Novom zavetu jasno upuuje na sedminu subotu, onda bi, prema tome, bilo previe
arbitrarno tvrditi da sabbaton u Kol 2:16 oznaava ceremonijalne subote.4
2
Gane, 33; Love, 368.

Christianity, 359.
4
Gane, 33.
3
86
U ovom radu je pokazano da u okviru Novog zaveta grka re sabbaton ne
mora uvek biti prevedena kao sedmina subota, iako je to, uglavnom, sluaj. Ona se moe
oznaavati nekoliko sedminih subota (Dela 17:2) ili sedmicu (Mt 28:1). Ovde se treba
naglasiti i injenica da broj mesta gde se neka re javlja sa odreenim znaenjem, ne
garantuje automatski da e njeno znaenje biti isto i u svim drugim situacijama (kao npr.
re Tora). Kontekst e morati biti odluujui u odreivanju njenog znaenja u Kol 2:16.
(5) Tvrdnja br. 5: Dan oienja, kao i druge ceremonijalne subote se nikad ne
oznaavaju samo sa terminom sabbata kojeg nalazimo u Kol 2:16.5
Uprkos ovoj izjavi, mogu se pronai tekstovi u Starom zavetu koji koriste
usamljenu re sabbaton (kao to se nalazi u Kol 2:16) povezanu sa Danom oienja (3
Moj 23:32), godinama odmora (npr. 3 Moj 25:2.4.6; 2 Dn 36:21), a ponekad i sa
Praznikom truba (3 Moj 23:24). Prema tome, prevoenje sabbaton-a u Kol 2:16, kao
ceremonijalne subote, nije lingvistiki neispravno.
(6) Tvrdnja br. 6: Trijada (praznici, mladine, subote) u Kol 2:16 je
pozajmljena iz Starog zaveta i predstavlja logiku sekvencu koja podrazumeva godinji,
meseni i sedmini ciklus. Prema tome, sabbaton se odnosi na sedmine subote.6
Paljivim prouavanjem ueg i ireg konteksta 9 starozavetnih odlomaka gde
se spominje trijada iz Kol 2:16 dolazi se do zakljuka da je Osija 2:11 jedini tekst koji se
moe smatrati direktnom intertekstualnom vezom sa Kol 2:16.
Postoje najmanje sedam razloga zato bi Pavle izabrao da upotrebi obrnuti
paralelizam iz Osije 2:11, a ne strukturu koja se nalazi u 8 ostalih starozavetnih stihova:
(a) ni u jednom ni u drugom odlomku se ne spominje dnevna ritualna aktivnost (kao to
je sluaj sa ostalih 8 starozavetnih tekstova gde se javlja trijada); (b) oba teksta sadre
trolanu frazu: praznici, mladine i subote (a ne etvorolanu kao drugi tekstovi); (c)
5
Bacchiocchi, Sabbath Discussion, Part 21: Paul and the

Sabbath, 4.; Ratzlaff, Sabbath in Crisis, 161.
6
Ratzlaff, Dialogue, 28.
87
obe trijade prate isti hronoloki redosled: prvo dolazi praznik, pa mladine, i na kraju subote
(on nije obrnut kao u ostalim sluajevima); (d) svaki termin je dat u jednini, a ne u
mnoini (kao kod ostalih paralelnih tekstova); (e) ovi tekstovi se bave samim svetim
danima, a ne rtvama koje su pratile ove vremenske periode (kao to je neizostavno bio
sluaj sa ostalim paralelnim odlomcima; (f) Pavle vie puta direktno citira delove iz
Osijine knjige, a nikada iz 1 i 2 Dnevnikove, Nemije ili Jezekije gde se nalaze ostali
tekstovi koji sadre trijadu; (g) Oba teksta, umesto da ih samo navode (kao to to drugi
paralelni starozavetni odlomci ine), govore o kraju ceremonijalnih svetih dana. Rei u
Osiji 2:11 proriu zavretak i prestanak vanosti ceremonijalih praznika.
S obzirom da obrnuti paralelizam trijade u Kol 2:16 predstavlja godinjimeseni-godinji ciklus, sabbaton se odnosi na godinje ceremonijalne subote, a ne na
sedmine subote.
(7) Tvrdnja br. 7: Poto su ceremonijalne subote ve ukljuene u obim prvog
izraza trijade (praznici), apostol Pavle bi se nepotrebno ponavljao kada bi se termin
sabbaton ponovo odnosio na godinje ceremonijalne subote.7
Lingvistiki dokazi koji proistiu iz Svetog pisma jasno ukazuju da se izraz
praznik (koji je prevod jevrejske rei hag,ili grke heorte) nikad ne upotrebljavaju za
dva sveta praznika Dana truba i Dana oienja (koji se vezuju za izraz sabbata u grkom
prevodu), ve za tri godinja hodoasnika praznika. Stoga, da bi pokrio sve godinje
praznike jevrejskog religioznog kalendara, Pavle je morao da u Kol 2:16 uvrsti obe
rei heorte i sabbata. Prema tome, tvrdnje da su ceremonijalne subote automatski
uvrtene u godinje praznike i da se apostol Pavle nepotrebno ponavalja su biblijski
nevalidne.
7

Christianity, 360.
88
(8) Tvrdnja br. 8: Adventistiko tumaenje sabbaton-a u Kol 2:16 se direktno
protivi pravilima biblijske hermeneutike, jer se ono ne zasniva na jezikim ili
kontekstualnim dokazima, ve iskljuivo na teolokim pretpostavkama. Drugim reima,
umesto da se pozabavi proverom gramatike i jezike upotrebe rei sabbaton u Starom i
Novom zavetu, adventistiki pogled se temelji na povrnom teolokom tumaenju subote u
odnosu na sjen u
Kol 2:17.8
Iako je istina da je kljuni argument adventistikog tumaenja Kol 2:16
zasnovan prvenstveno na teolokim dokazima, u svetlosti ovog rada moe se rei da se
poistoveivanje sabbaton-a u Kol 2:16 sa ceremonijalnim subotama ne suproti dokazima
intertekstualne, kontekstualne, istorijske, lingvistike, sintaksne i gramatike prirode.
(9) Tvrdnja br. 9: Teko je opravdati ak i teoloko tumaenje subote koje daje
adventistiki komentar budui da se subota moe opravdano smatrati sjenom, ili
prikladnim simbolom sadanjeg i budueg blagoslova spasenja. Naime, izraz sjen se ne
koristi u loem smislu, kao oznaka za obrede koji vie nemaju vrednosti, ija je svrha
prestala, ve da odredi njihovu ulogu u odnosu na telo Hristovo.9
Iako je istina da sedmina subota nosi u sebi i aspekt senke (simbol odmora
u Hristu Jevr 4), ona nije ukinuta na krstu (kao to je to sluaj sa ceremonijalnim
subotama), jer u sebi nosi i mnoga druga znaenja koja garantuju njenu nepromenljivu
prirodu (seanje na stvaranje - 1 Moj 2:2.3; deo Dekaloga 2 Moj 20:11 itd.). U svetlosti
Jevr 10:1 i izraza ton mellonton u Kol 2:17, moe se zakljuiti da e definicija rei sjen
ukljuiti ne samo ideju praznine i nesupstancijalnosti, ve i aspekt predskazivanja i
predvianja (tip-antitip).
(10) Tvrdnja br. 10: Potrebno je revidirati tradicionalni adventistiki komentar
Kol 2:16 u svetlosti najnovijih otkria na podruju odreivanja prirode koloanske jeresi.
8
Bakioki, Od Subote do Nedelje, 313.314.
89
Na osnovu znanja koje je danas dostupno teolozima i istoriarima, moe se tvrditi da ovo
lano uenje ukljuuje sinkretistiku, pre nego judaistiku
idejnu pozadinu.10
Kao to je ve reeno u treem poglavlju, sinkretistika koloanska jeres je u
sebi sadrala religiozne elemente razliitih idejnih pozadina, ukljuujui i judaistika
shvatanja. Prema tome, poistoveivanje sabbaton-a u Kol 2:16 sa subotama jevrejskog
ceremonijalnog kalendara, nee se kositi sa najnovijim saznanjima o poreklu i sadraju
heterodoksnog uenja u Kolosi.
Prema tome, lingvistika istraivanja potvruju zvanian adventistiki stav
iznesen 2005. godine na poslednjem zasedanju Generalne konferencije adventista sedmog
dana u Sent Luisu11. Naime, zvaninom dokumentu Generalne konferencije stoji:
S obzirom da se kontekst (ovog odlomka) tie
ritualnih stvari, subote koje se ovde spominju su ceremonijalne subote jevrejskih
godinjih praznika.12
Iako se zvanian adventistiki stav poziva prvenstveno na kontekstualne
dokaze, u svetlosti ovog (i slinih istraivanja koja su konsultovana u radu) istraivanja
moe se, takoe, tvrditi da hermeneutiki validni intertekstualni, komparativni,
lingvistiki, gramatiki, sintaksni i kontekstualni pokazatelji jasno zajedno govore u prilog
injenici da se sabbaton u Kol 2:16 odnosi na ceremonijalne, a ne na sedmine subote.13
Adventistiki pogled, na ovaj nain, ima jo bolju potporu od samo kontekstualnih dokaza.
Sa druge strane, u svetlosti istorijsko-teoloke analize, moe se zakljuiti da je
Pavlovo upozorenje u Kol 2:16 prvenstveno bilo okrenuto protiv ljudskih uredbi i
praznoverja koja su bila veto isprepletana sa starozavetnim ceremonijalnim sistemom,
ukinutog na krstu. Apostol snano osuuje svetkovanje ceremonijalnih subota, koje je bilo
9
Ibid.
Anchor Bible Dictionary, 1:1092.
11
Dok je novi doktrinarni dokument ukljuio 28 verovanje,
ni jedna promena nije nainjena u crkvenom stavu prema Kol 2:16.
12
Seventh-day Adventists Believe, 2 izd., 287.
10
90
vezivano za pogrene religiozne motive i rigorozne ljudske propise utemeljenih na
sinkretistikom jevrejsko-hrianskom paganizmu. Ovakav izvitoperen pristup
nevaeim ceremonijalnim subotama je za apostola Pavla predstavljao korak unazad u
veri i prepreku u doivljavanju istinske hrianske slobode i punine.
Zakljuimo da, budui da se Pavle u Kol 2:16 bavi kritikom zloupotrebe i
izopaene upotrebe verskih obreda i praznika, a ne iznoenjem temeljnog stava prema
sedminoj suboti, bilo kakvom pokuaju da se u tekst uitaju aluzije o ukidanju etvrte
zapovesti moralnog zakona nedostaje kontekstualna i lingvistika potpora.14
13
Preez, 42
14
91
Smernice za dalje istraivanje prirode Pavlovog
upozorenja u Kol 2:16
Dalje opsenije istraivanje prirode Pavlovog upozorenja u Kol 2:16 trebalo bi da
obuhvati sledee egzegetske ciljeve:
(1) Potpunije i preciznije rekonstruisanje razliitih aspekata koloanskog uenja u
svetlosti najnovijih istorijskih i arheolokih otkria vezanih za religiozno-socijalna
strujanja u Kolosi. Ova istraivanja mogu doprineti boljem razumevanju Pavlove
terminologije, kao i stepena do kojeg on citira svoje neprijatelje.15
(2) Izvriti detaljnu lingvistiku analizu prve dve rei petolane liste u Kol 2:16
(jedenje i pijenje), i pokazati nain na koji su one povezane sa verskim praznicima
opisanim u trijadi.
(3) Detaljnije istraiti Pavlovu upotrebu rei sjen u Kol 2:17, Jevr 10:1 i Jevr 8:5,
kao i implikacije koje mogua znaenja ove rei mogu imati na razumevanje prirode
petolane liste u Kol 2:16.
(4) Temeljnije utvrditi nain na koji je pisani dokument u Kol 2:14 povezan sa
upozorenjem u 16. stihu.
(5) Prouiti vezu izmeu Kol 2:14 i Ef 2:15 kao i implikacije koje ta dva stiha imaju
na interpretaciju sabbaton-a u Kol 2:16.
(6) Prouiti kakva je kontekstualna interpretacija izraza en merei u Kol 2:16, i kako
on utie na razumevanje teita Pavlovog upozorenja.
(7) Prepoznati literarnu strukturu itave poslanice, kao i mesto pojedinih odlomaka u
odnosu na glavni tok Pavlovog protiv-argumenta.
(8) Uporedo analizirati ostala tri problematina Pavlova teksta (Gal 4:8-11; Rim
14:5.6; Jevr 4:1-11) koja se obino navode u raspravi da se dokae da Pavle starozavetnu
15
Tekoa interpretacije lei u injenici da se 55 rei

koje se nalaze u Koloanima poslanici ne javljaju u ostalim
92
subotu nije vie smatrao obavezujuom, pogotovo ne za hriane iz neznabotva. Ova
uporedna analiza e doprineti temeljnijem odreenju Pavlovog stava prema Suboti.
(9) Smestiti tekst Kol 2:16 u iri teoloki
kontekst Pavlove rasprave o prirodi i ulozi ceremonijalnog
i moralnog zakona.
Praktine implikacije za poboan

hrianski ivot
Na osnovu Pavlove reakcije na realne probleme koji su bili prisutni u
koloanskoj crkvi, mogu se izvui neki osnovni praktini principi koji mogu obogatiti
duhovno iskustvo hrianina:
(1) Hrianin treba da visoko uzdigne i uva slobodu koju ima u Hristu (2:915).
(2) Niko nema pravo da osuivanjem, ili nametanjem ljudskih propisa, ulazi u
domen line dunosti koju hrianin ima pred Bogom (Kol 2:16.18).
(3) Hrianin treba da uloi napor da se utvrdi u veri, kako ne bi bio
zarobljen raznim filozofijama sa kojima je okruen u svetu u kojem ivi. Samo vrsto
utvrdjen, nazidan, ukorenjen u nauci Hristovoj on moe odoleti razliitim
spoljanjim intelektualnim i duhovnim pritiscima (2:6.7).
(4) ovek treba da se oisti od lanih motiva i da bude sposoban da
prepozna i odbaci ljudska shvatanja i propise koji su esto veto isprepletani sa
zahtevima Boje rei (2:8.16-23).
(5) Hrianin treba da se uva razliitih ekstrema i da ivi uravnoteeni ivot
posveenja. Bilo kakav vid rigoroznog asketizma (2:21), ili razuzdanog ivota (3:5) je
poguban za duhovni rast hrianina.
Pavlovim poslanicama, a 34 od njih se ne pojavljuju nigde drugde u
itavom Novom zavetu (Hiebert, 229).
93
(6) Hristovo mesto, kao Poglavara svetenikog koji stoji pred Bogom u
nebeskoj svetinji i posreduje za nas, ne sme da zauzme ni jedno stvoreno bie (bilo da je
re o oveku ili nekom duhovnom, nebeskom biu). Ne postoji drugi posrednik koji moe
da nas preporui Bogu na osnovu svojih zasluga, sem Hrista.
(7) Ne sme se dopustiti da manje bitni sadraji vere odvuku pogled hriana sa
Hrista. Kao to obred venanja, medeni mesec, godinjica braka imaju smisla samo ako se
nalaze u kontekstu odnosa sa stvarnom osobom, tako i bilo koji vid verskog uenja ili
prakse ima svoje istinsko znaenje samo ako je usko povezano sa Glavom svega, tj.
Hristom. Molitva, post, Veera Gospodnja i drugi praktini aspekti hrianske vere imaju
smisla samo ako su izvreni u Hristu, tj. u kontekstu line zajednice sa Njim.
(8) Nema potrebe da se hriani (pa ak i u iskrenoj nameri da slue Bogu)
okreu ka potovanju ceremonijalnih praznika i obreda. Oni su samo senka bolje realnosti
koja je danas dostupna svima. Zato se onda vraati u svet senki? To bi bio korak
unazad u veri i sputanje na nii duhovni stepen (Kol 2:16.20). Sve to je potrebno za
poboan ivot jednog savremenog hrianina se nalazi u Hristu (Kol 1:19; 2:9).
(9) Da bi doiveo ispunjenje i da bi doao do punijeg poznanja Boga,
Hrianin ne treba da izvrava itav niz rigoroznih propisa, niti da trai puninu u
povezivanju sa nekim stvorenim biem. On treba da se okrene Hristu u kojem trajno
boravi svaka punina boanstva telesno (2:9). Samo se u Hristu moe iskusiti potpuno
Boje oprotenje i istinska hrianska sloboda (Kol 2:9-15).
(10) Sve to ini jedan hrianin, reju ili delom, treba da ini na slavu Bogu
(3:17) u ime Gospoda Isusa Hrista kroz kojeg i za kojeg sve postoji to postoji (1:15-20).
Hristos, koji je centar i najuzvienije bie u itavom kosmosu, treba da bude i cetar
celokupne vere i ivota jednog hrianina (1:15-20; 2:9-23; 3:1-4:6).
GLAVA VI
BIBLIOGRAFIJA
Argall, Randal The Source of a Religious Error in Colosse. Calvin Theological

Journal 22 (April 1987): 6-20.
Bacchiocchi, Samuele. From Sabbath to Sunday: A Historical Investigation of the
Rise of Sunday Observance in Early Christianity. Rome: Pontifical
Gregorian University, 1977.
. Od Subote Do Nedelje. Zagreb: Znaci Vremena, 1998.
. Sabbath Discussion, Part 21: Paul and the Sabbath.
<www.biblicalperspectives.com> 19.11.1998.
________. The Sabbath In The New Testament. Berrien Springs, Michigan, USA:
Biblical Perspectives, 1985.
________. The Sabbath Under Crossifire. Berrien Springs, Michigan, USA: Biblical
Perspectives, 1999.
Bakioki, Samuele. Holbruk Frenk, Oandr Filip, Frensis
Ogsbure i Maral David. Adventistiki Hriani
Veruju. Beograd: Preporod, 1994.
Biblija ili Sveto Pismo Staroga i Novoga Zaveta. Beograd: Britansko i Inostrano
Biblijsko Drutvo, 1974.
Brinsmead, Robert D. Sabbatarianism Re-Examined, Chapter 5: Colossians 2:16.
Verdict 4/4, June 1981, 29-31.
Bruce, F. F. The Colossian Heresy. Bibliotheca Sacra 141, (July-September 1984):
195-208.
Clinton, Arnold E. The Colossian Syncretism: The Interface Between Christianity
and Folk Belief at Colossae. Tubingen: J. C. B Mohr, 1995.
Calvin, John. The Epistles of Paul the Apostle to the Galatians, Ephesians,
Philippians and Colossians. (1549), Translated by T. H. L. Parker.
Edinburgh: Oliver and Boyd, 1965.
Carson, H. M. Colossians and Philemon. The Tyndale New Testament

Commentaries Vol 12. Downers Grove, IL: Intervarsity, 1984.
Colossians. The Seventhday Adventist Bible Commentary.
Edited by F. D. Nichol. Washington, DC: Review and Herald Publishing
Association, 1980.
Colossians, Philemon. Word Biblical Commentary. Waco, Texas: Word Books,
1982.
Dibelius, Martin. The Isis Initiation in Apuleius and Related Initiatory Rites.
Conflict at Colossae. Missoula, MT: Scholars Press, 1975.
Ephesians. The Seventhday Adventist Bible Commentary. Edited by Francis D.
Nichol. Hagerstown: Review and Herald Publishing Association, 1980.
Fee, Gordon D. Douglass Stuart. Kako u Bibliji Proitati Ono to Pie. Maruevec:
Adventistiki Teoloki Fakultet, 1999.
Francis, Fred O. Humility and Angelic Worship in Col 2:18. Studia Theologica
16:2, (1962): 109-134.
Furnish, Victor Paul. Colossians, Epistle to. Anchor Bible Dictionary. Vol. 1.
Edited by David Noel Freedman. New York: Doubleday, 1992.
Gane, Roy. The Role of Gods Moral Law, Including Sabbath in the New
Covenant,. <http://www.adventistbiblicalresearch.org>, 11.09.2005.
Gladson, Jerry A. A Theologians Journey from Seventh-day Adventism to
Mainstream Christianity. Glendale, AZ: Life Assurance Ministries, 2000.
Gunther, J. J. St. Opponents and Their Background: A Study of Apocalyptic and
Jewish Sectarian Teaching Novum Testamentum Supplement. Leiden:
Brill, 1973.
Hafley, Larry Ray. Queries and Explications: What Is the Sabbath of Colossians
2:14-16?. <www.watchmanmag.com>, 25.07.2001.
Hawthorne, Gerald F. The Colossian Syncretism: The Interface Between
Christianity and Folk Belief at Colossae, by Clinton E. Arnold. Journal
of the Evangelical Theological Society 42 (Mart 1999): 157.
Hendriksen, William. Philippians, Colossians and Philemon. New Testament
Commentary. Edinburgh: The Banner of Truth Trust, 1962.
Holbrook, Frank B. A Reply to 'What Do the Scriptures Say About the Sabbath?'.
<www.biblicalresearchinstitute.org>, 05.02.2006.
. Frank Answers: Did Christ Abolish the Sabbath. These Times, August 1977,
1-5.
. Should Christians Observe the Israelite Festivals? A Brief Statement of SDA

Understanding. <www.biblicalresearchinstitute.org>, 05.02.2006.
Hooker, Morna D. Where There False Teachers in Colossae?, Christ and Spirit in
the New Testament, Edited by B. Lindars and S. S. Smalley. Cambridge:
Cambridge University Press, 1973.
Lightwoot, J. B. Saint Pauls Epistles to Colossians and to Philemon. Grand Rapids:
Zondervan, 1959.
Lohse, Eduard. Colossians and Philemon. Hermeneia, Philadelphia: Fortress, 1971,
127-130.
Martin, Walter R. The Kingdom of the Cults. Minneapolis: Bethany House, 1997.
Maxwell, Mervyn C. Appendix G: Joseph Bates and Seventh-Day Adventist
Theology, The Sabbath in Scripture and History, Edited by Kenneth A.
Strand Washington, DC: Review and Herald, 1982.
McVay, John. Colossians 2:16 and the Seventh-day Sabbath: A Taxonomy of
Views. <jmcvay@andrews.edu>, 05.02.2006.
Peck, Clay. New Covenant Christians. Berthoud, CO: Grace Place, 1998.
Preez, Ron du. Adventisms Achilles Heel? A Scriptural Study of the Sabbath in
Colossians 2:16. <faithethics@yahoo.com>, 05.02.2006.
Ratzlaff, Dale. Dialogue. Signs of the Times, Jun 2003, 28-30.
. Sabbath in Crisis. Applegate, CA: Life Assurance Ministries, 1990.
. The Sabbath: A Shadow of Grace. Adventist Today, Juli-Avgust 1996, 2023.
Reitzenstein, Richard. Das Iranische Erlosungsmysterium. Bonn: Marcus und
Weber, 1921. citirano u F. F. Bruce. The Colossian Heresy.
Bibliotheca Sacra 141 (July-September 1984): 195-208.
Riggle, H. M. The Sabbath and the Lords Day. Guthrie, OK: Faith Publishing, 1980.
Richardson, William Edwin. A Study of the Historical Background and the
Interpretation of Colossians 2:14-17. M.A. thesis, Andrews University,
1960.
Seventh-day Adventists Believe, 2nd ed. Washington, DC: Ministerial Association,
General Conference of Seventh-day Adventists, 2005.
Schreiner, Thomas R. The Colossian Syncretism: The Interface Between

Christianity and Folk Belief at Colossae, by Clinton E. Arnold. Trinity
Journal 20 (Spring 1999): 102.
Schweizer, Eduard. Die Elemente der Welt' Gal 4:3.9; Col 2:8.20. Verborum
Veritas, O. Bocher and K. Haanacker, Wuppertal: Brockhaus, 1970, 245299. citirano u F. F. Bruce. The Colossian Heresy. Bibliotheca Sacra
141 (July-September 1984, 195-208.
Taylor, Greg and Paula Taylor. An Open Letter to Our Friends and Family.
<www.formeradventist.com>, 16.08.2001.
Torrey, R. A. Ought Christians to Keep the Sabbath? New York: Fleming H. Revell,
1899.
Veloso, Mario. The Law of God. Handbook of Seventh-day Adventist Theology.
Edited by Raoul Dederen. Hagerstown, MD: Review and Herald, 2000.
Vukomanovi, Milan. Rano Hrianstvo od Isusa do Hrista. Beograd: igoja, 2003.
Wenham, G. J. New Bible Commentary. Downers Grove, IL: Intervarsity Press,
1994.
Wild, Robert A. The Colossian Syncretism: The Interface Between Christianity and
Folk Belief at Colossae, by Clinton E. Arnold. The Catholic Biblical
Quarterly 60 (1998): 554
Williford, Donald The Colossian Syncretism: The Interface Between Christianity
and Folk Belief at Colossae, by Clinton E. Arnold, Biblical Studies 94
(1997): 36.
Wood, Kenneth H. The Sabbath Days of Colossians 2:16,17.
<www.bibleresearchinstitute.com>, 05.02.2006.
Yamauchi, Edwin. Pre-Christian Gnosticism. Grand Rapids: Eerdmans, 1973.
Yates, Roy. Colossians and Gnosis. Journal for the Study of the New Testament
27, 1986, 49-68.
Murray J. Harris, Colossians and Philemon [Grand Rapids, MI: Eerdemans Publishing
Company, 1991], 113).
R. Kent Hughes, Colossians and Philemon: The Supremacy of Christ (Westchester,

IL: Good News Publishers, 1989), 67.
D. Edmond Hiebert, An Introduction to the Pauline Epistles (Chicago: Moody Press,
1973), 226.
David E. Garland, Colossians and Philemon The NIV Application Commentary,
[Grand Rapids, MI: Zondervan Publishing House, 1998], 85-86).
Wayne House, The Doctrine of Christ in Colossians, Bibliotheca Sacra (April-June
1992), 181-183.
J. B. Lightfoot, Saint Pauls Epistles to the Colossians and to Philemon (Grand Rapids,
MI: Zondervan Publishing House, 1976), 146.
R. Kent Hughes, Colossians and Philemon The Supremacy of Christ (Westchester,
IL: Crossway Books, 1995), 29-35.
Kenneth L. Barker, John R. Kohlenberger, Colossians, The Expositors Bible
Commentary, Abridged Edition (Grand Rapids, MI: Zondervan, 1994), 828-829.
Petr Pokorny, Colossians [Peabody, Massachusetts: Hendrickson Publishers, 1991],
137).
H. H. Esser, Command, Order, NIDNTT, 1:330-331.
G. Kittel, Dogma, TDNT (1964), 2:230).
Andrew T. Lincoln, Ephesians, Word Biblical Commentary (gde je izdat 1990),
42:142.
R. K. Lukas, Poruke Poslanica Koloanima i Filimonu (Beograd: Alfa i Omega, 2003),
16.
GLAVA IV
William DeLoss Love, The Sabbath: The Change of Observance from the Seventh to
the Lords Day [Part I], Bibliotheca Sacra 38 (April 1880): 368.
Illustrated Dictionary & Concordance of the Bible, Geoffrey Wigoder et al, ed. (New
York: Macmillan, 1986), s.v. Sabbath.
James Strong, Strong's Exhaustive Concordance of the Bible (Nashville: Abingdon
Press, 1986), 1150; Preez, 12.
Robert D. Brinsmead, Sabbatarianism Re-Examined, Chapter 5: Colossians 2:16,
Verdict 4:4 (Jun 1981), 29.
George Morrish, A Concordance of the Septuagint (Grand Rapids, MI: Zondervan

Publishing House, 1981), 219.
Eduard Lohse, Sbbaton, Theological Dictionary of the New Testament, Gerhard
Kittel, and Gerhard Friedrich, ed., Geoffrey W. Bromiley, prevod (Grand Rapids:
Eerdmans, 1985), 989.
Merrill F. Unger, Festivals, New Ungers Bible Dictionary, R. K. Harrison, ed.
(Chicago: Moody, 1988), 406-423.
Bacchiocchi, From Sabbath to Sunday: A Historical Investigation of the Rise of
Sunday Observance in Early Christianity, 358.
Greg Taylor, An Open Letter to Our Friends and Family,
<http://www.formeradventist.com /taylor.html>, (16.08.2001).
Hendrik L. Bosman, Hag, New International Dictionary of Old Testament Theology
& Exegesis, Willem A. VanGemeren, ed. (Grand Rapids: Zondervan, 1997), 2:20.
Richard M. Davidson, Sanctuary Typology, Symposium on Revelation:
Introductory and Exegetical Studies, vol. 1, Frank B. Holbrook, ed., Daniel and
Revelation Committee Series, vol. 6 (Silver Spring, MD: Biblical Research Institute,
General Conference of Seventh-day Adventists, 1992), 120.
Carl Philip Weber, Hag, Theological Wordbook of the Old Testament, R. Laird
Harris, ed. (Chicago: Moody, 1980), 1:262.
1
Preez, 52.
B. Kedar-Kopfstein, hag, Theological Dictionary of the Old Testament, vol. IV, G.
Johannes Botterweck, and Helmer Ringgren, eds., trans. David E. Green (Grand
Rapids: Eerdmans, 1980), 211.
William Edwin Richardson, A Study of the Historical Background and the
Interpretation of Colossians 2:14-17 (M.A. thesis, Andrews University, 1960), 88
Robert G. Bratcher, Old Testament Quotations in the New Testament, (London:
United Bible Societies, 1961), 31-67), citirano u Preez, 32.
1
Za vie informacija o Pavlovom nainu citiranja starozavetnih tekstova
pogledaj: Preez, 52.
1
New International Dictionary of Old Testament Theology & Exegesis,
2:20.
Carl Philip Weber, Hag, Theological Wordbook of the Old Testament, R. Laird
Harris, ed. (Chicago: Moody, 1980), 1:262.
Francis I. Andersen, and David Noel Freedman, Hosea: A New Translation with
Introduction and Commentary, Anchor Bible (Garden City, NY: Doubleday, 1980),
250.
Ekkehardt Mueller, Focus on Scripture: The Firstborn (Col 1:15), Reflections: A

BRI Newsletter, (Oktobar 2005), 7).
Uriah Smith, Synopsis of the Present Truth: A Brief Exposition of the Views of S. D.
Adventists (Battle Creek, MI: Seventh-day Adventist Publishing, 1884), 84;
Kenneth A. Strand, The Sabbath, Handbook of Seventh-day Adventist Theology,
Raoul Dederen, ed. (Hagerstown, MD: Review and Herald, 2000), 506.
Roy Yates, Colossians 2:14: Metaphor of Forgivenes, Biblica 71/2 (1990):248-259).
David Merling, Colossians, <merling@andrews.edu>, (02.02.2006).
Gudmundur Olafsson, God's Eternal Covenant and the Sabbath, JATS 16/1-2
(Spring-Autumn 2005): 155-164.
A Greek-English Lexicon of the New Testament and Other Early Christian Literature
(Chicago: University of Chicago Press, 1979), 507.
Roy Gane, The Role of Gods Moral Law, Including Sabbath, in the New
Covenant, Andrews University, 2003,
http://www.adventistbiblicalresearch.org/documents/Gane%20God's%20moral%20la
w.pdf (03.02.2005), 33.
Samuele Bacchiocchi, Sabbath Discussion, Part 21: Paul and the Sabbath,
http://www.biblicalperspectives. com (19.11.1998); Dale Ratzlaff, Sabbath in Crisis
(Applegate, CA: Life Assurance Ministries, 1990), 161.
Interpretation of Colossians 2:14-17 (M.A. thesis, Andrews University, 1960), 53.
Dale Ratzlaff, Dialogue, Signs of the Times, Jun 2003, 28.
Clinton E. Arnold, The Colossian Syncretism: The Interface Between Christianity and
Folk Belief at Colossae (Tubingen: J. C. B Mohr, 1995);
Victor Paul Furnish, "Colossians, Epistle to," Anchor Bible Dictionary, vol. 1, ed.
David Noel Freedman (New York: Doubleday, 1992), 1092.
Alister E. McGrath, Christian Theology (Oxford: Blackwell Publishers, 1997), 8.
Mirko Golubi, Istorija Crkve (Beograd: Adventistika Teoloka kola, 1973), 34.
Irenaeus, Epistle to Blastus, de Schismate (ANF, 1:575).
Tertullian Against Marcion 5.19. [ANF, 3:471.472].
Kenneth A. Strand, Tertullian and the Sabbath, Andrews University Seminary
Studies 9 [1971]:129).
Augustine, Sermons on New Testament Lessons 86.3. (NPNF, 6:515.516).
John Calvin, Commentaries on the Epistles of Paul the Apostole to the Philipians,
Colossians, and Thessalonians, prevod Johna Pringlea, 1948, 191.
Dorothy C. Bass, Rediscovering the Sabbath, Christianity Today, 1 Septembar
1997, 40.
Samuele Bacchiocchi, Under Fire: A Look at Recent Controversy over the Sabbath,
Adventist Review, June 1999, 24;
Samuele Bacchiocchi, The Sabbath Under Crossfire (Berrien Springs, MI: Biblical
Perspectives, 1998), 248-249;
Samuele Bacchiocchi, Gods Festivals in Scripture and History, Part II: The Fall
Festivals (Berrien Springs, MI: Biblical Perspectives, 1996), 95-97;
Samuele Bacchiocchi, Gods Festivals in Scripture and History, Part I: The Spring
Festivals (Berrien Springs, MI: Biblical Perspectives, 1995), 89-92;
Samuele Bacchiocchi, Answers to Sabbath Questions, Liberty, September/October
1991, 26;
Samuele Bacchiocchi, The Sabbath in the New Testament (Berrien Springs, MI:
Biblical Perspectives, 1985), 131-133.
Jon Paulien, An Exegetical Overview of Col 2:13-17: With Implications For SDA
Understanding (An Unpublished Paper Written for a Doctoral Seminar, Andrews
University, 1983), 2.
Robert Ouro, Daniel 9:27a: A Key for Understanding the Laws End in the New
Testament, Journal of the Adventist Theological Society 12/2 (Autumn 2001): 195196;
Mario Veloso, The Law of God, Handbook of Seventh-day Adventist Theology,
Raoul Dederen, ed. (Hagerstown, MD: Review and Herald, 2000), 484;
Russell Holt, By the Book, Signs of the Times, Septembar 1994, 21;
Kevin L. Morgan, Crucifixion Nails Through the Sabbath? Another Look at a
Controversial Passage, Ministry, Mart 1993, 15-16, 18;
Clifford Goldstein, A Pause for Peace: What Gods Gift of the Sabbath Can Mean to
You (Boise, ID: Pacific Press, 1992), 107-109;
Seventh-day Adventists Believe: A Biblical Exposition of 27 Fundamental Doctrines
(Washington, DC: Ministerial Association, General Conference of Seventh-day
Adventists, 1988), 243, 254.
Ron du Preez, Adventisms Achilles Heel? A Scriptural Study of the Sabbath in
Colossians 2:16, <faithethics@yahoo.com>, 05.02.2006).

Interpretation of Colossians 2:14-17 (M.A. thesis, Andrews University, 1960), 74;
William Edwin Richardson, Sabbath: Nailed to the Cross? Ministry, May 1997, 15).
Riardson nastavlja sa tvrdnjom da je potovanje Subote bez Hrista, kao to je to bio
sluaj u Kolosi, prazna Subota.
Edward Lohse, A Commentary on the Epistle to the Colossian and to Philemon,
[Philadelphia: Fortress, 1971], 115.
Angel Manuel Rodriguez, The Biblical Sabbath: The Adventist Perspective,
Paul Giem, Sabbaton in Col 2:16, Andrews University Seminary Studies 19

(1981):195-210.
Paul Giem, Sabbaton in Col 2:16, AUSS 19:3 (1981), 195-210.
Richard W. Coffen, Colossians 2:14-17, Ministry 45 (Avgust 1972), 13-15; W. E.
Howell, 'Sabbath in Colossians 2:16, Ministry 7 (Septembar 1834), 21.
Interpretation of Colossians 2:14-17 (M.A. thesis, Andrews University, 1960), 74.
John McVay, Colossians 2:16 and the Seventh-day Sabbath: A Taxonomy of Views",
<jmcvay@andrews.edu>, (05.02.2006), 1.
J. J. Gunther, St. Opponents and Their Background. A Study of Apocalyptic and
Jewish Sectarian Teaching, Novum Testamentum Supplement (Leiden: Brill, 1973),
3-4.
Victor Paul Furnish, Colossians, The Anchor Bible Dictionary (gde je izdato i ko ga je
izdao 1992), 1:1091-1092.
J.B.Lightfoot, Saint Pauls Epistles to the Colossians and to Philemon (Grand Rapids:
Zondervan, 1959), 73-113.
Flavius Josephus, Life of Flavius Josephus xviii [Philadelphia: David McKay], 10).
Ralph Martin, New Testament Foundations vol. 2 (Grand Rapids: Eerdmans, 1978),
209-210.
William Hendriksen, Exposition of Colossians and Philemon New Testament
Commentary (Grand Rapids: Baker, 1964), 19-20.
H. Wayne House, Heresies in the Colossian Church, Bibliotheca Sacra (JanuaryMarch 1992), 48.
Gershon G. Scholem, Major Trends in Jewish Mysticism (New York: Schocken

Books, 1971), 39-78.
Encyclopedia Judaica 11, Merkavah Mysticism, (Jerusalem: 1971), 1386-1389.
Gershon G. Scholem, Jewish Gnosticism, Merkavah Mysticism and Talmudic
Tradition (New York: Jewish Theological Seminary of America, 1960), 1.
F. O. Francis, Humility and Angel Worship in Col 2:18, Studia Theologica 16
(1963): 109-134.
Bruce, Jews and Christians in the Lycus Valley, Bibliotheca Sacra (January-March
1984): 3-15.
Martin Dibelius, The Isis Initiation in Apuleius and Related Initiatory Rites,
Conflict at Colossae (Missoula, MT: Scholars Press, 1975): 65-121.
F. F. Bruce, The Epistles to the Colossians, to Philemon, and to the Ephesians, New
International Commentary fo the New Testament (Grand Rapids, MI: William B.
Eerdemans Publishing Company: 1984), 20.
John Calvin, The Epistles of Paul the Apostle to the Galatians, Ephesians, Philippians
and Colossians (Edinburgh: Oliver and Boyd, 1965), 297-298.
Edwin Yamauchi, Pre-Christian Gnosticism (Grand Rapids: Eerdmans, 1973), 21-27,
36-51; H. Wayne House, Heresies in the Colossian Church, Bibliotheca Sacra
(January-March 1992), 49.
Gershom G. Sholem, Jewish Gnosticism, Merkabah Mysticism and Talmudic
Tradition (New York: Jewish Theological Seminary of America, 1960), 1.
Roy Yates, Colossians and Gnosis, Journal for the Study of the New Testament 27
(1986), 49.
Ambrose Mavingire Moyo, The Colossian Heresy in the Light of Some Gnostic
Documets from Nag Hammadi, Journal of Theology for Souther Africa, 31.
Frank E. Gaebelein, Colossinas, The Expositors Bible Commentary vol. 2. (Grand
Rapids, MI: Zondervan Publishing House, 1978), 167.
DODATAK A
TRADICIONALNO ISTORIJSKO TUMAENJE

KOLOANIMA 2:16
Tumaenje koje je preovladavalo kroz vekove u delima crkvenih otaca,

reformatora, a koje je uvreno i u izraz vere mnogih hrianskih denominacija danas,
podrazumeva da je subota, kao deo moralnog zakona, jevrejska ustanova koju je
Hristos ukinuo na krstu.1
Crkveni oci
Patristiki period se s punim pravom smatra jednim od najuzbudljivijih i
najkreativnijih perioda u razvoju hrianske misli.2 Crkva se u prvim vekovima
svog postojanja nala pod velikim unutranjim i spoljanjim pritiskom usred kojeg je
morala da se bori da to jasnije formulie i utvrdi granice i prirodu svojih osnovnih
verovanja.1
Tekst u Koloanima 2:16 je, prema tome, u ranom periodu crkvene istorije
korien od strane uticajnih crkvenih otaca kao apologetsko oruje u borbi protiv
raznih judaistikih i paganskih religioznih strujanja koja su se javljala unutar crkvenih
redova. Da bi se vernici odvratili od skretanja ka manje bitnim podrujima vere, ovaj
1
Za kratak istorijski pregled najbitnijih predstavnika

tradicionalnog tumaenja odlomka u Koloanima 2:16, vidi
Samuele Bacchiocchi, Od Subote do Nedelje (Zagreb: Znaci
Vremena, 1998), 295.
2
Alister E. McGrath, Christian Theology (Oxford:
Blackwell Publishers, 1997), 8.
II
tekst je esto navoen, ali bez podrobnijeg objanjenja i detaljne literarne i
kontekstualne analize.2
Irinej
U odlomku koji se pripisuje Irineju navodi se tekst iz Koloanima 2:16 s
namerom da se hriani odvrate od potovanja praznika i postova koji nisu mili
Gospodu. Irinej otro reaguje na tendenciju koja je postojala meu vernicima da se
okrenu spoljanosti, odbacujui bolje stvari, kao to su ljubav i vera.3
Mi drimo praznik, tvrdi Irinej, ali u kvascu zlobe i poronosti kidamo
na delove Crkvu Boju. Smatrajui praznike, meu kojima su i subote, glavnim
uzronicima unutranjih crkvenih izmi i neslaganja, Irinej izjavljuje da njihovo
svetkovanje vie nije obavezno za hriane.4
1
Mirko Golubi, Istorija Crkve (Beograd: Adventistika

Teoloka kola, 1973), 34.
2
Mirko Golubi, Istorija Crkve (Beograd: Adventistika
Teoloka kola, 1973), 34.
3
Irenaeus, Epistle to Blastus, de Schismate (ANF,
1:575).
4
Ibid.
III
Tertulijan
Tertulijan se, reagujui na iroko rasprostranjene jeresi koje je propagirao
Marcion, slui tekstom u Kol 2:16 da dokae kako zakon ne potie od drugoga Boga,
ve je on senka koja pripada telu, tj. Hristu.1 On pita Marciona:
Reci mi sada, Marcione, kakvo je tvoje miljenje o apostolovim reima, kada
kae: 'Prema tome, neka vas niko ne osuuje zbog jela i pia, ili zbog
godinjih praznika, ili mladina, ili subota?' Mi sada ne raspravljamo o zakonu,
osim to primeujemo da apostol ovde jasno ui kako je on ukinut budui da je
senka prela u stvarnost. Slika (simbol) je postala stvarnost, a to je Hristos.2
Iako Tertulijan otvoreno kae da ne namerava da raspravlja o pitanju
zakona, on ipak u usputnoj primedbi jasno otkriva svoje shvatanje teksta kada kae:
Apostol ovde (Kol 2:16) jasno ui kako je zakon ukinut.3
Avgustin
Avgustin u svojim spisima primenjuje Kol 2:16 posebno na subotu, kao
sedmini dan svetkovanja. On
1
Bacchiocchi, 296.
Za vie detalja o polemici koju Tertulijan vodi
protiv odreenih aspekata Marcionovog uenja i za bolji uvid u
Tertulijanovo shvatanje odnosa izmedju Glave (Hrista) i tela
(zakona), koji je kljuan za njegovu interpretaciju Kol 2:1417, vidi Tertullian Against Marcion 5.19. [ANF, 3:471.472].
3
Bacchiocchi, 296. Za pokuaj preciznijeg
rekonstruisanja Tertulijanovog zagonetnog stava prema suboti
pogledati rezime istorijsko-teoloke studije Keneta A. Stranda
(Kenneth A. Strand, Tertullian and the Sabbath, Andrews
University Seminary Studies 9 [1971]:129).
2
IV
smatra da ovaj odlomak ima za svoj cilj da pokae kako Hristos nije bio kriv kada je
prekrio subotu, jer je uklanjao senku:1
Neka vas niko ne osuuje zbog jela i pia, ili zbog godinjih praznika, mladina
ili subota! To je samo senka stvarnosti koja je trebalo da doe, a stvarnost je
Hristos. Onaj koga su ove stvari najavljivale, sada je doao. Zato onda da
budemo zadovoljni senkama? 2
Reformatori
Opte je poznato da je period reformacije bio propraen snanim
pokretima buenja ljudskog duha i oslobaanja iz okova dogmatskog miljenja. U
to vreme poelo se sve vie insistirati na potrebi za preispitivanjem tradicije i
nasleenih religioznih stavova u svetlosti autoriteta uenja Hrista i Njegovih
apostola, iznetog u spisima Svetog Pisma.3
Naalost, uprkos oekivanjima da e se neko od uticajnijih reformatora
detaljnije pozabaviti reavanjem kompleksnih pitanja koje odlomak Koloanima 2:16
u sebi sadri, tradicionalni stav se prihvata zdravo za gotovo, odvojeno od prethodne
detaljnije lingvistike i kontekstualne provere.4
1
Bacchiocchi, 296.
Augustine, Sermons on New Testament Lessons 86.3.
(NPNF, 6:515.516).
3
McGrath, 60.
4
Bacchiocchi, 296.
2
V
Martin Luter
Luter, posmatrajui odreene biblijske odlomke kroz prizmu opravdanja
verom, zakljuuje da je svaki dan za hrianina dan slavljenja i da oni nisu vezani
ni za jedan dan (Gal 4:10.11).1
Isto je, po Luterovom shvatanju, jo jasnije reeno u Koloanima 2:16-17
gde je Pavle ukinuo subotu i nazvao je prolom senkom jer je dolo telo, tj. sam
Hristos. Prema tome, zakljuuje Luter, mi vidimo da je subota ukinuta, te da su
ljudi slobodni od nje.2
an Kalvin
Kalvin je takoe smatrao da se u Kol 2:16 kae da je Hristos svojom
smru ukinuo potovanje obreda. On objanjava da Bog oslobaa hriane od
potovanja tih obreda zato to su to bile senke u vreme kada je Hristos, na neki nain,
jo bio odsutan.3 Kalvin zakljuuje da je razlika izmeu dana bila pogodna za
Jevreje, jer su mogli striktno slaviti dane koji su im bili dati, pa su se na taj nain
mogli razlikovati od drugih. Meutim, ova je podela nastala meu hrianima.4
1
Bacchiocchi, 296.
Ibid.
3
John Calvin, Commentaries on the Epistles of Paul the
Apostole to the Philipians, Colossians, and Thessalonians,
prevod Johna Pringlea, 1948, 191.
4
Ibid., 192.
2
VI
Savremeni teolozi
Paul K. Jewett je jedan od primera istorijske interpretacije koji tvrdi da je
Pavle gledao subotu kao deo Starog zaveta koji je prikovan na krst:1 Pavlova izjava
(Kol 2:16) se pribliava vie nego bilo ta njegovom miljenju da obraenici nisu bili
obavezni da svetkuju sedmi dan Novog zaveta, tj. subotu.2
Dale Ratzlaff kategoriki tvrdi: Na svim mestima u (Pavlovim)
poslanicama gde je izneto uenje o suboti, to uenje predlae da Subota podriva
hriansko stajanje u Hristu, ili ga smatra nebitnim... Za subotu je reeno da je vid
zarobljavanja. Potovanje subote i starozavetna pozivanja, uinili su da se Pavle boji
da nije radio uzalud. Ratzlaff ide tako daleko da ak tvrdi da potovanje subote od
strane hriana ozbiljno potkopava Hristovo dovreno delo.3
Ovaj popularni pogled je, na veliko iznenaenje svih, bio usvojen 1995.
godine od strane Svetske Crkve Boje, koja je decenijama svetkovala Subotu kao dan
odmora. Voe ove hrianske denominacije su u iscrpnom dokumentu ta Biblija
govori o Suboti? priznali da su godinama bili u zabludi tvrdei da su hriani pod
moralnom obavezom da potuje subotu kao deo Dekaloga.4
Ova nagla promena stava je izazvala burne reakcije na koje je trebalo dati
biblijski odgovor. Svetska Crkva je zbog toga iznela argumente za novi zvanini stav
crkve koje je i objavila u teolokom asopisu The Plain Truth.
Odlomak u Koloanima 2:16 je bio citiran u dokumentima ne samo kao
kljuni argument protiv svetkovanja Subote od strane hriana, ve i kao dokaz da je
1
Dorothy C. Bass, Rediscovering the Sabbath,

Christianity Today, 1 Septembar 1997, 40.
2
Samuele Bacchiocchi, The Sabbath Under Crossfire
(Berrien Springs: Biblical Perspectives, 1998), 239.
3
Ibid., 240.
4
Frank B. Holbrook, A Reply to 'What Do the
Scriptures Say About the Sabbath?',
VII
taj dan oduvek namenjen da bude samo senka, tj. predslika spasenja u Hristu.
Gradei svoje temeljne teoloke pretpostavke na jednom jedinom biblijskom tekstu
(Kol 2:16), autori ovog dokumenta su zakljuili:
Naa doktrina mora da bude utemeljena na onim delovima Svetog Pisma koji
su vaei i za nae vreme... Pod zakonom Mojsijevim, Subota je bila zapovest
na osnovu koje je ljudima sueno. Hristova smrt na krstu je ovo promenila.
Sada Subota vie nije osnova za sud... Implikacije ovoga su da hriani vie
nisu odgovorni za prestup zapovesti o Suboti, zato to je ona bila senka
stvari koje e doi.1
1
Ibid.
DODATAK B
ALTERNATIVNI ADVENTISTIKI PRISTUPI PITANJU

SUBOTE U KOLOANIMA 2:16
Pregled literature uticajnijih adventistikih teologa u poslednjih 20 godina

otkriva da unutar adventistikih redova postoje razmimoilaenja u tumaenju
sabbaton-a u Koloanima 2:16.
Samuel Bakioki
Nekih 20 godina nakon objavljivanja adventistikog biblijskog komentara,
Bakioki je izneo stav koji se u mnogim pojedinostima suprotstavljao zvaninom
adventistikom vienju Koloanima 2:14-17.1
Izazivajui zvanini stav adventistike crkve,1 Bakioki tvrdi da se re
sabbaton u Kol 2:16 ne moe odnositi na bilo koju od godinjih ceremonijalnih
subota,2 ve iskljuivo na sveti sedmi dan, tj. sedminu subotu.3
1
Vidi, na primer, Samuele Bacchiocchi, Under Fire: A

Look at Recent Controversy over the Sabbath, Adventist
Review, June 1999, 24; Samuele Bacchiocchi, The Sabbath Under
Crossfire (Berrien Springs, MI: Biblical Perspectives, 1998),
248-249; Samuele Bacchiocchi, Gods Festivals in Scripture
and History, Part II: The Fall Festivals (Berrien Springs, MI:
Biblical Perspectives, 1996), 95-97; Samuele Bacchiocchi,
Gods Festivals in Scripture and History, Part I: The Spring
Festivals (Berrien Springs, MI: Biblical Perspectives, 1995),
89-92; Samuele Bacchiocchi, Answers to Sabbath Questions,
Liberty, September/October 1991, 26; Samuele Bacchiocchi, The
Sabbath in the New Testament (Berrien Springs, MI: Biblical
Perspectives, 1985), 131-133.
VIII
IX
Bakioki nastavlja da govori u prilog potovanja sedmog dana, smatrajui
da ono to apostol osuuje nije Mojsijevo uenje, ve njegova izvitoperena upotreba
promovisana od strane lanih uitelja u Kolosi.4
Jon Paulien, An Exegetical Overview of Col 2:13-17:

With Implications For SDA Understanding (An Unpublished Paper
Written for a Doctoral Seminar, Andrews University, 1983), 2.
1
Ron du Prez navodi sledee izvore i autore kao
pobornike tradicionalnog adventistikog tumaenja Kol 2:16:
Seventh-day Adventists Believe, 2nd ed. (Washington, DC:
Ministerial Association, General Conference of Seventh-day
Adventists, 2005), 274, 287; Robert Ouro, Daniel 9:27a: A Key
for Understanding the Laws End in the New Testament,
Journal of the Adventist Theological Society 12/2 (Autumn
2001): 195-196; Mario Veloso, The Law of God, Handbook of
Seventh-day Adventist Theology, Raoul Dederen, ed.
(Hagerstown, MD: Review and Herald, 2000), 484; Russell Holt,
By the Book, Signs of the Times, Septembar 1994, 21; Kevin
L. Morgan, Crucifixion Nails Through the Sabbath? Another
Look at a Controversial Passage, Ministry, Mart 1993, 15-16,
18; Clifford Goldstein, A Pause for Peace: What Gods Gift of
the Sabbath Can Mean to You (Boise, ID: Pacific Press, 1992),
107-109; Seventh-day Adventists Believe: A Biblical Exposition
of 27 Fundamental Doctrines (Washington, DC: Ministerial
Association, General Conference of Seventh-day Adventists,
1988), 243, 254. Adventistiki skolari koji su doprineli i
uestvovali u stvaranju zvaninog iskaza vere: Roy Adams,
Roberto Badenas, Gordon Christo, Gerard Damsteegt, Raoul
Dederen, Norman Gulley, William Johnsson, Pedrito MaynardReid, Jerry Moon, Ekkehardt Mueller, Ralph Neall, Jan Paulsen,
George Reid, George Rice, William Shea, Nancy Vyhmeister, i
Werner Vyhmeister (Ron du Preez, Adventisms Achilles Heel?
A Scriptural Study of the Sabbath in Colossians 2:16,
<faithethics@yahoo.com>, 05.02.2006).
2
Bacchiocchi, The Sabbath in the New Testament, 132.
3
Bacchiocchi, Gods Festivals in Scripture and
History, Part II: The Fall Festivals, 95.
4
X
Ovo izvitoperenje podrazumeva pogrene motive prilikom dranja
jevrejskih obiaja, meu kojima je i sedmina subota.1 Naime, svetkovanje subote je
bilo povezano sa elementima kosmosa, tj. paganskim astralnim boanstvima, koji
su odreivali kalendar time to su rukovodili pravcem kretanja zvezda.2 Hriani su
koristili subotu kao zatitni sistem protiv elemenata kosmosa, koji su ve bili
potpuno nadvladani od Hrista.3
Kljune argumente za svoju tezu Bakioki nalazi u ispravnom tumaenju
rei heirografon iz 14. stiha, i u rekonstruisanju prirode koloanske jeresi:4
(1) Bakioki primeuje da je termin zakon odsutan iz Koloanima
poslanice, i zato e bolja identifikacija za heirografon, koji je prikovan na krstu, biti
njeno uobiajeno znaenje dokument o
dugovanju, ili izvetaj o gresima, a ne moralni ili ceremonijalni zakon.5
Ovom izazovnom metaforom, Pavle potvruje kompletnost boanskog
oprotenja. Kroz Hrista, Bog je ponitio, uklonio, i prikovao na krst pisani
dokument naih grehova koji je zbog propisa6 i raznih odredbi bio protiv nas.7 Stih
u Kol 2:14, prema tome, predstavlja ponovljeni iskaz o sutini Pavlovog jevanelja.8
1
Vilijam Edvin Riardson se takoe priklanja ovom

Bakiokijevom stavu (William Edwin Richardson, A Study of the
Historical Background and the Interpretation of Colossians
2:14-17 (M.A. thesis, Andrews University, 1960), 74; William
Edwin Richardson, Sabbath: Nailed to the Cross? Ministry,
May 1997, 15). Riardson nastavlja sa tvrdnjom da je
potovanje Subote bez Hrista, kao to je to bio sluaj u
Kolosi, prazna Subota.
2
Bakioki prihvata stav koji je jo ranije zastupao
Edvard Loze (Edward Lohse, A Commentary on the Epistle to the
Colossian and to Philemon, [Philadelphia: Fortress, 1971],
115.
3
Ibid.
4
Bacchiocchi, The Sabbath Under Crossfire, 213.244.
5
Bacchiocchi, Od Subote do Nedelje, 304; Bacchiocchi,
The Sabbath Under Crossfire, 244.
6
Ibid.
7
8
Paulien, 2; Bacchiocchi, Od Subote do Nedelje, 306.
XI
Bakioki e zbog toga tvrditi da ilo kakvom pokuaju da u tekst uitamo aluzije o
Zakonu ili Suboti nedostaje kontekstualna i lingvistika potpora.1
(2) Iz usputnih primedbi koje apostol Pavle daje tokom svog pisma,
Bakioki zakljuuje da je koloanska jeres, obeleena teolokom i praktinom
zabludom, paganske sinkretistike prirode.
U teolokom smislu koloanska filozofija2 (2:8) se takmii sa Hristom
za ovekovu naklonost. Da bi stekli istinsku spoznaju i mudrost, hriani su pozivani
da odaju ast poglavarstvima i vlastima (2:10.15) i prirodnim silama (2:8.18.20).
Bakioki prihvata personifikovano tumaenje prirodnih sila stoicheia,
poistoveujui ih sa aneoskim posrednicima zakona i sa paganskim astralnim
bogovima koji su, prema koloanskoj zabludi, posredovali umesto Glave i
osiguravali pristup i udeo u boanskoj punini (2:9.10).3
Praktini ishod ovih teolokih spekulacija bio je okretanje ka strogom
asketizmu i ritualizmu.4 Hriani su bili uveravani da e, time to e se pokoriti ovim
asketskim obiajima, primiti dodatnu zatitu paganskih astralnih boanstava i
pristup boanskoj punini.5
Bakioki tvrdi da je iz svega ovoga jasno da subota u ovom odlomku nije
spomenuta u kontekstu rasprave o obaveznosti zakona i pobijanja klasinog vida
jevrejsko-hrianskog legalizma, ve u kontekstu sinkretistikih astralnih verovanja i
obiaja,6 koji su Subotu vezivali za itav niz ljudskih uredbi i praznoverja.7 Pavle
1
2
Bacchiocchi, Od Subote do Nedelje, 313.314.

Ibid., 299.

Ibid., 301.
5
Ibid., 313.
6
Ibid., 317.318.
7
Ibid., 309.
4
XII
se u ovom odlomku bavi kritikom zloupotrebe i izopaene upotrebe verskih obreda i
praznika, a ne iznoenjem temeljnog stava prema Suboti.1
1
Ibid., 321.
XIII
Paul Giem
Bakiokijev zakljuak da fraza u Kol 2:16 (praznici, mladine i subote)
oznaava godinji, meseni i sedmini ciklus poljuljao je korene tradicionalnog
adventistikog stava. Ovo je dovelo do pojavljivanja novih, alternativnih
interpretacija utemeljenih na kontekstu i izuavanju upotrebe trijade iz Kol 2:16.1
Jedno takvo tumaenje ponudio je Paul Giem, koji je smatrao da se do
tada u adventizmu termin sabbaton tumaio u neprirodnom i isforsiranom uem
znaenju ceremonijalnih subota, a ne u njegovom prirodnom sedminom znaenju.2
Giem pokuava da ponudi reenje novonastalih dilema tvrdei da se lista
iz 16. stiha odnosi na ritualne aktivnosti koje su vrene u toku razliitih jevrejskih
praznika, a ne na same praznike.3
Ovaj predlog je zasnovan na injenici da u svim sluajevima (osim u Osiji
2:13) gde su praznici, mladine i subote pomenuti zajedno, naglasak je stavljen na
rtve
1
Angel Manuel Rodriguez, The Biblical Sabbath: The

Adventist Perspective, <www.biblicalresearchinstitute.org>,
15.12.2005.
2
Roy Gane, The Role of Gods Moral Law, Including
Sabbath, in the New Covenant, Andrews University, 2003,
<http://www.adventistbiblicalresearch.org/documents/Gane%20God
's%20moral%20law.pdf>, (11.09.2005), 35. Roj Gejn se i sam
priklonio tumaenju Pol Giema koji govori o prestanku vaenja
subotnih rtvenih rituala, a ne o ukidanju svetkovanja samog
sedmog dana.
3
Paul Giem, Sabbaton in Col 2:16, Andrews University
Seminary Studies 19 (1981):195-210.
XIV
koje su prinoene u toku tih religioznih praznika, a ne na same dane.1 rtve, a ne
sveti dani, funkcionisale su kao tipoloke senke koje su ukazivale na smrt Mesije.2
Prema tome, Giem smatra da apostol Pavle u Kol 2:16 eli da skrene
panju pobornicima koloanske jeresi da ne osuuju ostale vernike zbog prestanka
svetkovanja senki, tj. onih tipolokih aspekta sedminih subota, koji su
podrazumevali rituale prinoenja rtava.3
Vilijam Riardson
Vilijam Riardson je bio jedan od predstavnika grupe adventistikih
skolara4, koji su verovali da u Kol 2:16 apostol Pavle govori o ljudskim naukama
(2:22) koje su pratile obiaj svetkovanja subote, a ne o ukidanju sedmog dana.5
Za razliku od Bakiokija, Riardson, Troj Martin, Robert Brinsmead i
Kofen koloansku jeres postavljaju u jevrejske idejne okvire. Kofen, na primer,
smatra da se napomene u Kol 2:16 mogu primeniti na jevrejski halakah, koji je
podrazumevao rigorozno potovanje jevrejskih tradicija i ritualnog kalendara6, dok
Robert Brinsmead ide korak dalje u specifikaciji prirode koloanske jeresi, nalazei
njene korene u
esenskim strujanjima.7
1
Jez 45:17; Nem 10:33; 1 Dn 23:31; 2 Dn 2:3; 8:13;
31:3.
2
Rodriguez, 8.
Gane, 21; Paul Giem, Sabbaton in Col 2:16, AUSS
19:3 (1981), 195-210.
4
Richard W. Coffen, Colossians 2:14-17, Ministry 45
(Avgust 1972), 13-15; W. E. Howell, 'Sabbath in Colossians
2:16, Ministry 7 (Septembar 1834), 21.
5
William Edwin Richardson, A Study of the Historical
Background and the Interpretation of Colossians 2:14-17 (M.A.
thesis, Andrews University, 1960), 74.
6
Coffen, 15.
7
Paulien, 2.
3
XV
Prema tome, tekst u Kol 2:16 se bavi odbacivanjem pokuaja lanih
uitelja da nametnu vernicima svoja ljudska, judaistikim tendencijama zainjenih,
shvatanja o nainu kako treba svetkovati subotu.1
Ralf P. Martin
Ralf P. Martin je samo jedan od predstavnika tendencije koja se javila i
meu adventistikim teolozima kada su bili suoeni sa kompleksnou i nejasnoama
teksta u Kol 2:16.2
Martin tvrdi da su kompleksni i zagonetni termini u Kol 2:16 na takav
nain izneti od strane apostola Pavla da prosto nije mogue utvrditi detaljnije znaenje
ovog odlomka. Savremenom tumau Biblije, prema tome, nije dostupno znaenje
ovog teksta.3
Poto se ne moe znati, nastavlja Martin, ta apostol Pavle tano eli da
iskae kroz ove reenice
1
Rodriquez, 8.
John McVay, Colossians 2:16 and the Seventh-day
Sabbath: A Taxonomy of Views", <jmcvay@andrews.edu>,
(05.02.2006), 1.
3
Ibid.
2
XVI
upuene vernicima u Kolosi, ovaj odlomak ne moe imati nikakav presudni uticaj u
formiranju bilo kakvog doktrinarnog stava o Suboti.1
Zbunjeni sinkretistikom prirodom koloanske jeresi, koja vue korene iz
mnogobrojnih, esto nepoznatih izvora, skolari su odluivali da ostanu na ovom
neodreenom, tj. neutralnom tlu.
1
Giem, 197.
DODATAK C
OSNOVNI POGLEDI NA POREKLO

KOLOANSKE JERESI
U poslednjih 140 godina mnogi teolozi su odluili da uloe napor da na

osnovu primarnih istorijskih izvora to preciznije utvrde filozofsko-religiozna kretanja
koja su postojala u Kolosi u vreme pisanja poslanice, kao i da jasnije definiu idejne
okvire u koje se mogu smestiti razliiti aspekti koloanske jeresi.1 U nastavku e biti
analizirani pogledi koji su tokom decenija dominirali u spisima znaajnijih biblijskih
strunjaka.2
Legalistiki judaizam
Mnogi novozavetni skolari pokazuju tendenciju odbacivanja svakog
spoljanjeg, tj. vanbiblijskog autoriteta i izvora za utvrivanje porekla
koloanske jeresi, tvrdei da se to kosi s osnovnim protestantskim principima sola
scriptura i scriptura sui ipsius interpres. Po njihovom miljenju, rekonstrukcija je
mogua samo na judaistikim temeljima, kako su izneti u okviru kanona Svetog
Pisma.3 Iako se nee svi sloiti da korienje dodatnih istorijskih izvora automatski
znai krenje protestantskih hermeneutikih naela, mnogi e iz ove grupe
1
J. J. Gunther, St. Opponents and Their Background. A

Study of Apocalyptic and Jewish Sectarian Teaching, Novum
Testamentum Supplement (Leiden: Brill, 1973), 3-4.
2
S obzirom da je u radu detaljnije obraena teorija o
sinkretistikom poreklu koloanske jeresi, ova teorija nee
biti razloena u dodatku.
3
Preez, 40.
XVII
XVIII
novozavetnih strunjaka krenuti u potragu za rekonstrukcijom koloanskog problema
poistoveujui ga s tendencijama legalistikog judaizma, koji je prisutan i u drugim
starozavetnim i novozavetnim knjigama (npr. Jevanelja, Dela 15, Galatima
poslanica).1
Novoroeno hrianstvo je na samim svojim poecima bilo primorano da
odgovori na pitanje: koji elementi judaistike religije vae, a koji ne za jednog
hrianina? Iako je sabor u Jerusalimu 49. godine reio to pitanje, i dalje su postojale
judaistika strujanja unutar hrianske crkve, koje su propagirale kontinuitet
izrailjskih praznika i ritualnih aspekata jevrejskog bogoslubenog sistema.2
Ceremonijalni sistem, koji je imao kao glavnu ulogu da predskae
realnost jevanelja (sjen u Kol 2:17) je esto bio optereen mnogim rabinistikim
nametima i pravilima. Kao takav, on je predstavljao
1
Holbrook, What Do the Scriptures Say About the

Sabbath, 16.
2
Holbrook, Should Christians Observe the Israelite
Festivals?, 5.
XIX
veliki teret za Jevreje, i usmerio je itavu religiju u neeljenom pravcu opravdavanja
kroz izvravanje niza rituala i zakona. Obavljanje niza rituala koji su pratili praznike i
ceremonijalni sistem, posmatrani su kao sredstvo spasenja.1
Zbog toga apostol Pavle, po reima Holbruka, reaguje na ova
judaistika iskrivljenja i zabranjuje bilo kome da namee drugima ono to vie ne
vai, a deo je tipolokog-ceremonijalniog zakona (jelo, pie, praznici,
mladine i subote u Kol 2:16; pismo uredbe u 2:14; obrezanje u 2:11).2
Iako ovo tumaenje moe da sluiti kao uverljivo reenje nekih od
zagonetnih Pavlovih napomena (Kol 2:14.16.17), mnogi e se ipak sloiti da
zagonetna jeres, koju nalazimo u Koloanima poslanici nije toliko idejno ista i
jednostavna, kao to se to na prvi pogled ini.3 Naime, izrazi kao to su pleroma
(1:19; 2:9; 2:10), gnosis (1:10; 2:2.3), misterija (1:26.27), sluba anela (2:18)
i spominjanje posrednih bia (poglavarstva i vlasti u 2:10.15; prestoli, gospodstva,
poglavarstva i vlasti u 1:16), predstavljaju
1
Holbrook, Should Christians Observe the Israelite

Festivals?, 6.
2
Ibid.
3
Seventh-day Adventist Bible Commentary, vol 7, 184.
XX
znaajne indikatore da koloanska jeres obuhvata i elemente koji prevazilaze idejne
okvire
legalistikog judaizma.1
Apokaliptiki esenizam
Grupa autora koja je prepoznala da jevrejska pozadina koloanske jeresi
podrazumeva neto mnogo vie od samo striktnog legalistikog judaizma, u
Pavlovim napomenama nalazi dodatnu formu misticizma, iji su zastupnici sebe
smatrali posebnom duhovnom elitom.2
Analize autoritativnih istorijskih izvora potvruju injenicu da su odreeni
pokreti unutar judaizma u svojim uenjima naglaavali vanost vieg znanja.
Pristalice ovakvih strujanja nisu ostali imuni na savremene rano-gnostike i
neopitagorejske trendove. Grupa Jevreja koja je tvrdila da poseduje uzvienije znanje
i otkrivenje od Boga, bila je deo esenskog reda.3
Biskup Lajtfut je s velikom proniciljivou jo 1879. godine napisao esej
o esenskim elementima koloanskog problema. Ve vie od 100 godina autori se
1
Victor Paul Furnish, Colossians, The Anchor Bible

Dictionary (Garden City, NY: Doubleday, 1992), 1:1091-1092.
2
Bruce, Colossian Heresy, 195-208.
3
Bruce, The Epistle to the Colossians, 22.
XXI
pozivaju na ovaj komentar kao na jedan od najpouzdanijih izvora o Eesenima pre
arheolokog otkria kumranskih rukopisa.1
U svetlosti kumranskih dokumenata i Lajtfutove studije postaje jasnija
priroda vieg znanja koje se gajilo unutar ove jevrejske sekte, koja je imala jo
striktnije i mistinije poglede od samih fariseja. Ovu skupinu, tvrdi Lajtfut, izmedju
ostalog karakterisali su strikno pridravanje Mojsijevog Zakona i asketizam.2
Lajtfut ide korak dalje u opisivanju esenske sekte tvrdei da su se njeni
lanovi, kao i pobornici gnostikog dualizma, obavezivali na strogu apstinenciju od
braka, mesa, vina (jeli su hleb i povre), telesne masti i zadovoljavanja fizikih elja.3
U poreenju s ortodoksnim judaizmom, oni su bili ne-tradicionalni u
svojim pogledima na besmrtnu duu koja je boravila u zatvoru tela, u svom
odbijanju da prinose rtve u Jerusalimu i u uestvovanju u nekim vidovima
oboavanja Sunca.4
Druga odstupanja ukljuuju slubu anela, magijska sredstva (upotreba
biljaka u vraanju), proroka tumaenja, apokaliptike tendencije (dolazak Uitelja
pravednosti) i ekskluzivitet vieg znanja5.
Koloanima poslanica, po miljenju Lajtfuta, reaguje na razliite aspekte
uenja judaistike sekte zainjenom aromom gnosticizma. To su: duhovnointelektualni elitizam (insistiranje na mudrosti i znanju), kosmoloke spekulacije
1
J.B.Lightfoot, Saint Pauls Epistles to the Colossians

and to Philemon (Grand Rapids: Zondervan, 1959), 73-113.
2
Ibid., 85.
3
Ibid, 86.
4
House, 47.
5
Ovakva slika o karakteristikama esenske sekte
podrana je i autoritativnim spisima Josifa Flavija (Flavius
Josephus, Life of Flavius Josephus xviii [Philadelphia: David
McKay], 10).
XXII
(naglasak na aneoskim posrednicima), pleroma, misticizam senki, asketizam i
kalendarski propisi.1
Iako postoje neke slinosti s Pavlovim napomenama u Koloanima
poslanici, treba se pozabaviti i kljunim pitanjem da li su eseni ikada boravili ili
prolazili kroz Kolosu?
Lajtfut citira Filona, koji je rekao da eseni nisu bili ogranieni na podruje
u okolini Crnog mora, gde su bili locirani njihovi manastiri, nego su bili rasejani i po
Judeji, Palestini i Siriji. Takoe, Josif Flavije tvrdi da su jevrejski egzorcisti,
spomenuti u Efescima slini esenima. Ove dve tvrdnje bile su osnova za Lajtfutov
zakljuak da su esenske grupe stigle i do Male Azije.2
Josif Flavije je pisao o esenima tvrdei da oni nisu naseljeni samo u
jednom gradu, ve da su raseljeni u u svakom gradu, ukljuujui i dolinu reke Like.
Po njegovim reima, 2000 Jevreja je dovedeno u Lidiju i Frigiju iz Vavilona i
Mesopotamije u drugom veku p.n.e. od strane Antioha III. U Hijerapolisu (oblinjem
gradu), nadgrobni spomenici su esto nosili jevrejske natpise.3 Flakus, rimski
guverner je 61. god. p.n.e. zabranio frigijskim Jevrejima da alju zlato u Jerusalim kao
hramski porez.4
Iako odlomci iz Flavijevih, Filonovih i Plinijevih dela ukazuju na
injenicu da eseni nisu bili vezani samo za usko podruje oko Mrtvog mora, jo uvek
ne postoji dovoljan istorijski dokaz da su oni bili naseljeni i u Kolosi. Tenja za
izolacijom zarad dostizanja visokog stepena istote, kao i striktna judaistika
1
Colossians, Philemon, Word Biblical Commentary,
44:xxxiv.
2
House, 47.
Flavije, 10.
4
Ralph Martin, New Testament Foundations vol. 2 (Grand
Rapids: Eerdmans, 1978), 209-210.
3
XXIII
pravila koja su karakterisala ponaanje njihove zajednice, otro bi se sukobili ideji
boravljenja usred paganskog sveta Kolose.1
Takoe, nedostatak spominjanja ceremonijalnog ienja i drugih
rituala i iskrivljenih obiaja koji su igrali kljunu ulogu u ivotu kumranske zajednice,
predstavlja jedan od kljunih argumenata protiv poistoveivanja koloanske jeresi s
esenskim uenjem.2
Merkava misticizam
Velika grupa skolara, zajedno s Brusom, tvrdi da korene koloanske jerese
ne treba traiti u esenskim strujanjima, ve prvenstveno u jevrejskom misticizmu,
kao vidu netradicionalnog judaizma3.
Ova forma mistine misli, koja je naglo poela proimati rabinski
judaizam prvog veka pre nove ere, naziva se Merkava misticizam, po Jezekiljevoj
prorokoj viziji Bojeg prestola na nebeskim koijama (merkava)4.
Da bi stekla to mistino iskustvo, osoba je morala da striktno dri sve
pojedinosti Mojsijevog zakona, a naroito zakone istote. Pored toga, od pobonog
Jevrejina se oekivao period asketizma, koji je trajao od 12 do 40 dana. Ako je sva
priprema prola dobro, mukotrpno uzdizanje u nebesku realnost bila je mogua
samo kroz posredniku ulogu anela. Bilo je bitno ne naljutiti zle sile u aneoskoj
realnosti.5
1
William Hendriksen, Exposition of Colossians and

Philemon New Testament Commentary (Grand Rapids: Baker,
1964), 19-20.
2
Colossians, Philemon, Word Biblical Commentary,
44:xxxiv.
3
Bruce, The Colossian Heresy, 195-208.
4
Jez 1:15-26. H. Wayne House, Heresies in the
Colossian Church, Bibliotheca Sacra (January-March 1992), 48.
5
Bruce, 202.
XXIV
Merkava misticizam , prema reima Geroma olema, vodeeg autoriteta
dvadesetog veka na ovom polju, je
XXV
originalno jevrejska varijacija jedne od glavne preokupacije gnostika drugog i treeg
veka1. Naime, gnostiki um gledao je na spasenje kao na uzdizanje due sa Zemlje,
kroz neprijateljske planetarne sfere, kraj anela i vladara kosmosa, i njeno stupanje u
boansko obitavalite ispunjeno puninom Boje svetlosti.2
Prema olemovoj definiciji gnosticizma, merkava misticizam moe biti
opisan i kao jevrejski gnosticizam. Mesto Bojeg trona u koje je merkava mistik
eleo da ue isto je to i pleroma, tj. ono to su sjajne sfere boanstva s eonima,
arhonima i vlastima za helenistikog ili ranohrianskog gnostikog mistika.3
Verovatno najraniji opis nebeskog uzdizanja u ovoj mistikoj tradiciji
se moe nai u 1 Enohovoj 14:8-23, koja potie iz prvog veka pre nove ere. Enohovo
nebesko putovanje kroz sedam neba koja su kontrolisana arhonima, i kroz sedam
palata (hekaloth) sa sedam anela koji uvaju vrata, predstavlja samo daleki eho
Jezekiljeve i Danilove vizije (Dan 7).4
Brus, F. O. Fransis i Bandstra tvrde, iako ne s apsolutnom sigurnou, da
ova forma netradicionalnog judaizma moe najpotpunije objasniti Pavlove
primedbe u 2:18 na: samovoljnu poniznost (telon en tapeinofrosine), aneosku
slubu (treskeia ton angelon), istraivanje onog to se ne vidi (ha heoraken) i
ulaenje (hembateuon) u nebo.5 Ova preterana ekstatina iskustva jevrejskih
1
Gershon G. Scholem, Major Trends in Jewish Mysticism

(New York: Schocken Books, 1971), 39-78.
2
Encyclopedia Judaica 11, Merkavah Mysticism,
(Jerusalem: 1971), 1386-1389.
3
Gershon G. Scholem, Jewish Gnosticism, Merkavah
Mysticism and Talmudic Tradition (New York: Jewish Theological
Seminary of America, 1960), 1.
4
House, 48.
5
F. O. Francis, Humility and Angel Worship in Col
2:18, Studia Theologica 16 (1963): 109-134.
XXVI
mistika, po miljenju Brusa, se mogu usporediti s religioznim iskustvima Pavlovih
protivnika u Kolosi.1
Iako ova teorija moe da ponudi odgovore na mnoga pitanja koja izviru iz
poslanice Koloanima, ak i sam Brus priznaje da se ne moe pouzdano istorijski
dokazati da je merkava misticizam bio praktikovan u tom periodu u hriankim
zajednicama u dolini Like.2 Takoe, Brus je brz i da prizna da jeres u Kolosi, sa
svojim sinkretistikim elementima, prevazilazi idejne okvire merkava misticizma.3
Paganski mistini kultovi

Temeljna studija Martina Dibelijusa, objavljena 1917. godine, identifikuje
mnoge slinosti koloanske jeresi s izvetajem o ceremoniji uvoenja u misterijski
1
Bruce, The Colossian Heresy, 203.

Bruce, Jews and Christians in the Lycus Valley,
Bibliotheca Sacra (January-March 1984): 3-15.
3
House, 48.
2
XXVII
kult Izisa, koji je sauvan u delu Matamorphoses, napisanog od strane latinskog pisca
drugog veka nove ere, Apuleiusa iz Madaure.1
Na pitanje - u kojoj meri je in inicijacije igrao znaajnu ulogu u
koloanskoj jeresi Dibelijus odgovara tekstom u Kol 2:18, gde se istie da su lani
uitelji stavljali veliki naglasak na stvari koje je (osoba) videla prilikom njene
inicijacije, tj. primanja u kult.2
Dibelijus i Sir Vilijam Ramsej skoro istovremeno zakljuuju 1912. god.
da se glagol embateuo (2:18) javlja na natpisu hrama Apola u Klarosu, nekoliko
kilometara severozapadno od Efesa. Ovi natpisi se ne odnose na sam in ulaska, ve
na sledei stepen, na kojem osoba ulazi u sveti prostor sa ciljem da vidi misteriju, koja
se podrazumeva pod frazom u 2:18: stvari koje je videla prilikom inicijacije.
Prema tome, moe se zakljuiti da je osoba koja je formalno ula u kult bila svedok
tajanstvenih svetih rituala, i da se sada poziva na to svoje iskustvo superiornijeg
prosvetljenja da bi poduprla autoritet svog uenja.3
Argal navodi razne rituale vezane za primanje osobe u misterijski kult.
Na primer, u Homerovoj himni Demetru (6. v. p. n. e) od novih lanova kulta se
trailo da uvaju tajnu svetih stvari koje su im pokazane. Ovi rituali su bili iroko
rasprostranjeni po itavoj Grkoj, a praktikovani su i u rimsko vreme.4
Uprkos mnotva analogija koje Dibelijus iznosi, veina autora se ipak ne
slae da je uvoenje u Izis misteriju bila tendencija koja je privukla koloanske
1
Martin Dibelius, The Isis Initiation in Apuleius and

Related Initiatory Rites, Conflict at Colossae (Missoula, MT:
Scholars Press, 1975): 65-121.
2
F. F. Bruce, The Epistles to the Colossians, to
Philemon, and to the Ephesians, New International Commentary
fo the New Testament (Grand Rapids, MI: William B. Eerdemans
Publishing Company: 1984), 20.
3
House, 198; Dictionary of Paul and his Letters
(1993), Colossians.
4
Dictionary of Paul and his Letters, 50.
XXVIII
vernike. Ove analogije nas samo podseaju da postoji srodnost s aktivnostima ili
tehnikim terminima koji su se koristili da oznae razliite forme ceremonije
uvoenja u misterijski kult, bez obzira u koji od mistinih kultova ili tajnih drutava
osoba ulazi.1 Ove slinosti i analogije s koloanskim iskrivljenim uenjem su, po
svemu sudei, puka terminoloka sluajnost.2
Platonizam
Kalvin je smatrao da je lano uenje u Kolosi bilo propagirano od strane
Jevreja neoplatonista koji su zagovarali nain pristupa Bogu kroz anele, koji je
sadran u knjizi Dionizija o nebeskoj hijerarhiji.3
Pseudo Dionizijeva knjiga Nebeska hijerarhija, koja potie iz platonske
kole, govori o devet redova anela ijim posredovanjem je Bog odredio da ljude
dovede u bliu zajednicu sa sobom.4
Iako ideja o gradaciji posrednika ima svoje mesto u Koloanima poslanici,
ono to se esto previa je da ovaj Dionizijev sistem predstavlja shvatanje koje se nije
razvilo u prvom veku nove ere, ve kasnije.5
Iranska mitologija
Riard Rajentajn je 1921. godine poreklo koloanske jeresi poeo traiti
u iranskom iskupiteljskom mitu. Rajentajn se pozvao na razliite tekstove iz
Koloanima poslanice da ilustruje paralele. Tokom vremena postalo je izrazito
1
Ibid.
House, 50.
3
John Calvin, The Epistles of Paul the Apostle to the
Galatians, Ephesians, Philippians and Colossians (Edinburgh:
Oliver and Boyd, 1965), 297-298.
4
5
Ibid.
2
XXIX
oigledno da je iranska misterija iskljupljenja vie njegova invencija nego
istorijska rekonstrukcija.1
Grko neopitagorejstvo
U nekim skoranjim studijama postoji tendencija da se pre vidi
pitagorejski nego platonistiki uticaj u formiranju koloanskih lanih uenja. 1970.
godine Edvard vajcer je uoio analogije koloanske jeresi u neopitagorejskom
dokumentu prvog veka pre nove ere. U njemu postoji koncentracija skoro svih tema
koje pripadaju i koloanskoj jeresi, sem potovanja Subote.2
Svetkovanje Subote u Koloanima poslanici je, prema vajceru, jevrejska
vrsta neopitagorejstva u kojoj centralno mesto zauzima ienje due od svega
zemaljskog i njeno uzdizanje u gornji etar, tj. boravino
mesto Hrista.3
Ono to ostaje kao pitanje, ako se prihvati ova teorija je: zato apostol
Pavle ne reaguje i na ostala doktrinarna i praktina iskrivljenja koja su sadrana
u neopitagorejskom dokumenu? Zato seksualna apstinencija i druge devijacije nisu
eksplicitno ukljuene u Koloanima poslanicu?4
Rani gnosticizam
Neki od gnostikih pokreta drugog veka podrazumevaju vrstu
uvoenja, tj. inicijacije (u 2:18) i zbog toga je lako okarakterisati koloansku
1
Bruce, The Epistles to the Colossians, to Philemon,

and to the Ephesians, 20.
2
Edwin Yamauchi, Pre-Christian Gnosticism (Grand
Rapids: Eerdmans, 1973), 21-27, 36-51; H. Wayne House,
Heresies in the Colossian Church, Bibliotheca Sacra
(January-March 1992), 49.
3
4
Ibid.
XXX
jeres kao oblik ranog, ili poetnog gnosticizma prvog veka. S druge strane, teko
je povezati s koloanskim
XXXI
iskrivljenim uenjem bilo koju specifinu formu gnosticizma o kojoj saznajemo kroz
dela Irineja, Hipolita ili iz najnovijih Nag Hamadi izvora.1
iroko prihvaenu definiciju ranog gnosticizma meu skolarima dao je
olem, tvrdei da je to religiozni pokret koji je zastupao mistini ezoterizam u
elekciji zasnovanoj na iluminaciji i sticanju vieg znanja nebeskih i boanskih stvari.
Ovo vie znanje, tj. gnosis je soterioloko isto koliko i ezoterino.2
Kao to je oigledno, kljuna ideja ovog pokreta je gnosis, koja
predstavlja posebnu vrstu znanja kojim se postie spasenje.3 Ovo znanje nije puko
intelektualnog karaktera, ve ono podrazumeva mistino iskustvo, kao i okultno
znanje, kojim preovladavaju astroloka i magijska sujeverja. Ono je i ezoterino,
otvoreno za one koji su bili uvedeni u misterije gnostikog sistema.4
Smatra se da Pavlova hristoloka upotreba plerome, jednog od kljunog
termina gnosticizma, ima za cilj da neutralie gnostike ideje koje su pretile da se
infiltriraju u sistem hrianske doktrine. Meutim, ak i da je to tako, ovo ne pomae
mnogo u precizijoj rekonstrukciji razliitih aspekata gnostikog uenja.5
Mnogi autori istiu da nita ne bi bilo neobino za prilagodljivu prirodu
ranog gnosticizma da proiri svoje uenje i na taj nain da ostavi dovoljno prostora
za inkorporiranje hrianskih elemenata. Analogija takvog proirivanja oigledna je
u odnosu dva Nag Hamadi teksta Eugnostos6 i Blagosloveni i Sophia1 Isusa
1
Bruce, The Epistle to the Colossians, to Philemon,

and to the Ephesians, 21.
2
Gershom G. Sholem, Jewish Gnosticism, Merkabah
Mysticism and Talmudic Tradition (New York: Jewish Theological
Seminary of America, 1960), 1.
3
Roy Yates, Colossians and Gnosis, Journal for the
Study of the New Testament 27 (1986), 49.
4
House, 51.
5
6
Eugnostos je didaktiko pismo upueno uenicima od
strane uitelja (Ibid).
XXXII
Hrista. Dok Eugnostos ne sadri eksplicitno hrianske elemente, njegova sutina je
inkorporirana u rei Sophia i hristijanizovana posredstvom proirivanja i
prilagoavanja novoj situaciji.2
Neke od karakteristika ranog gnosticizma koji e dostii svoj zenit u
drugom veku, a koje Koloanima poslanica tretira su: anelolatrija (sluba anela;
2:18), asketske tendencije (ne dohvati se, ne okusi; 2:21), ekskluzivnost
(prosvetljena elita), verovanje u zlu materiju (sjen; 2:17), spasenje kroz znanje
(1:10).3
Ono to je bitno napomenuti je izuzetno veliki naglasak gnosticizma na
uenju o seriji eona i emanacija kojim Bog stupa u kontakt s grenim svetom.
Naime, ova posredna bia (poglavarstva i vlasti u 2:10.15; prestoli, gospodstva,
poglavarstva i vlasti u 1:16; sluba anela u 2:18), nastanjuju zvezde i vladaju
ovekovom sudbinom. Zbog toga, ove medijatore treba slaviti i udovoljavati
njihovim eljama.4
U ovom uenju, Hristova priroda i uloga u istoriji oveanstva je
devalvirana, jer je On samo jedan od mnogih posrednika izmeu Boga i grene
materije.5
Verovanje u zlu materiju rezultovalo je iskrivljenim shvatanjem
hrianskog ivota. Neki gnostici su se okretali liberalizmu udoljavajui telesnim
1
Sophia rei otkrivenja koje je vaskrsli Isus uputio

uenicima (Ibid).
2
Ambrose Mavingire Moyo, The Colossian Heresy in the
Light of Some Gnostic Documets from Nag Hammadi, Journal of
Theology for Souther Africa, 31.
3
Frank E. Gaebelein, Colossinas, The Expositors
Bible Commentary vol. 2. (Grand Rapids, MI: Zondervan
Publishing House, 1978), 167.
4
Gaebelein, 167.
5
Ibid.
XXXIII
eljama, a drugi - ekstremnom asketizmu, kanjavajui svoje telo. Obe ove
tendencije se mogu nai u Koloanima poslanici u 2:20 i u 3:5.1
Iako je gnosticizam, kako u ranoj tako i u zrelijoj fazi, pokazao odliku
visokog stepena prilagoavanja ostalim religioznim sistemima, ne postoji nikakav
pouzdan istorijski izvor koji potvruje da je
jevrejski obiaj obrezivanja (2:11), kao i potovanja praznika i svetih dana
jevrejskog kalendara (2:16), bio rairen u paganskom idejnom svetu.2
1
2
Ibid.
Gaebelein, 166.
DODATAK D
ABBAT U STAROM ZAVETU
2 Mojsijeva
Stih
uvati
Odreeni
lan
Dan
Svet
Moje
Ciklus
+ Kontekst
16:23
16:25
16:26
16:29
20:8
X
X
20:10
X
20:11
31:13
31:14
X
X
X
X
Stih 12
31:15
31:15
31:16
X
Stih 17
31:16
X
Stih 17
35:2
35:3
3 Mojsijeva
Stih
uvati
Odreeni
lan
Dan
Svet
Moje
Ciklus
+ Kontekst
19:3
19:30
23:3
23:3
XXXIV
XXXV
23:11
Izdvaja
Pedesetnicu
23:15
Izdvaja
Pedesetnicu
23:16
Izdvaja
Pedesetnicu
23:38
24:8
24:8
26:2
Sainjava lanac
4 Mojsijeva
Stih
uvati
Odreeni
lan
Dan
15:32
28:9
Svet
Moje
Ciklus
+ Kontekst
28:10
28:10
Ciklus
+ Kontekst
5 Mojsijeva
Stih
5:12
uvati
Odreeni
lan
Dan
Svet
Moje
5:14
X
5:15
2 Carevima
Stih
uvati
Odreeni
lan
Dan
4:23
11:5
Subotnje dunosti
11:7
Subotnje dunosti
11:9
Subotnje dunosti
11:9
Subotnje dunosti
16:18
Subotnja streha
1 Dnevnika
Svet
Moje
Ciklus
+ Kontekst
XXXVI
Stih
uvati
Odreeni
lan
Dan
Svet
Moje
Ciklus
+ Kontekst
9:32
Hleb za subotu
9:32
Hleb za subotu
23:31
Subotnje rtve
2 Dnevnika
Stih
uvati
Odreeni
lan
Dan
Svet
Moje
Ciklus
+ Kontekst
2:4
Subotnje rtve
8:13
Subotnje rtve
23:4
Subotnje
dunosti
23:8
Subotnje
dunosti
23:8
Subotnje
dunosti
31:3
Subotnje rtve
Nemija
Stih
uvati
Odreeni
lan
Dan
Svet
Moje
9:14
Ciklus
+ Kontekst
X
10:31
10:31
10:33
Subotnje rtve
13:15
13:15
13:16
13:17
13:18
13:19
13:19
13:19
13:21
13:22
X
X
Stih 15
X
X
Stih 19
X
Stih 22
X
Psalmi
XXXVII
Stih
uvati
92
naslov
Odreeni
lan
Dan
Svet
Moje
Ciklus
+ Kontekst
Moje
Cyclic
+ Kontekst
Isaija
Stih
uvati
56:2
56:4
56:6
Odreeni
lan
Dan
Svet
X
Stih 1
X
X
X
58:13
58:13
66:23
66:23
Ciklus
+ Kontekst
Jeremija
Stih
uvati
Odreeni
lan
Dan
Svet
17:21
17:22
17:22
17:24
17:24
17:27
17:27
Moje
X
X
Pla Jeremijin
Stih
uvati
Odreeni
lan
Dan
Svet
Moje
Ciklus
2:6
+ Kontekst
Njegovi
praznici
= Njegove
subote
Jezekilja
Stih
20:12
uvati
Odreeni
lan
Dan
Svet
Moje
X
Ciklus
+ Kontekst
X
XXXVIII
20:13
X
Stih 12
20:16
X
Stih 12
20:21
X
Stih 20
20:24
X
Stih 26
22:8
X
Stih 12
22:26
X
Stih 23
X
Stih 36
X
Stih 27
20:20
23:38
X
X
44:24
45:17
Subotnje rtve
46:1
46:3
46:4
46:12
X
X
Amos
Stih
8:5
uvati
Odreeni
lan
X
Dan
Svet
Moje
Ciklus
+ Kontekst
Subotnje
naredbe
DODATAK E
TABELARNI PREGLED STAROZAVETNIH STIHOVA

GDE SE ABBAT NE INTERPRETIRA
KAO SEDMINA SUBOTA
Stih
Muite
Sedmice
Zemljine
Njene,
Vae
+ Kontekst
Svoje
3 Mojsijeva
ceremonijalna
subota: Dan
16:31
oienja
gr. =
23:15
sedam nedelja =
Pedesetnica
Ceremonijalna
subota: Dan
23:32
oienja
X
ceremonijalna
subota: Dan
23:32
oienja
25:2
subotnja godina
25:4
subotnja godina
25:4
subotnja godina
subotnja godina
25:6
X
gr. = odmor
25:8
sedam nedelja
godinje: 49. godina
XXXIX
XL
Gr. = nedelje
25:8
Sedam nedelja
godinje: 49 godina
26:34
subotnja godina
26:34
subotnja godina
X
26:35
subotnja godina
26:43
subotnja godina
2 Dnevnika
subotnja godina
36:21
X
ceremonijalne
subote:
Isa 1:14:
Isaija 1:13
vae md
= paralelizam
X
Osija 2:11
ceremonijalne
subote:
Praznik truba i Dan
oienja
DODATAK F
PREVOENJE JEVREJSKOG IZRAZA ABBAT ABBATON

U SEPTUAGINTI
stih
2 Moj
16:23
Jevrejski (Masoretski tekst)
Grki (Septuaginta)

hw"hyl; vd,qotB;v; !AtB'v;
subota
za/ka Jahvi / svet / subota /
31:15
odmor
sveti ka/za Gospoda
subotnja (odmor)
hw"hyl;
vd,qo !AtB'v; tBv;

subota
odmor
sveti ka
Gospodu
za/ka Jahvi sveti odmor (subotnja) subota
35:2
hw"hyl
za/ka Jahvi
3 Moj
16:31
tB;v ;
vd,qo
subotnja (odmor) subota
~k,l' ayhi
tB;v
za/ka
vama
ka Gospodu
sveta
subota
odmor
Gospodu
!AtB'v;
subota
subotnja
subotnja
odmor
ovo e biti vama
subota

subota
sveti
odmor
sabor
Gospodu
sveti / skup (sabor) subotnja subota
~k,l' aWh
tB;v
za/ka vama
sveti
hw"hyl vd,qo-ar'q.m
AtB'v; tB;v; i
23:3
23:32
!AtB'v;
to
!AtB'v;
subota
subotnja
subota
XLI
subotnja
bie
vama
25:4
#r,a'l' hy<h.yI !AtB'v;

tB;v;
ka zemlji
bie
subotnja
subota
XLII

subota
odmor
bie
ka zemlji
DODATAK G
SABBATA U NOVOM ZAVETU
Mnoina (sabbata)
Stih
Jednina (sabbaton)
prevod
sabbasin
sabbata
sabbatwn
sabbatou
sabbatw
sabbaton
Nedelja/
Subota/
dat.
akuz.
gen.
gen.
dat.
akuz.
Sedmica
Subote
Matej
12:1
12:2
12:5
X
X
X
X
12:5
12:8
12:10
12:11
12:12
24:20
28:1
28:1
X
X
X
Marko
1:21
2:23
2:24
2:27
2:27
2:28
3:2
3:4
6:2
15:42
16:1
16:2
16:9
Luka
4:16
4:31
X
X
X
X
X
X
XLII
XLIII
6:1
6:2
6:5
6:6
6:7
6:9
13:10
13:14
13:14
13:15
13:16
14:1
14:3
14:5
18:12
X
X
23:54
23:56
24:1
Jovan
5:9
5:10
5:16
5:18
7:22
7:23
7:23
9:14
9:16
19:31
19:31
20:1
20:19
X
X
Dela
1:12
13:14
13:27
13:42
13:44
15:21
16:13
17:2
X
X
X
X
XLIV
18:4
20:7
X
X
1 Kor
16:2
Kol
2:16
11
9
(3x -jednina;
6x - mnoina)
60
(40x jednina;
19x mnoina)
Ukupno
13
69x
13
16
14
DODATAK H
TABELARNI PRIKAZ STAROZAVETNE

UPOTREBE TRIJADE
STIH
DNEVNI
SEDMINI
MESENI
na praznike svoje
4 Moj 29:39; 28:2.
uvee i ujutro
4 Moj
28:1-29:40.
Septuaginta
1 Dn
23:29-31.
GODINJI
4 Moj 28:4.8.
svake subote
svaki dan,
bez prestanka
4 Moj 28:10.
u poetak meseca
svojih
4 Moj 28:11.
4 Moj 28:3.
Praznik senica u
4 Moj 29:12. i
Praznik beskvasnih
hlebova u
4 Moj 28:17.
u subote
na mladine
i praznike
i u subote
i na mladine
i na praznike
uvee i
ujutro
Septuaginta
1 Dn 23:30.
2 Dn 2:4
jutrom i
Septuaginta
veerom
2 Dn
8:12-13
dan na dan
i na mladine
i na praznike
(3 x godinje)
u subote
na mladine
Septuaginta
i na praznike
Nem 10:33
za subote
za mladine
i za praznike
u subote
Septuaginta
2 Dn 31:3
jutrom i veerom
svagdanji
Septuaginta
Jez 45:13-17
XLV
XLVI
DNEVNI
Hodoasniki
MESENI
dnevni prinos
od penice i ulja
u 45:13.14.
na hodoasnike
praznike (Praznik
beskvasnih hlebova,
Praznik senica i
Pedesetnica)
na mladine
(4 Moj 28:5.6)
SEDMINI
GODINJI
i u subote
o svim
svetkovinama
Jez 46:1-15
sedm.
meseni
sedmini
meseni
sedm.
meseni
god.
Hodoas-niki
god.
svetkovine
subote
mladine
subote
mladine
subotom
mladine
praz.
Praznici
stih 1
stih 1
stih 3
stih 3
stih 4
stih 6
stih 9
stih 11
stih 11
dnevni
Svagdanja
stih 15
DODATAK I
TABELARNI PRIKAZ NOVOZAVETNE
UPOTREBE REI HEORTE
Stih
Mat
26:5
27:15
Mk
14:2
15:6
Lk
2:41
Fraza
Kontekst
Znaenje
Mat 26:17 = Praznik presnih hlebova i

Pasha, izriito spomenuti
Pasha/Praznik beskvasnih
hlebova
Bez lana; ali vidi

Lk 23:17:
Paralelni odlomci pokazuju da se javlja
u ranim izvorima.
Vidi komentar Mat 26:5
hlebova
Mark 14:1 = Pasha i Praznik presnih

hlebova izriito spomenuti
hlebova
Bez lana; ali vidi

Lk 23:17:
Paralelni odlomci pokazuju da se javlja
u ranim izvorima
Vidi komentar Mk 14:2
hlebova
dosl. Praznik Pashe
hlebova
Lk 2:41 specifizira Pasha
hlebova
dosl. Praznik presnih hlebova
hlebova
2:42
j j
22:1
23:17
Bez lana; ali zapazi:

Rana dela spominju:
Koptski; 3. i 4. vek
Euzebije (339 g.n.e)
Vidi komentar na Lk 22:1
hlebova
Jn 2:23
dosl. na Pashu, tokom praznika
hlebova
4:45
Vidi Jn 2:23-25
hlebova
4:45
Vidi Jn 2:23-25
hlebova
5:1
[]
Bez lana. Ali zapazi:

Viz: []
(Sinaitikus: 4. vek)
(Origen (254. g.n.e)
Praznik pedesetnice
6:4
doslovno Pasha, praznik
XLVII
Pasha/Praznik beskvasnih hlebova
XLVIII
7:2
doslovno Praznik jevrejski, Praznik

sjenica
Praznik sjenica
7:8
Vidi komentar na Jn 7:2
Praznik sjenica
7:8
Praznik sjenica
7:10
Praznik sjenica
7:11
Praznik sjenica
7:14
j j
Praznik sjenica
7:37
j j
Praznik sjenica
11:56
Jn 11:55 spominje Pashu
12:12
Jn 12:1 spominje direktno Pashu
12:20
Jn 12:1 spominje direktno Pashu
13:1
j j
dosl. Praznik Pashe
13:29
Vidi Jn 13:1

Pavle govori. On je eleo da dospe
do Jerusalima za sezonu praznika
pre nego to je more postalo
nepreplovljivo u zimu. Prema tome,
ovo se najverovatnije odnosi na
Pashu
Dela
18:21
DODATAK J
PRIMERI OBRNUTOG PARALELIZMA U OSIJI

I KOLOANIMA POSLANICI
Postoje razliiti primeri obnutog paralelizma u Osijinoj knjizi i u Koloanima

poslanici. Prvi primer se moe nai u Osiji 2:18:
A. i tada u ja uiniti zavet sa njima = opta (zavetna) izjava

B. sa zverima poljskim = aluzija na esti dan stvaranja
C. sa pticama nebeskim = aluzija na peti dan stvaranja
B'. i sa bubinama zamaljskim = aluzija na esti dan stvaranja
A'. ...i ja u uiniti da lee bez straha = opta izjava (obeanja)
Obrnuti paralelizam je oigledan i u Osiji 12:13:

A. i prorokom izvede Gospod
B. Izrailja iz Misira
A. i prorokom uva ga
Novozavetni skolar, Ekhardt Muler, u svojoj skoranjoj studiji pokuava da

prikae lepotu i jednostavnost literarne strukture hristoloke himne u Koloanima
XLIX
L
1:15-20 (ova struktura je oblikovana na osnovu semitske stilske figure obrnutog
paralelizma):1
A On je
{ oblije nevidljivog Boga,

{ prvorodjeni pre svakog stvorenja
Jer u Njemu je sve sazdano . . .

sve stvari su stvorene kroz Njega i za Njega.
____________________________________________
I On je pre svega,
C
i u Njemu je sve
I On je glava telu crkve;
____________________________________________
On je
{ poetak
{ prvorodjeni iz mrtvih . . .
Jer u Njemu je Oeva volja bila da boravi sv punina,

i kroz Njega pomiri sve sa sobom . . .
Literarna struktura je klju za pravilno razumevanje termina prototokos.

Jasno je da se on ne odnosi na doslovno rodjenje Isusa od strane Marije, niti da
ukazuje da je On Boja nia emanacija ili stvorenje. Prototokos ukazuje na
Hristovu uzvienu poziciju Cara i vrhovnog Vladara kosmosa.2
Literarna struktura moe, prema tome, pomoi da se tanije odredi
znaenje nekog termina. Kao to je forma ovog odlomka bila neizbena u boljem
razumevanju sadraja teksta u Kol 1, tako je sasvim prirodno zakljuiti da e literarna
struktura u Kol 2:16 biti klju za razumevanje nejasnih termina.
Ekkehardt Mueller, Focus on Scripture: The Firstborn

(Col 1:15), Reflections: A BRI Newsletter, (Oktobar 2005), 7.
2
Mueller, 7.
LI
Ono to je znaajno primetiti je da peti stih nakon Kol 2:16, sadri jednostavan i
kratak primer obrnutog paralelizma (Kol 2:21):
ne dohvati se
B ne okusi
ne opipaj
Ovaj obrnuti paralelizam se kree od ula dodira, preko ula ukusa, ponovo do
ula dodira.3
Svi ovi primeri obrnutog paralelizma u Osiji i Koloanima poslanici pokazuju
da postoji velika mogunost da je apostol Pavle koristio istu semitsku stilsku figuru u
organizaciji redosleda razliitih elemenata trijade u Kol 2:16.
O'Brien, 150.

Kolosanima 2 16 Lazic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kolosanima 2 16 Lazic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Teoloki Fakultet

PRIRODA PAVLOVOG UPOZORENJA U KOLOANIMA 2:16

Rad Prezentovan u Cilju

Seventh-day Adventist Bible Commentary

The New International Dictionary of New Testament Theology

Journal of the Adventist Theological Society

Theological Dictionary of the New Testament

OSNOVNA TUMAENJA KOLOANIMA 2:16

EGZEGETSKO RAZREENJE PITANJA SUBOTE

EGZEGETSKO RAZREENJE PROBLEMA PITANJA SUBOTE

Smernice za dalje istraivanje prirode

DODATAK A: TRADICIONALNO ISTORIJSKO TUMAENJE

DODATAK B: ALTERNATIVNI ADVENTISTIKI PRISTUPI

DODATAK E: TABELARNI PREGLED STAROZAVETNIH STIHOVA

U poslednjim decenijama se meu savremenim teolozima primeuje rastue

Koloanima 2:16 kao Ahilova

Angel Manuel Rodriguez, The Biblical Sabbath: The

Seventh-day Adventists Believe, 2 izd. (Washington, DC:

Walter R. Martin, The Truth About Seventh-day Adventism

Pavlove rei upozorenja u Koloanima 2:16 bile su predmet ozbiljnih teolokih

Za detaljniji uvid u tumaenje koje je preovladavalo kroz

Tradicionalni adventistiki stav

Take 3, 4, 5 i 6 predstavljaju alternativne

ispunjeno Hristovom smru na krstu je ceremonijalni, a ne moralni zakon. Uloga i priroda

(4) Praznici se odnose na razliite godinje Svete dane kao to su Pasha,

1 Moj 2:2.3; 2 Moj 20:11.

Savremeni izazovi tradicionalnog

Vidi str. 1 i 2 u radu.

(6) Tvrdnja br. 6: Trijada (praznici, mladine, subote) u Kol 2:16 je

Bacchiocchi, Od Subote do Nedelje, 313-314.

Konstruktivni predlog za egzegetski

(2) Utvrivanje osnovne namere apostola prilikom pisanja poslanice

EGZEGETSKO RAZREENJE PITANJA SUBOTE

Gordon D. Fee, Douglass Stuart, Kako u Bibliji Proitati

Tekstualni indikatori postojanja

Colossians, Philemon, Word Biblical Commentary, ed.

Osnovni pogledi na poreklo koloanske jeresi

Intenzivnije teoloke debate meu novozavetnim skolarima

Clinton E. Arnold, The Colossian Syncretism: The

Gerald F. Hawthorne, The Colossian Syncretism: The

Elementi koloanske jeresi

Temelji lane nauke

Bacchiocchi, Od Subote do Nedelje, 299.

The Expositors Bible Commentary, 11:197.

Anchor Bible Dictionary, 1:248-253.

(Murray J. Harris, Colossians and Philemon [Grand Rapids, MI:

H. Wayne House, Heresies in the Colossian Church,

The Expositors Bible Commentary, 11:206.

Pavlova reakcija na koloanski

House, The Doctrine of Christ in Colossians,

Word Biblical Commentary, 44:45.

House, The Doctrine of Christ in Colossians, 184.

Hristos i novo stvaranje u Kol 2:18-20

House, The Doctrine of Christ in Colossians, 184.

House, The Doctrine of Christ in Colossians, 184.

Punina boanskog oprotenja

The Expositors Bible Commentary, 11:200.

E. Lohse, TDNT, 9:424.

H. H. Esser, Command, Order, NIDNTT, 1:330-331.

Bacchiocchi, The Sabbath Under Crossfire, 213.244.

EGZEGETSKO RAZREENJE PITANJA SUBOTE

Ono to se za sada na osnovu prethodnog istraivanja moe tvrditi je injenica

Najverovatnije ova poslednja alternativa ne dolazi u