- 9 i 10 as EVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATA

U toku sprovoenja korektivnih vebi vrlo esto je potrebno na poetku, kao i na

kraju sprovoenja programa vebi izviti evaluaciju funkcija lokomornog aparata. Ova
evaluacija se ostvaruje merenjem i praenjem tri osnovna pokazatelja na osnovu kojih se
dobija uvid u postignut efekat vebi. To su:
merenje pokretljivosti zglobova;
merenje obima i
merenje snage miia.
MERENJE POKRETLJIVOSTI ZGLOBOVA
Utvrivanje obima pokretljivosti zglobova tela ima veliki znaaj u evaluaciji
funkcije pokreta. Merenje pokretljivosti zglobova se vri pomou uglomera, a izmerena
vrednost se izraava u stepenima. Pokretljivost moe da bude aktivna i pasivna. Pasivna
pokretljivost je uglavnom neto vea od aktivne. Inae, pokretljivost zavisi od anatomske
grae zglobova, elastinosti periartikularnog i intraartikularnog tkiva, pola, uzrasta,
treniranosti, naslea.
Merenje se izvodi tako to se uglomer postavlja direktno na segment pratei
njegovu uzdunu osovinu. Pre merenja za svaki zglob potrebno je odrediti njegov nulti
poloaj ili tzv. neutralni poloaj, koji je za svaki zglob odreen. Neutralni poloaj
podrazumeva tzv. anatomski poloaj tela ili uspravan stav sa opruenim rukama,
uvuenim trbuhom, paralelno postavljenim donjim ekstremitetima i stopalima i pogledom
pravo (Frankfurtska ravan paralelna sa podlogom). Na taj nain se dobijaju sledei
neutralni poloaji:
za zglob ake: opruena aka u pravcu osovine podlaktice;
za lakat: nadlaktica i podlaktica u jednom pravcu;
za rame: nadlaktica je pored tela sa podlakticom u supinaciji;
za podlakticu: vertikalan oslonac na podlogu spoljanjom ivicom dlana
(vertikalno usmeren palac);
za koleno i kuk: donji ekstremitet u pravcu osovine tela;
za stopalo: poloaj stopala pod uglom od 90 stepeni u odnosu na potkolenicu; i
za kimu: uspravan stav.
Klasini uglomer-sastoji se od krune ili polukrune skale i dva kraka. Jedan krak
je fiksiran i oznaava poetni poloaj. Na sredini tog kraka nalazi se centar skale,
odnosno uglomer. Pokretni krak uglomera privren je osovinom za centar krune,
odnosno polukrune osovine.
Centar uglomera se postavi nad osovinu zgloba, a kraci se postave du osovina
segmenta. Nepokretan krak se prisloni du osovine fiksiranog dela tela, a pokretni krak
du pokretnog dela tela koji se kree. Pomeranjem pokretnog kraka u odnosu na
nepokretan krak oitava se amplituda pokreta merenog zgloba u segmentima. Merenje se
vri tako to se meri preeni put od nultog poloaja do odreenog broja stepeni, a
vrednost se direktno oitava.
Pored klasinog uglomera, merenje obima pokretljivosti zglobova se vri i tzv.
gravitacionim uglomerom (goniomerom).

- 9 i 10 as MERENJE OBIMA EKSTREMITETA

Kod raznih patolokih stanja kao i kod miinog inaktiviteta dolazi do atrofije
skeletnih miia, te se merenje obima ekstremiteta u podruju odgovarajuih miia
utvruje veliina miine mase i stepen atrofije. Merenje se obavlja centimetarskom
pantljikom, a u cilju dobijanja tanih podataka potrebno je:
merenje obaviti na eljenom mestu oznaenom markiranom takom;
kontrolu merenja uvek obaviti na istom mestu;
za merenje upotrebljavati uvek neistegnutu centimetarsku pantljiku;
obim miia meriti u njihovom olabavljenom stanju;
merenje obaviti na istoj sobnoj temperaturi.
Na osnovu dobijenih podataka ne moe sa sigurnou zakljuiti kolika je veliina
miine mase, jer se moe raditi i o drugim propratnim lokalnim promenama u tkivu
(otoci), koji mogu kamuflirati stvarno umanjen obim miia.
MERENJE MIINE SNAGE MANUELNOM METODOM
Po pravilu porast obima miine mase prati i porast miine snage, tj. to je
popreni presek miia vei, to je i njegova miina snaga vea. Iz tog razloga javlja se
potreba za utvrivanje funkcionalne sposobnosti miia merenjem njegove snage, bez
obzira na njegov obim.
Miina snaga se moe utvrditi na vie naina i pomou raznih dinamometrijskih i
ergometrijskih aparat. Meutim, manuelna metoda procene miine snage je praktina
metoda koja u svakodnevnim uslovima zadovoljava, a u svom postupku ne zahteva
nikakvu posebnu opremu. Izvodljiva je u svim uslovima. Rezultati dobijeni ovom
metodom nisu precizni, dosta su orijentacioni, ali su zadovoljavajui. Metodu su uveli
ameriki autori (1912. godine Lowett). Za pravilnim merenjem miine snage ovim
metodom neophodno je poznavanje anatomskih i funkcionalnih karakterstika miia koji
se ispituju i pojedinih miinih grupa. Potrebno je poznavanje pripoja miia i funkciju, a
pomogunosti i inervaciju. Od vanosti je i postavljanje odgovarajuih ekstremiteta u
pravilan poloaj pri tehnici merenja.
Ocenjivanje miine snage oznaava se ocenama od 0 do 5 prema sledeim
kriterijumima:
Ocena nula (0)-oznaava da nema nikakvih merljivih kontrakcija i predstavlja potpuni
gubitak miine snage (0%). Ispitanik ne samo da nije u stanju da izvri pokret, ve se i
palpacijom ne osea nikakva napetost u miiu.
Ocena jedan (1)-miina kontrakcija postoji u tragu to je mogue vizuelno ustanoviti ili
opipavanjem miia koji se napinje ili opipavanjem pripoja tetive. Sauvano je 10%
miine snage.
Ocena dva (2)-efektivna kontrakcija miia koja je u stanju izvriti pokret mogua je
samo pod uslovima da se izbegne delovanje sile zemljine tee, postie se pokretom
suspenzije u vodenoj sredini, na kosoj ravni ili uz pomo drugog lica (potpomognut
pokret). Sauvano je 25% miine snage.
Ocena tri (3)-snagom kontrakcije mii je u stanju da savlada delovanje sile zemljine
tee, pokree segment bez dodatnog optereenja. Ako su u pitanju laki segmenti moe se
dati mali dodatni otpor. Sauvano je 50% miine snage.

- 9 i 10 as Ocena etiri (4)-snagom kontrakcije mii uspeva da pokree segment tela uz umeren
dodatni otpor optereenjem. Snaga miia ouvana 75%.
Ocena pet (5)-miina snaga je tolika da je mogue savladati i jai dodatni otpor protiv
pokreta. Sauvano je 100% miine snage.
S obzirom da je manuelna metoda ispitivanja miine snage vezana za
individualno uee strunog lica potrebno je da kontrolno merenje obavi ista osoba i po
mogustvu u istim temperaturnim uslovima. Nema ogranienja u testiranju, tako da se
ona mogu obavljati svaki dan, svaki drugi ili trei dan, odnosno sedmino ili meseno.
Ovakvom ocenom miine snage ne moe se pouzdano dobiti podatak da li je
eventualna redukcija miine snage proizala na osnovu oteenja miia ili na bazi
pomeranja nervnog impulsa koji stie u mii. Iz tog razloga potrebno je uraditi i
dopunska ispitivanja miine snage putem elektrodijagnostike (nije u domenu rada
profesora fizikog vaspitanja).
DRANJE TELA
Korektivna gimnastika, ima zadatak da u okviru programa rehabilitacije,
primenom pokreta kao osnovnog sredstva utie na prevenciju i korekciju deformiteta
lokomotornog aparata, kao i otklanjanje nekih posledica oboljenja iz podruja
traumatologije i ortopedije.
U cilju leenja telesnih deformitet, kao osnovni uslov za uspean efekat
primenjenih vebi, potrebno je poznavanje fiziolokih odlika i oblika (normalan izgled)
pojedinih delova tela i njihov meusobni odnos i funkcije. Na osnovu toga e se kasnije
lako uoiti sva odstupanja, kao i praenje da li se postojee patoloko stanje primenom
vebi korigovalo i pribliilo normalnom fiziolokom stanju.
Pored poznavanja fiziolokih odlika pojedinih delova tela, potrebno je barem u
osnovi, poznavanje odreenih patofiziolokih karakteristika kod pojedinih derformiteta sa
ciljem to adekvatnije i usmerenije primene korektivnih vebi.
Korektivna gimnastika ima naroito znaajnu ulogu u problemu loeg dranja tela, a
da bi se stvar sagledala u celini potrebno je analizirati neke osnovne pojmove.
Pojam dranja tela. To je bioloka karakteristika ljudskog organizma stvarana kroz
evoluciju, a podrazumeva statiko i dinamiko ponaanje tela u prostoru i njegov
meusobni odnos sa okolinom.
U odravanju normalnog uspravnog stava uestvuju aktivni i pasivni tenzori aparata za
kretanja koji se suprotstavljaju stalnom i razliitom uticaju sile zemljine tee i uticaju
drugih egzogenih mehanikih faktora. Aktivne tenzore ine miii, dok ligamenti i
kotano-zglobni sistem predstavlja pasivne tenzore.
Za odravanje pravilnog dranja tela. tj.pravilne (dobre) posture, ova dva sistema moraju
biti u meusobnom balansu, odnosno ravnotei. Pomenuti balans je znaajan za
odravanje normalnih fiziolokih krivina kimenog stuba, to se postie fukcijom miia
sa prednje, bone i zadnje strane tela. Za pravilno dranje tela posebno su znaajni miii
dorzalne strane koji se suprotstavljaju dejstvu spoljanjih i unutranjih sila. Od spoljnih,
poseban utivaj ima sila zemljine tee i dodatni teret, a unutranju predstavlja dejstvo

- 9 i 10 as miia prednje strane trupa koji indirektno utiu na kimeni stub preko svojih pripoja na
rebrima i karlinom pojasu.
Pravilno dranje tela (izgled). Pod pravilnim dranjem podrazumeva se navika
neusiljenog uspravnog stava ili stava pri hodanju. Pri pravilnom dranju profil trupa
formira prirodnu fizioloku krivinu kimenog stuba sa umerenom vratnom lordozom,
grudnom kifozom i lumbalnom lordozom. U klinikom izgledu to je odgovarajui poloaj
glave sa pogledom pravo, lagana povuenost ramena unazad, grudni ko ja lako istaknut
prema napred, a ruke opruene pored tela, stomak je uvuen, kolena opruena a karlica
zavaljena u nagib od 60 stepeni. Ukoliko se visak spusti od sredine potiljane kosti i
prelazi preko istaknutog dela grudnog dela kiemnog stuba do trine kosti fizioloko
rastojanje u vratnom delu kimenog stuba iznosi oko 3 cm, a u lumbalnom oko 4 cm.
Ukoliko se posmatra sa bone strane, zamiljena vertikalna linija ide od sredine temena
preko une koljke i sredine ramena, zatim na zglob kuka i patelu, padajui neto ispred
(3-4 cm) skonog zgloba.
Loe dranje tela (insuffitientio, disregulatio posturalis) pojam. Sve to odstupa
od prethodno navedenih fiziolokih normi u dranju tela, spada u tzv.loe dranje tela sa
svim varijantama, od jedva uoljive do jasno vidljivih. Prema tome, loe dranje tela je
klinika manifestacija odstupanja od eme pravilnog dranja koje treba da ima bioloko
pravilno graen ovek, bez obzira da li je ono uslovljeno funkcionalnim ili strukturalnim
promenama.
U svakodnevno govoru pod loim dranjem tele podrazumevaju se samo funkcionalna
odstupanja, bez promena na kotanim strukturama. Meutim bitno je napomenuti, da se
pod loim dranjem tela podrazumeva dranje, koje nastalo, kako zbog funkcionalnih
promena (najee trenutna stanja), tako i zbog strukturalnih promena tkiva (najee
definitivna).
Uzroci loeg dranja tela. Faktori koji mogu, bilo pojedinano ili udrueno, dovesti do
loeg dranja su: unutranji i spoljanji.
U unutranje faktore ubrajaju se:
stanje skeleta, muskulature i koe,
neuroloki status,
senzorne funkcije,
psihika stanja, i
opte zdravstveno stanje.
Poremeaj grae skeleta iz bilo kog razloga najee dovodi do loeg dranja tela.
Oboljenje miia, te oiljci u muskulaturi nakon povreda, ili nakoi nakon teih
opekotina (keloidi), takoe mogu uticati na dranje tela.
Poremeaj inervacije, tj.prekid motornih impulsa koji idu putem perifernih ivaca,
oslabljuje miie, pa se javlja delimina oduzetost (paresis) ili potpuna oduzetost
(paralysis). Poseban uticaj na dranje tela ima poremeaj dubokog senzibiliteta, koji daje
informacije o poloaju tela (preko receptora zglobova, miia, tetiva i kostiju).
Senzorne funkcije (ula vida, sluha, vestibularnog aparata) imaju znaaja uticaj na
dranje tela. Pozanato je da je stav i hod slepih potpuno izmenjen, a da gluvi (pogotovo
nagluvost na jednom uhu), imaju specifino dranje zbog orijentacije ka izvoru zvuka.
Psihika stanja, kao npr. jake depresije sa gubitkom volje za aktivnou, debilnost,
idiopatija uslovljavaju u klinikoj slici loe dranje.

- 9 i 10 as Poremeaj opteg zdravstvenog stanja (iscrpljenost, anemije, respiratorne bolesti,

kaheksija), prouzrokuju atoniju miia to se reflektuje na dranje tela.
Spoljanjih faktori koji uslovljavaju loe dranje ima ih vie, a najee su:
lo radni nametaj (kolski nametaj), to dovodi do neadekvatnog poloaja tela;
loa postelja (visoko uzglavlje, udubljeni leajevi), naroito utiu na kimeni stub;
loa odea (uske stvari, noenje tani);
profesionalna optereenja;
sportska (fizika) neaktivnost.
Kritini uzrastni periodi za nastanak loeg dranja tela. Postoje tzv.kritini
(vremenski) periodi razvoja organizma u kojima je organizam izloen posebnom
optereenju, a koji su znaajni za formiranje dranja tela. To su:
prvi kritian period - prva i druga godina ivota u kojima dolazi do intenzivnog
razvoja telesne teine i lokomotornih funkcija. U prvoj godini ivota dete prolazi
kroz fazu mirnog leanja, sedenja, puzanja i aktivnog ustajanja, a na kraju druge
godine uspostavljaju se sloene funkcije samostalnog hodan. Uspravan stav dete
je sloena funkcija kojoj prethodi itav niz propratnih promena aktivnih i pasivnih
tenzora lokomotornog aparata (posebno dorzalnih ekstenzora trupa). Proces
uspravljanja deteta ne sme biti forsirana aktivnost.
drugi kritian period sedma godina ivota, koja se poistoveu je sa polaskom
deteta u kolu i primanja novih fizikih optereenja (obaveza dueg sedenja,
pisanja domaih zadataka esto u nepravilnim poloajima, noenje tekih kolskih
torbi itd.).
trei kritian period - nastupa sa periodom puberteta (11-14. godine), kada dolazi
do intenzivnog rada polnih lezda, porasta telesne teine i vee telesne aktivnosti,
a to direktno utie na optreenje kotanog sistema.
Naravno, loe dranje tela moe nastati i u adolescentnom dobu pod uticajem raznih
spoljnih faktora koji su ranije navedeni.
Korektivne vebe profesoru fizikog vaspitanja, predstavljaju pomono sredstvo u
otklanjanju loeg dranja. Potpuni uspeh vebi zavisie od vremena kada je loe dranje
otkriveno, od stepena klinikih znakova, kao i od profesora i njegovog poznavanja
patoloko-anatomskih procesa datog deformiteta, te od adekvatnog izbora vebi i metoda
njihove primene, od praenja toka kretanja i efekta vebi merenjem i testiranjem miine
snage. Naravno, da primena korektivnih vebi ima granice, te je u nekim sluajevima
potrebna pomo ortopedske hirurgije, protetike i dr.
Za otklanjanje loeg dranja tela primenjuju se vebe: oblikovanja, ravnotee (pomou
kojih se balansira simetrija pokreta), snage, izdrljivosti i sportske aktivnosti.
Pomagala za ocenjivanje dranja tela. Za praktinu svrhu i brzu orijentaciju o dranju
tela potrebna su sledei instrumenti:
visak - za imitiranje vertikalne osovine prema kojoj treba meriti odstupanja u
dranju tela (kime ili ekstremiteta);
dermograf olovka za pisanje po koi radi lakeg obelevanja pojedinih
istaknutih taaka i lakih uoavanje nesimetrije;

- 9 i 10 as

dva lenjira ili dve palice duine 75 cm postavljaju se jedan na prednji deo
grudnog koa, a drugi za kimu (kod pravilnog dranja dobija se njihov
paralelni poloaj);
trokrilna ogledala - za sopstveno uoavanje dranja tela ispitanika u vie
projekcija;
antropometar za merenje telesne visine;
uglomer za merenje pokretljivosti zglobova;
inklinomer (ginekoloki cirkl) za merenje nagiba karlice;
libela za ocenjivanje poloaja ramena ili nivoa karlinih kostiju;
platnena centimetarska pantljika.

Za ocenjivanje dranja tela koriste se tri osnovna metoda:

inspekcija (posmatranje),
merenje, i
komparacija (uporeenje simetrinih delova).
Tanost metoda inspekcije zavisi od sposobnosti ispitivaa da uoi potrebne detalje. U
tom smislu treba obezbediti i tehnike uslove pregleda koji podrazumevaju:
odgovarajui prostor za dovoljnu udaljenost ispitivaa od ispitanika (objekat
se bolje uoava u celi kada se nalazi na izvesnoj udaljenosti, a posebno kod
uporeenja pojedinih simetrinih delova tela, njihovih osobina i dr.)
dobro osvetljenje kako bi se izbegle optike varke koje mogu nastati usled
senke, te pojedine delove uiniti nesimetrinim;
povoljni temperaturni uslovi u prostoriji u kojoj se vri ispitivanje, da telo ne
bi zboh hladnoe zauzimalo prinudan stav.
Metodom merenja treba objektivno odrediti pojedine parametre (duine ekstremiteta,
obime itd.).
Metodom komparacije simetrinih delova tela lako je uoiti odstupanja pod uslovom da
se ispitanik postavi pod pravilnu projekciju posmatranja.
Analiza parametara pravilnog dranja tela. Profesor fizikog vaspitanja treba redovno
da uoava kod uenika promene u pogledu morfolokih transformacija pojedinih delova
tela. Od njegove sposobnosti uoavanja metodom posmatranja, zavisi da li e se na
vreme registrovati odstupanje od normalnog izgleda, te na vreme poeti sa primenom
korektivnih vebi.
Parametri pravilnog dranja. Pri oceni dranja tela treba analizirati: dranje glave i
vrata, izgled grudnog koa, poloaj ramena, poloaj lopatica, izgled trbuha, izgled i
poloaj kimenog stuba, izgled gornjih ekstremiteta, izgled donjih ekstremiteta, poloaj i
izgled stopala.
Dranje glave. Pravilno dranje glave podrazumeva podugnuto elo paralelno sa
frontalnom ravni, a pravac pogleda paralelan sa horizontalnom ravni.
Dranje vrata. Normalan poloaj vrata ima fizioloku lordozu kime pri emu je
odstojanje od leno postavljenog viska oko 4 cm. Oblik vrata je cilindrian. Mogunost
bonih nagiba je po 45 stepeni, rotacija 80 stepeni, a ekstanzija 50 stepeni.

- 9 i 10 as Izgled grudnog koa. Treba posmatrati oblik (bavast, zvonast, pljosnat, pravilno
sveden, udubljen izboen prema napred ili nazad), utvrditi simetrinost polovina toraksa,
pravilnost rebarnih lukova. Posebnu panju treba posvetiti konfiguraciji rebara zadnjeg
zida toraksa, naroito u pretklonu, jer jaa obostrana izboenost ukazuje na kifozu, a
asimetrina na skoliozu sa rotacijom prljena (rebarna grba). Obavezno utvrditi
simetrinost Lorencovih trouglova (ine ih prostori izmeu unutranjih strana ruku u
priruenju i trupa).
Poloaj ramena. Promene u poloaju i izgledu ramena su u uskoj vezi sa izgledom
grudnog koa i kimenog stuba. Ramena su normalno u frontalnoj ravni, a odstupanje
postoji ako su ona postavljena napred ili nazad, ili je jedno sputeno, a drugo podignuto.
Sputanje ramena nastaje kod poremeaja statikih odnosa (kraa noga), lom kljune
kosti, paralize miia ramenog pojasa i kod loeg dranja usled navike. Poloaj ramena se
najbolje utvruje libelom.
Izgled i poloaj lopatica. Kod skapula obraa se panja na veliinu i poloaj. Normalno
se nalaze u predelu od 4-7 rebra uz manju divergenciju unutranjih rubova prema napred.
Povlaenjem prstiju pod lopatice ispitiva utvruje da li su one priljubljene ili su
odignute od grudnog koa i koliko. Uzdignutost lopatica pri predruenju ukazuje na
patoloko stanje.
Izgled trbuha. Prednji zid trbuha treba da bude u liniji prednjeg zida grudnog koa ili
neto dublje. Izboen trbuh u stojeem stavu ukazuje na deformitet kime (lordozu),
pojaanu inklinaciju karlice, poremeaj odnosa lumbalnih prljenova sa prednjim
skliznuem petog prljena preko sakruma. Trbuh u vidu tzv. abljeg trbuha esto ukazuje
na rahitis kod ispitanika.
Izgled i poloaj kimenog stuba. Kod ocene kimenog stuba obuhvata se procena:
poloaja kimenog stuba u celini,
odstupanje u sagitalnoj i frontalnoj ravni,
veliina fiziolokih krivina
meuprljenska gipkost.
Izgled gornjih ekstremiteta. Kod ocene gornjih ekstremiteta potrebno je analizirati
njihovu simetrinost, miini reljef, izgled lakatnog zgloba i stepen fizioloke gipkosti u
zglobovima.
Izgled donjih ekstremiteta. Pri posmatranju donjih ekstremiteta treba obratiti panju na
nekoliko detalja:
smer uzdune osovine donjih ekstremiteta u stojeem stavu treba da ide od
sredine prepona, preko aice kolena na stoplao u II metatarzalni prostor.
Posmatrano iz profila vertikalna linija pada od sredine kolena na taku koja se
nalazi neto ispred skonog zgloba;
odstojanje izmeu unutranjih maleolusa ne postoji ili je sasvim malo. To je
bimaleolarna distanca, merena u centimetrima (poveana kod X nogu),
duina ekstremiteta treba biti jednaka;
registrovanje ekskurzije zglobova i uporeivanje sa fiziolokim.
Merenje nagiba karlice. Fizioloki nagib karlice je 60 stepeni u odnosu na transverzalnu
ravan. Merenje se vri inklinomerom preraunato u stepene.
Poloaj i izgled stopala. S obzirom da stopalo igra veoma vanu ulogu u statistici
oveka, treba nastojati da se svi njegovi vaniji morfoloki detalji registruju. To je jedino
mogue ostvariti ukoliko se stopalo posmatra sa vie strana i to: sa zadnje, unutranja,

- 9 i 10 as spoljanje, gornje, prednje i tabanske strane, kao i utvrivanje konstitucije stopala.

Stopalo treba posmatrati sa udaljenosti od 1-2 metra.
Opti izgled stopala je u vezi sa telesnom konstitucijom, te se moe govoriti o nenom,
gracilnom, zdepastom stopalu. Veliina stopala zavisi od ostalih proporcija tela, ali to ne
mora biti pravilo.
Pregled stopala sa zadnje strane podrazumeva posmatranje Ahilovih tetiva koje se veu
za kalkaneus. Konveksitet tetive ka unutra ukazuje na deformaciju tipa planovalgusa
sa everzijom pete i teita oslonca na unutranji stranu stopala, a konkavitet tetive prema
unutra znak je varus poloaja stopala sa inverzijom pete i osloncem na spoljnu stranu
stopala.
Posmatranje stopala sa unutranje strane odnosi se na posmatranje uzdunog svoda. Kod
dece od tri godine je teko proceniti svod stopala, jer je on prekriven debelim potkonim
tkivom. Zato je objektivnije o izgledu svoda procenjivati na osnovu izgleda Ahilove
tetive.
Kod normalnog stopala svod je podloan i dnevnim promenama (uvee je svod neto nii
zbog optereenja). Iz tog razloga je sva ispitivanja najbolje sprovesti u jutarnjim
asovima.
Posmatranjem stopala sa spoljne strane uoava se kontakt mekih tkiva sa podlogom.
Pregledom gornje strane utvruje se pravac njegove osovine, kao i procena njegovog
poprenog svoda.
Posmatranjem stopala sa prednje strane posmatra se pravac prstiju, kada je mogue
uoiti postojanje eventualnog uvrtanja stopala sa asimetrinim osloncem na prste.
Posmatranje stopala odozdo pri optereenju utruje se izgled povrine oslonca. Ranije se
to utvrivalo uzimanjem plantograma, a sada se esto koristi i podoskop.
MODEL ZA OCENJIVANJE TELESNOG STATUSA I STATUSA STOPALA
Prilikom utvrivanja telesnog statusa i statusa stopala ispitanik (minimalno obuen)
zauzima leeran stav sa pogledom usmerenim napred i sa rukama oputenim pored tela.
Teina tela treba da bude podjednako rasporeena na oba stopala, koja su malo
rastavljena i paralelno postavljena.
Ispitanik, sa ovako zauzetim stavom, staje 2-3 metra ispred ispitivaa. Ispitiva sedi i
odreuje redosled posmatranja poloaja relevantnih segmenata. Rezultati (ocene) se
upisuju u kliniki list.
Posmatrani segmenti ocenjuju se ocenom:
ocena nula (0) dobar fizioloki poloaj posmatranog segmenta;
ocena jedan (1) - oznaava diskretno naruen poloaj posmatranog segmenta
(nefizioloki poloaj);
ocena dva (2) - oznaava izriito nefizioloki poloaj posmatranog segmenta.
Model za ocenjivanje telesnog statusa i statusa stopala metodom posmatranja na
osnovu klinikog lista po modelu Radisavljevi M. i Radojevi J., i to sa:
1. zadnje strane u frontalnoj ravni:
poloaj glave,
poloaj ramena,

- 9 i 10 as

2.

3.

poloaj lopatica (podignutost, udaljenost od kimenog stuba, krilaste lopatice)

trouglovi stasa,
poloaj karlice (nagib karlice),
poloaj kolena (X i O noge),
poloaj Ahilovih tetiva.
bone strane u sagitalnoj ravni:
vratna krivina (poveana / smanjena),
grudna krivina (poveana / smanjena),
slabinska krivina,
poloaj kolena,
poloaj stopala.
prednje strane u frontalnoj ravni:
grudni ko (ispupen / izdubljen).