1

Piter Krauder je ve bio objavio svoju knjigu o izborima. Zvala se

Lavina!, a dovitljivi araner u Dilonu izlog je uredio kao umanjenu verziju te prirodne katastrofe. Svetlozlatasta slika slavodobitne
premijerke hitala je ka kupcu u svetlucavom odronu. Nik je stao
na ulici, a onda uao da pogleda primerak. Jednom se sreo s Piterom Krauderom i uo da ga drugi opisuju i kao piskaralo i kao
zajedljivog analitiara: listajui stranice, dvoumio se koji opis
vie odgovara istini i to prikrivao blagim osmejkom. Publikacija
je svakako izdata brzinom dostojnom piskarala, svega dva meseca posle izbora; slian je bio i literarni stil. Zajedljivost je u knjizi
bila rezervisana za opoziciju. Nik je paljivo pogledao fotografije,
ali je samo na jednoj naao Deralda: grupni snimak 101 novog
torijevskog poslanika, na kome se ovaj da li zahvaljujui pameti
ili hitrim nogama smestio u prvi red. Sedeo je, smeio se i zurio
kao da sebe ve vidi meu ministrima. Osmeh, beli okovratnik na
tamnoj koulji, mlitava maramica na grudnom depu svakako e
ostati uveni i kad se ljudi u zadnjim redovima pretvore u zaboravljene osmehe i grimase. Uprkos tome, u tekstu je pomenut svega
dva puta kao bonvivan i kao pripadnik izumirue manjine
konzervativnih poslanika koji su, to oigledno vai za Deralda
Fedena, novog poslanika iz Barvika, proli kroz internatsko kolstvo i Oksbrid*. Nik je iz knjiare izaao sleui ramenima; meutim, na ulici ga je naknadno uhvatio ponos to se o njegovom
poznaniku pie.
U osam ga je ekao sudar naslepo: vreli avgustovski dan napinjao mu je ivce kao strune, uz lahoraste meuinove poudnih
sanjarenja. Sudar nee ii sasvim naslepo samo s mnogo kratkovidosti, ree Ketrin Feden kad joj je Nik pokazao fotografiju i
pismo. Dopalo joj se kako izgleda mukarac, zvani Leo sama je
rekla da je njen tip ali ju je rukopis zabrinuo. Bio je i razraen i
*

Zbirni izraz za Oksford i Kembrid. (Prim. prev.)

11

12

BMBO!IPMJOHIFSTU

plahovit. Ketrin je imala knjiicu Grafologija: Um u ruci, koja ju je

na sve mogue naine upozoravala na ljudske sklonosti i potisnute tenje (Umetnik ili ludak? Maza ili grubijan?). Ogromne
su mu gornje petlje, duo, ree. Vidim vrlo jak ego. Ponovo su
se zamislili nad malim pravougaonim komadom jeftinog pisaeg
papira. Sigurna si da to ne pokazuje izuzetan seksualni nagon?,
upita Nik, ali ona nije bila sklona takvom tumaenju. Uzbudilo ga
je, tavie dirnulo to je dobio to pismo od nepoznatog oveka, no
sam tekst ipak nije budio prevelika oekivanja. Nik vai! Razmotrio tvoje pismo, u Kadrovskom sam (londonska optina Brent).
Moe susret, diskusija o Interesovanjima i Ambicijama. Reci kad.
Reci gde. a potom se ogromno propeto L iz Leo proteglo do
polovine lista.
Nik se nekoliko nedelja pre toga uselio u veliku belu kuu porodice Feden na Noting Hilu. Soba mu se nalazila u potkrovlju,
koje je oito i dalje bilo deja zona, jer se osealo na pubertetske
tajne i pobune. Tobijevo uredno skrovite smestilo se na vrhu stepenita, Nikova soba tik uz odmorite pod prozorom, Ketrinina
na suprotnom kraju. Nik nije imao brae ni sestara, ali je mogao
sebe zamisliti kao izgubljeno srednje dete. Tu ga je dovodio Tobi
tokom prethodnih raspusta da proboravi u Londonu, da provede duga uzbudljiva bekstva od sopstvene, daleko manje raskone porodice a Tobijeva poluodevena utvara jo je opsedala tavanski hodnik. Sam Tobi moda nikad nije shvatio zato su on i
Nik prijatelji, ali je ipak srdano prihvatio tu injenicu. Tih meseci
posle Oksforda retko je dolazio kui, a Nika je prijateljski utrapio
svojoj seki i gostoprimljivim roditeljima. Nik se zbliio s porodicom, a poverenje koje im je ulivao nekom svojom osobinom trezvenou, odreenom stidljivom uglaenou, neim to ni sam
nije mogao da odredi pomoglo je porodici da ga prihvati kao
podstanara. Kad je Derald pobedio u Barviku, Nikovoj izbornoj
jedinici, dogovor je razdragano pozdravljen kao poetski logian,
ili pak sudbonosan.
Derald i Rejel jo su bili u Francuskoj, a Nik im je zamerao
to se vraaju ve krajem meseca. Kuna pomonica dolazila je
svakog jutra da bi pripremila obroke, a Deraldova sekretarica, s

Nit lepote

13

tamnim naoarima navrh glave, pregldala je impozantnu koliinu pote. Batovan je, umesto pozdrava, zagrmeo kosilicom ispod
otvorenog prozora. Gospodin Djuk, majstor (Njegova visost, kako
ga je porodica zvala*), obavljao je raznorazne popravke. Nik je pak
bio stanar, a gotovo se oseao i vlasnikom. Voleo je da se kui, na
Kenzington Park Gardens, vraa predvee, kad se po irokim ulicama bez drvea izlivaju sunevi zraci, kad se dve bele terase zapilje jedna u drugu s uglaanom trpeljivou bogatih suseda. Voleo
je da otkljuava zelena ulazna vrata s tri brave, da ih zakljuava
za sobom, da oseti spokojnu bezbednost kue kad pogleda u trpezariju crvenih zidova, kad se popne na prvi sprat, do dvodelnog
salona, ili kad na drugom proe pored poluotvorenih vrata spavaih soba. Donje stepenice, koje su se irile ka predvorju, bile su kamene, a gornje pak od pouzdane kriputave hrastovine. Zamiljao
je da nekoga vodi uz njih, da novom prijatelju, moda Leu, kuu
pokazuje kao vlasnik ili budui vlasnik: slike, porcelan, francuski
nametaj pun krivina, toliko razliit od onog meu kojim je odrastao. U tamnom uglaanom drvetu drutvo su mu pravili odrazi
nejasni poput senki. Iskoristio je priliku da pregleda itavu kuu,
od trapezastih kredenaca na tavanu do podrumske ostave za stare
stvari, svojevrsnog tamnog muzeja koji je Derald nazivao trou de
gloire**. Nad kaminom u salonu visila je Gvardijeva slika, venecijanski kaprio u pozlaenom rokoko okviru; na naspramnom zidu stajala su dva velika ogledala pozlaenih ramova. Kao i njegov junak
Henri Dejms, Nik je oseao da se nikad ne bi zasitio pozlate.
Ponekad bi Tobi doao kui, pa bi u salonu putao glasnu muziku, ili bi u oevoj radnoj sobi, na zadnjoj strani kue, obavljao meunarodne telefonske razgovore i pio din-tonik nita od toga
nije radio iz inata prema roditeljima, nego u opravdanoj imitaciji
njihovog sopstvenog komfora. Izaao bi u batu, nestrpljivo svukao majicu i izvalio se u lealjku itajui sportsku rubriku u Telegrafu. Nik bi ga video s balkona i siao da mu se pridrui, pomalo
zadihan, znajui da Tobi voli da pokazuje svoju veslaku grau, da
*

Engl. duke vojvoda. (Prim. prev.)

peina slave. (Prim. prev.)

** Fr.

14

BMBO!IPMJOHIFSTU

milosrdno razdeljuje lepotu. Uzeli bi po pivo, Tobi bi kazao: Seka

mi je dobro? Nije poludela, nadam se, a Nik bi rekao: Dobro je,
dobro je; tada bi zatitio oi od zalazeeg avgustovskog sunca i
osmehnuo se Tobiju pun utehe i drugih nerazjanjenih oseanja.
Ketrinini usponi i padovi spadali su u Nikovu zbirku mitova o
kui. Tobi ga je, u znak poverenja, obavestio o njima jedne veeri na
studijama, dok su sedeli na klupi pored jezera. Prilino je labilna,
zna, kazao je, tiho impresioniran sopstvenim izborom rei. Ma
da, udljiva je. Nik je otad itavu kuu zamiljao kao otelovljenu
udljivost, a tamonji ivot ogrezao u emocije koliko i oksfordski
vazduh u miris jezerske vode. Ranije je, zna, sekla ruke iletom.
Tobi se stresao i klimnuo glavom. Hvala bogu to je to prerasla.
Poto mu je pria delovala preozbiljno za obinu udljivost, Nik
joj je napeto zagldao ruke kad su se upoznali. Na jednoj podlaktici imala je jasne paralelne linije, etiri-pet centimetara duge, a na
drugoj pravougle oiljke koji nisu mogli biti nita drugo do slova;
moda je pokuala da napie ELLE. Meutim, odavno su zarasli,
predstavljali su svedoanstvo o neemu to bi se inae zaboravilo;
ponekad je preko njih odsutno prevlaila prstom.
uvae nam Macu* tako je to Derald definisao pre odlaska, nagovetavajui da je zadatak ba toliko prost i ba toliko ozbiljan. Kua je Ketrinina, ali odgovornost Nikova. Nervozno se drala meu etiri zida, kao da je ona podstanarka, a Nik stanodavac.
Zbunjivala ju je njegova ljubav prema velelepnim prostorima, a
obrazovanu vezanost za slike i nametaj doekivala je podsmehom.
Potpuni si snob, kazala je kroz provokativan smeh; upuena iz
porodice kojom se smeo snobovski razmetati, reenica je delovala
kao pljuska. I nisam ba, ree Nik, kao da je malecno priznanje
najbolji oblik poricanja, samo volim lepe stvari. Ketrin se komino osvrnula oko sebe, kao da gleda gomilu smea. U odsustvu roditelja, instinkti su joj postali skrueno prestupniki, i uglavnom su
obuhvatali puenje i dovoenje neznanaca u kuu. Nik ju je jedne
veeri zatekao u kuhinji kako pije sa starim crnoputim taksistom
i pria mu iznose osiguranja za pojedine predmete u kui.
* Igra rei: englesko Cat znai maka, a moe biti i nadimak od Catherine (Ketrin). (Prim. prev.)

Nit lepote

15

Do devetnaeste je bila nakupila itav katalog bivih mladia.

Nik je neke znao samo po pogrdnom epitetu, kakav je priila svakome: Muak ili Sintetika ili Popisiva imovine. Mnoge je,
naizgled nesvesno, odabrala zbog neprihvatljivosti na Kenzington
Park Gardensu: etrdesetogodinju velku skitnicu koju je srela na
berzi ploa na Noting Hilu; prelepog pankera s reju JEBAINA
istetoviranom na vratu; komiju rastafarijanca koji je proroanski
jadikovao o Vavilonu i padu Taerove. Ostali su bili dravni gimnazijalci i negovani mladi profesionalci koji su gradili karijere na
padu popularnosti premijerke. Ketrin je bila sitna, ali fiziki bezobzirna: ime je privlaila momke, time ih je i plaila. Nik je, tajei
svoju nevinost, u izvesnoj meri potovao njeno iskustvo s mukarcima: toliko mnogo promaaja podrazumeva visok stepen preliminarnog uspeha. Nikako nije mogao da proceni koliko je privlana.
U njenom sluaju, genetski spoj dvoje lepih roditelja proizveo je
neto razliito od Tobijeve snene lepote: Deraldova velika i pouzdana usta trapavo su se stisla na vitku elipsu Rejelinog lica. Emocije su joj se uvek videle na ustima.
Volela je sve vrste satire i veto je imitirala glasove. Kad bi se
ona i Nik napili, komino je podraavala svoju porodicu, pa se, zaudo, inilo da nisu ni otili. Eto Deralda, njegovog aljivog basa
i istananog ukusa, omiljenih mu fraza iz knjiga o Alisi. Stvarno,
Ketrin, usprotivila se Ketrin, ti bi i ostrigu naterala da plane. Ili:
Sea li se grana raunice, Nik? Zdvajanja, odupiranja, gloenja
i krozenja? Nik se pridruio, svestan da je muki nevaspitan.
Vie ga je privlaio Rejelin stil, istovremeno aristokratski i blago
inostran. Re grupa izgovarala je gotovo kao Nemica, kao pojam
kome nikad ne bi pripadala; pod filistrima, u francuskom izgovoru, podrazumevala je sve one koji govore drugaije. Nik je isprobao imitaciju pred Ketrin, koja se nasmejala, ali ne i oduevila. Podraavanjem Tobija nije htela da se gnjavi, a i jeste ga bilo teko
uhvatiti. Izvela je smenu taku kao njegova kuma, vojvotkinja od
Flintira, koja je, kao obina eron Fajngold, bila najbolja Rejelina prijateljica u koli Kranborn ejs, i ije je postojanje unosilo dodatnu obeenjaku crtu u alu o majstoru Djuku. eronin vojvoda
imao je krivu kimu i uruen zamak, pa mu je bogatstvo porodice

16

BMBO!IPMJOHIFSTU

Fajngold, zaraeno na siretu, odlino dolo. Nik nikad nije video

vojvotkinju, ali poto ju je Ketrin doarala kao praznoglavu skorojeviku na mlazni pogon, upoznao ju je bez pratee teskobe.
Nik nikad Ketrin nije pomenuo da je zaljubljen u njenog brata.
Plaio se da e to njoj biti smeno. Meutim, o Leu su nadugako
razgovarali tokom nedelju dana ekanja, nedelju dana koji su se
vukli i leteli i vukli. Podataka nije bilo mnogo, ali su dve ive mate
mogle da sagrade lik na osnovu: svetloplavog pisma sa sumnjivim
gornjim petljama; glasa, poznatog samo Niku iz izvetaeno veselog razgovora u kome su utanaili plan neutralno londonskog
glasa, bez oitog crnakog prizvuka, mada proetog posebnom ironijom i manjkom oekivanja; i kolor-fotografije, koja je pokazivala da Leo nije zgodan u meri u kojoj je od drugih zahtevao da ga
takvim smatraju. Snimljen je do pojasa, zavaljen na klupu u parku
teko se moglo odrediti koliko je visok. Nosio je tamnu pilotsku
jaknu i natmureno piljio u daljinu. Namrtene obrve bacale su mu
senku na lice, ili su se pak kao izolovana senka uzdizale s njega.
Iza lea mu se videla srebrnosiva uzduna ipka sportskog bicikla,
oslonjenog na klupu.
Sutinu izvornog oglasa (Crnac, blizu 30, veoma zgodan, zainteresovan za bioskop, muziku, politiku, trai inteligentnog slinog momka starosti 1840) napola su izbrisala Nikova kasnija sanjarenja, kao i Ketrinina predoseanja koja su Lea sve vie i vie
odvlaila na svoju teritoriju neprijatnog seksa i prevare. Povremeno je Nik morao sebe da podseti da e se s Leom sastati on, a ne
Ketrin. urei kui te veeri, ponovo je bacio pogled na zahteve.
Pribojavao se da nee ispuniti kriterijume svog novog ljubavnika.
Bio je inteligentan, upravo je s odlinim uspehom diplomirao na
Univerzitetu u Oksfordu, ali ljudi pod muzikom i politikom podrazumevaju raznorazne stvari. Dobro, koristie mu to to poznaje
Fedene. Uteilo ga je to je traeni raspon godina irok. Imao je
svega dvadeset, ali bi Leu bio poeljan i dvostruko stariji. U stvari, moda e s Leom i provesti dvadeset godina: ta mogunost je
naoko provejavala izmeu redova oglasa.
Popodnevna pota jo je leala rasuta po predvorju, a odozgo
se nita nije ulo; meutim, po promeni vazduha osetio je da nije

Nit lepote

17

sam. Pokupio je pisma i ustanovio da mu je Derald poslao razglednicu crno-belu sliku romanike kapije, okruene kipovima
svetaca, sa ivahnim Poslednjim sudom na timpanonu: Eglise de
Podier, XII sicle*. Derald je imao krupan, nestrpljiv rukopis,
esto je izostavljao slova, a moda mu je smetalo i veoma debelo
pero. Autor Grafologije verovatno bi dijagnostikovao jednako velik
ego kao i u Lea, ali je prevashodni utisak ipak bila urba gotovo
ravna bekstvu. Zavrna fraza mogla je biti Srdano, ali i Tvoj,
pa ak i apsurdno Zdravo tako da s njim niste znali na emu
ste. Koliko je Nik razabrao, uivali su. Obradovao se razglednici,
ali i oneraspoloio, jer ga je podsetila da e se avgustovska idila
uskoro zavriti.
Uao je u kuhinju, gde je Ketrin ko bi drugi? napravila darmar posle Elenine rane jutarnje posete. Fioke s priborom za jelo
izvuene skoro do kraja. Nejasan utisak provale. Pojurio je u trpezariju, ali je inkrustirani stilski sat tiktakao na kaminskoj polici, a
srebrnina bila bezbedno zakljuana. Sme Lenbahov portret Rejelinih predaka piljio je strogo kao Leo. Na spratu, u salonu, prozori
ka zakrivljenom zadnjem balkonu behu otvoreni, ali se Gvardijeva
plava laguna i dalje blistala i svetlucala nad kaminom. Donji deo
regala bio je otvoren. Pravo je udo to ivot u ovakvoj kui podsea na provalu. Pogledao je s balkona, ali u bati nije bilo nikoga.
Smirenije se popeo uz jo tri stepenita, a kad ga je opet uhvatila
nervoza povodom Lea, gotovo da mu je dola kao olakanje od teskobne napetosti pazikue. Video je Ketrin u njenoj sobi i zovnuo
je. Promaja je zatvorila njegova vrata, te mu je u sobi bilo zaguljivo, a papiri na stolu pored prozora uvili su se i zagrejali. Kazao je:
Naas sam pomislio da je neko provalio u kuu ali strah od te
mogunosti ve ga je bio napustio.
Skinuo je dve koulje s vealica i ogldao se kad je Ketrin ula i
stala iza njega. Smesta je osetio i da ga eli dotai i da ne moe to
uiniti. Nije pogledala njegove odraene oi, nego rame, kao da
on zna ta treba da se uradi. Smeila se zbunjeno, kao da jedva trpi
neki bol. Nik joj je uzvratio irim osmehom da bi dobio nekoliko
*

Fr. Crkva u Podjeu, XII vek. (Prim. prev.)

18

BMBO!IPMJOHIFSTU

sekundi, kao da je sve to jo jedna njihova ala. Plavu ili belu?,

upitao je pokrivajui se kouljama kao krilima. Onda je spustio
ruke, a koulje su se povukle po podu. Pred njegovim oima, no
je ve padala na Lea koji je trkakim biciklom jurio kui u Vilzden.
Nisu dobre?, ree.
Sela je na krevet, nagnula se i odmerila ga, sa zloslutnom naznakom osmeha. Dan za danom gledao ju je u toj maloj cvetnoj haljini u kojoj se etala napolju: haljina, kupljena na Portobelo Roudu,
delovala je sasvim primereno za kvart ili Ketrininu viziju kvarta,
ali sada, bez rukava, bez lea, bez nogavica, uopte nije delovala
kao odevni predmet. Nik je seo pored nje, zagrlio je i pomazio po
leima, kao da eli da je ugreje, mada joj je bilo vrue kao bolesnom detetu. Pustila ga je, a onda se malice odmakla. Nik upita:
Pa kako da ti pomognem?, i shvati da oekuje utehu za sebe. U
dubokom, svetlom prostranstvu ogledala video je dvoje mladih
ljudi u neizreenoj krizi.
Odvratila je: Moe li da iznese stvari iz moje sobe? Da, snesi
sve u prizemlje.
Vai.
Nik je preko odmorita otiao u njenu sobu, gde su, kao i uvek,
zavese bile navuene, a vazduh prepun dima. Gusta crvena gaza
umotana oko abaura opasno je zaudarala i cedila svetlost preko
dumbusa od posteljine, rublja, longplej ploa. Fioke i plakari bili
su prerovani imaginarni provalnik ovde je mogao dostii vrhunac svoje neiivljenosti. Nik se osvrnuo i, premda sm, grimasom
porekao dobronamernu spremnost da zavede red. Razmiljao je
brzo i odgovorno, ali nije hteo da se odrekne poslednjih trenutaka neobavetenosti. Uz tiho usredsreeno mrmljanje, pogledao je
sto, krevet, gomilu smea na divnoj staroj orahovoj krinji. U plakaru u uglu nalazio se umivaonik, oko koga je Ketrin naslagala
est-sedam stvari, kao instrumente pred operaciju: teak drvodeljski no, zakrivljenu sataru s dve ruke, dva naotrena noa za filetiranje, i dva demekasta mala probojca koje je Derald koristio
za hvatanje i ereenje zgloba, gotovo kao da bi mu meso moglo
pobei. Muno ih je pokupio i paljivo odneo dole, s novim utuenim potovanjem.

Nit lepote

19

Nepokolebljivo je tvrdila da ne treba nikoga zvati nabacila je

da bi onda sve ispalo jo gore. Nik je nesigurno razmiljao o tome.
To to nije znao ta da radi samo je pokazivalo da jo manje zna
kakav je svet u koji je nedavno dospeo. Njeni roditelji zgaeno e
se preneraziti kad saznaju, na njegov novi ivot s Fedenima pae
mrlja. Ipak nije dostojan poverenja, kako je, za razliku od njih, i podozrevao. Uasavao se pogrene odluke, ali se i plaio da ita preduzme. Moda moe da potrai Tobija? Ali Tobi je za Ketrin bio niko
i nita, ovek prema kakvom je najbolje biti nehajno utiv. Niku se
u glavi uobliavala pria. Ubedio je sebe da je Ketrin pomiljala na
najgore, suoila se s time i odbacila ga. Izvela je ritualno suoenje
na jedan sat, na minut, na itavo popodne koje e moda zauvek ostati samo ritualno. Gotovo je onemela, pasivno zevala, a Nik
se upitao da li je malopreanji dogaaj odstranjen, zaklonjen i izdvojen nekim delotvornim mehanizmom. Moda je oduvek raunala s njegovim povratkom. Svakako mu je bilo veoma teko da je
odbije kad mu je rekla: Pobogu, ne ostavljaj me samu. Kazao je:
Naravno da neu, i osetio da ga okolnosti s velike daljine pritiskaju i gue. Jo je neto Tobi pomenuo na jezeru: ponekad ne moe
da bude sama i neko mora da bude uz nju. Nik je tada udeo da
preuzme Tobijeve dunosti, da zaroni u teku romantiku te porodice. Sada e se pak njegova sopstvena romantika raspresti u zadnjem baru Dvorca epstou, a s Ketrin je morao da ostane on. Nije
umela da objasni zato, ali niko drugi ne bi valjao.
Nik joj je pomogao da sie do salona, a ona je otila do police
s ploama, bez gledanja izvadila jednu i pustila je. Kao da je htela
rei da je stupila u dejstvo, ali da nema snage za razmiljanje. Zvuk
se naglo prolomio: igla se spustila na pogreno mesto, kao za singl.
A, da!, ree Nik. Zaula se sredina skerca umanove etvrte
simfonije. Drao je Ketrin na oku i shvatio nain na koji se preputala muzici; video je kako je zvuk nosi, nesvesnu toka, ali zahvalnu i poluzainteresovanu. Usplahirila ga je neodlunost, ali je i sam
uronio u muziku na nekoliko sekundi. Ponovo je nastupio trio, ali
samo nakratko, pre maginog prelaza u finale zasnovanog, sasvim oigledno, na finalu Betovenove Pete: mogao joj je to rei,
mogao joj je rei i da je to zapravo druga po redu simfonija, da iz

20

BMBO!IPMJOHIFSTU

poetnog motiva narasta sav materijal, osim neoekivane druge

teme finala Odmakao se i, pod sumornom ali umesnom svetlou odgovornosti, reio da iz istih stopa sie i pozove Ketrinine
roditelje. No kad je izaao iz sobe, najednom se setio Lea i postao
uveren da gubi svoju jedinu priliku s njim: stoga se javio njemu i
odloio poziv u Francusku. Nije znao ta da mu kae: gole injenice bile su suvie line da bi se saoptile nepoznatom oveku, a
razvodnjena verzija delovala bi kao izmiljotina. Ponovo je bio na
rubu pogrene odluke. Nakaljavao se dok je birao broj.
Leo se javio vrlo bodro, ali samo zato to je veerao i tek je trebalo da se spremi te su injenice Nika prosvetlile. Glas mu je, s
malom zalihom posprdnosti, bio u dlaku isti kao ranije, ali ga je
Nik bio potisnuo iz seanja. Tek je poeo da se izvinjava kad je Leo
shvatio ta je posredi i ljubazno kazao da mu je vrlo laknulo, jer
je i sam prezauzet. Oh, dobro, ree Nik, ali mu se gotovo odmah
uinilo da je Nik reagovao preterano leerno. Ako sigurno nema
nita protiv, dodao je.
Sve je u redu, prijatelju, tiho ree Leo, tako da je Nik stekao
utisak da nije sam.
Stvarno elim da se upoznamo.
Posle pauze Leo ree: Apsolutno.
Dobro, ta kae na vikend?
Ne. Za vikend ne mogu.
Nik je hteo da upita Zato?, ali je naslutio da e se Leo tada
videti i s ostalim kandidatima; sve e zacelo liiti na audiciju. Sledee nedelje?, kazao je sleui ramenima. Hteo je to da obavi pre
Deraldovog i Rejelinog povratka, hteo je da iskoristi kuu.
Aha, ide na karneval?, upita Leo.
Moda u subotu putujemo preko praznika. Hajde da se naemo pre toga. Nik je eznuo za karnevalom, ali ga je ponizno smatrao Leovim elementom. Zamislio je kako Lea gubi ve na prvom
sastanku, u bujici ljudi iz koje nema povratka.
Najbolje je da me zvrcne sledee nedelje, ree Leo.
Obavezno, ree Nik, pravei se da sve doivljava pozitivno, ali
se naglo snudio i ukoio. uj, zaista ti se izvinjavam za veeras.
Iskupiu se. Jo jedna pauza znao je da se odluuje o njegovoj

Nit lepote

21

izjavi, moda i o itavoj njegovoj budunosti. Meutim, onda je

grlenim apatom Leo kazao:
Hoe i te kako! i, kad je Nik stao da se kikoe, prekinuo
vezu. Nije ispalo tako loe. ak je i divno. I Nik je spustio slualicu
i poao da se pogleda u visokom pozlaenom lunom ogledalu u
predvorju. Uz navalu radosnog olakanja, pomislio je da ba dobro
izgleda: nizak ali nabijen, istog tena i kovrdave kose. Leo e poludeti za njim. Onda je prebledeo i popeo se uza stepenice.

Kad je osveilo, Nik i Ketrin su sili u batu, pa kroz kapiju otili

u javni park. Park je, jednako kao i sama kua, spadao u Nikovu
sanjariju o Londonu: veliinom podesan za centar kakvog starog
evropskog grada, ali privatan, s triju je strana bio ograenim gustom boikovinom i ibljem iza visokih viktorijanskih ograda. Sa
svega jednog ili dva mesta, u okolnim ulicama, sluajni prolaznik
je meu platanima i visokim divljim kestenima mogao da vidi istinu, preko koje bi se poneki par etao lakim korakom, ili bi starija gospoa ekala svog jo sporijeg psa. Katkad bi u letnje veeri,
uz pesmu drozdova i kosova meu liem, Nik opazio i ponekog
momka s one strane ograde te mu neoekivano pozavideo, mada
se nije moglo znati kako bi prolaznik reagovao na osmeh upuen
iz parka. ak je i unutra bilo skrivenih mesta, staza koje su, kao
da vode ka zavuenom klozetu, zavijale ka batovanskoj upi iza
arieve tarabe; ograenog igralita s peskom i toboganom, gde su
se prave uniformisane dadilje i dalje sastajale i traarile uz blagu
naznaku besposlienja; teniskih terena, s kojih su prepleteni ritmovi servis, gemova i povik smirivali avgustovski suton svedoei
o tuim naporima.
S kraja na kraj, tik iza kua, protezalo se iroko ljunano etalite izraenog lunog preseka, s metalnim slivnicima gde su se zaustavljale deje lopte, prvim opalim liem platana, pranjavim ali
jo zelenim, budui da je itavo leto bilo veoma toplo i suvo. Nik i
Ketrin tuda su se etali podruku, kao spor stari par; Nik je oseao
da se zdruio s Ketrin na nov, gotovo formalan nain. Na pravilnim razmacima stajale su viktorijanske klupe od livenog gvoa,

22

BMBO!IPMJOHIFSTU

nainjene bez razmiljanja o udobnosti, a izmeu njih, na travi, nekoliko je ljudi sedelo ili piknikovalo u toplom predveerju.
Ubrzo Nik ree: Je li ti bolje?, a Ketrin klimnu glavom i u
hodu se privi uz njega. Opet je osetio odgovornost, sivo breme na
grudima, i sagledao sebe i nju s pozicije izletnik ili rekreativnog
trkaa koji im je prilazio: uopte nisu ljupki stari par, nego dvoje
klinaca mrava devojka velikih nervoznih usta i dostojanstven
mali plavuan koji se pretvara da nije u vodi do gue. Naravno da
mora telefonirati u Francusku s nadom da e dobiti Rejel, budui
da Derald nije ba vian ovakvim stvarima. Zaalio je to ne zna
vie o prolim dogaajima i njihovim razlozima, ali je bio i gadljiv.
Bie ti dobro, kazao je. Pomislio je da e, ako nju upita o svemu,
samo probuditi stari uas, te je dodao: Ko zna ta je bilo posredi,
kao da govori o nekoj davnanjoj misteriji. Pogledala ga je bolno
nepouzdano, ali nije odgovorila. Nisi sigurna?, upita Nik i zau,
to mu se deavalo, dvosmislenu saoseajnu notu sopstvenog oca.
Njegova porodica je, naime, vrdala u razliitim kriznim trenucima; nita se nije nazivalo pravim imenom, nikad nije bilo jasno je
li ton pun razumevanja ili samo prikriveno kukaviki.
Ne, ba i nisam.
Zna da meni moe sve da kae, ree on.
Na kraju staze nalazila se batovanska upa, sklepana starinski
i usluno pod svetloutom liticom terase, a iza nje kapija ka ulici.
Stali su kod kapije i kroz gvozdene arabeske pogledali oskudan veernji saobraaj. Nik je utao i oajniki razmiljao o Leu, koji je
negde tamo, u letnjem sumraku. Ketrin ree: Ono kad sve postane crno i svetlucavo.
Mhm.
Ne kao kad si potiten, tada je smee
Da
Ne bi ti to razumeo.
Bih. Molim te, nastavi.
Recimo, kao ona kola, kazala je mahnuvi glavom ka crnom
dajmleru koji se zaustavio preko puta ulice da bi iz njega izaao
jedan otmen ovek. Na krovu kola odsijavalo se utilo prvog ulinog svetla, a kad su pola dalje, odblesci su mu poleteli tamnim
zakrivljenim blatobranima i prozorima.

Nit lepote

23

Pa maltene je lepo.
Jeste lepo, na neki nain, ali nije u tome poenta.
Niku se uinilo da je suvie glup ili nematovit da bi shvatio
data uputstva. Sigurno je i uasno, ree, oito
Pa, vidi, otrovno je. Svetlucavo, ali i smrtonosno. Cilj mu
je da ne preivi, i to na kraju shvati. Odmakla se od Nika, kao
da eli da se poslui rukama. itav svet je takav, kazala je, pruajui ruke, sve je potpuno isto. I potpuno negativno. Ne moe
preiveti. Kao da si na Marsu ili tako negde. Oi su joj bile nepokretne, ali i zamuene. Eto, bolje od toga ne umem, kazala je i
okrenula lea.
Poao je za njom. Ali se onda opet vrati na svoje, kazao je.
Da, Nik, tako je, rekla je uvreenim tonom kakav ponekad
sledi za ogoljenjem sopstvene due.
Samo pokuavam da shvatim. Njene suze protumaio je kao
znak oporavka, pa joj je prebacio ruku preko ramena mada se nekoliko sekundi kasnije izvukla iz zagrljaja. Nik je osetio naznaku
seksualnog odbijanja, kao da je pomislila da joj se nabacuje.

Kasnije je u salonu rekla: O, boe, pa veeras je trebalo da se vidi

s Leom.
Niku je bilo neverovatno to se tek tad toga setila, ali je kazao:
U redu je. Odloio sam ga za sledeu nedelju.
Ketrin se snudeno nasmeila. Ionako nije ba tvoj tip, ree.
uman je ustupio mesto grupi Kle, koja je pak izazvala umornu ali znaajnu utnju izmeu njih dvoje. Nik se molio da Ketrin
prestane da puta muziku: prema gotovo svemu to je volela oseao je grevit otpor. Pogledao je na sat. U Francuskoj je jedan sat
vie, prekasno da ih pozove, i nejasno mu je laknulo to se odluio
na to racionalno i promiljeno odlaganje. Priao je prilino zanemarenom klaviru, iji je poklopac sluio kao postolje za razliite
stare grafike i malu bronzanu Listovu bistu, koja ga je naoko prilino napaeno gledala dok je s lista itao Mocartove kompozicije na pultu. Za Nika su pogrene note bile kao kine kapi na peanoj stazi, a razmiljao je o tome kakvo je vee mogao provesti.

24

BMBO!IPMJOHIFSTU

Jednostavan Andante se u njegovoj glavi pretvorio u iv dijalog optimizma i povratnog bola; u stvari, nepotrebno je pojaao oba oseanja. Ubrzo je Ketrin ustala i rekla: Bog te jeb, duo, pa nismo
na sahrani.
Izvini, duo, kazao je Nik i odimprovizovao nekoliko taktova
onoga to su zvali Valdorf-muzikom, a onda ustao i izaao na balkon. Tek su poeli da se oslovljavaju s duo i to je delovalo kao
lep element opsenije zavere na Kenzington Park Gardensu. Meutim, na veernjoj sveini Nik je osetio da glumi i da mu je Ketrin
zastraujue strana. Fatamorgana prelepog otrovnog kosmosa ponovo mu je naas zatreperila pred oima, ali nije uspeo da je zadri, te je u magnovenju nestala.
U bati iza jedne oblinje kue prireivala se veerinka, pa su
se razgovor i tiha galama pronosili mirnim vazduhom. Izvesni
Defri zasmejavao je itavo drutvo, a ene su mu izvikivale ime
u znak uzbuenog negodovanja izmeu poluujnih odeljaka njegove prie. U parku je neko etao belo psetance, koje je gotovo svetlucalo dok se klackalo i trkaralo u polumraku. Nad drveem i
krovovima, prljavosjajno londonsko nebo pretvaralo se u slabaan
ljubiasti svod. Leti, kad bi se svi prozori pootvarali, no se naizgled sastojala ne samo od tame nego i od zvukova umora lia,
besane tutnjave saobraaja, udaljenih automobilskih sirena i kripe konica; glasova, tihih povika, dokonog prebiranja po muzikim radio-stanicama. Nik je eznuo za Leom, koji, nevidljivo brz,
vozi srebrni bicikl negde severno, na pet kilometara odatle du
dugih ravnih puteva, ali moda i na kom drugom mestu. Ponovo
se upitao u kom je parku snimljena ona fotografija, i naravno, ko
je njen autor, tako rutinski prisan s Leom. Ispostili su ga osujeenost i ekanje. ljunanim etalitem prila im je devojka s belim
psom, kao zavidan obris spram blistave, savrene, lampama osvetljene pozadine. Nik se osetio kao gurnut na rub neke nove nade,
pred mirisan pejza ili viziju noi, a onda tu i ostavljen.