Atinska drava

Nastanak atinske drave i njen

drutveni poredak
Atina je bila najmoniji jonski polis, nastala na
poluostrvu Atici
U najstarijem periodu bila je podeljena na vie
manjih nezavisnih zajednica
Te zajednice su se vremenom ujedinile u
jedinstvenu atinsku drav
Taj proces naziva se sinoikizam, on nije bio delo
jednog oveka, ve proces koji je trajao nekoliko
vekova
Grci su sinoikizam pripisivali Tezeju, mitskom
kralju Atine (12.vek p.n.e.)

 Po drutvenom poretku, Atina se nije razlikovala od

ostalih grkih polisa
Stanovnitvo se delilo na aristokratiju i obian narod
(demos)
Atinjani su aristokrate nazivali eupatridima, to u prevodu
znai rodjeni od plemenitih oeva
Njihovi rodovi su poreklo izvodili od mitskih heroja i
bogova
Demos su inili seljaci, trgovci i zanatlije; u brdovitoj Atici
nije bilo mnogo obradivog zemljita, zato su se mnogi
bavili zanatstvom i trgovinom
U Atini su, pored atinskih gradjana, iveli i mnogobrojni
stranci, meteci

Dravno uredjenje Atine

Atinom su u najstarije vreme vladali kraljevi, tj.basileusi;
vremenom je njihova mo slabila a jaala mo eupatrida,
koji su na kraju ukinuli monarhiju
Iz redova eupatrida, umesto kraljeva, birano je 9
arhonata, njihova vlast je u poetku bila doivotna, zatim
je ograniena na 10 godina, a od poetka 7.veka p.n.e.
na godinu dana
Arhonti su atinskom dravom upravljali zajedno sa
areopagom, veem koje je ime dobilo po brdu
posveenom bogu Aresu
U areopag su ulazili nekadanji arhonti, a lanstvo je bilo
doivotno

 U Atini je postojala i Narodna skuptina, koja se

u Atini nazivala eklesija, u njoj su zasedali svi
atinski gradjani
U Atini se od najstarijih vremena sudilo po
obiajnom pravu
Prve pisane zakone doneo je zakonodavac
Drakon, 621.god. p.n.e.
Ti zakoni su bili veoma strogi, smrtna kazna je
bila predvidjena i za najmanje prestupe,
verovalo se da su ti zakoni bili pisani krvlju a ne
mastilom

Solonove reforme
Pripadnici atinskog demosa bili su
nezadovoljni svojim poloajem u dravi
Bogate zanatlije i trgovci imali su
ekonomsku mo, i eleli su da se
izjednae u pravima sa eupatridima
Poetak promene dravnog uredjenja i
stvaranja demokratskog poretka vezan je
za Solonove reforme

 Solon je 594.god. p.n.e. izabran za

arhonta sa specijalnim ovlaenjima
On je najpre ukinuo duniko ropstvo
Svo stanovnitvo Atine podelio je na etiri
klase, prema godinjim prihodima
Svaka od etiri klase imala je odredjena
politika prava
Arhonti su mogli biti birani samo iz redova
najbogatijih (prve dve klase)

 Gradjani prve tri klase su mogli da

uestvuju u Veu 400
Vee 400 je osnovao Solon, ono je
pripremalo sva pitanja pre iznoenja pred
Narodnu skuptinu
Pripadnici etvrtog, najsiromanijeg
razreda, mogli su samo da uestvuju u
radu Narodne skuptine

 Solon (640558.p.n.e.)
Bio je jedan od 7
mudraca antikog
sveta

 Ovakvom podelom stanovnitva, Solon je

drastino umanjio mo eupatrida u
politikom ivotu, sada su u vodjenju
drave uestvovali i bogati trgovci i
zanatlije

Pizistratova tiranija
Tiranija je poseban oblik dravnog
uredjenja, u kome se vlast nalazi u
rukama jednog oveka
Re tiranija u antikom svetu nije nuno
imala negativno znaenje kao danas
Tiranija je u Atini uspostavljena sredinom
6.veka p.n.e., kao rezultat politikih borbi
nakon Solonovih reformi

 Tiraniju u Atini uspostavio je Pizistrat

Period njegove vladavine zapamen je
kao doba blagostanja i napretka, vladao je
umereno, potujui zakone
Posebno je vodio rauna o interesima
seljaka i siromanih, zahvaljujui kojima je
i doao na vlast
U vreme Pizistratove vladavine zapisani
su Homerovi epovi Ilijada i Odiseja

 Pizistrata su nasledili njegovi sinovi, koji

su vladali surovo, tako da je tiranija
postala nepopularna i konano ukinuta
krajem 6.veka p.n.e.

Klistenovo zakonodavstvo
Nakon ukidanja tiranije, Atinu su ponovo
zahvatile politike borbe, okonane 508.god.
p.n.e. kada je nove reforme sproveo Klisten
Klisten je podelio Atinu na 10 teritorijalnih fila
(optina), tako da je svaka od njih imala jedan
deo grada, jedan deo priobalnog dela i jedan
deo unutranjosti
Svaka Klistenova fila davala je po 50
predstavnika u Vee 500, osnovano umesto
Vea 400

 Klistenu se pripisuje i uvodjenje

ostrakizma, ili asnog progonstva, tj.
proterivanje protivnika demokratije iz Atine
na 10 godina, bez gubitka imovine i
gradjanskih prava
Uveden je da bi se spreilo ponovno
uvodjenje tiranije, ali je ubrzo postalo
sredstvo obrauna sa politikim
protivnicima