TEM A BROJA: POLITIK I IDEN TITET

Izvorni nauni lanak

Primljen: 30. oktobar 2012

UDC 316.347:316.72(497.11)
371.671:93/.94

Goran Tepi

Univerzitet u Beogradu
Fakultet politikih nauka

Nacionalni identitet
i (zlo)upotreba drugog

Apstrakt
Autor analizira teorijske koncepte o grupnim identitetima i njihovoj ulozi
u drutvenim, politikim, i posebno meunacionalnim odnosima. U
mnotvu razliitih pristupa, eklektiki pokuava da odredi pojam nacionalnog identiteta, kao i ulogu drugog u njegovom formiranju. Tako
odreen teorijski okvir primenjuje na zvanine istoriografske narative u
Srbiji. Na kraju izvodi zakljuke o ulozi Turaka, Muslimana (Bonjaka) i
Albanaca u procesu formiranja srpskog nacionalnog identiteta (i nastojanju da se taj identitet uvrsti u okvire evropskog identiteta), pokuavajui time da doprinese boljem razumevanju uzroka sukoba na prostoru
bive Jugoslavije.
Kljune rei:
identitet, etnicitet, nacija, drugi, neprijatelj, Karl mit, nacionalna istorija

Email: goran.tepsic@fpn.bg.ac.rs

Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu

Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije.

70

G OR A N T E PI

UVOD
Nacionalni identiteti poeli su se formirati kada i nacionalne drave, na teritoriji Zapadne Evrope. To je novovekovna i savremena pojava i nije joj bilo
mesta u etniki i verski heterogenim carstvima, niti u srednjovekovnim feudalnim dravama. Nacija je projekat elite politiara, pisaca, verskih voa,
itd. Ona je konstruisana, ali u osnovi poiva na odreenim istorijskim injenicama. Da bi se narod identifikovao s nacijom, bilo je potrebno stvoriti jedinstveni jezik i razviti sistem obrazovanja. kole (uz vojsku) su sve do
informaciono-komunikacione revolucije predstavljale osnovno sredstvo irenja nacionalnog sentimenta. Poseban znaaj imala je zvanina (dravna)
interpretacija istorije.
Cilj ovog rada je da ukaemo na znaaj (nacionalnog) identiteta i mesto
koje ovaj sloeni fenomen ima u savremenim drutvenim odnosima. Takoe,
pokazaemo kakva je uloga drugoga u procesu njegovog formiranja i kako
se konstruie neprijatelj. Koncept drugog ili neprijatelja je kljuan za razumevanje sukoba, posebno etnikih (preciznije etnifikovanih) ratova. Nae
teorijske postavke pokuaemo i empirijski da argumentujemo kroz analizu
udbenika istorije za osnovnu i srednju kolu u Srbiji.
Osnovna teza analitikog dela rada jeste da aktuelni udbenici istorije u
Srbiji doprinose konstrukciji srpskog nacionalnog identiteta, primarno, u odnosu na Turke (Osmanlije),3 Muslimane (Bonjake) i Albance, odreujui ih
kao legitimne neprijatelje. Druga teza jeste da ovakva interpretacija nacionalne istorije predstavlja posledicu tenje da se srpska nacija ustroji po uzoru
na (zapadno)evropske nacije.
U prvom delu rada emo pokuati da odredimo pojam identiteta i ukaemo na njegovu vieznanost i vieslojnost. Drugi deo rada bie posveen problemu odreenja drugog, a trei analizi udbenika istorije i njihovoj ulozi u
izgradnji srpskog nacionalnog identiteta.

IDENTIFIKACIJA IDENTITETA
Jedna od prvih definicija identiteta na engleskom govornom podruju nalazi
se u Oksfordovom reniku. Ovde je identitet definisan kao istovetnost
linosti ili stvari u svakom trenutku ili okolnosti; stanje ili injenica da su
linost ili stvar jednaki svome sopstvu, a ne neemu drugom; individualnost, linost; stanje ili injenica o opstanku iste linosti kroz razliite faze

Autori udbenika, gotovo po pravilu, ne prave razliku izmeu Osmanlija, pripadnika vladajueg stalea u Osmanskom carstvu, i pripadnika savremene turske nacije.

N ACION A L N I I DE N T I T E T I (Z L O)U POT R E BA DRUG OG

71

egzistencije; kontinuitet linosti.4 No, ove definicije predstavljaju primer

filozofskog ili kolokvijalnog shvatanja identiteta i ne doprinose njegovom
odreenju, ve pojmovnoj konfuziji.
Nauno valjano odreenje identiteta moralo bi biti dovoljno precizno da
specifikuje ovaj pojam u odnosu na druge drutvene kategorije, ali i dovoljno apstraktno da obuhvati njegovu sloenost i mnotvo razliitih empirijskih
sluajeva. Pojedinac se socijalizuje i gradi svoj identitetkroz dugi period
koji se protee od roenja do zrelog doba. Neprekidno, slika koju gradi o sebi,
svojim verovanjima i predstavama o sebi predstavlja izuzetno znaajnu psiholoku strukturu koja mu omoguava da odabira svoje aktivnosti i svoje drutvene odnose. [] [Pojedinac] sebe otkriva kroz sopstvena opaanja i aktivnosti, ali i kroz odnos prema drugima i vienje drugih [] Identitet se zasniva
na strastvenim odnosima pojedinca s drugim.5 Dakle, identitet se gradi
kroz spoznaju sebe, ali i u odnosu na okruenje (porodica, drutvene grupe,
drava, itd.), a njegove osnovne karakteristike su promenljivost i vieslojnost.
Istraivai vie ne smatraju identitet kao sutinu Sve neodoljivo podsea da
se slika i samopotovanje, politiki ili identitet zajednica, neprestano izgrauju i ostvaruju kroz uzajamni uticaj pojedinaca, grupa i njihovih ideologija.6
Uslovno (analitiki), moemo izdvojiti nekoliko slojeva (nivoa) identiteta: lini, kulturni, politiki, verski, etniki i nacionalni, itd. Svi slojevi osim linog7
zapravo ine drutvenu sferu identiteta (kolektivni identiteti).
Tu sferu ine primarne grupne pripadnosti porodica, prijatelji, profesionalni krug, i sl, ali i sekundarne grupne pripadnosti kulturne, verske, politike,
nacionalne i druge institucije. Grupa funkcionie kao izuzetan katalizator individualne identifikacije. Grupa socijalizuje pojedinca, a pojedinac se identifikuje
s njom. Ali, u isto vreme taj proces omoguava pojedincu da bude razliit i da
deluje na svoje okruenje. Za pojedinca, identitet se ne javlja kao prosto spajanje drutvenih uloga i pripadnosti. On mora biti shvaen kao dinamina celina
gde razliiti elementi meusobno deluju komplementarno ili konfliktno.8 Sve

Prva definicija identiteta pripada Loku, a druga Hjumu. Philip Gleason, Identifying
Identity: A Semantic History, The Journal of American History, vol.69, no.4, p.911.

an-Klod Ruano-Borbalan, Izgradnja identiteta, u: Katrin Halpern i an-Klod

Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, op. cit, str.6.

Ibidem.

Lini nivo identiteta moe obuhvatiti line karakteristike ukuse, interese, kvalitete, mane, uloge i vrednosti koje pojedinac pripisuje sebi. Ovo je posledica
psihike potrebe za samovrednovanjem. Najee pojedinac prilagoava svoje karakteristike kako bi se prikazao u to pozitivnijem svetlu. No, i ovaj nivo se
konstruie u odnosu s okruenjem i drugima.

an-Klod Ruano-Borbalan, Izgradnja identiteta, op. cit, str.9.

72

G OR A N T E PI

grupne identitete karakterie kontradiktorna elja pojedinaca za pripadanjem i

nezavisnou.9 Upravo ta kontradiktornost omoguava uspostavljanje ravnotee
ili hijerarhijskog odnosa izmeu razliitih identiteta, tj. slojeva identiteta. Tako
je kod nekih ljudi lini sloj dominantan, a kod nekih verski ili etniki.
Odreenja etnikog identiteta, tj. etniciteta, su u poetku karakterisala
dva suprotstavljena pristupa: primordijalistiki i instrumentalistiki. Prvi pristup je insistirao na pretpostavljenim krvnim vezama, fenotipskoj bliskosti,
jeziku, religiji, etnonimu i drugim specifinostima10 koje karakteriu etnicitet. Nasuprot ovom odreenju, instrumentalisti su definisali etnicitet kao
resurs u slubi kolektivne mobilizacije usmerene na traenje ekonomskih
i politikih prednosti.11 Neto kasnije, dodat je i konstruktivistiki pristup,
koji identitet odreuje kao proces, a ne datost. definicije i granice etniciteta [se] grade i rekonstruiu u neprekidnoj interakciji izmeu grupa. One ne
proizlaze iz neke unutarnje logike ve je njihovo postojanje definisano logikom suprotstavljanje/ukljuivanje sa susednim grupama.12 Konstruktivisti,
dakle, tvrde da su identiteti sloeni, istorijski zasnovani, socijalno konstruisani, i stoga, u stalnoj promeni.13 Moemo zakljuiti da ova tri pristupa imaju svoje pozitivne i negativne strane i da bi odgovarajue odreenje etniciteta moralo obuhvatiti pojedine elemente sve tri definicije. Etnicitet nesporno
poiva na zajednikoj teritoriji, istoriji, jeziku, obiajima, itd, ali ti elementi
nisu stalni i zauvek dati, ve su u procesu stalne konstrukcije, rekonstrukcije
i dekonstrukcije kroz diskurse i narative. Takoe, etniki identitet se moe i
instrumentalizovati i sluiti politikim i drugim interesima.14

Kao kompleksan fenomen, identitet je i paradoksalan. U stvari, u samom svom

znaenju, on oznaava ono to je jedinstveno, injenicu da se izdvajamo i razlikujemo od drugih. Ali on odreuje i ono to je identino, odnosno to je savreno
slino, ostajui i dalje razliito. Ta semantika dvosmislenost ima dubok smisao:
ona upuuje na to da identitet oscilira izmeu slinosti i razlike, izmeu onoga to
nas ini pojedinanom individualnou i to nas u isto vreme ini slinim drugima.
Edmond Mark, Identitetska izgradnja pojedinca, u: Katrin Halpern i an-Klod
Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, op. cit, str.42.

10

Bernar Formozo, Rasprave o etnicitetu, u: Katrin Halpern i an-Klod RuanoBorbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, op. cit, str.298.

11

Ibidem, str.299.

12

Ibidem, str.309.

13

Celia Cook-Huffman, The Role of Identity in Conflict, u: Dennis J. D. Sandole, Sean Byrne, Ingrid Sandole-Staroste, Jessica Senehi (eds.), Handbook of Conflict
Analysis and Resolution, Routlege, 2009, p.19.

14

Auto Varni (Ashutosh Varshney) dodaje jo dva pristupa prouavanju etniciteta: institucionalizam i realizam. Prvi pristup polazi od pretpostavke da

N ACION A L N I I DE N T I T E T I (Z L O)U POT R E BA DRUG OG

73

Razlike izmeu etnikog i nacionalnog identiteta nisu najpreciznije

odreene u naunoj literaturi. Meutim, one se mogu sumirati kroz nekoliko elemenata koji etnicitet pretvaraju u naciju: politika organizacija na
evropski nain;15 imaginarna zajednica mitska pria o naciji koja zaranja u duboku prolost, pria vekovnu epopeju u kojoj se pojavljuju nacionalni heroji, slavni dogaaji (Benedikt Anderson); monopol legitimne
kulture (Ernest Gelner); nosilac nacionalne ideje i njen konzument (Erik
Hobsbaum).16 Jo jedna specifina razlika nacije u odnosu na etnicitet, kako
navodi Erik Hobsbaum (Eric Hobsbowm), jeste injenica da je ona istorijska novina.17 Evropske nacije su plod istorijske izgradnje. Intelektualci 19.
i 20. veka su joj iskovali simbole, heroje i dogaaje. [] Nacije se nisu probudile u prolom veku (u 19. veku, op. a.) da bi se oslobodile tiranije: pre
toga nisu ni postojale.18
I u sluaju nacije postoje dva, naizgled, suprotstavljena shvatanja: subjektivno (politiko ili francusko) i objektivno (kulturno ili nemako). Subjektivno
shvatanje istie racionalnost i ugovornost izbora pripadnosti naciji i poiva na
graanskom identitetu, dok objektivno naglaava kulturne i etnike kriterijume. I sama injenica da su nacije negde formirane po francuskom, a negde po
nemakom receptu, svedoi o njihovoj konstruisanoj prirodi.19

politiko-institucionalni dizajn konsesualna ili veinska politika, proporcionalni ili veinski izborni sistem, federalna ili unitarna vlast, odreuju etnicitet i
meuetnike odnose. Drugi pristup je preuzet iz oblasti meunarodnih odnosa i
poiva na konceptu bezbednosne dileme. Videti: Ashutosh Varshney, Ethnicity
and Ethnic Conflict, u: Carles Boix, Susan C. Stokes (eds.), The Oxford Handbook of
Comparative Politics, Oxford Univesrity Press, 2007, pp.274294.
15

Varni navodi da etnika grupa moe da postoji bez svoje drave (ili dravnog projekta), ali nacija ne. Nacija implicira spajanje etniciteta i dravnosti. Stoga, nacionalizam poiva na principu podudarnosti politikog i nacionalnog. Videti: Ashutosh Varshney, Ethnicity and Ethnic Conflict, op. cit, p.277.

16

Bernar Formozo, Rasprave o etnicitetu, op. cit, str.308311.

17

Videti: Bernar Formozo, Rasprave o etnicitetu, op. cit, str.311.

18

An-Mari Tijes, Kulturna proizvodnja evropskih nacija, u: Katrin Halpern i anKlod Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, op. cit, str.332333.

19

Videti: An-Mari Tijes, Kulturna proizvodnja evropskih nacija, op. cit, str. 333.
Istoriari Don Lonsdejl (John Lonsdale) i Brus Berman (Bruce Berman) razlikuju
izgradnju od formiranja nacije. Pod izgradnjom podrazumevaju svesno stvaranje
aparata za politiku kontrolu od neke drutvene klase ili partije, a pod formiranjem konfliktan, nenameran i vrlo nesvestan proces. Silven Aleman, Imaginarno
u identitetskoj afirmaciji: razgovor sa an-Fransoa Bajarom, u: Katrin Halpern i
an-Klod Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, op. cit, str.387.

74

G OR A N T E PI

Ne samo za nacionalnu, ve i za bilo koju drugu grupnu identifikaciju neophodno je postojanje medija (kolstvo, tampa, televizija, itd.) koji e preneti zajedniku ideologiju.20 Te ideologije esto sadre mitske prie, kultove, obrede i rituale, koji doprinose idealizaciji, ouvanju i irenju identiteta,
kao i homogenizaciji grupe.21 Na njima poivaju i identitetske strategije koje
su kljune za konstruisanje politikih identiteta.22 Pored ideologija i strategija, neizostavni inilac grupne identifikacije je i kategorija drugog.

DRUGI ILI IDEACIONA

FORMULACIJA NEPRIJATELJA
Identiteti odreuju ko smo mi, a ko oni. Proces grupne (mi) identifikacije je neodvojivo vezan za konstrukciju drugog. Drugog odreuje njegova pogodnost za poreenje i ustanovljenje znaajnih razlika.23 Grupa
ne moebiti definisana bez odnosa sa spoljnim svetom. [] svaka grupa
se uspostavlja kroz odnos sa drugim grupama i definie svoju osnovu, svoj

20

an-Klod Ruano-Borbalan, Izgradnja identiteta, op. cit, str.11.

21

Idealno MI je grupa ije delovanje prevazilazi pojedinane nemoi ujedinjenje predstavlja snagu udruivanjem energija, oduevljenja, sposobnosti, a
zahvaljujui solidarnosti lanova. Ali, kada grupa nije idealizovana ona izaziva
strah. Pojedinac se plai da e tu biti pod prisilom, da e se sa njim loe postupati,
da e biti nepriznat, uvuen i protiv svoje volje. Dominik Oberle, iveti zajedno.
Grupa u drutvenoj psihologiji, u: Katrin Halpern i an-Klod Ruano-Borbalan
(urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, op. cit, str.145146.

22

No, namee se pitanje zato pojedinci prihvataju ove ideologije i identitetske

strategije i delaju u skladu s njima? Socijalni psiholozi navode dva glavna razloga:
normiranje i konformizam. U prvom sluaju nosioci i pristalice identitetske strategije stvaraju i prenose pravila koja se vremenom ire i postaju deo sadraja identiteta. U sluaju konformizma, pravilo ve postoji i znaajan deo grupe ga podrava.
I ostali prihvataju takvo pravilo, najee iz tri razloga (Herbert Kelman): jer se
prilagoavaju iz zadovoljstva (da bi se izbegli sukob s veinom), ili kroz identifikaciju (poistoveivanje s grupom zbog ouvanja pozitivnih odnosa), ili interiorizacijom (ubeenost u ispravnost norme, dobrovoljno prihvatanje). Ovo je posebno
karakteristino za autoritarne (politike) kulture, koje podrazumevaju prisustvo
snanog voe i stalnu potragu za konsenzusom (sabornou).
Mogue je i suprotstaviti se volji veine, ali to se najee zavrava marginalizacijom ili izbacivanjem iz grupe. No, ako postoji alternativna strategija i
podrka kritine manjine, moe doi i do promene vladajue ideologije, tj. sadraja identiteta grupe. Videti: Dominik Oberle, iveti zajedno. Grupa u drutvenoj psihologiji, op. cit, str.150154.

23

Celia Cook-Huffman, The Role of Identity in Conflict, op. cit, p.27.

N ACION A L N I I DE N T I T E T I (Z L O)U POT R E BA DRUG OG

75

identitet, svoj razlog postojanja, iako to nije odmah vidljivo. [] Karakteristike

grupe, kao to vidimo, njeni krajnji ciljevi, njeni ulozi, dobijaju znaaj samo
kroz konfrontaciju, kroz poreenje sa drugim grupama i procenu koja iz toga
proistie.24 Kolektivne identitete ne ini samo ono to je unutar kolektiviteta,
ve i ono izvan njih. Ta spoljanjost (drugost) oblikuje te identitete. Zbog
toga su oni uvek iskljuivi.
Iver Nojman (Iver B. Neumann) izdvaja etiri pristupa prouavanju odnosa sopstvo drugo:25 etnografski, psiholoki, kontinentalno-filozofski, i
pristup koji naziva istonim skretanjem (eastern excursion).26
Prvi navedeni, etnografski pristup, a posebno Fredrik Bart (Fredrik Barth),
insistira na istraivanju granica etnikih grupa. On smatra da se etnike grupe
reprodukuju samim odranjem granica koje ih odvajaju od drugih grupa. Te
granice je smatrao kljunima za prouavanje odnosa sopstvo drugost i nazivao ih je dijakritikama. Jedna od kljunih dijakritika, smatrao je Bart, jeste
jezik, a zatim slede istorija i religija.27
Odnos nas i njih jedna je od kljunih tema socijalne psihologije i
drugog pristupa koji Nojman prepoznaje. Sociopsiholoki pristup poiva na
teorijama socijalne identifikacije i kategorizacije. Henri Tadfel (Henri Tajfel)
tvrdi da se meugrupno ponaanje moe razumeti kroz istraivanje socijalnih
kategorija kojima ljudi daju smisao svom okruenju. Te kategorije tvore pozitivnu sliku o nama, naglaavaju slinosti s ostalim lanovima grupe, i razlike u odnosu na pripadnike spoljanjih grupa. Teorije socijalne identifikacije
prvenstveno se bave ulogom identiteta u meugrupnom nadmetanju, sukobu i drutvenim promenama.28
Trei pristup, evropsku kontinentalnu filozofiju karakterie dijalektiko
shvatanje identiteta, odnosno Marksova verzija dijalektikog stvaranja identiteta. Zbog toga ona insistira na asimilatorskom momentu, gde u sukobu

24

Dominik Oberle, iveti zajedno. Grupa u drutvenoj psihologiji, op. cit, str.147148.

25

Sam Nojman razlikuje pojmove sopstva i identiteta, dok ih neki teoretiari i

istraivai smatraju sinonimima. Videti: Iver B. Nojman, Upotrebe drugog: Istok u
formiranju evropskog identiteta, Slubeni glasnik, Beograd, 2011, str.238243.

26

Videti: Iver B. Nojman, Upotrebe drugog: Istok u formiranju evropskog identiteta,

op. cit, str.2140.

27

Videti: Fredrik Barth, Ethnic Groups and Boundaries: The Social Organization od Social
Difference, Little, Brown and Company, Boston, 1969.

28

Pojedini psiholozi, poput En Norton (Anne Norton), naglaavaju znaaj

meuidentitetskih granica, odnosno smatraju da bi trebalo prouavati mesta
preklapanja sopstva i drugog, to ih pribliava etnografskom pristupu. Videti: Iver B. Nojman, Upotrebe drugog: Istok u formiranju evropskog identiteta, op.
cit, str.2829.

76

G OR A N T E PI

izmeu najjaih suprotnosti sopstva i drugog, dolazi do sinteze, tj. asimilacije. Ovom pristupu Nojman suprotstavlja etvrti pristup istono skretanje koje identitet tumai u dijalokom kontekstu. Pod ovom sintagmom
Nojman prvenstveno podrazumeva radove etvorice autora: Georga Zimela
(Georg Simmel), Fridriha Niea (Friedrich Nietzsche), Mihaila Bahtina
(Mikhail Bakhtin) i Karla mita (Carl Schmitt).
Razmatrajui problem kolektivnog sopstva, Zimel se koncentrie na ulogu stranca. Tako on navodi da je stranac element same grupe, unutranji
neprijatelj, tj. imanentno svojstvo ija ukljuenost podrazumeva i neto to
je spoljanje i suprotno. Stranciigraju vanu ulogu u obrazovanju kolektivnog identiteta utoliko to sama njihova prisutnost u prvi plan izbacuje pitanje
ko je sopstvo a ko drugo.29
Nie je smatrao da se odnos sopstvo drugo oblikuje kroz saznavanje i
da takvo znanje ne poiva ni na kakvim vrstim temeljima, injenicama, ve
na nizu razliitih perspektiva. Njegov pristup se moe nazvati perspektivistikim, jer je sopstvo, po njegovom miljenu, odreeno percepcijom.
Kritikujui celokupnu filozofiju 19. i 20. veka, Bahtin se posebno koncentrisao na epistemoloku svest, odnosno reifikaciju (postvarivanje) svesnog i suverenog sopstva, potpuno odseenog od svesti drugog.30 On je insistirao na tome da bez drugog subjekat ne moe spoznati ni sebe ni svet, jer
se znaenje stvara u diskursu kroz dijalog s drugim. Bahtin je, tako, poetkom druge decenije XX veka ve utvrdio da drugo ima status kako epistemoloke tako i ontoloke neophodnosti.31 Umesto dijalektike transcendencije, on predlae dijaloku harmoniju kao modalitet transformacije odnosa
sopstvo drugi.
Na kraju, posebno istiemo shvatanje Karla mita, iji koncept
politikog32 i neprijatelja ima posebnu analitiku primenljivost kada su u
pitanju istoriografski narativi.

29

Iver B. Nojman, Upotrebe drugog: Istok u formiranju evropskog identiteta, op. cit, str.31.

30

Ibidem, str.33.

31

Ibidem.

32

mit je razvio koncept politikog u svoja dva kljuna dela Politika teologija
(1922) i Koncept politikog (1932). U ovim delima, on pravi otru razliku izmeu partijske politikei politikog. Dok je politika refleksija antagonizama koji
postoje izmeu razliitih politikih partija unutar drave, politiko je proizvod
sukobljavanja sa drugim dravama. Politika i politiko su, za mita, u negativnoj korelaciji. to su unutranji antagonizmi intenzivniji, to je slabiji zajedniki
identitet u odnosu na drugu dravu. Filip Ejdus, Opasne veze teorija sekuritizacije i mitovsko naslee, Bezbednost Zapadnog Balkana, vol.4, br.13, april
jun 2009, str.11.

N ACION A L N I I DE N T I T E T I (Z L O)U POT R E BA DRUG OG

77

mit definie dravu kao entitet koji razlikuje javnog prijatelja od neprijatelja. Drava to ini jer je to osnov njenog autoriteta suverenosti. U suprotnom, njen autoritet moe biti osporen i preuzet od strane drugog entiteta. Tako odreen javni neprijatelj ne mora biti moralno zao ili estetski
ruan; on ne mora izgledati kao ekonomski takmac [ali] on je, bez obzira
na sve, drugi, stranac.33 Takva drugost egzistencijalno je razliita, tuinska i, u ekstremnom sluaju, sukobi s njom su mogui.
Mogunost da se, nezavisno od drugih protivrenosti (moralno nemoralno, lepo runo, itd.), razlikuje i spozna antiteza prijatelj neprijatelj,
predstavlja sutinu inherentno objektivne prirode i autonomije politikog
(identiteta). Pojmovi prijatelja i neprijatelja, navodi mit, moraju se shvatiti u konkretnom i egzistencijalnom smislu, a ne kao metafore ili simboli.
Neprijatelj, takoe, ne moe biti lini suparnik, prema kome postoji afektivni
odnos mrnje. On je iskljuivo javni neprijatelj i ima oblik ljudskog kolektiviteta (drutvene grupe).34 S druge strane, ako odreeni politiki entitet odustane od identifikacije neprijatelja, on gubi politiko svojstvo, svoj kolektivni
identitet i prestaje da postoji.
mit je u epistemolokom smislu pozitivista, ali ipak ostavlja mogunost
da prijatelji postanu neprijatelji, to sugerie fluidnost i promenljivost identiteta. Kako su kriterijumi na osnovu kojih kolektiviteti odreuju svoj identitet uslovljeni drutvenim okruenjem, oni su podloni i drutvenim promenama. tavie, za mita nosei kriterijum podele prijatelj-neprijatelj (sadraj
identiteta) nije vaan, politiki izbor prijatelja ili neprijatelja je potpuno arbitraran, ne opravdava se i ne bazira na razlozima.35
Na mitovoj teoriji poiva i jedna hipoteza koja istie da je posle pada
Berlinskog zida, na Zapadnom Balkanu jedan Karl zamenjen drugim Marks
mitom.36 Podele na prijatelje i neprijatelje meu jugoslovenskim narodima, koje su zamenile socijalistiki poredak bratstva i jedinstva i dovele do
veoma nasilnih sukoba, zaista su podsetile na mitov koncept politikog.
No, ta neprijateljstva nisu bila u potpunosti arbitrarna, ve su poivala na
odreenim protivrenostima.

33

Svaka verska, moralna, ekonomskaili bilo koja druga antiteza transformie se

u politiku, ako je dovoljno snana dagrupie ljude na osnovu ose prijatelj neprijatelj. Carl Schmitt, The Concept of the Political, The University of Chicago Press,
Chicago, 2007, p.27.

34

Ibidem, p.37.

35

ore Stojanovi, Ideaciona formulacija neprijatelja: sluaj Srbije, Dostupno preko:

www.centerforhistory.net/images/stories/pdf/srkamenica2009_djordje_stojanovic.
pdf (Pristupljeno 20. septembra 2012), str.4.

36

Videti: Ibidem, str.1.

78

G OR A N T E PI

Socijalistika jugoslovenska zajednica formirala je svoj politiki identitet u odnosu na dva tipa neprijatelja: unutranjeg i spoljanjeg. Unutranje
neprijatelje su inili raznovrsni reakcionarni i retrogradni socijalni elementi pojedinci i grupe razliitih ideolokih ubeenja koji su se protivili
samoupravnom socijalistikom poretku, dok je spoljanji neprijatelj imao
dva lica: kapitalistiko i komunistiko (sovjetsko).
Jugoslovenski identitet je konstruisan kao nadnacionalan, ali je koegzistirao s nacionalnim identitetima naroda Jugoslavije. Klasna revolucija koja
je u Jugoslaviji poela tokom II svetskog rata je od poetka imala nacionalni karakter. Narodnooslobodilaki pokret se istovremeno borio za klasno i
nacionalno osloboenje, to je bila karakteristika veine istonoevropskih
komunistikih pokreta (tzv. nacional-komunizam). Ustavom iz 1974. godine i konfederalizacijom zemlje uspostavljeni su uslovi za potpuni razvoj
nacionalnih identiteta, jer je politiki autoritet (ako pratimo mitov koncept politikog) prenet na republike. Sada su one, tj. republika rukovodstva, mogle da odreuju ko je prijatelj, a ko neprijatelj. Ovo uspostavljanje
(ili obnavljanje) nacionalnih identiteta kulminiralo je u drugoj polovini
osamdesetih godina i tokom poslednje decenije XX veka. Tada su nacionalne istorije postale osnova za stvaranje imaginarnih zajednica koje su uspostavile kontinuitet s nacionalnom prolou, mitovima i narativima.
Posebno vano bilo je naglaavanje razlika izmeu jugoslovenskih graana,
pripadnika razliitih nacija.37
Ako se valjano analizira istorija socijalistike Jugoslavije, dolazi se do
zakljuka da rat i nije bio iznenaenje. Pored mnotva razloga, u kontekstu
teme ovog rada, moemo dodati (a i mit bi se verovatno sloio) i da je rat
(nasilje) jedan od naina potvrivanja i priznanja politikog (nacionalnog)
identiteta.38

37

Videti: Ibidem; Beti Deni, Rasturanje multietinosti u Jugoslaviji: mediji i metamorfoza, u: Doel M. Halpern i Dejvid A. Kajdikejl (urs.), Susedi u ratu: jugoslovenski etnicitet, kultura i istorija iz ugla antropologa, Samizdat B92, 2002; Andrej Simi,
Nacionalizam kao folk-ideologija: sluaj bive Jugoslavije, u: Doel M. Halpern i
Dejvid A. Kajdikejl (urs.), Susedi u ratu: jugoslovenski etnicitet, kultura i istorija iz ugla
antropologa, op. cit.

38

Videti: Iver B. Nojman, Upotrebe drugog: Istok u formiranju evropskog identiteta,

op. cit, str. 43; Eric Ringmar, Identity, ineterst and action: A cultural explanation of
Sweden's intervention in the Thirty Years War, Cambrdige University Press, 1996,
pp.145186.

N ACION A L N I I DE N T I T E T I (Z L O)U POT R E BA DRUG OG

79

SRPSKI NACIONALNI IDENTITET:

OBRAZOVANJE I ISTORIJSKI NEPRIJATELJ
u istoriji istina [je] jedna, kao to je jedan Bog.39
Rado Ljui
Kao to smo ve naveli, nacionalni identifikacija polazi od odreenih istorijskih i kvaziistorijskih injenica, ali se konstruie i formira kroz narative.40
Identitetske prie se vode naracionim, a ne ontolokim zahtevima, tvrdi Erik
Ringmar (Eric Ringmar) i dodaje da nikada ne moemo doi do odgovora ta
mi zaista jesmo, ali moemo govoriti o tome kakvi smo.41 Drutvene grupe
i razliiti ljudski kolektiviteti nastaju prianjem prie koja konstruie njihov
identitet u vremenu i prostoru. Iz perspektive uesnika u prii, neposrednost narativa se moe razumeti u smislu intencionalnog aspekta delovanja.
Biti svesno ljudsko bie znai imati namere i planove pokuavati da se proizvedu odreene posledice a veza izmeu namere i sprovoenja u delo uvek
ima narativnu formu. Na ovaj nain prianje pria postaje preduslov za delovanje, jer prvo dodamo metafore naim nesagledivim sopstvima i situacijama u kojima se nalazimo, a zatim, kad smo obezbedili eljeno razumevanje
predmeta prie, nastavljamo sa priama o sebi i situacijama u kojima se nalazimo. [] Na ovaj nain, i samo na ovaj nain, moemo doi do formulisanja pojmova interesa.42 Taj narativni identitet se povezuje sa sadanjim i
buduim dogaajima i time ocrtava diskurzivni prostor koji postaje vidljiv
tek kroz odnos sa drugima. Kako i drugi narativno formuliu svoje identitete oni postaju deo celokupnog prianja prie, odnosno konstitutivni
elementi i naeg identiteta.
Iako su komunikaciono-informacione strukture danas razvijenije nego
ikada, vaan medijum za prenoenje identitetskih narativa, bar kada su

39

Navedeno prema: Dubravka Stojanovi, Interpretacije istorije i promena sistema

vrednoti u Srbiji, u: Ala Listhaug, Sabrina P. Ramet i Dragana Duli (urs.), Graanske
i negraanske vrednosti u Srbiji: vreme posle Miloevia, Novi Sad, 2010, str.218.

40

O narativnom identitetu videti: Paul Ricoeur, Narrative Identity, u: David

Wood (ed.), On Paul Ricoeur: Narrative and Interpretation, Routledge, London, 1991,
pp.188198.

41

Videti: Eric Ringmar, Identity, ineterst and action: A cultural explanation of Sweden's intervention in the Thirty Years War, op. cit, pp. 6691; Iver B. Nojman, Upotrebe drugog:
Istok u formiranju evropskog identiteta, op. cit, str.244246.

42

Eric Ringmar, Identity, ineterst and action: A cultural explanation of Sweden's intervention in the Thirty Years War, op. cit, p. 73, navedeno prema: Iver B. Nojman, Upotrebe drugog: Istok u formiranju evropskog identiteta, op. cit, str.244245.

80

G OR A N T E PI

nacija i drava u pitanju, ostaje dravno kolstvo. Teoretiari i istraivai ove

oblasti se uglavnom slau da su kola i vojska odigrale glavnu ulogu u izgradnji nacionalnih identiteta.43 Danas u svim zemljama sveta kola u dravamanacijama odreuje najznaajnije memorijske osnove (nacionalna istorija), i
definiciju legitimne kulture (knjievnost, humanizam, nauka, itd.).44
Ako su nacije, kako smo ve naveli, plod istorijske izgradnje, onda sledi i
da istoriografija predstavlja jednu od kljunih osnova nacionalnog identiteta.
Vievekovna istorija i kontinuitet predaka osnivaa, jezika, heroja, spomenika, narodnih obiaja, itd, kljuni su za postojanje nacionalnog identiteta. Za
diseminaciju te istorijske svesti posluili su i udbenici istorije.
Poslednje dve decenije XX veka, a posebno devedesete godine u Srbiji,
obeleila je i korenita promena nacionalne istoriografije.45 Njena funkcija ostala je gotovo nepromenjena legitimizacija politikog poretka, ali je
njen sadraj promenjen i prilagoen novonastalom poretku. Istorija je postala eksperimentalna nauka, pie Dubravka Stojanovi, i dodaje da je kao
takva dobila zadatak da stvori novu realnost zasnovanu na novim spojevima ranije poznatih ili nepoznatih elemenata.46 Prolost je prekomponovana, preureena i stavljena u novi kontekst sadanjosti. Centralno mesto koje
je imala narodnooslobodilaka borba i mit o bratstvu i jedinstvu, zamenila
je srednjovekovna istorija srpskih feudalnih drava i period uspostavljanja
savremene (nacionalne) srpske drave. Nacionalna oseanja su postavljena
na prvo mesto, a identifikacija mi drugi je uspostavljena na novim, a
zapravo starim, predjugoslovenskim osnovama. Stvoreni su novi narativi o
sebi i drugima, opet batinei stara rivalstva. U sutini, vraen je etnocentrini narativ, nacija je predstavljena organicistiki, kao homogena celina,
a istorija kao sudbina. Utvreni su narativi o poreklu, osnivaima i herojima, slavi i rtvi, izdaji, zlatnom dobu, itd. i iskljuena je svaka mogunost
multiperspektivnosti.
Preko udbenika elita je prenosila poeljne modele verovanja i ponaanja, a u prilog tome ide i injenica da je dravna institucija Zavod za udbenike i nastavna sredstva imao monopol nad izdavanjem udbenika sve do
2003. godine.47 U tome i lei jedan od kljunih razloga to nastava istorije

43

Videti: Vensan Troe, Dugo kontrolisana mladost, u: Katrin Halpern i an-Klod

Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, op. cit, str.206218.

44

an-Klod Ruano-Borbalan, Izgradnja identiteta, op. cit, str.13.

45

Srbija nije specifian sluaj. Isto se moe tvrditi i za ostale jugoslovenske republike, ali i za mnoge druge drave.

46

Dubravka Stojanovi, Interpretacije istorije i promena sistema vrednoti u Srbiji,

op. cit, str.214.

47

Ibidem, str.215.

N ACION A L N I I DE N T I T E T I (Z L O)U POT R E BA DRUG OG

81

jo uvek vie lii na predvojniku obuku nego na disciplinu kritikog miljenja i to je obraun oko dominantne paradigme istorijskog miljenja ravan
ratu do unitenja protivnika.48
Ni aktuelni udbenici istorije za osnovne i srednje kole se po svojoj funkciji, a ni sadraju (sem u delu o II svetskom ratu), ne razlikuju mnogo od onih
koji su korieni devedesetih godina XX veka. I dalje je prisutna etnocentrinost, mitski narativi i vrlo izraena ideaciona formulacija neprijatelja. Naime,
glavni (apsolutni) neprijatelj jeste Osmansko carstvo, odnosno Turska i Turci,
a posredno i pripadnici nacija koje se predstavljaju kao zaostavtina Osmanlija
Bonjaci (Muslimani) i Albanci.49
Osmanlije (Turci) svakako imaju ulogu primarne drugosti i istorijskog neprijatelja u procesu konstrukcije srpskog nacionalnog identiteta.
Kao njihov prvi znaajniji kontakt sa srpskim srednjovekovnim zemljama
istie se Kosovska bitka, kojoj se daje presudan znaaj u daljem razvoju istorije srpske nacije. Bitka se odreuje kao sudbonosna: Turci su u vie navrata
upadali na teritorije srpskih oblasnih gospodara, da bi 15. juna 1389. godine
dolo do sudbonosne bitke na Kosovu.50; i kao velika tragedija: Posmatrano
sa nacionalnog stanovita balkanskih naroda, dve velike tragedije koje su zadesile Balkan su Kosovska bitka i pad Carigrada.51 Dodaje se i da je oko
ovog dogaaja formirana Kosovska legenda, ali i da to nije obina pria:
Kosovska legenda se razlikuje od obine prie. Ona je zasnovana na istinskom sukobu. Na ovoj legendi izgraivala se narodna istorijska svest. Njeno
jezgro je stvarni istorijski dogaaj.52
Osmanska najezda se predstavlja i kao prekid srpskog politikog identiteta, koji e biti obnovljen u XIX veku, opet ratom protiv Turaka (insistiranjem

48

Ibidem, str.216.

49

Etniki stereotipi i nacionalni mitovi kao prepreka pomirenju: srpsko-albanski odnosi,

Centar za studije mira Fakulteta politikih nauka i Begrhof fondacija (u pripremi).
Istraivanje je sprovedeno u okviru zasebnog projekta, a obuhvatilo je, izmeu
ostalog, udbenike istorije za sve vie razrede osnovne i sve razrede srednje kole
u Srbiji, koje je izdao Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

50

Smilja Marjanovi-Duani i Marko ujica, Istorija za drugi razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd,
str. 128. Bitka na Kosovu se odigrala 15. juna 1389. godine po julijanskom kalendaru. No, ni po gregorijanskom kalendaru to nije 28. jun, kada se obeleava
godinjica, ve 23.

51

Rado Ljui, Istorija za III razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, str.308.

52

Rade Mihalji, Istorija za esti razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, str.129.

82

G OR A N T E PI

na obnavljanju, a ne uspostavljanju savremene nacionalne srpske drave,

utvruje se kontinuitet sa srednjovekovnom dravnou). Obeleja srednjeg
veka, u obliku u kome su se razvijala od doseljavanja Slovena i hristijanizacije Balkanskog poluostrva, naglo su preseena osmanskim osvajanjima u 15.
veku. itav region je u periodu od pedesetak godina izgubio politiki identitet koji je do tada posedovao i koji se vekovima gradio.53 Islamizacija, derviima i robovanje (kolokvijalni termin preuzet iz narodne poezije) se istiu
kao posebno pogubni elementi osmanske vladavine: Od mnotva negativnih pojava, dve su ostavile najdublji trag u svesti naih predaka i njihovih potomaka danak u krvi i islamizacija. Ako se izuzme robovanje, islamizacija
je najgora i po posledicama najdalekosenija negativna posledica u povesti
srpskog, ali i drugih balkanskih naroda.54 Negativni uticaj Turaka bio je toliko intenzivan da je ostavio posledice i u srpskoj arhitekturi: Palate su se nalazile u okviru gradskih ili manastirskih zidova, ali su tek sa pribliavanjem
turske opasnosti graene namenski i kao jaka utvrenja (Kruevac, Beograd,
Smederevo).55 Posebno se istie zaostalost osmanskog poretka koja je sputavala razvoj srpske kulture: Primitivniji turski feudalni poredak znatno je
usporio ekonomski i drutveni razvoj pokorenih naroda.56
Ne samo da su Turci predstavljali opasnost po srpski identitet, ve i po
samu egzistenciju Srba: Opasnost od Turaka bila je sveprisutna i niko se
nije oseao sigurnim.57 Neretko, autori udbenika potpuno dehumanizuju Turke,58 pa ih ak i izjednaavaju s bolestima, glau, smru: Nai preci iz
ovog vremena oseali su stalnu nesigurnost i strah od: Turaka, gladi, kuge,
smrti i prirodnih nepogoda nevolja koje su im svakodnevno ugroavale
ivot.59 Sliku o Turcima kao srpskom drugom upotpunjuju i stereotipi koje

53

Smilja Marjanovi-Duani i Marko ujica, Istorija za drugi razred gimnazije opteg i

drutveno-jezikog smera, op. cit, str.225.

54

Rado Ljui, Istorija za III razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, op. cit,
str.81.

55

Smilja Marjanovi-Duani i Marko ujica, Istorija za drugi razred gimnazije opteg i

drutveno-jezikog smera, op. cit, str.156.

56

Rade Mihalji, Istorija za esti razred osnovne kole, op. cit, str.127.

57

Smilja Marjanovi-Duani i Marko ujica, Istorija za drugi razred gimnazije opteg i

drutveno-jezikog smera, op. cit, str.210.

58

mit navodi da negacija ljudskosti i proglaavanje neprijatelja otpadnikom ljudskog roda gotovo sigurno vodi nasilju visokog intenziteta i ekstremnoj nehumanosti. Videti: Carl Schmitt, The Concept of the Political, op. cit, p.54.

59

Rado Ljui, Istorija za III razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, op. cit,
str.83.

N ACION A L N I I DE N T I T E T I (Z L O)U POT R E BA DRUG OG

83

udbenici prenose. Tako se Turci opisuju kao nasilni, opasni, moni, opaki,
osvetoljubivi, surovi, porobljivai, tlaitelj i oni koji sprovode teror. Iz svega
ovoga logino sledi da Srbima nije preostalo nita drugo nego da se silom
suprotstave neljudskim Turcima: Osetivi tu odlunost, Milo je izjavio
pred okupljenim narodom u Takovu da im drugog spasa nema nego da se
biju s Turcima dok ne pomru svi.60
Jedna od neposrednih posledica osmanske vladavine je i islamizacija
balkanskih naroda. Slovenski muslimani su ak vrednosno negativnije prikazani nego sami Turci. Oni imaju status izdajnika, onih koji su se
odrekli svog (srpskog) identiteta: Primivi islam i postavi privilegovan
deo drutva, ali zadravi srpski jezik, muslimani u Bosni Bonjaci, kako
sebe danas nazivaju, vremenom su postali deo islamske civilizacije, otuen od svoga naroda. [] Srpsko plemstvo koje je primilo islam, posebno u Bosni i Hercegovini, izgubilo je nacionalni oseaj i odreklo se nacionalnog identiteta.61 Istie se i da su se oni jo okrutnije ponaali prema
Srbima, nego Tuci (dalja gradacija nehumanosti): To stanje najbolje ilustruje narodna izreka: Nema Turina bez poturenjaka, ovo se moe rei i
za Bonjake prema Osmanlijama pravim Turcima! [] Memoaristi s poetka 19. veka belee da su ti muslimani, poturenjaci, bili gori i nesnosniji
raji od Osmanlija, pravih Turaka.62 Ti tlaitelji, otueni od srpske matice,
islamizovani i potureni, stvorili su i sopstveni identitet: Rezultat ovakve
kulturne i prosvetne politike trebalo je da bude i stvaranje novog bosanskog jezika i nacije.63 Autori udbenika ipak priznaju da su tome doprinele i srpske institucije, ali iz najboljih namera: Tome je mnogo doprinela
Srpska pravoslavna crkva, koja je, u najboljoj nameri, branei pravoslavlje
i trudei se da to manje Srba prihvati drugu veru, imala negativan odnos
prema preverenom delu svog naroda.64
Slino slovenskim muslimanima prikazani su i Albanci. Oni se predstavljaju kao glavni branitelji zaostalog osmanskog poretka: Veinom muslimani, Albanci su, zajedno sa bosanskim muslimanima, do Velike istone krize (18751878) bili stub odbrane osmanskog poretka na Balkanu.

60

Ibidem, str. 123.

61

Rado Ljui, Istorija za sedmi razred osnovne kole, Zavod za udbenika i nastavna
sredstva, Beograd, str.43. i 154.

62

Rado Ljui, Istorija za III razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, op. cit,
str.75. i 231.

63

ore uri i Momilo Pavlovi, Istorija za osmi razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, str.40.

64

Rado Ljui, Istorija za III razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, op. cit,
str.301.

84

G OR A N T E PI

[] Bosanski begovi, okrutni prema hrianimauz begove u Albaniji i na

Kosovu, [bili su] glavna konica prosveenim reformama65 I ovde se istiu
teror i nasilje nad srpskim stanovnitvom. Posebno se naglaava teka situacija u Staroj Srbiji, tj. na Kosovu i Metohiji: Poloaj raje u Rumelijskom paaluku nije bio nimalo laki. Sirotinja cvili i piti, do Boga se uje. Najtee
je bilo na prostorima Stare Srbije, gde su upravnici administrativnih jedinica
bili iptarski feudalci.66 Srbi su zbog toga bili primorani da napuste svoja
ognjita: Kosovski Srbisa centralnog Kosova bili [su] raseljavani surovim
merama odmetnutih albanskih paa;67 a zatim su te prostore naseljavali
Albanci: A na srpska ognjita, opustoena u vreme velike seobe Srba, Turci
su naseljavali Arbanase dugi niz godina.68 Albanci su preduzimali mere i
protiv srpskog nacionalnog identiteta i tako dovodili njegov opstanak u pitanje: Albanci, favorizovani u pogledu naseljavanja i privilegovani kao muslimani, nametali su Srbima ime, jezik i obiaje. Taj proces poznat je kao
arbanaenje.69 I kada su Albanci u pitanju prisutan je znaajan broj heterostereotipa, koji su veoma slini onima o Turcima. I Albanci su: nasilni, razbojnici, oportunisti, surovi, nepokorni, osvetoljubivi, potinjeni, raseljeni,
tlaitelji i anarhini.70
Sledea reenica moda i najbolje istie sutinu narativa koji srpski udbenici istorije konstruiu o Osmanlijama (Turcima) i poturicama: O
Turcima je u svesti balkanskih naroda ostala negativna predstava, uz retke
izuzetke, a jo gora o svojim sunarodnicima koji su primili islam, i kao konvertiti morali da dokazuju svoju pravovernost.71

65

Duan Batakovi, Istorija za sedmi razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, str.122123. i 172.

66

Rado Ljui, Istorija za III razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, op. cit,
str.83.

67

Duan Batakovi, Istorija za sedmi razred osnovne kole, op. cit, str.174.

68

Rado Ljui, Istorija za III razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, op. cit,
str.89.

69

Ibidem, str.75.

70

Uporediti sa stereotipima o Srbima u albanskim udbenicima istorije s Kosova i Metohije: nasilni, teroriu, tlaitelji, ovinisti, diskriminiu, surovi, militantni, zavojevai, genocidni, asimilatori. Moramo naglasiti i da albanski udbenici sadre pet
puta vie stereotipa o Srbima, nego srpski o Albancima. Videti: Etniki stereotipi i
nacionalni mitovi kao prepreka pomirenju: srpsko-albanski odnosi, op. cit.

71

Rado Ljui, Istorija za III razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, op. cit,
str.311.

N ACION A L N I I DE N T I T E T I (Z L O)U POT R E BA DRUG OG

85

ZAKLJUAK: SRPSKA NACIJA I SUKOBI

Kao to smo ve pomenuli, kada se identitetski narativ znaajno rekonstruie,
on se mora potvrditi kroz odnos s odgovarajuim drugim. To su tzv. krugovi prepoznavanja. Tako drava potvruje svoj identitet u odnosu na druge
drave, nacija u odnosu na druge nacije, itd. Meutim, problem nastaje kada
drugi odbiju da priznaju konstitutivne narative identiteta. U takvoj situaciji,
identitetski subjekt moe odustati od nametanja nove slike o sebi, prihvatiti prie drugih o sebi ili pokuati da nametne sadraj svog identiteta. Sve ove
strategije mogu voditi sukobima i nasilju, a kako istie Ringmar uobiajeni
nain nametanja identiteta je rat.72
Srbija je svoj nacionalni identitet od poetka XIX (kada priblino i poinje
da se formira) primarno izgraivala u odnosu na Turke/Osmanlije, Muslimane
(Bonjake) i Albance. O tome svedoe istoriografski narativi, ali i injenica da
je veina ratova, sve do 1912. godine kada je Osmansko carstvo skoro u potpunosti potisnuto s Balkana, voena protiv njih. Svetozar Markovi, u svom najznaajnijem delu Srbija na istoku zapisao je: Oevidno, srpski narod nije
priznavao nikakvo pravo svojim 'sugraanima' Turcima lanovima iste drave da ive na srpskoj zemlji. Srpski narod iao je prosto da istrebi Turke. To
se pokazalo docnije u srpskim ustancima, gde su Srbi ubijali Turke koji su im
se na veru predali. [] 'Savest' kao da ih nije nimalo grizla da uine ma kakvo
zlo delo po savremenim naim pojmovima, samo da se osvete za nasilja koja
su Turci vekovima poinili. Krau, otimanje i ubistvo, samo kad se uini spram
Turina, u mirno vreme kao i u ratu, smatrali su kao moralna dela.73
No, i posle toga, za vreme I i II svetskog i jugoslovenskog graanskog rata,
zabeleeni su veoma nasilni sukobi Srba s Muslimanima (Bonjacima) i
Albancima. Svi ovi sukobi su znaajno uticali na formiranje nacionalnih
identiteta ovih triju etnikih grupa, te moemo zakljuiti, da su Bonjaci i
Albanci legitimni (tj. konstruisani kao legitimni) srpski neprijatelji, a Srbi
legitimni albanski i bonjaki neprijatelj.
Dodatni indikator srpske konstrukcije drugog je i injenica da su u
navedenim sukobima, a posebno za vreme jugoslovenskog graanskog
rata, Muslimani (Bonjaci) nazivani Turcima.74 Ovaj etnonim je tada

72

Iver B. Nojman, Upotrebe drugog: Istok u formiranju evropskog identiteta, op. cit,
str.245.

73

Milorad Belani, Evropa na Balkanu, Beogradski krug, Beograd, 1998, str.29.

74

Videti: Stojanovi, Interpretacije istorije i promena sistema vrednosti u Srbiji,

op. cit, str.213; an-Fransoa Gosijo, Religija i identitet: jugoslovenski sluaj,
u: Katrin Halpern i an-Klod Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa,
drutvo, op. cit, str.396.

86

G OR A N T E PI

korien u pogrdnom smislu i svakako je evocirao istorijsko neprijateljstvo i legitimnu borbu koju srpski narod vekovima vodi protiv osvajaa
s Istoka. Takoe je ukazivao i na znaaj Srba u odbrani hrianstva od
agresivnog islama.75
U procesu izgradnje srpske nacije formirani su narativi koji su korene
srpskog evropskog identiteta smestili jo u srednji vek, prvenstveno kroz posveenost hrianstvu i ulogu branioca celokupne Evrope. Tako autori udbenika istorije navode da je Moravska Srbija predstavljalavrst bedem
osvajaima sa Istoka,76 da su se Srbi dugo suprotstavljali turskom prodoru u Evropu,77 ili da je Beograd kao znaajno vorite odbrambenog sistema Srbije i Ugarske, uva[o] prilaz srednjoj Evropi.78 Hrianska i evropska
Srbija nikako nije mogla uspostaviti svoj identitet ne konfrontirajui se s
Evropinim Istokom.
Ovde emo izneti jo jednu smelu zakljunu pretpostavku: iz evropske
perspektive, Srbija kulturno i identitetski pripada Istoku i svi njeni pokuaji da se to promeni su se zavrili prilino neuspeno. Osmanlije, kao
srpsko drugo, ine zapravo srpsko unutranje drugo (odraz u ogledalu), jer i Srbija, kao i BiH i Albanija, predstavlja zaostavtinu Osmanskog

75

Celokupan problem nacionalnih identiteta i neprijatelja dobija novu dimenziju

u kontekstu savremenih balkanskih odnosa, gde Turska kao transregionalna sila
vri sve vei uticaj. Ona se postavlja kao zatitnica postosmanske grupe naroda,
ukljuujui tu i Albance (posebno na Kosovu) i Bonjake. Tako se esto istie da
je prvi predsednik Predsednitva nezavisne Bosne i Hercegovine Alija Izetbegovi
ostavio Bosnu u amanet Turskoj. Izetbegovi, kojeg u Turskoj nazivaju i kraljem mudrosti, nebrojeno puta je isticao bliskost turskog i bosanskog naroda i
prilikom susreta s najviim turskim zvaninicima svoga vremena, ali i u svojim
govorima, intervjuima, zapisima [] Predsjednik Izetbegovi je tom prilikom
zamolio premijera Erdogana da bdije na Bosnom i uva je, a premijer Erdogan
je Izetbegovievu bolniku sobu napustio sa suzama u oima. I sam premijer Erdogan potvrdio je kako mu je Izetbegovi rekao: Ostavljam ti Bosnu u amanet.
Bosna je ostavtina Osmanlija. (Alija Izetbegovi: ljubav bonjakog i turskog
naroda, Anadolija Balkan, Internet, www.aa.com.tr/ba/rss/71484--alija-izetbegovic-ljubav-bosanskog-i-turskognaroda (Pristupljeno 8. avgusta 2012.)) O istoj
temi svoj stav je izneo i aktuelni predsednik srpskog entiteta BiH, Milorad Dodik:
Neemo dozvoliti da nam nameu bilo kakvu vezu sa Turskom, jer je ja volim, isto
kao to Bonjaci vole Srbiju. (Dodik: Ja ovdje tvrdim da nije poinjen genocid!
Nije bilo genocida!, Osloboenje, Internet, http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/
izbori-2012/dodik-ja-ovdje-tvrdim-da-nije-pocinjen-genocid-nije-bilo-genocida
(Pristupljeno 24. septembra 2012.))

76

Rade Mihalji, Istorija za esti razred osnovne kole, op. cit, str.118.

77

Rado Ljui, Istorija za sedmi razred osnovne kole, op. cit, str.46.

78

Rade Mihalji, Istorija za esti razred osnovne kole, op. cit, str.138.

N ACION A L N I I DE N T I T E T I (Z L O)U POT R E BA DRUG OG

87

carstva. Te unutranje identitetske borbe su jedan od kljunih problema u

savremenoj istoriji Srbije i svakako su doprinele veoma nasilnim sukobima
sa susedima.79
Vesternizacija i modernizacija su nekoliko puta u savremenoj istoriji postavljani kao imperativ srpskom drutvu, a, kako tvrdi Derida, modernost je
imperativ za totalitarizam, tj. totalitarizam je nuna posledica modernosti,
kada se njen projekat dovodi do krajnosti, savrenstva.80 No, koliko god se
trudili da konstruiu svoj evropski identitet Srbi ipak ostaju evropsko drugo
Istok. To svakako nije posledica primordijalnog shvatanja ili nepromenljivosti srpskog identiteta, ve, najvie, nemogunosti Srbije da kroz odnos s
drugim zemljama i nacijama, prvenstveno svojim drugim (ali i Zapadom),
nametne srpski evropski identitet.81
Ne bi bilo potpuno pogreno tvrditi i da su jugoslovenski narodi, ba devedestih godina XX veka (posle pada socijalizma, jo jednog (zapadno)
evropskog drugog), kada su utemeljili svoje nacionalne identitete, kroz
meusobni nasilni sukob, bili veoma bliski Evropi i Zapadu. Nacije, nacionalizmi i na njima zasnovano nasilje i ratovi za teritoriju, sve su to institucije
evropske civilizacije.82

79

Ovu situaciju moda najbolje opisuje Andrej Novikov (Andrey Novikov), koji
je, piui o Rusiji, zabeleio: Danas je pitanje vesternizacijemoderno. Kako
moemo da postanemo Evropa u periodu od samo tri petogodinja plana? Kako
moemo da preemo put koji je Zapad prelazio pet stotina godina? Odgovor se
sam namee nikako. Ako liberalna svest nije uspela da zaivi tokom XIX veka,
kako bi joj to polo za rukom danas? [] Ne, neemo mi podii zid, nego Zapad, zid slian onom koji su Amerikanci podigli du granice s Meksikom. Andrey Novikov, Ya rusofob, Vek XX i mir, vol.33, no.7, p.14, navedeno prema:
Iver B. Nojman, Upotrebe drugog: Istok u formiranju evropskog identiteta, op. cit,
str.186187.

80

Milorad Belani, Evropa na Balkanu, op. cit, str.34.

81

Naravno, evropska ideologija i odgovarajue identitetske strategije nisu bile

stalno dominantne u poslednja dva veka srpske istorije. Javljale su se i alternativne i rivalske koncepcije identiteta, ali Osmanlije (Turci i poturice) kao drugi
predstavljaju konstantu.

82

U svakom sluaju metafizka povest Evrope, slepa oiglednost njenih naela

oduvek je htela da drugost bude iskljuena, pokorena ili, bar, pounutrenaukoliko to meutim nije bilo mogue, onda je drugost tretirana kao najgori neprijatelj i stranac. Milorad Belani, Evropa na Balkanu, op. cit, str.1920.

88

G OR A N T E PI

LITERATURA
[1]

Aleman, Silven, Imaginarno u identitetskoj afirmaciji: razgovor sa an-Fransoa

Bajarom, u: Katrin Halpern i an-Klod Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, Clio, Beograd, 2009

[2]

Alija Izetbegovi: ljubav bonjakog i turskog naroda, Anadolija Balkan, Dostupno

preko: www.aa.com.tr/ba/rss/71484--alija-izetbegovic-ljubav-bosanskog-i-turskognaroda, (Pristupljeno 8. avgusta 2012.)

[3]

Andri, Ivo, Znakovi pored puta, Udrueni izdavai, Sarajevo, 1981.

[4]

Barth, Fredrik, Ethnic Groups and Boundaries: The Social Organization od Social
Difference, Little, Brown and Company, Boston, 1969.

[5]

Batakovi, Duan, Istorija za sedmi razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.

[6]

Belani, Milorad, Evropa na Balkanu, Beogradski krug, Beograd, 1998.

[7]

Cook-Huffman, Celia, The Role of Identity in Conflict, u: Dennis J. D. Sandole,

Sean Byrne, Ingrid Sandole-Staroste, Jessica Senehi (eds.), Handbook of Conflict
Analysis and Resolution, Routlege, 2009.

[8]

Deni, Beti, Rasturanje multietinosti u Jugoslaviji: mediji i metamorfoza, u:

Doel M. Halpern i Dejvid A. Kajdikejl (urs.), Susedi u ratu: jugoslovenski etnicitet,
kultura i istorija iz ugla antropologa, Samizdat B92, 2002.

[9]

Dodik: Ja ovdje tvrdim da nije poinjen genocid! Nije bilo genocida!, Osloboenje,
Internet, http://www.oslobodjenje.ba/vijesti/izbori-2012/dodik-ja-ovdje-tvrdimda-nije-pocinjen-genocid-nije-bilogenocida (pristupljeno 24.9.2012.)

[10]

Dostani, Duan, Politika antropologija u Krala mita, Godinjak 2011, vol.V,

br.5, Fakultet politikih nauka, Beograd, jun 2011.

[11]

uri, ore i Pavlovi, Momilo, Istorija za osmi razred osnovne kole, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd.

[12]

Ejdus, Filip, Opasne veze teorija sekuritizacije i mitovsko naslee, Bezbednost

Zapadnog Balkana, vol.4, br.13, april jun 2009.

[13]

Etniki stereotipi i nacionalni mitovi kao prepreka pomirenju: srpsko-albasnki odnosi, Centar za studije mira Fakulteta politikih nauka i Begrhof fondacija (u
pripremi).

[14]

Formozo, Bernar, Rasprave o etnicitetu, u: Katrin Halpern i an-Klod RuanoBorbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, Clio, Beograd, 2009.

[15]

Gleason, Philip, Identifying Identity: A Semantic History, The Journal of

American History, vol.69, no.4, pp.910931.

[16]

Gosijo, an-Fransoa, Religija i identitet: jugoslovenski sluaj, u: Katrin

Halpern i an-Klod Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo,
Clio, Beograd, 2009.

N ACION A L N I I DE N T I T E T I (Z L O)U POT R E BA DRUG OG

89

[17]

Halpern, Katrin, Treba li prestati da se govori o identitetu?, u: Katrin Halpern

i an-Klod Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, Clio,
Beograd, 2009.

[18]

Ljui, Rado, Istorija za III razred gimnazije opteg i drutveno-jezikog smera, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.

[19]

Ljui, Rado, Istorija za sedmi razred osnovne kole, Zavod za udbenika i nastvana
sredstva, Beograd.

[20]

Marjanovi-Duani, Smilja i ujica, Marko, Istorija za drugi razred gimnazije opteg

i drutveno-jezikog smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.

[21]

Mark, Edmond, Identitetska izgradnja pojedinca, u: Katrin Halpern i an-Klod

Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, Clio, Beograd, 2009.

[22]

Mihalji, Rade, Istorija za esti razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd.

[23]

Nojman, Iver B, Upotrebe drugog: Istok u formiranju evropskog identiteta, Slubeni

glasnik, Beograd, 2011.

[24]

Oberle, Dominik, iveti zajedno. Grupa u drutvenoj psihologiji, u: Katrin

Halpern i an-Klod Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo,
Clio, Beograd, 2009.

[25]

Petrovi Predrag, Neprijatelj kao sutina politikog, Bezbednost Zapadnog

Balkana, godina 4, broj 13, april jun 2009.

[26]

Ricoeur, Paul, Narrative Identity, u: David Wood (ed.), On Paul Ricoeur: Narrative
and Interpretation, Routledge, London, 1991.

[27]

Ringmar, Eric, Identity, ineterst and action: A cultural explanation of Sweden's intervention in the Thirty Years War, Cambrdige University Press, 1996.

[28]

Ruano-Borbalan, an-Klod, Izgradnja identiteta, u: Katrin Halpern i an-Klod

Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, Clio, Beograd, 2009.

[29]

Schmitt, Carl, The Concept of the Political, The University of Chicago Press, Chicago,
2007.

[30]

Simi, Andrej, Nacionalizam kao folk-ideologija: sluaj bive Jugoslavije, u:

Doel M. Halpern i Dejvid A. Kajdikejl (urs.), Susedi u ratu: jugoslovenski etnicitet,
kultura i istorija iz ugla antropologa, Samizdat B92, 2002.

[31]

Stojanovi, Dubravka, Interpretacije istorije i promena sistema vrednsoti u

Srbiji, u: Ola Listhaug, Sabrina P. Ramet i Dragana Duli (urs.), Graanske i negraanske vrednosti u Srbiji: vreme posle Miloevia, Novi Sad, 2010.

[32]

Stojanovi, ore, Ideaciona formulacija neprijatelja: sluaj Srbije, Dostupno preko:

www.centerforhistory.net/images/stories/pdf/srkamenica2009_djordje_stojanovic.
pdf, (Pristupljeno 20. septembra 2012.)

[33]

Taylor, Charles, Sources of the Self: The Making of the Modern Identity, Harvard
University Press, Cambridge, Massachusetts, 1989.

90

G OR A N T E PI

[34]

Telebakovi, Boko, Antika filozofija, Zavet, Beograd, 2002.

[35]

Tijes, An-Mari, Kulturna proizvodnja evropskih nacija, u: Katrin Halpern i anKlod Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, Clio, Beograd, 2009.

[36]

Troe, Vensan, Dugo kontrolisana mladost, u: Katrin Halpern i an-Klod

Ruano-Borbalan (urs.), Identitet(i): pojedinac, grupa, drutvo, Clio, Beograd, 2009.

[37]

Varshney, Ashutosh, Ethnicity and Ethnic Conflict, u: Carles Boix, Susan C. Stokes
(eds.), The Oxford Handbook of Comparative Politics, Oxford Univesrity Press, 2007.

Goran Tepi
NATIONAL IDENTITY AND (MIS)USE OF THE OTHER
Abstract
The author analyses theoretical concepts of group identities and their role in
social, political, and, particularly, inter-ethnic relations. Facing the variety of different approaches, he is searching for the appropriate eclectic
definition of the national identity, primarily concentrating on the role of
the Other. Subsequently he draws conclusions about the role of the Turks
(Ottomans), Muslims (Bosniaks) and Albanians in the formation of Serbian
national identity (and its incorporation in the framework of European identity), seeking thereby to contribute to a better understanding of the causes of
Yugoslav civil wars.
Key words:
identity, ethnicity, nation, the Other, the Enemy, Carl Schmitt, national history