Pripravniki rad Zamena poluvratila na Reetu 25

Opti Deo
Ogranak Kolubara
Kolubarski ugljonosni basen obuhvata veliki prostor u srednjem i donjem toku reke
Kolubare, kojom je podeljen na istoni i zapadni deo.
U istonom delu otkriveno je vie eksploatacionih polja (A, B, C, D, E, idr.).
Povrinski kop Polje D Zeoke, prostorno i po sirovinskom bogatstvu, zauzima
dominantno mesto u Kolubarskom basenu. Povrinski otkom Polje D postepeno je rastao po
fazama razvoja od 4,8 mil. tona godinje, do 15 mil., odnosno 18,8 mil. tona u ovom trenutku.
Kolubarski ugljeni basen, najvei proizvodja lignita u Srbiji, nalazi se na 60-ak kilometara
jugozapadno od Beograda. Basen Kolubara se prostire na oko 600 km. Rudarski basen
Kolubara nalazi se u sastavu Elektroprivrede Srbije, kao vodei proizvodja uglja, sa godinjom
proizvodnjom oko 27 miliona tona. Na bazi kolubarsog lignita, izgradjeni su energetski
kapaciteti u Obrenovcu, ukupne snage oko 2650 MW, i u Velikim Crljenima 245 MW.
Takodje na bazi kolubarskog lignita, izradjeno je i postrojenje za suenje, godini
kapacitet oko 850 000 tona suenog uglja, kao i energetski objekat za proizvodnju pare, Toplana.
Dobijanje uglja ostvaruje se na povrinskim kopovima:

Polje B
Polje D
Polje Tamnava-Istono polje
Polje Tamnava-Zapadno polje

Pripravniki rad Radovanovi Nikola

Organizaciona Celina Prerada

Pripravniki rad Zamena poluvratila na Reetu 25

Organizaciona Celina Prerada

Organizaciona Celina Prerada je deo ogranka Kolubara. Nalazi se na pet kilometara od
Lazarevca u mestu pod imenom Vreoci.
Organizaciona Celina Prerada sastoji se od pet pogona, i to:

Pogon Mokra Separacija

Pogon Suva Separacija
Pogon Suara
Pogon Toplana
Pogon elezniki Transport

Ugalj koji se kopa na Polju D i to na BTU ugljenom sistemu, dolazi putem kopovskih
tranih transportera do pretovarnog mesta gde se kipa u sedlaste vagone eleznikog Trasporta,
kojim se dovozi do pogona Mokra Separacija. Pored uglja sa polja D u pogon Mokra
Separacija se dovozi i ugalj sa polja B.
Sam pogon moemo podeliti u tri celine i to:
Mesto kipanja vagona
Pralite
Transport opranog uglja
Ugalj sa polja D krupnoe -400+0 mm se dovozi u ovo postrojenje elektrovuom u
vagonima samoistresaima sa sedlastim dnom. Iz vagona ugalj se sipa u prihvatni bunker. Iz
bunkera rovni ugalj krupnoe -400+0 mm pomou lankastih dodavaa se dodaje na transporter
sa gumenom trakom T-3.
Ugalj koji je vee krupnoe, tj. ugalj sa polja B se transportuje elektrovuom u vagonima
zapremine 50 m, a pomou istresaa (vipera) doprema se u prihvatni betonski bunker. Iz
bunkera ugalj se preko ploastog transportera transportuje na primarno drobljenje u drobilicu sa
nazubljenim valjkom. Kapacitet drobilice je 517 t/h i omoguuje usitnjavanje uglja do krupnoe
-400+0 mm.
Tako dobijeni ugalj putem sistema sita se dovodi do krupnoe -150+30 i odvodi sistemom
transportera do tzv. pralita.
Pralite se sastoji od uredjaja za ienje uglja u tekoj sredini, koja se odvija u dve
identine sekcije u uredjajima tipa DREWBOY. Teku sredinu ini suspenzija vode i kvarcnog
peska gustine 1,30 g/cm. ist ugalj i jalovina odlaze posebno na vibrosita za otkapavanje i
ispiranje. Oprani ugalj krupnoe -150+30 mm, odlazi na proces suenja uglja transportnom
trakom T-307.

Pripravniki rad Radovanovi Nikola

Organizaciona Celina Prerada

Pripravniki rad Zamena poluvratila na Reetu 25

Suenje uglja se odvija u pogonu Suara. Postrojenje za suenje uglja instalirano je za
minimalni kapacitet od 855 000 t/god suvog uglja, i u normalnom radu sve tri smene, postie se
kapacitet od 102 t/h. Postrojenje se sastoji od 16 autoklava i suenje se vri po postupku
FLEISSNER pomou zasiene pare pri nadpritisku od 30 bar-a i temperaturi od 236 C.
Ugalj koji se sui treba da ima sledee karakteristike:

Krupnoa
Sadraj vode
Sadraj pepela
Nasipna masa
Toplotna energija

-150+30mm
55-60%
6%
0,65 t/m
7.750 kj/kg

Sutina suenja po postupku Fleissner sastoji se u tome da se komadi uglja dovedu na

temperaturu suenja, a da pri tome ne dodje do mogunosti prelaska vode (vlage) u gasovito
stanje, i da kao takva izadje iz uglja. Zagrevanje uglja prema tome mora da se vri zasienom
vodenom parom. Suenje se obavlja u autoklavama i to obino tako da dve autoklave rade
paralelno medjusobno povezane. Suenje uglja se obavlja na opranom uglju, krupnoe -150+30
mm. Pranjenje autoklave vri se u bunker osuenog uglja. Iz bunkera osueni ugalj se odvodi na
rezonantna sita kojima se vri klasiranje uglja u sortimane.
Pogon Suva Separacija se sastoji iz dva dela:

Suva Separacija I i II faza

Suva separacija III faza

Zajdniko za oba dela pogona je to ugalj dolazi sa polja D, s tim to ugalj na I i II

fazu dolazi sa ugljenog BTU sistema,a na III fazu sa ugljenog BTS- sistema. BTU sistem ine
bageri glodari G-7 i G-1, a BTS sistem ine bageri glodari G-8 i G-4.
Na I i II fazi, jedan deo uglja putem sistema mlinova i reeta, se odvodi na utovar za
TENT-OBRENOVAC (-30+0 mm), a drugi deo se tovari u vagone za pogon Mokra Separacija.
Kapacitet I faze iznosi Q = 700 t/h, a kapacitet na II fazi iznosi Q = 1300 t/h.
Na III fazi kompletan iskopani rovni ugalj sa BTS-a se sprovodi putem sita, reeta i
transportnih traka, na utovar za TENT-OBRENOVAC. Kapacitet III faze iznosi Q = 2000 t/h.
Pogon Toplana proizvodi paru koja je neophodna za rad pogona Suara. Pored toga,
paru koju proizvodi ovaj pogon koristi i fabrika Gas-Beton kao i sam grad Lazarevac za
centralno grejanje. Sam pogon Toplana se sastoji od 2 kotla, i veoma je znaajan za rad
Kolubare-Prerade.

Pripravniki rad Radovanovi Nikola

Organizaciona Celina Prerada

Pripravniki rad Zamena poluvratila na Reetu 25

Pogon elezniki Transport se sastoji od 2 dizel lokomotive, kao i od garnitura
sedlastih i K-50 vagona. Uloga ovog pogona u procesu rada Prerade je odvijanje unutranjeg
saobraaja i prevoza uglja do odredjenih sekcija pogona, kao i dovoz rovnog uglja sa polja B.
Kontrola saobraaja se odvija u komandnom pultu unutar preduzea Prerade, a kontrolu
sprovodi i upravlja ef stanice, zajedno sa otpravnicima.

Zamena poluvratila na Reetu 25

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

U trafo stanici iskljuimo Reeto 25

U knjizi zastoja upiemo vreme poetka radova
Skinuti kai
Demontirati kuite leteih leaja, i fiksirati pokretne poluge od gornje i donje ladje
Demontirati spojnice i postolje od stabilnih leaja
Sa dve sajle dii kompletno poluvratilo i izvaditi ga vani
Demontaa kuita stabilnih leaja, i demontaa zamajca

Demontaa zamajca se izvodi tako to izvadimo klin uz pomo konusnog klina.

Radapcigerom skidamo zamajac.
Demontiramo prvi stabilni leaj tako to rasiguramo osigura, skinemo poklopac,
odvijemo zavrtanj ljuske i skidamo isti leaj sa kuita. Lezaj uvek izbijemo prema
zamajcu.
Stabilni leaji su 22 218 K
Utisna aura je H 318
Letei leaji su 22 318 K
Utisna aura je H 2218

Isti je postupak demontae dva letea i drugog stabilnog leaja. Kada demontiramo sva
etiri leaja operemo ih faminom i pucvalom radi pregleda poluvratila, a posebno
obratimo panju na 4 rukavca (koji se nalaze na leeoj povrini leaja). Kada utvrdimo
da je poluvratilo bez oteenja, izvrimo merenje rukavca i ako su mere u granici
tolerancije, poluvratilo moe da se montira, a ako je dolo do oteenja, aljemo oteene
delove na reparaciju, odnosno tehniku obradu, a oteene delove leaja i ljuski menjamo
novim.

Montaa je suprotan proces demontae. Prvo montiramo prvi stabilni leaj u kuite, i
onda prvi stabilni leaj montiramo na poluvratilo do spojnice. Nabacujemo ga na
poluvratilo na koje stavljamo ljusku gde nalee leaj, zatim stavljamo osigura i
stavljamo maticu. Osiguravamo osiguraem. Kada smo montirali prvi stabilni leaj sledi
montaa dva letea i drugog stabilnog leaja do zamajca. Postupak je isti. Na stabilne
leaje stavljamo deklove (poklopce), koje smo prethodno napunili mau. To nam
olakava posao prilikom postavljanja poluvratila reeta, a i da nam ne bi dolo do

Pripravniki rad Radovanovi Nikola

Organizaciona Celina Prerada

Pripravniki rad Zamena poluvratila na Reetu 25

poremeaja leaja u kuitu. Zatim centriramo zamajac na poluvratilo tako da nam se

kanali poluvratila i zamajca sloe. Stavljamo klin koji fiksira zamajac sa poluvratilom, a
onda uz pomo sajle nabacujemo na postolje Reeta 25. Kada to uradimo, dva stabilna
leaja steemo zavrtnjima M 20x130, zatim nabacujemo glavine leteih leaja koji se
steu sa po dva zavrtnja M 27x150 (klju 41). Leaje napunimo mau i steemo
deklovima. Spojnica se stee sa zavrtnjima M18x100, koristimo 10 zavrtnjeva (po 5 sa
jedne i 5 sa druge strane). Zatim vraamo kai i skidamo obezbedjenje u trafo stanici i
potpiemo knjigu zastoja.
Za ovo smo koristili alat, garnituru kljueva od 17 do 41, viljukaste i okaste, eki,
seka, pajser i sajle
Pucvalo, famin, mast

Reeto 25 slui za prenos uglja od praonika 24 do trake 30. Na njemu se vri pranje i
cedjenje uglja.
Reeto 25 sastoji se od gornje i donje ladje, koja se sastoji od po devet sita i ima dva
prihvatna (prelaznog i odskonog) lima. Na njemu se nalaze krae i due lamele.
Na gornjoj ladji nalaze se krae lamele, a na donjoj due.

Mere zatite na radu i protivpoarna zatita

Pre rasklapanja vratila, radni prostor dobro oprati od praine i masti

Podneti zahtev vatrogasnoj slubi za varenje
Radnici moraju imati kompletnu zatitnu opremu
Doneti protivpoarni aparat u blizinu radnog prostora
Obavezno prisustvo radnika preventivaca

Posebno voditi rauna pri upotrebi dizalice, kako se niko od radnika ne bi nalazio u
prostoru ispod dizalice, pri njenom radu
Po zavretku poslova skinuti obezbedjenje iz trafo stanice, i evidentirati kraj radova u
knjizi evidencije radova
Radni prostor posle zavretka radova oprati i oistiti od masti, ulja i odbaenih delova.

Pripravniki rad Radovanovi Nikola

Organizaciona Celina Prerada