1.

Pojam i predmet kriminologije maloletnike delinkvencije i pojam i predmet

maloletnikog prestupnitva
Pojam i predmet KRIMINOLOGIJE maloletnike DELINKVENCIJE
POJAM Kriminologije maloletnike delinkvencije
Crimen zloin
Logos nauka
KRIMINOLOGIJA drutvena (primenjena) nauka koja se bavi kanjivim radnjama kao
drutvenim pojavama.
Fenomenoloki kauzalno-genetika, interdisciplinarna nauka
(razvijala se pod uticajem mnogih nauka)
MALOLETNIK
Lica 14 i 14+ G <18G
DELINKVENCIJA
Delinquent prestupnik (lat. delinquere napraviti prestup)
Najee mlae lice
KRIMINOLOGIJA MALOLETNIKE DELINKVENCIJE u radu apstrakuje od
konkretnog iz prakse stvara teoriju
Kriminologija teorijska nauka
Teorijske i praktina nauka
PREDMET Kriminologije maloletnike delinkvencije
Pojam i predmet MELOLETNIKOG PRESTUPNITVA
POJAM Meloletnikog prestupnitva
Maloletniko prestupnitvo protivdrutveno ponaanje mladih
Razliiti termini:
- Vaspitna zaputenost lienost vaspitanja (izbegavanje stigmatizacije)
- Drutvena neprilagoenost opti pojam svi oblici devijacija u ponaanju
mladih (razliita shvatanja, samo k.d. ili k.d. i devijacije)
- Loe drutveno ponaanje etiki, moralno
Razliita shvatanja, razliita zakonodavstva
Izvrioci biopsihiko sazrevanje i drutveno formiranje
Drugaije gledanje i postupanje
Razliito postupanje, izdvajanje u odnosu na punoletne uinioce
Promene:

Kriminalna politika
Penologija

Prodor pedagokih ideja

Mat. i Proc. Kr.pr. propisi za maloletnike negde zasebno, a negde u sastavu kr.
Zakonodavstva
Negde stroa i ira inkriminacija za maloletnike
2. Starosna granica maloletstva i znaaj njenog odreivanja
14-18 G
Uzrast i psiholoke karakteristike prekrioca
Kr.pr. limitiranje starosne granice
Neki sistemi gornja
Neki sistemi gornja+donja
Svrha:
Ublaene redukovane sankcije
Visina granica razlike:
1) Granica se ne utvruje (Latinska Amerika i Evropa)
2) Granica se utvruje (sud) po Kuranu (Jemen, Saudijska Arabija) stepen
biopsihike zrelosti
3) Donja granica se fiksira (varira 7-16) najvei broj zemalja
Jugoslavija 14
Gornja takoe heterogenost
15-21
Neka zakonodavstva:
2-3 podgrupe
Podkategorije maloletnika:
1) Mlai maloletnici (14-16)
2) Stariji maloletnici (16-18)
3) Mlaa punoletna lica (18-21)
Kalendarsko razgranienje podkategorija osnovni smisao ogranienje primene
odgovarajuih sankcija na odreene kategorije
Pojedina zakonodavstva:
Mladi punoletnici (18-21) prelazna faza izmeu maloletstva i punoletstva
Specifinosti:

Kr. Odgovornost
Primena mera Resocijalizacije

Znaajno:
- Iskljuivo na osnovu kalendarskog uzrasta godina starosti
- Formalni kriterijum nesiguran / nedovoljno siguran za stepen zrelosti
(pojedinana stvar, brojni spoljni i unutranji faktori)
3. Podela maloletnikog prestupnitva i maloletnike delinkvencije na etiologiju
i fenomenologiju
FENOMENOLOGIJA Maloletnikog prestupnitva
Opti pogled
Obim i dinamika u savremenom drutvu
Pojava- XIX vek industrijska revolucija
Ekspanzija posle Drugog svetskog rata
Paradoks najzastupljenije u najrazvijenijim kapitalistikim zemljama
Opteprisutan fenomen (i u socijalistikim i u kapitalistikim zemljama)
-

Nasilniki kriminalitet
Seksualni delikti
Maloletniko prestupnitvo u saobraaju
Kriminalitet vezan za drogu
Kriminalni povrat maloletnika

ETIOLOGIJA Prestupnitva mladih

1) Klasina misao o kriminalitetu
2) Antropoloka, bioloka i psihopatoloka uenja
3) Psiholoke teorije
- Teorija inteligencije
- Teorija neprilagoenosti
- Psihoanalitika uenja
- Teorija frustracije
- Teorija uslovljavanja
- Pluralistiko shvatanje o povezanosti osobina linosti i delinkventnog ponaanja
4) Socioloke teorije
- Teorija anomije
- Teorija diferencijalne asocijacije i diferencijalne identifikacije
- Teorija podkultura i kontrakultura
- Ostala socioloka shvatanja kriminaliteta
1) Bioloke
2) Psiholoke
3) Socioloke
1) BIOLOKE teorije
- Antropoloka

Endokrinoloka
Konstituciona
Rasna
Tardova

- Antropoloka
(Lombrozo)
Roeni zloinac
- Endokrinoloka
Poremeaj endokrinog sistema (karakteristike se predviaju oblikom kostiju lobanje)
- Konstituciona
(eldon)
- Tipovi linosti prema telesnoj grai (3 tipa)
- Rasna
Rasa kao predispozicija za kriminalitet
- Tardova
(konkretna kritika Lambrozove teorije)
Kriminalitet nauena / steena
2) PSIHOLOKE teorije
Psiholoke karakteristike uslovljavaju:
- Poremeaje
- Prestupniko ponaanje
- Psihosocijalna teorija
- Psihika teorija
- Psihoanalitika teorija (karakteristike linosti nesvesno i podsvesno; Frojdov model:
Id, Ego, Super Ego)
- Teorija inteligencije
- Teorije neprilagoenosti
- Teorija frustracije
3) SOCIOLOKE teorije
- Teorija Anomije (Dirkem) drutvo se prebrzo razvija, nema sistema vrednosti
gubitak drutvene kontrole (dezorijentacija)
- Teorija Kulturnog konflikta razliite reakcije na sistem vrednosti usled razliitih
kultura
- Teorija Podkultura i Kontrakultura kriminalitet razlike pojedinih grupa unutar
zajednice, odmacivanje sistema vrednosti usled nemogunosti dostizanja
deklarisanih vrednosti
- Teorija Multifaktorskog pristupa Faktori Endogenog i Egzogenog porekla

Teorija Diferencijalne asocijacije (Edvin Saterlend) kriminalizacija kroz

kontakt sa onima koji odobravaju kriminalitet
Teorija Etikete (H. Beker, Interakcionistika teorija devijacije) prestupniko
ponaanje interakcija prestupnika i neprestupnika
Antropoloko socioloka teorija (Erih From) Defanzivna (benigna) i
Ofanzivna (maligna) agresija Drutvene prilike = > Eros/Thanatos

Literatura:
Pojam motivacije za kriminalno ponaanje:
- Instinktivni
- Motivacioni
- Interakcioni
Uzroci Devijantnosti:
- Psiholoka nelagodnost
- Iskrivljena percepcija stvarnosti
- Nesposobnost kontrole i samokontrole
- Gubitak efikasnosti i odgovornosti
- Ekstremnost
- Neoekivanost
- Disfunkcija
- tetnost
Multifaktorski pristupi u etiolokom objanjenju kriminaliteta i prestupnitva mladih
Kompleksan i dinamiki marksistiki pristup etiologiji prestupnitva mladih
Neki neposredni drutveni uzroci i uslovi prestupnikog ponaanja mladih, sa posebnim
osvrtom na nau zemlju
1) Uvodno razmatranje
2) Kriminogeni uticaj porodice
3) Negativni uticaj kolske sredine i niskog obrazovanja
4) Uticaj slobodnog vremena
5) Uticaj sredstava masovne komunikacije
- Film u etiologiji prestupnitva
- Uticaj radija i televizije
- Uticaj tampe i und-literature
- Ostali inioci drutvenog karaktera
4. Odnos kriminologije maloletnike delinkvencije i drugih nauka
1)
Kriminologija i kr.pr.
2)
Kriminologija i kr.proc.pr.
3)
Kriminologija i pedagogija
4)
Kriminologija i penologija
5)
Kriminologija i viktimologija

6)
Kriminologija i kriminalistika
7)
Kriminologija i psihologija
8)
Kriminologija i medicinske nauke (psihopatologija, psihijatrija, sudska
medicina)
9)
Kriminologija i sociologija, socijalna patologija
10)
Kriminologija i filozofija
11)
Kriminologija i statistika (metodi: teorije verovatnoe, srednje vrednosti,
korelacije)
12)
Kriminologija i politika suzbijanja kanjivih ponaanja
5. Istorijski razvoj kriminoloke misli
Karakteristike:
- Hamurabijev zakonik
- Grci (filozofi)
- Rimljani
- Period Srednjeg veka
Hamurabijev zakonik
2100 G p.n.e.
Vavilon 284 lana
Svrha:
- Zatita drutvenog poretka kroz onemoguavanje nasilja monih nad slabijim
Znaaj:
- Naelo pravednosti
Stroge kazne:
- Smrt
- igosanje
- Seenje ekstremiteta
- Proterivanje iz mesta prebivalita
Stara Grka
Koreni prouavanja uzronosti kriminaliteta
Znaaj:
- Izbegavanje kazne
Nekanjavanje uzrok zloina
Stari Rim
Ciceron izbegavanje kazne
Seneka zloinac se moe rehabilitovati
Srednji vek
(najgori period)
Najpoznatiji predstavnici:

- Sveti Avgustin
Crkveni autor
Drava Boija
Kazna cilj: ispatanje i iskupljenje za k.d.
Protiv smrtne kazne
- Toma Akvinski
Relativna kaznena pravda za k.d.
Zloin prkos protiv Boga
6. Faktori rizika
Adolescencija turbulentno razdoblje
Najvei broj pojava mal.prestup.
Pojava mal.prestup.
Faktori:
- Genetski, bioloki, individualni
- Porodica, okruenje odrastanja, interpersonalni odnosi (nepotp. disfunk. porodica)
- Vrnjaci
- Vaspitno-obrazovne ustanove
- Masmediji
Navedeno samo vrh ledenog brega
Lini faktori:
- Nii nivo inteligencije (loije akademske i profesionalne kvalifikacije)
- Psihopatske crte linosti (agresivnost, egocentrinost, samoprocenjivanje)
- Nesposobnost prihvatanja drugih linosti
- Kompenzovani oseaj inferiornosti (nedostatak oseaja odgovornosti)
- Emocionalna nestabilnost
- Nizak stepen tolerancije na frustracije i sl.
7. Alkoholizam kao faktor maloletnikog prestupnitva
Alkohol faktori rizika
Naini ispoljavanja:
- Sklonost ka kombinovanju pia i psihoaktivnih supstanci (droge)
- Opijanje u posebnim emocionalnim stanjima (radost / alost)
- Opijanje pred donoenje vanih odluka
- Opijanje pred polaganje ispita
- Ispijanje alkohola na eks, u turama (opasnost trovanje krvi), takmienje u
ispijanju alkohola
8. Narkomanija kao faktor maloletnikog prestupnitva
Maloletnik uinilac
- Konzument
- Diler

1 od karakteristika kriminaliteta vezanog za drogu

Poslednjih godina porast
Negativan uticaj:
- Porodicu
- Drutvo
Faktor:
- Kriminaliteta u porodici
Ovisnik iz zdrave i potpune porodice mogua pomo
Ovisnik iz ovisnike porodice oteana pomo
9. Nasilje nad decom i maloletniko prestupnitvo
Kriminalitet na tetu dece
Zlostavljanje dece
- Fiziko (Telesno)
- Emocionalno (Mueuchansen sindrom izmiljanje bolesti deteta, neorganska
razvojna simetrija kod usvajanja), oevici kriminala u porodici (1/6 postanu
kriminalci) prenos kriminogenog ponaanja
- Polno
Seksualni delikti
- Indirektni
- Direktni
10. Porodica i maloletniko prestupnitvo
Kriminogeni uticaj porodice
Porodica drutvena zajednica
Ima mnogosturke obaveze za
Razvoj i formiranje mladih ljudi
Najdelotvorniji faktor za:
- Usmeravanje
- Pozitivno strukturiranje
Strukturalno razorene
Funkcionalno dezorganizovane
porodice centar devijantnog pritiska
Porodice problemi materijalno prirode oteano ispunjenje zadataka
Migranti neprilagoenost
Prisniji i zdraviji odnosi lake prebroivanje i materijalnih tekoa
Imune porodice sa nezdravijim odnosima izvor novih delinkvenata (to se esto
pravda spoljnim uticajima)

Mal.prestup.
- Najvie iz siromanih porodica
Materijalni status
Drutveni status
Kod nas prestupnici iz svih drutvenih slojeva
Nezaposlenost roditelja teka ekonomska situacija loe za dete
Zaposlenost oba roditelja loe za dete, ako ne postoji adekvatna briga kao njihova
zamena (institucionalno ili vaninstitucionalno)
Najnepovoljniji porodini uticaj na dete:
- Loi meusobni odnosi roditelja
- Pedagoki nepravedan odnos roditelja prema detetu
- Kriminalno i dr. socijalno-patoloki oblici ponaanja roditelja (negativan primer)
11. Materijalno-ekonomske prilike i maloletniko prestupnitvo
Siromane porodice deca esto frustrirana
Dobre materijalne prilike nisu garancija prevencije maloletnikog prestupnitva
Vaspitna zaputenost:
- Siromane porodice
- Bogate porodice
Materijalno-ekonomske prilike znatan faktor maloletnikog prestupnitva
Najzastupljenije u industrijski razvijenim kapitalistikim zemljama Zapada (paradoks)
Ipak, maloletniko prestupnitvo i u socijalistikim i u kapitalistikim zemljama, iz svih
stalea
Neadekvatna:
- Socijalna zatita
- Zdravstvena zatita
- Komunalne institucije
Uslovljavaju deliktno ponaanje mladih
Slaba i nedovoljna aktivnost omladinskih, sportskih i drugih interesnih organizacija
Nerazvijenost pedagokih, kaznenopopravnih, preventivnih i dr. institucija
12. Uticaj tampe i literature na maloletniko prestupnitvo
Uticaj tampe i und-litarature
Stari problem
Lombrozo upozoravao
Skandali
Razvoj tampe, visoka produkcija
Malograanski, zaglupljuju sadraj
- Seks

Nasilje
Zloin

Podstiu negativne motive, vrednosti i sklonosti kod mladih

Zabavna i informativno-politika tampa
Napisi o kriminalitetu i dr. pojavama socijalne patologije
Preterano pisanje o kriminalitetu:
- Prezasienje
- Pasivizacija
Javnog mnjenja
(Otupljivanje)
Razlog:
- Uestalost ili novina nekih oblika kriminaliteta
- Senzacionalizam
Popularisanje asocijalnog ponaanja
Prestupnitvo zarad slave i drutvene afirmacije
Detaljni opisi k.d. instruktivna funkcija novena edukuju kriminalce
Stripovi i roto-romani
,,Zakon o undu
Niske strasti
Avanturizam
Stripovi podstiu maloletniku delinkvenciju
13. Uticaj radija, tv i interneta na maloletniko prestupnitvo
Radio iva re:
- Emotivni kontakt
- Snaan uticaj na sluaoce
Televizija jo jai uticaj
Koristi istu tehniku kao i film
Uticaj sugestivniji od filma (po miljenju mnogih autora)
Sadraji:
- Nisu dovoljno estetski
- Nisu dovoljno pedagoki
Potencijalno lo uticaj na mlade i njihovo ponaanje

Radio nema toliko lo uticaj na mlade:

- Dua tradicija, pa vea cenzura
- Vizuelni stimulans televizije vei nadraaj
- Popularnost u opadanju
Agresivne reklame nerealni motivi => frustracije => prestupniko ponaanje
Kriminogeno dejstvo televizije moda vee nego filma
Komercijalni, avanturistiki, kriminalni sadraji
Kriminoloka literatura velika panja
Presudan uticaj na mali broj mladih
Doprinos drugim negativnim uticajima
Potreba za veom cenzurom, ali i edukacijom i razvojem kritikog stava kod mladih
prema takvim sadrajima
14. Film u etiologiji prestupnitva mladih
Oblik umetnikog izraavanja
Sredstvo masovne kulture
- Kulturno uzdizanje
- Obrazovanje
- Vaspitanje
mladih
Negativan uticaj odreenih filmskih tvorevina
Odreena:
- Vrsta
- Sadraj
- anrovi
Spor uzaludan
Vano:
- Umetnii kvalitet
- Poruka (etika)
Nije u redu osuivati anrove
Vano:
- Psihosocijalna nezrelost mladih
- Tenja za imitiranjem filmskih junaka
Kriminogeno dejstvo filma primeri u kriminolokoj literature:

- Formiranje bandi sa istovetnim nazivima sa bandama koje su filmovane

15. Uticaj slobodnog vremena na maloletniko prestupnitvo
Slobodno vreme i preddeliktno i prestupniko ponaanje
Rana adolescencija elja za udruivanjem
Udruivanje u grupe:
- Interesovanja
- Godine
- Mesto stanovanja
Poeljne:
- Sportske
- Kulturne
- dr. Afirmativne
Zabrinjavajue:
Zgusnuto slobodno vreme vikendi, raspusti, godinji odmori
Mladi mnogo slobodnog vremena
Opasnost od prestupnitva
Neadekvatno korienje slobodnog vremena:
Opasnost:
- Prestupniko ponaanje
- Dehumanizacija
- Alijenacija (otuenje)
Tacon:
Deca ulice razlika:
- Deca na ulici
- Deca sa ulice
Deca na ulici dan provode na ulici, no kod kue:
- Legalni poslovi
- Ilegalni poslovi
Deca sa ulice sve vreme na ulici
- Bee od roditelja
- Bee iz institucija
- Nezbrinuta (pogodno za ukljuivanje u prestupnitvo)
Vre k.d. da preive
Zabrinjavajue:
- Zloini bez razloga

Zloini iz dosade

Neafirmisani, neorganizovani afirmiu se i privlae panju antisocijalnim ponaanjem

Aktivnosti kojima bi se popunio sadraj slobodnog vremena:
- Pozitivni odgoj
- Socijalizacija
Kriminal kao hobi
Dokolica => devijacija
Droga
Avanturizam, beg od stvarnosti i obaveza
16. Uticaj susedstva i vrnjaka na maloletniko prestupnitvo
Susedstvo i vrnjaci
Sekundarni faktor u socijalizaciji maloletnika
Pozitivno / Negativno dejstvo na formiranje linosti maloletnika
Druenje sa vrnjacima sklonim porocima:
- Alkohol
- Droga
Moe imati posledicu:
Prihvatanje njihovih:
- Statova
- Naina ivota
- Vrednosti
Dodir:
- Neposredniji
- Intenzivniji
Vei uticaj
Identifikacija maloletnika sa susedima 3 faze:
- Revolt
- Identifikacija
- Asimilacija
1) Faza REVOLTA neposlunost, beanje od kue i iz kole, osea se vanim
2) Faza IDENTIFIKACIJE identifikacija sa vrnjacima sklonim prestupnikom
ponaanju
3) Faza ASIMILACIJE formiranje linosti maloletnog prestupnika nakon prolaska
kroz prethodne 2 faze
Uticaj susedstva
Ulica

Deca ulice:
- Deca na ulici
- Deca sa ulice
Uticaj vrnjaka
1 od kriminogenih faktora drutvene sredine
Delinkventi
Narkomani
Delinkvencija kao nain line afirmacije u drutvu
Peer pressure pritisak vrnjaka
17. Vaspitno-obrazovne ustanove i maloletniko prestupnitvo
Negativni uticaji kolske sredine i niskog obrazovanja
kola najorganizovanija i specijalizovana vaspitno-obrazovna institucija
Porodica i kola primarni faktor socijalizacije mladih
Ostvarenje zadataka kole uslov za lino napredovanje, drutveni profil i ponaanje
mladih
Slabosti kole i kolskog sistema doprinos prestupnitvu mladih
Nizak obrazovni nivo maloletnih prestupnika (manje od 8 razreda osnovne kole)
Nemogunost razlikovanja dobrog i loeg
Nedostatak obrazovanja = nedostatak vaspitanja (najee)
Nemogunost zaposlenja
Slab uspeh u koli => Frustracije => Prekraji
Odvajanje od kolskih kolektiva pristupanje neformalnim ulinim grupama
Loi interpersonalni odnosi u kolskoj sredini
Sukob sa nastavnicima i kolskom sredinom
Nepravda prema ueniku
70% maloletnih prestupnika izrazito neprijatna iskustva u koli
Konflikti u kolskoj sredini nerazreeni, ostjau u loem pamenju
kolski sukobi se prenose van kole (nekad sa fatalnim ishodom)
Prekid kolovanja nejtei oblik negativnog odnosa mladih prema koli
Menjanje kole potraga za boljom kolskom sredinom
Beanje iz kole najrasprostranjenije, vremenom prerasta u tee oblike
Prijemivi za tee prestupe poinje prestupnika karijera
18. Faktori zatite (individualne specifinosti, sposobnosti i vetine)
Faktori rizika / faktori zatite
Faktori rizika:

Sredina
kola
Porodica
Interpersonalni (individualni) vrnjaki odnosi
Psihofiziko stanje pojedinca

Faktori zatite:
- Individualne karakteristike (kognitivne vetine i sposobnosti, socijalne i sociokognitivne vetine, temperament, i sl.)
- Kvalitet interakcije maloletnika i okoline (vezanost za roditelje, integrisanost u
grupu vrnjaka, povezanost sa odraslima koji neguju prosocijalno i pozitivno
ponaanje)
- Aspekti mezo- i egzo- sistema odnosi u uem smislu (saradnja kole i porodice,
kvalitetna kola, regulatorne aktivnosti
19. Prava deteta (knjiga Hana Kora)
Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine (Gen. skupt. UN)
Obavezujui dokument za potpisnice
Regulisanje maloletnikog pravosua (zakonodavstva)
Preambula + 3 dela
Prava dece, dece sa posebnim potrebama, dece bez roditeljskog staranja, itd.
Preambula posebna zatita dece, neophodna zatita pre i posle roenja
3 Dela konvencije:
1) Odredbe koje se nalau stranama ugovornicama
2) Obrazlaganje odredaba stranama ugovornicama; Komitet za prava deteta
3) Okviri za potpisivanje, ratifikacije i pristup konvenciji
Najvei autoritet meunarodnog prava deteta
Dete - -18G (osim, ako se po zakonodavstvu zemlje ije se pravo primenjuje na dete
predvia nia starosna granica za punoletstvo preporuka da bude 18)
Prava deteta:
- Zatita od Diskriminacije (bilo kakave)
- Dobrobit (interes) deteta na 1. mestu
- Zahteva da drava preduzme sve mere (legislativne, administrativne i dr.) radi
ostvarivanja prava iz konvencije
- Prava + Obaveze Roditelja u odnosu na Razvojne mogunosti deteta
- Pravo na ivot, Opstanak i Razvoj
- Pravo na Ime i Dravljanastvo
- Obaveza Ouvanja Identiteta
- Odvajanje od Roditelja
- Pravo na spajanje Dece i Roditelja u bilo kojoj dravi
- Pravo na Participaciju, Izraavanje i Uvaavanje Miljenja

Izbegavanje formalnog sudskog postupka i institucionalizacije (penetencijarne) kad god

je to mogue
Kanjavanje deteta ne sme naruavati njegovo dostojanstvo
Promocija maloletnikog pravosua sa pozitivnim, a ne kaznenim ciljevima
to manje posledice tokom tretmana i resocijalizacije dece (obaveza drave)
-

Zatita od zlostavljanja i zanemarivanja

Zatita dece bez roditelja (drava smetaj, zbrinjavanje)
Usvajanje kad je u interesu deteta
Deca izbeglice poseban status
Pravo dece sa razvojnim potekoama
Obrazovanje (osnovno (srednje)) pravo svakog deteta (i zatvorenih maloletnika)
(po mogustvu van zavoda, to kvalitetniji uslovi)
Zabava, rekreacija, kulturne aktivnosti
Zatita od rada kome se detetu ugroava zdravlje
Zatita od zloupotrebe narkotika
Zatita od seksualnog iskoriavanja
Zatita od otmice i trgovine
Zatita od muenja i liavanja slobode (postupanje sa uvaavanjem, humano,
zabrana smrtne kazne, zatite prava zatvorenika, odvojeno od odraslih, itd.)
Dete se moe drati sa odraslima, ako je to u njegovom interesu (lanovi porodice
i sl.)
Rehabilitacija (oporavak + drutvena reintegracija obaveza drave)
Potovanje prava osumnjienog, optuenog ili okrivljenog deteta stavljanje na
raspolaganje svih pravnih sredstava (zahteva se: vaspitne mere resocijalizacije,
alternativne mere i dr.)
Prednost odredbe (nacionalne / internacionalne) koje promoviu potpuniju
realizaciju prava deteta
Neformalno procesuiranje dece kad god je to mogue (uslov potovanje
zakona i ljudskih prava)

Konvencija o pravima deteta iz 1989.:

prvi meunarodni dokument u oblasti ljudskih prava u potpunosti obuhvata glavne
tradicionalne grupe ljudskih prava:
- Ekonomska;
- Socijalna;
- Kulturna;
- Politika i
- Graanska.
Prvi meunarodni ugovor o ljudskim pravim koji priznaje ulogu NVO u postupku
ostvarivanja prava deteta.
Instrument za Unapreenje i Ostvarivanje prava deteta

Vaspitne preporuke od strane Tuioca i Sudije za maloletnike

Vaspitne mere disciplinske, pojaanog nadzora, zavodske
Maloletniki zatvor
Mere bezbednosti (obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj
ustanovi i/ili leenje na slobodi, obavezni tretman alkoholiara i zavisnika od
droge)

Zatita maloletnika dogovoreni standardi ljudskih prava za decu

Poseban pravni sistem za decu
Konvenciju Ratifikovale sve Evropske zemlje
Evropska mrea ombudsmana za decu (ENOC) apeluje da drave procene svoje sisteme
maloletnikog pravosua u odnosu na Konvenciju i instrumente evropskih ljudskih prava

20. Prestupnitvo i motivi za prestupniko ponaanje

Meu najznaajnije patoloke crte karaktera spadaju:
- Deprivacija (lienost)
- Malicioznost
- Egoizam
- Egocentrinost
- Impulsivnost
- Agresivnost
Motivi za vrenje k.d. se vezuju za karakter.
Motivi 3. vaan psiholoki faktor uzronosti pojave kriminala.
U literature se spominju 3 razliita koncepta motivacije za kriminalno ponaanje:
1) Instinktivni;
2) Motivacioani;
3) Interakcioni.
Devijantnost se temelji na:
- Psiholokoj nelagodnosti;
- Iskrivljenom poimanju stvarnosti;
- Nesposobnosti kontrole i samokontrole;
- Gubitku efikasnosti i odgovornosti.