1.

Prorauni tokova snage

*Interativni metod prorauna radijalnih mrea
Zasniva se na direktnoj primeni i kirhofovog zakona. Metod kao polazne podatke koristi aktivne i reaktivne snage optereenja u
potroakim vorovima i napon napojnog vora. Da bi algoritam bio efikasan poeljna je numeracija po nivoima. Zatim se uvodi
polazna predpostavka da su naponi u svojim vorovima mree jednaki naponu napojnog cvora, da bi se zatim kroz iterativni proces
vrednosti napona menjale dok se ne dobiju tacne vrednosti napona cvorova.

Jedna iteracija
Jedna iteracija u proracunu satoji se iz sledecih koraka:
1)Proracun injektirane struje za svaki cvor mreze prema relaciji:

Si

Yi Ui 1

Ui

Gde je: Ii -struja inektiranja u cvoru ,u iteraciji.

Ui-napon cvora i u -1 iteraciji ;
Si inektirana snaga u cvoru i
Yi-suma admitansi svih otocnih elemenata u cvoru i.
2)Struja grane u poslednjem nivou:
I

J I J i , , , k n 1, n 2,...
k2

i k 2

Jk-struja grane k,na -toj iteraciji;

k2-avrsni cvor grane k;
k2-skup grana koji isticu iz cvora k2.
3)Sracunavanje napona polazeci od napojnog cvora i krecuci se ka granama u poslednjem nivou.

k2

U Z J , , , , , , k 1,2,...n 1
k k

k1

Zk-redna impendansa grane k, k1 pocetni cvor.

Koraci 1,2,3 se ponavljaju sve dok ne bude dostignuta konvergencija.Kao kriterijum konvergencije se koristi maksimalno odstupanje
aktivne i reaktivne snage cvorova sracunatih u skladu sa relacijom:

2.Rekonstrukcija distributivnih mreza

Rekonstrukcija distributivne mreze definise se kao promena topoloske strukture distributivnih fidera promenom stanja
otvoren/zatvoren sekcionih i povezanih prekidaca u cilju postizanja optimalne konfiguracije.
min Cij Pij
i

Cij tezinski koeficient;

Pij gubici u granama izmedju i i j.
Sij Sij max , , , , Uij Uijmax

f 1,

f= 1 za radijalan vod; za vod sa petljom je f=0.

* Heuristicke metode: 1)metod sa postupnim otvaranjem kontura(metod najmanjihstruja) 2)metod sa pojedinacnim

razmatranjem kontura (metod izmenegrana)
*Metode bazirane na ekspertnim sistemima (algoritmima)
*Metode bazirane na genetskim algoritmima
----Metod sa postupnim otvaranjem kontura---Algoritam rekonfiguracije fidera zapocinje proracunom tokova snaga radijalne mreze.Prekidac koji je normalno
otvoren,zatvara se kako bi se formirala petlja.Time se menja raspodela tokova snaga.

Struja u grani koja povezuje cvorove i i j nakon zatvaranja prekidaca je:

Ii j

(U i U j )

Z loop

Z loop-impendansa petlje
Promena struje kroz granu i-j se izracunava pomocu relacije:

I i j

(U i U j )

Z loop

Kada su poznati modifikovani tokovi iz proracuna tokova snaga,sledeci korak je nalazenje optimalnih tokova kroz grane
petlje.

3.Gubici elektricne energije

*-metod
(metod ekivavalentnog trajanja maksimalnih gubitaka)
Ova metoda se najcesce koristi. Vrednost ekvivalentnog vremena trajanja opterecenja moze se izracunati tacno prema
T

P t dt
2
ij

Pij2max
definiciji:
Kao parametar se za procenu ekvivalentnog vremena trajanja maksimalnih gubitaka uzima se faktor opterecenja koji se
predstavlja kao: Psr-srednja snaga; Pmax-maks snaga; Tmax-vreme maksim opterecenja; T-vreme trajanja optecenja.

m
T

Psr
T
max
Pmax
T

faktor gubitaka.

0.17 m 0.83m 2 T

 Am Bm 2 , , , , A B 1
-Dobra osobina je sto se lako izracunana;losa je sto taj proracun u realnosti odstupa i do25%.
*Metod ekvivalentnih otpornosti
Koristi se za proracun gubitaka energije u razgranatim SN mrezama.Zasniva se na ideji da se realna mreza zameni
ekvivaletnom,koja ima jednake gubitke Pre=Pek,gde su
Pre-gubici energije realne mreze; pek-gubici enrgije u ekvivalentnoj mrezi
Nt

P Fe P0 k

k 1
Gubici aktivne snage u Fe:
Gubici snage u vodovima i bakru transformatoru zavise od opterecenja mreze i mogu se odrediti koriscenjem izraza:

Nv

Nt

k 1

j 1

Pvar Pk PCu j
Nt

k 1

j 1

I nj

3R k J k2 PCun j

Nv

Gde je: Pvar- ukupni promenljivi gubici aktivne snage

Pk- gubici aktivne snage voda u k-toj grani
Pcuj-gubici aktivn snage u transformatoru u j-toj grani.
Rk-otpornost voda u k-toj grani
Jj-struja j-te grane
Pcunj-gubici u Cu pri nominalnom opterecenju transformatora u j-toj grani.
Inj-nominalna struja transformatora u j-toj grani
Nv-broj vodova u mrezi
Nt-broj transformatora u mrezi.
Vrednost ekvivalentne otpornosti se izrac prema relaciji:

PCun j U nj

S nomi

2
Re Rk
k 1
i 1 Snom j 1 S nom
Nv

nk

Nt

4.Pouzdanost i sigurnost mreze

Pouzdanost je stohasticki pokazatelj koji definise verovatnocu ispravnog rada sistema kao celine ili pojedinih njegovih
elemenata u nekom vremenskom periodu.
Intenzitet otkaza govori o broju otkaza u toku godine dana.

Prvi period je period pustanja elemenata u pogon i period uhodavanja elemenata.Drugi period je period eksploatacije
elemenata. U trecem periodu dolazi do intenzivnijeg starenja elemenata pa dolazi i do porasta intenziteta otkaza.
Tek-ekonomicno vreme eksploatacije
Tt-zivotni vek.
*Pokazatelji pouzdanosti
m-vreme ispravnog rada
r-vreme popravke
-raspolozivost: A=m/m+r
-neraspolozivost: U=r/m+r=1-A

-periodicnost otkaza: T=m+r

-ucestanost otkaza: f=1/m+r
-intenzitet otkaza: =1/m
-intenzitet obnavljanja (popravke) =1/r

Zbir troskova usled neisporucene elektricne energije (kriva a) i troskova koje distributivno preduzece ulaze u mrezu radi
povecanja nivoa pouzdanosti(kriva b) predstavlja ukupne troskove (kriva c).Minimum krive c, odnosno njena okolina
odredjuje prihvatljivi nivo pouzdanosti.
5.Karakteristicni pokazatelji pouzdanosti
Pokazatelji pouzdanosti su SAIFI,SAIDI,CAIDI.
SAIFI predstavlja srednji broj prekida napajanja potrosaca.
SAIFI

i fi Ni
N

fi-ucestanost kvara; Ni-br.potrosaca koji pri kvaru ostanu bez napajanja; N-ukupan broj potrosaca.
SAIDI daje prosecno zbirno vreme trajanja prekida jednog potrosaca u toku jedne godine.

SAIDI

i Di N i
N

Di-zbirno vreme trajanja prekida napajanja potrosaca u toku jedne godine.

CAIDI predstavlja prosecno trajanje jednog prekid
SAIFI
CAIDI
SAIFI
6.Proracun pouzdanosti
a)redna
-svaki element ima raspolozivost Ai;
n

A Ai

-ukupna raspolozivost

i 1

-neraspolozivost:

U 1 A 1

i 1

-ucestanost:
b)paralelna

i Ai
i 1
n

i 1

-neraspolozivost

U Ui
i 1

-intenzitet obnavljanja:

i , , , , i
i 1

A 1U 1 Ui
i 1

1
r

f U i U i
i 1 i 1
,,,,

-raspolozivost:
7.Sigurnost
Sigurnost je pojam koji opisuje sposobnost sistema da bez narusavanja granice normalnog rada podnese neke predvidjene
,ali verovatne,poremaje iz unapred specificirane liste mogucih poremecaja.Pri koncepiranju distibutivnih sistema
primenjuje se sigurnosni princip jednostrukog kvara, odnosno princip (n-1) i heuristicko pravilo:sto manja ispala snaga to
vece dozvoljeno trajanje prekida ili sto je veca ispala snaga to je dozvoljen manji broj takvih dogadjaja.

TS 111/10KV-dozv.vreme prekida 3 min.

10KV dozv.vreme prekida 24h.
8.Termicke mogucnosti opterecivanja transformatora
Pod naznacenom snagom Tr podrazumeva se snaga neprekidnog pogona sa kojom se uz temperaturu rashladnog sredstva
(odnosno okolnog vazduha) od 20 stepeni C i temperaturom najtoplije tacke od 98 stepeni ostvaruje normalni vek
trajanja.IZ analize veka trajnja pojedinih delova Tr pokazuju da je izolacija najkriticniji deo.Izolacija je izlozena procesu
starenja,koji u velikoj meri zavisi od temperature.Opsti zakon starenja,odnosno veka trajanja dao je Arhenijus:
BC

Tv Ae

t b
t
e , , , , Uin e b n
A
A
b n
U
e
U ir i b e b , , , n
U in
e
Ui

Tv Ae

1
1
e b
A
,,,,,,,, Tv

Tv-zivotni vek; 1/Tv-vreme starenja (trosenja )izolacije

Ui-utrosak izolacije; t-vreme; Uin-nom.utrosak izolacije;
Uir-relativni utrosak.
9.Ekvivalentna konstantna temperatura ambijenta
S obzirom na to da je temperatura ambijenta promemnljiva tokom vremena,to se moze odrediti ekvivaletna konstantna
temperatura ambijenta ae koja bi dala isto starenje izolacije u posmatranom vremenskom periodu pri nepromenjenom
opterecenju.Da bi se pojednostavio postupak odredjivanja ove temperature pretpostavice se da je opterecenje Tr jednako
nominalnom.Ova predpostavka dovodi do toga de se odstupanja temperature ambijenta a u odnosu na nominalne uslove
(an=20 stepeni C) identicno odrazavaju na odstupanje temperature najtoplije tacke u odnosu na nominalnu temperaturu
te tacke (n=98 stepe C).
= -98= a-20. Na osnovu relacije:

Ui
e bn
U ir
b e b , , , n
U in
e
t

b a 20

dt t * e b a e 20

se za relativnu brzinu starenja izolacije moze zapisati: 0

Zamenom vrednosti za b i sredjivanjem prethodne relaacije dobija se:

t *e

0.1150 a e

0.1150 a

dt

Odavde se odredjuje ekvivalentna temperatura ambijenta ae:

t

ae

ln
0,1155

0 ,1155 a

dt

12

ae

e 0,1155 a i
1
i 1

ln
0,1155
12

ai-visegodisnja srednja mesecna temperatura za i-ti mesec

10.Ekonomsko opterecenje transformatora

1)metod ekvivalentnih godisnjih troskova

Tgt p gt N T PFe CpFe TCeFe

S
PCun

Sn

2
Tk

CpCu CeCu

Tgt-godisnja stopa
troskova TR-a
Pgt-godisnja stopa troskova Tr
Nt-nabavni troskovi Tr
Pfe-gubici snage u Fe Tr
Cpfe-ekviv.godis.cena tarife za snagu gubitaka u Fe na mestu kupoprodaje elek.energije
Cefe-ekviv.cena tarife za gubitka energije kupoprodaje elek.energije
T-godisnje vreme upotrebe Tr
Pcun- gubici snage u Cu Tr koja odgovara naznacenoj snazi
Sn-naznacena snaga
S-snaga kojom se Tr opterecuje
Jtk-faktor jednovremenosti koji pokazuje koliki deo vrsne snage Tr pada u vrsno opterecen je Tr na mestu kupoprodaje
elek.energije
Cpcu-ekviv.godis.cena za gubitke u Cu Tr
Cecu-ekviv.cena energije za gubitke u Cu na mestu kupoprodaje
-ekviv.vreme trajanja maksimalnih gubitaka snage u Cu Tr
Prvi clan na desnoj strani znaka jednakosti prethodne relacije sadrzi godisnje troskove koji su posledica investiranja u
kupovinu Tr, amortizacije i njegovog odrzavanja.Drugi i treci clan predstavljaju godisnje troskove gubitaka snage i
energije u Fe i Cu transformatora
Umesto ekvivalentnih cena gubitaka snage i energije pogodno je koristiti sumarne cene gubitaka energije u Fe i Cu,na
sledeci nacin:
Cp Fe
CeFe
T
2
jTk
CpCu

CeCu

Ce0
Cek

Sa sumarnim cenama gubitaka energije,f-ja godisnjih troskova dobija oblik:

2

S
Tgt p gt N T PFeTCe0 PCun
Cek
Sn
11.Ekonomska gustina struje provodnika
Analizom investicionih ulaganja po jedinici duzine voda u f-ji preseka provodnika,za isti naponski nivo,pokazuje se
prakticno linearna zavisnost.Ovo, uz uvazenje gubitaka snage i energije u provodnicima voda,dovodi do sledece f-ji
godisnjih troskova:

Tgv p gV aV bV s l 3

l 2
2
I jVK
Cp Ce
s

Gde je: pgv-godisnja stopa troskova voda

av-fiksni troskovi voda po jedinici duzine
bv-troskovi voda koji zavise od preseka provodnika
s-poprecni presek ; l- duzina voda ;
-specificna elek otpornost materijala provodnika
I-intenzitet struje u provodniku
-faktor gubitaka

jvk-faktor jednovremenosti izmedju voda i mesta kupoprodaje elek.energije

Cp-ekviv.godisnja cena tarife za snagu gubitaka u vodu
-ekviv vreme trajanja maksimalnih gubitaka snage
Ce-ekviv.cena tarife za gubitke energije u vodu
Uzimajuci u obzir sumarnu cenu gubitaka energije f-ja dobija oblik:

Tgv p gV aV bV s l 3

l 2
I Cek
s

Ako se prvi izvod ove f-je izjednaci s nulom dobija se:

TgV
3Cek
0 sopt I
s
p gV bv
jopt

I
sopt

p gV bv

3Cek

sopt Tgv Tgv min

s Tgv Tgv min T
opt 2
av bv s bv

av 2bv opt

Tgv
Tgv min

12.Izbor poprecnog preseka provodnika

*prema padu napona

Un, , , , Udozv
1 n
U
Pi Ri Qi X i
U n i 1
Ur

1 n
Qi X i, , , , , , X i x li
U n i 1

U adozv U dozv Ur
U adozv
s

1 n
1 n
Pi Ri
Pi li
i

1
Un
U n s i 1

Pi li , , , mm2
U n U adozv i 1

*prema gustini struje

3U n I i cos i

Pi
Pi Ri

3U n si j cos i

U adozv

1
Un

U adozv

1
Un

3U n si j cos i

P
i 1

Ri
n

3U n j li cos i

U adozv
n

li
si

3 li cos i

i 1

, , , , , , , , , si

I i
j

i 1

*prema minimalnom utrosku materijala

U ado zv U a1 U a 2 U an U a i
i 1

Pi Ri

Un
Pi l i

Un U ai

U ai
si

li
si
Un

Pi

3
Un

V 3 s i li , , , , , ,V
i 1

F V

U a doz v

3
Un

i 1

F
U ai

P1l12
2
U a
1

2
sn
Pn

i 1

U a doz v

P21l12
1

2
2
P1
Un U a1

s i2
Pi

ai

U
i 1

ai

3 Pi l i2
0
2
Un U ai

P 2 l 22
2
U a
2

2
s12
s2

P1
P 2

i 1

Pi l

U a i

0, , , ,

Pi l i2
U ai

2
i

F
U ai

Pn l n2
2
,
,
,
,
,
/
2
U an
Un 2

P22 l 22
1

2
2
P 2
Un U a 2

P2n l n2
1

2
2
Pn
Un U an

2
sn
Pn

Pi
Pn

si s n
n

U ado zv U ai
i 1

U ado zv

U ado zv
sn

Pi l i

Un s
i 1

Un

i 1

Pn

Un U a doz v

i 1

Pi l i
sn

Pi l i

Un
Pn

Pi
Pn

sn

Pn

Un s n

l
i 1

Pi

l
i 1

Pi

13.Uzemljenje neutralne tacke u DM

Izbor elekktricne opreme se vrsi prema jacini struje kratkog spoja.Pri tome se u vidu imaju struje trofaznog kratkog spoja.Sa aspekta
bezbednosti,ako i izrade uzemljivaca znacajna je struja jednofaznog kratkog spoja,odnosno zemljospoja.Jacina struje zemljospoja u velikoj meri
zavisi od nacina uzemljenja zvezdista transformatora.U praksi se srecu cetiri karakteristicna nacina uzemljenja zvezdista,odnosno neutralnih
tacaka DM:
a)izolovano zemljiste
b)rezonantno uzemljenje zvezdista (kompenzovane mreze)
c)zvezdiste uzemljenjo preko male otpornosti
d)direktno uzemljenje zvezdista.
a)izolovano zvezdiste
Mreza sa izolovanim neutralnom tackom je ona kod koje su neutralne tacke svih transformatota izolovane prema zemlji.U ovoj mrezi se pri spoju
faznog provodnika sa zemljom pojavljuju relativno male vrednosti struje kvara,koje su pretezno kapacitivne. Struja zemljospoja je:

I z j 3U frCo li

i 1

Co-poduzna nulta kapacitivnost voda

li-duzina i-tog voda
n-broj vodova.
Posto je nulta kapacitivnost Co mala,to su mlae i jacine struje zemljospoja.Ali, sa povecanjem duzine mreze struja zemljospoja raste.Od jacine
struje zemljospoja zavisi da li ce se ugaSITI ELEKTRICNI LUK KOJI SE POJAVLJUJE PRI ZEMLJOSPOJU.Ako je struja zemljospoja veca od
struje samogasenja luka dolazi do uspostavljanja tzv intermitentnog zemljospoja,koji se karakterise visestrukim uzastopnim paljenjima i gasenjima
elektricnog luka na mestu kvara.Zbog toga se javljaju visoki prenaponi i u zdravim fazama i na fazi pogodjenoj kvarom.
b)kompenzovane mreze
Kompenzovana mreza ima u zvezdistu Tr prikljucenu prigusnicu kojom se vrsi kompenzacija kapacitivne struje zemljospoja.Nulta impendansa
ovakve mreze je:
Uvazicemo da kroz prigusnicu teku trostruke nulte struje:
1
j 3L pr
n
j C o l i
i 1
zo

j 3L pr
n

jCo li

i 1

Ako se za induktivnost prigisnice uzme vrednost:

L pr

1
n

3 2Co li
i 1

onda je ostvaren uslov rezonantnog uzemljenja zvezdista.Tada nulta impendanse tezi beskonacnosti.Prigusnica za uzemljenje neutralne tacke rade
se sa izvodima kako bi se imala mogucnost njihovog podesavanja prema velicini mreze.
c)uzemljenje preko male otpornosti
U slucaju kada se neutralna tacka jednog ili vise energetskih transformatora uzemlji preko male impendanse mogu se ograniciti i struja
zemljospoja i prelazni prenaponi.Uzemljenje moze da se vrsi preko male rezistanse ili male reaktanse. Uzemljenje preko niskoomske impendanse
je obavezno kada kapacitivne struje zemljospoja prelaze vrednosti od 40A u mrezi 10kV,odnosno 30A u mrezi 20kV.Za uzemljenje se
koriste:metalni otpornici,elektrolitski otpornici i uljne reaktanse.Vrednost impedanse se bira tako da se struja zemljospoja ogranici na 300A, a u
izuzetnom slucaju na 1kA.U slucaju kada treba da se uzemlji neutralna tacka mreze koja se napaja preko energetskog transformatora sprege YNd5
vrsi se formiranje vestacke neutralne tacke.To se radi pomocu jednonamotajnog transformatora za uzemljenje,sprege Zn (slomljena zvezda) sa
izvedenom neutralnom tackom.Nulta impendansa ovog Tr mora da bude mala,tako da se vezivanjem niskoomskog otpornika za vestacku neutralnu
tacku struja zemljospoja ogranici na 300A.
d)direktno uzemljenja
Direktno uzemljena mreza je ona kod koje je neutralna tacka jednog ili vise energetskih Tr neposredno vezana za uzemljivac postrojenja.Ovaj
nacin uzemljenja koristi se kod najvisih napona:110kV,220kV,i 400kV.U ovom slucaju struje zemljospoja su veoma velike i krecu se od nekoliko
kA do nekoliko desetina kA.Faktor uzemljena direktno uzemljenje mreze ne sme da predje vrednost 0,8..To znaci da u slucaju jednofaznog
zemljospoja naponi prema zemlji zdravih faza ne smeju da predju 80%vrednosti maksimalno dozvoljenog linijskog napona mreze.Ovo se postize
ako su u svakoj tacki mrezi zadovoljeni sledeci uslovi:

z0
z
1.5, , , pri , , , d o 30 C , , , ili , , , ,0 0 3, , , pri , , , ,30 C d o 60 C
zd
zd

Gde su Zo i Zd impedanse nultog i direktog redosleda gledano sa mesta kvara,a o i d argumenti odgovarajucih impendansi.Direktno uzemljenje
se izvodi i u NN mrezama, tako sto se neutralna tacka namotaja NN napona svakog energetskog Tr 10(20)/0.42kV,neposredmno prikljucuje na
radno ili zdruzeno uzemljenje postrojenja 10(20)/0.4kV.