TELESNE KOMORE

Telo ima tri komore.Prva se sastoji od aktivnog tkiva,koje se takoe zove I eliska masa.Ona
obavlja veinu hemiskih radova u telu.
Druga komora se sastoji od potpornog tkiva.Sainjena je od minerala kostiju,vaneliskih
proteina, I unutranjeg okruenja ili vaneliskih tenosti u krvi I limfi.
Trea komora su energetske reserve.Ona se sastoji od masti,koje lee okolo glavnih
unutranjih organa I u masnom tkivu.
Ove komore ne mogu biti razdvojene fizikom disekcijom,ali je mogue izmeriti ih
indirektno.Ovo se moe uiniti metodama kao to je tehnika izluivanja.
Veliina svake komore zavisi od godina,pola I zdravlja pojedinca.Kod zdravog mladog
oveka ukupna telesna teina je podeljena u proseku: 55% eliske mase,30% potpornog tkiva
I 15% energetske reserve.Zdrava mlada ena ima dva puta vie masti.
MERENJE TELESNIH KOMORA
Maina za merenje teine koja se moe nai u bilo kojoj klinici je jedna od najkorisnijih alata
za doktore za procenu opteg zdravlja pacijenta.Mora se imati na umu,meutim,da telo nije
uniformisana telesna masa.Sastavljeno je od razliitih komora,svaka sa drugaijom funkcijom
I na ove komore utiu direktno razliite bolesti.Na primer edem,koji prouzrokuje poveanje
vaneliske vode,je tipina karakteristika mnogih sranih,bubrenih ili bolesti jetre.U
podmakloj bolesti takoe,postoji redukcija eliske mase I energetskih rezervi ali I poveanje
potpornog tkiva to je prouzrokovano edemom.Ukoliko se poveanje potpornog tkiva jednako
veliini veliini redukcije u druge dve komore,onda ukupna telesna masa ostaje konstantna.U
ovakvim sluajevima maina za merenje je previse uoptena da bi mogla biti vodi do
zdravlja.
Razliite komore tela mogu se meriti odvojeno,ali komplikovana laboratoriska I klinika
ispitivanja su neophodna.Prosena veliina eliske mase mora biti izraunata iz koliine
telesne vode,koja se dobija od razlike izmeu ukupne telesne vode I vaneliske vode ,Ukupna
koliina telesne vode moe se izmeriti tehnikom izluivanja,koristei supsatance kao to su
deuterijum oksid I etil alcohol.Oni se mogu uneti oralno ili intravenskim injekcijama.Koliina
vaneliske vode moe se izmeriti ubrizgavanjem u telo supstanci kao to je sodijum
tiocijanit.Energetske rezerve mogu biti detrminisane merenjem telesne gustine.Teina mineral
kostiju I vaneliskih proteina moe se izraunati samo pronalaenjem razlike izmeu ukupne
telesne mase I svih drugih delova.
Merenje komora tela ovim procedurama je obezbedilo novi pogled u to kako ljudsko telo
funkcionie u zdravlju I bolesti.Ove procedure su previse komplikovane ali u upotrebi u
svakodnevnoj klinikoj praksi.
IZVORI ENERGIJE
Telesna goriva su ugljeni hidrati,masti i proteini.Oni se unose ishranom.Uglavnom se nalaze u
zrnu zitarica,biljnim uljima,mesu,ribi i mlenim proizvodima.
Ugljeni hidrati su osnovni izvor energije u veini reima ishrane.Oni se apsorbuju u krvotok u
formi glukoze.Glukoza koja nije odmah potrebna se pretvara u glikogen i skladiti se u
jetri.Kada opadne koncetracija eera u krvi,jetra pretvara neto usladitenog glikogena u
glukozu.

Masti predstavljaju drugi najvei izvor energije u veini reima ishrane.One se skladite u
masnom tkivu i cirkuliu po principu unutranjih organa.Ako se unese viak masti,on se moe
pretvoriti u mast i skladititi.Sauvana mast se koristi kada jetra ostane bez glikogena.
Proteini su neophodni za razvoj i obnovu tkiva,ali se isto mogu koristiti kao izvor energije.u
nekim reimima ishrane kao to je ishrana Eskima,oni ine glavni izvor energije.Proteini se
prvi pretvaraju u amino kiseline.Onda se apsorbuju u krvi i ire kroz telo.Amino kiseline koje
telo ne iskoristi se uglavnom izlue kroz urin u obliku ureje.Proteini, za razliku od ugljenih
hidrata i masti ne mogu se skladititi za buduu upotrebu.
PROCES VARENJA
Proces varenja poinje kada se hrana unese u usta.vakanje razbija hranu na male komadie,i
time izlae vie povrine pljuvaci.Pljuvaka sama po sebi ima dvostruku funkciju.Ona
razlae hranu,pa olakava vakanje,i takoe sadri pijalin koji zapoinje konverziju skroba u
prostije eere.
Iako enzimske akcije poinju u ustima,glavni proces varenja ne poinje dok hrana ne dospe do
ezofagusa u stomaku.Stomak ima i hemisku i fiziku funkciju.Zidovi eluca koji su zatieni
slojevima sluzi,lue eluane sokove koji se sastoje od nekoliko enzima i hidrohlorinih
kiselina.Najjai enzim je pepsin,koji zapoinje proces konvertovanja proteina u amino
kiseline.U ovom stanju,tokom hemiskih reakcija talasi kontrakcija i olakanja,poznati kao
peristaltika,iste zidove eluca.Oni bukaju delie hrane u srednje gustu masu poznatu kao
himus.
Iz eluca,himus prolazi u tanko crevo kroz pilorus eluca,Mnogo nesvarenog materijala je jo
uvek prisutno.Proteini nisu jo uvek u potpunosti razraeni,skrob se jo uvek konvertuje u
proste eere,a masti su u obliku velikih loptica.U malom crevu proces varenja zavrava
u,koju lui jetra i oslobaa se pomou une kese,kao i radom brojnih enzima,kao to su
lipaze i dijastaze,koje lui pankreas, i eripsi i invertaze,koje lue zidovi tankog creva.Hrana
koja je jo uvek nesvarena prelazi u tenom stanju u debelo crevo i sada se zove feces.
Apsorpcija proizvoda varenja se odigrava uglavnom kroz zidove tankog creva.Njegova
unutranja povrina je prekrivena malim resicama koje izgledaju poput dlaica.Svaka resica
sadri po nekoliko krvnih kapilara i posebnih limfnih sudova, poznatih kao lacteal.
Glukoza,fruktoza,laktoza i amino kiseline se apsorbuju direktno u krv ulazei u krvne sudove
unutar resica.Glicerol i masne kiseline,sa druge strane,prelaze u lacteal.Limfa onda prenosi
masti do levog unutranjeg vrata vene ,gde ulazi u krvotok.
BRUTO ANATOMIJA TORZA
Torzo je centralni deo tela.Vrat i glava izdiu se iznad torza u kontinuitetu sa njim.Gornji
udovi su zakaeni za svaku stranu torza i donji udovi se nastavljaju ka dole od njega.Spoljno
tkivo torza formira telesni zid.
Torzo se sastoji od dve glavne upljine,koje se zovu toraks i abdomen.Oni su podeljeni
miiem u obliku kupole koji je poznat kao dijafragma.Toraks lei iznad dijafragme a
abdomen ispod nje.Zadnji zid obe upljine je sastavljen od kimenog stuba i obloen je
miiima.
Torakalna upljina je ograniena sa strane i spreda rebrima,grudnom kosti meurebarnim
miiima.Glavni unutranji organi koji se nalaze u toraksu su srce i plua.
Abdomen je najvea telesna upljina.Sastoji se od dva dela: pravilne abdominalne upljine i
karline upljine.

TORAKALNA UPLJINA
Toraksna upljina podeljena fibrioznim delovima na tri komore.Centralna
komora,mediastinum,je masa tkiva i organa ,koji se ire od kimenog stuba do grudne kosti
spreda.Sadri srce i velike krvne sudove ,jednjak ,dunik i njegovu bifurkaciju,frenini i
vagus ivac, i torakalni kanal.Dve lateralne komore su upljine,poznate kao pleuralne
upljine.One sadre plua.
Mediastinum je uglavnom sainjen iz tri dela,lanog prednjeg,zadnjeg i glavnog
perikarda.Oba su prednji i zadnji medijastinuma se nastavljaju na glavni medijastinum,koji je
slobodno povezan sa vratom.
Prednji medijastinum nije mnogo vie od potencijalnog prostora.On lei izmeu grudne kosti
i perikarduma i preklopljen je prednjim ivicama oba pluna krila.Ponekad sadri manje delove
timusa,ali se obino ne iri vie od glavnog medijastinuma.
Zadnji medijastinum lei iza perikarduma i dijafragme.Sadri torakalne limfne vorove i kao
dodatak razne organe u njihovom prolazu do glavnog perikarda.Ovo su uglavnom aorta i
jednjak, koji silaze od glavnog medijastinuma kroz zadnji medijastinum do abdomena, i
torakalna cev ,koja vodi na gore od zadnjeg medijastinuma u zadnji medijastinum.
Glavni medijastinum sadri jednjak,dunik,vrhove plua, frenini i vagus ivac,svod aorte i
druge glavne krvne sudove.Glavni medijastinum je neverovatan po asimetrinosti svojih
sastojaka,uglavnom vezanih za poziciju glavnih vena i arterija,vene su na desnoj strani a
arterije na levoj.Dunik, na primer, je u kontaktu sa desnim vagus nervom i vrhom desnog
plunog krila,ali je odvojen od levog vagus nerva i vrha levog plunog krila levom karotidom
i levom subklavijalnom arterijom.
Perikardum je fibriozna membrana koja zaklanja srce.Perikardum je konusnog oblika
,povezan sa svojim vrhovima za koren glavnih vena i arterija i sa svojom osnovom u
centralnoj tetivi dijafragme.Zakaen je ligamentima za gornje i donje delove grudne
kosti.Omota od zatitnih linija memrane fibrioznog perikarduma i reflektuje se oko korena
glavnih vena i arterija da pokrije povrinu srca.Srce je odvojeno od fibriozne membrane
perikarduma sa dva susedna sloja zatitne membrane.
Plua i pleuralne upljine su povezane plunom maramicom,opnom od fibrioznog tkiva
okrenutog ka jednoslojnom niskoprizmatinom epitelu.U svakoj upljini pluna maramica je
povezana sa torakalnim zidom,ka gornjoj povrini dijafragme i medijastalne povrine.U
korenu svakog plunog krila pluna maramica se reflektuje od medijastinuma da bi oformila
omota koji pokriva povrinu plua.Iako svako pluno krilo lei priloeno uz pleuralnu
kesu,kao to srce lei uz perikardijalnu kesu i ponovo dva omotaa serozne membrane su
susedni.
Perikard i pluna maramica imaju istu funkciju, namenjene su da obezbede klizave povrine
tako da strukture koje se nalaze u njima mogu da se pomeraju bez trenja.Torakalna upljina je
veoma pokretna oblast.Srce ritmino pulsira i menja svoj poloaj pomalo izmeu sistole i
distole,plua se takoe ritmino pomeraju ,idu gore dole,jednjak se iri sa svakim bolusom,i
glavne vene se ire znatno tokom poveanog protoka krvi.
EPITELNO TKIVO
Epitelno tkivo povezuje telo iznutra a prekriva ga spolja. Uglavnom je zakaeno za osnovu
membrane fibroznog tkiva. Iznutra povezuje sluzavu i glavnu membranu.Spolja prekriva
dermis da bi se napravio spoljanji omota koe ili epidermis.
elije epitelnog tkiva se smetaju neprestano.Virtuelno ne postoji inereliski matriks.elije
mogu da formiraju jedan ili dva omotaa.Kada elija lei u jednom omotau za epitel se kae
da je prost.Kada elija formira nekoliko omotaa za epitel se kae da je sloen.

Postoje razliite vrste prostih epitela, koji su klasifikovani uglavnom na osnovu oblika elije.
Trotoar epitel je jednostavan epitel sa spljotenim elijama koje lee od ivice do ivice.
Kolona epitel je prost epitel koji je sastavljen od elija u obliku kolone.One su ponovo
poreane od ivice do ivice.Kolona epitel povezuje sluzavu membranu stomaka i creva.Takoe
povezuje unu kesu i une kanale sa nekoliko lezda. Visina kolona elija varira od regiona
do regiona.U nekim delovima tela kao to je unutranjost savijenog dela i bubrene
tubule,elije su tako niske da njihova visina je jednaka njihovoj irini.Taj epitel se zove kubni
epitel.U drugim delovima protoplazmatine dlaice mogu biti zakaene za svaku kolona
eliju.Ove dlaice su poznate kao resice i epitel se zove kolona resiav epitel.Ovaj epitel se
moe nai u mnogim delovima tela ,ali najznaajnije su nosne upljine.Najpoznatiji sloeni
epitel je sloeni skvamozni epitel, koji ini epidermis.Dok njegove elije prilaze povrini
postepeno gube protoplazmatine sadraje i postaju spljotenije i vie nalik skali
( skvamozni ).U isto vreme elije u povrinskim omotaima se postepeno konvertuju u
keratin, posebno u palmarnom i regionu kao i regionu tabana.Sloene skvamozni epitel takoe
povezuje oralnu upljinu , donji deo drela, jednjaka, analnog kanala i vagine.U ovim
oblastima ima jako malo keratina i epitel nije toliko debeo.
Druge vrste sloenog epitela se nalaze : npr , slojevi koninih i ovalnih elija lee duboko u
omotau kolona elija omotanih cilijama u epitelu koji povezuje sluzave memrane traheja i
bronhija.
VEZIVNO TKIVO
Vezivno tkivo je pre svega potporno tkivo tela, koje se ponaa kao materijal za pakovanje i
vezivanje razliitih telesnih struktura.Ima nekoliko vrsta vezivnog tkiva, ali se svi karakteriu
velikom koliinom unutareliskog matriksa, koji je uglavnom fibrozne strukture.elije koje
su rasute kroz tkovo su vane samo kad proizvode i odravaju matriks , i po strukturi i
doslednosti matriksa se klasifikuju.
Vlakna u vezivnom tkivu su prvenstveno od dve vrste, kolagena i elastina.Kolagenska vlakna
su delikatna talasasta vlakna koja individualno predstavljaju skoro bezbojnu pojavu ali u masi
prave belo tkivo.Ovo tkivo je veoma vrsto i posebno je otporno na naprezanja.Vlakna su
sloena u snopove , u okviru kojih se kreu talasastim pravcem paralelno jedno sa
drugim.Elastina vlakna su ute boje,za razliku od belih vlakana kreu se samostalno,granaju
se frekventno i anastomozno jedno sa drugim.
Razliiti tipovi elija se mogu nai u vezivnom tkivu,ali najbitniji od njih su
fibroblasti,histiociti i masne elije. Fibrioblasti su ravne elije u obliku zvezde sa velikim
nukleusima i prilino jasnom citoplazmom.Oni su smetajne elije, iji posao je proizvodnja
kolagenskih vlakana. Histiocite, sa druge strane, imaju fagocitna svojstva, oni su sposobni da
gutaju strane materije. Oni takoe imaju sposobnost ameboidnih pokreta, i mogu da se kreu
iznad tkiva, uklanjajui ostatke elija sa prostora tkiva.Histociti imaju manji nukleus nego
fibroblasti i citoplazma im je uglavnom ispunjena granulama i vakuolama, to je rezultat
njihove fagotike aktivnosti. elije masti se uglavnom sastoje od velikih kapljica masti,
okruenih tankim omotaem citoplazme.elije su uglavnom toliko uguene mau da je
nukleus gurnut na jednu stranu.elije masti su uglavnom tako sloene da formiraju lobule,
koje su propraene delikatnim kolagenskom koricom.
elije masti se mogu nai u tkivu nekoliko vlakana, koje se zove masno tkivo.Moe se nai u
posebnim oblastima tela, npr : povrna fascija i mesenteris iz peritoneuma.
Druge vrste vezivnog tkiva se veoma razlikuju po broju i proporcijama kolagena i elastinog
tkiva koje sadre.ista kolagenska vlakna se mogu nai u tetivi a elastina vlakna se mogu
nai skoro ista u nekim ligamentima, ali veina vezivnog tkiva je sainjena od meavine
kolagenskih i elastonih vlakana , gde kolagenska preovladavaju.Ukupan broj vlakana varira

takoe.Labava mrea belih i utih vlakana koja lee na elatinastoj osnovi se zovu areolarna
tkiva.Areolarno tkivo lei izmeu struktura , dri ih na mestu.Obloge, pregrade i kapsule koje
okruuju raznorazne miie,lezde i sl su sainjene od veoma gustog fibroznog tkiva.
Hrskavica i kosti se uglavnom smatraju veoma vrstim vezivnim tkivom. Vlakna u hrskavici
lee u osnovi supstance koja je veoma gumena i elastina..Matriks kostiju je ogrezao u krene
soli, uglavnom kalcijum fosfat.
SRCE
Srce je upalj organ,koninog oblika.Veliine je pesnice i ima prosenu teinu os
230grama.Osnova srca koje je smeteno pozadi,lei nasuprot granicama 5.,6.,7. i 8.
torakalnog prljena.Vrh je usmeren napred, na dole i na levo i smeten je izmeu 5.
meurebarnog prostora u srenjoj klavikularnoj dui.u nastavku osnove je vrh,tri povrine su
obino opisane, strerno-kostalna, leva i dijafragmatina.Sterno-kostalna povrina je
ograniena sa 4 granice, koje se ponekad smatraju granicama srcva.
Srce je osnovni uplji mii. Zid srca je sainjen od sloja tkiva.Osnovna memrana,
perikardum,ini spoljanji pokriva srca.Srednji sloj miokard, je pravi srani mii.On se
sastoji od posebnog sranog miinog vlakna.Unutranjost srca je postavljena sa seroznom
memranom poznatijom kao endokard.
Srana upljina je uzduno podeljena na dva dela debelim septumom.Svaka polovina sadri
dve komore : zadnja komora se zove atrium ,gde se krv sakuplja iz vena i debele miine
prednje komore koja se zove ventrikula (komora ),koja ispumpava krv iz arterija.Atrija lei
iznad ventrikule.Osnova srca ini veinu levog atriuma i delom desnog atriuma.Vrh ini celu
levu ventrikulu.
Srce pumpa krv u dva smera: pluno i sistemski.Krv protie u desni atrium iz superiorne i
inferiorne venske upljine.Stie u desnu ventrikulu,koja je ispumpava du plune arterije do
plua.Tamo se oisti od ugljen dioksida i ponovo napuni kiseonikom.Vraa se plunim
venama do levog atriuma,prolazi do leve ventrikule i ispumpava u aortu.
Na rad pumpanja srca utie ritmina kontrakcija miia i ventili utiu da se krv pokree u
pravilnom smeru.Atria je podeljena od ventrikula ventilima koji dozvoljavaju krvi da prolazi
slobodno iz atria u ventrikule ,ali spreava da se vraa u atrium kada se ventrikule gre.Ovi
ventili su sainjeni od zalistaka endokardiuma koji visi do ventrikula.Kada su ventrikule pune
krvi ,krv gura zalistke na gore da zatvore otvor.Desni atrio-ventrilularni otvor je zatvoren sa
tri zalistka,poznat kao trikuspidni ventil.Mitralni ventil,koji se sastoji od dva zalistka ,zatvara
levi atio-ventrilularni otvor.Semi-lunarni ventili,tako su nazvani zbog oblika zalista
polumeseca,lei na izlazu iz ventrikule ,jedan izmeu desne ventrikule i plune arterije, i
jedan izmeu leve ventrikule i aorte.Ovi ventili takoe spreavaju vraanje krvi i pomau da
se odrava pritisak neophodan za cirkulaciju.Kada krvni pritisak u arterijama premai krvni
pritisak u ventrikulama,zalisci semi-lunarnog ventila se zatvara.
RAD SRCA
Grenje i otputanje srca se zovu otkucaji srca.Otkucaj srca je miogen,odn inherentno
svojstvo sranog miia,nezavisno od centralnog nervnog sistema.Ovo je demonstrirano na
vie naina.Na primer, trake sranog miia koje ne sadre nijedno nervno tkivo e lucati
neprestano kada urone u rastvor odreenih soli.To je takoe prikazano na primeru kada
embrionu pileta srce pone da kuca pre nego to pone da radi nervni sistem.
Odreeni delovi miokarda imaju posebnu ulogu u kontrolisanju rada srca.Kolekcija ovih
posebnih sranih miinih vlakana,poznatih kao sinu-atrijalni vor,se nalaze u zidu desnog
atrijuma,blizu izlaza venske upljine. Sinu-atrijalni vor se ponaa kao pejmejker,inicira fazu

grenja i kontrolie njegovu ispravnost. Druga kolekcija specijalnih sranih miia, esto se
ponaaju kao snop HIS , prolaze od septalnog zida desnog atrijuma niz septum u obe
ventrikule,prenosei u ventrikule impuls iz atrijuma. Tako je ritam ventrikulanih greva
napravljen da prati ritamatrijalnih grenja.
Kompletan otkucaj srca traje oko 0,8 sekundi.Oko 0,4 sekunde se srce otputa.Ovo je poznato
kao period dijastole,atrio-ventikularni ventili se otvaraju a arteriski ventili se zatvaraju. Za to
vreme se srce u isto vreme ispunjava krvlju i iri od prethopdnog grenja. Krv protie u dve
atrije i kroz otvoreni atrio-ventikularne ventile u dve ventrikule. Period atrijalne sistole traje
oko 0,1 sekundu.Impuls za kontakcijom se sprovodi du snopa HIS do ventrikule i period
ventrikularne sistole koji traje 0,3 sekunde poinje. Kada ventrikule poinju da se gre ,atrijoventikularni ventili se zatvaraju ka dolazeem kretanju krvi.
Ventikularni pritisak raste dok ne postane vei od pritiska u aorti i plunoj arteriji. Onda se
arteriski ventil otvara i grenje se nastavlja , krv se izbacuje iz ventrikule u arterije.Na kraju
perioda sistole, ventrikule poinju da se odputaju , ventrikularni pritisak pada ispod
arteriskog i arteriski ventili se zatvaraju.Skoro odmah, ventrikularni pritisak postaje manji od
arteriskog pritiska, atrio-ventrikularni ventili se otvaraju i period dijastole poinje opet.
S obzirom na to da sva krv krui i plunim i sistemskim tokom ,ista koliina krvi mora biti
ispumpana iz obe ventrikule.Jaina ispumpavanja iz jedne ventrikule u jednom pozkucaju
( jaina udarca ), varira od 70cc u stanju mirovanja do 200cc u toku naprezanja.Leva
ventrikula , koja pokree krv celim telom, mora da ispumpava veom jainom nego desna
ventrikula, koja alje krv samo u plua i nazad.Leva ventrikula u stvari pumpa pod pritiskom
od 120mm merkurija, dok desna pumpa oko 25mm.
Iako jaina udarca raste tokom napora ,jaina krvi ispumpane po minuti znaajno raste brim
tempom od udaraca srca.Normalan tempo otkucaja srca traje oko 0,8 sekundi i ima oko 70
otkucaja srca u minuti. Ovo moe da se povea na 200 otkucaja u minuti kada je neophodno ,
to rezultuje sranom proizvodnjom koja moe da varira od 5 litara po minuti do 40 litara po
minuti. Kada srce raste, to je dijastolika faza to je uglavnom skraeno.
NERVNI SISTEM
Osnovna jedinica nervnog sistema jeste neuron ili nervna elija. Sastoji se od tela elije i
njegovih procesa. Svaki neuron ima dve vrste procesa: odreeni broj kratkih, slobodnih
granatih vlakana koje se zovu dendriti i jednostavnog procesa koji se zove axon, koji je
glavno upravljako vlakno, koje prenosi impulse iz elije u telo.Akson varira u duini kod
razliitih vrsta neurona .Kod motorikih neurona moe biti veoma dugaak , kree se na
primer , iz elije u telu u kimenoj modini do miia u stopalu. Aksoni internuncijalnih
neurona , koji obezbeuju veze meu ostalim neuronima, su esto kratki i teko ih je
razlikovati od ostalih dendrita.
Neaktivno nervno vlakno odrava stanje hemiske stabilnosti sa koncetracijom kalijuma unutar
i van liniske membrane u odnosu 30:1. Tako se nervno vlakno u mirovanju puni
elektricitetom. Nervni impuls je talas depolarizacije koji je stvoren hemiskim
disbalansom.Natrijum prolazi kroz memrane, oslobaajui kalcijum. Depolarizacija bilo kog
dela nervne elije izaziva depolarizaciju sledeeg segmenta, i tako dalje do kraja vlakna.Kraj
nervnog zavretka nije strukturalno povezan sa sledeom elijom , ali mali jaz meu njima se
moe premostiti hemiski.Ovaj funkcionalni vor je poznat kao sinapsa. Nisu poznate sve sve
hemikalije koje mogu biti prenosnici ali meu njima su najpoznatiji acetil alkohol i
noradrenalin..Jednom kad se sinapsa napravi ove hemikalije se brzo unitavaju enzimima.
Nervno vlakno se samo puni za mili sekundu.
Mozak i kima zajedno formiraju centralni nervni sistem. Ono to prizilazi iz centralnog
nervnog sistema i snadbeva sve delove tela su periferni nervi, koji se esto zovu samo nervi.

Nerv je vorasta struktura, obino sadri snopove upravljakih vlakana, koji mogu biti senzori
ili motor.
Dvanaest pari nerava izlazi iz mozga i 31 par izlazi iz kime. Oni su poznati kao kranijalni
nervi i kimeni nervi odnosno.Od 12 kranijalnih nerava, pet sadre i senzorska i motorna
vlakna.Najvaniji je vagus , ili deseti nerv, koji snadbeva srce, veinu organa za varenje,
drelo i grkjlan. Od preostalih sedam pari nerava, etiri sadre samo motorna vlakna, i tri su
skroz senzorska.etvrti i esti nerv, na primer, kontroliu pokrete one jabuice i prvi nerv
registruje osmehe.
Na suprot tome, svi nervi kimene modine sadre i senzorska i motorna vlakna.Ima osam
pari cervikalnih nerava, 12 torakalnih, 5 lumbalnih, 5 sakralnih i jedan trtini. Kimeni nervi
se dele u dve grane. Zadnje grane opsluuju miie i nerve s lea njihove regije.Prednje grane
torakalnih nerava krue do grudnog koa,snadbevajui meurebarne miie i kou.Sve
prednje grane formiraju pleksus, ili mreu nervnih vlakana , iz kojih nervi polaze da snadbeju
cervikalne i karline regije i gornje i donje udove.Tako svaki nerv u udovima sadi vlakna iz
nekoliko kimenih nerava.Bedreni nerv, koji se pojavljuje od sakralnog pleksusa da opslui
zadnji deo butina i nogu,sadri vlakna iz pet kimenih nerava : etvrtog i petog lumbalnog
nerva i prvog, drugog i treeg sakralnog nerva.
HEMISKI PRENOS U NERVNOM SISTEMU
Elektronski miskrop je pokazao da prostor koji deli kraj aksona od elije do koje se impuls
prenosi. Poto taj prostor ima prevashodno elektrina svojstva kao akson, potencijal ne moe
da premosti meuprostor direktno. Umesto toga, kada je zavretak nervnog vlakna
depolarizovan, hemiska supstanca se oslobaa mehuria na kraju vlakna.Ova supstanca
prelazi meuprostor i prepravlja propustljivost post-junctional elisku membranu, tako
inicirajui drugi potencijal.
Postoji odreeni broj eksperimentalnih dokaza koji podravaju teoriju hemiskih prenosa, iako
su mnoge ostale neshvaene. Jedno od klasinih priprema za eksperimente u ovom polju jeste
ablji sartoriski mii, sa njegovim privrenim nervom. Prema tome, veliki deo informacija
dostupnih u sadanjosti je povezan sa prenosom imeu eferentnih motornih vlakana i
skeletalnih miia.
Kada je mikroelektroda smetena izmeu nervnog vlakna i miine elije sa take junkcije ,
moe biti prikazano da akcija potencijalno stie u junkciju 0,8 sekundi pre nego to se
potencijal postavi u post-junkcionalno tkivo. Ovaj prekid u elektrinom kontinuitetu ukazuje
na neke forme ne-elektrinog prenosa u junkciji. Drugi eksperimenti ukazuju da prenos skoro
sigurno obavlja hemikalija acetil alkohol. Na primer, dodatak eserina miiu abe inhibira
enzim holinsteraze , koji vri hidrolizu acetil alkohola.Ako se tada nerv vetaki stimulie,
rastua koliina acetil alkohola se oslobaa iz zavretka vlakna. Takoe je prikazano da kada
se acetil alkohol nanese mikropipetom na miino vlakno na tanu taku neuromuskularne
junkcijeak i na minut moe da se uzbudi muskularno vlakno. Kada se nanese bilo gde na
mii meutim, nije zabeleena nikakva reakcija.
Manje jasni rezultati su ostvareni u prouavanju hemiskih prenosa izmeu nervnih vlakana i
tkiva kao to je glatki mii,lezda ili srani mii, gde nervi vie upravljaju nego to iniciraju
aktivnost. Sa ovakvim tkivom nije bilo sinaptike junkcije, ali nervna vlakna formiraju
pleksus u okviru tkiva, hemiski prenosnik se isputa u okruujui vaneliski prostor.Mnogi
glatki miii se snadbevaju sa dva seta nervnih vlakana, jedan set oslobaa acetil alkohol a
drugi noradrenalin. Ove hemiske supstance su suprotne jedna drugoj, jedna proizvodi
uzbuenje a druga povlaenje.Istraivanja hemiskih prenosa u ovoj oblasti su zakomplikovana
akcijom hormona, koji mogu znaajno da promene odgovor tkiva na nervnu simulaciju.

Prilikom sinaptike junkcije izmeu dva neurona , poznato je da se javlja hemiski prenos.
Direktan dokaz ovoj tvrdnji je dobijen iz prouavanja prenosa kod perifernih ganglija za
saoseanje. Stimulacijom pregangliskih vlakana, acetil alkohol je naen u perfuzatu i pojava
acetil alkohola u postgangliskim vlaknima proizvodi simulaciju. Mnogo je tee objediniti
podatke za hemiski prenos izmeu neurona koji lee u centralnom nervnom sistemu . Posao je
obavljen uvoenjem acetil alkohola jonoforetino mikropipetom, kao i ubacivanjem
mikroelektroda u mozak i kimenu modinu make. Razliite substance su detektovane u
razliitim delovima mozga u razliitim koncetracijama; ovo ukljuuje acetil alkohol ,
noradrenalin, dopamin, histamin i prostaglandin. Uglavnom je prihvaeno da ove supstance
kao i neke druge igraju ulogu u sinaptikom prenosu. Prostaglandin , na primer, kada se unosi
jonoforetiki, izgleda da simulira neke neurone , ali ne sve. Jo uvek nam ostaje veliki posao
da nauimo o hemijskoj prirodi i funkcijama veine prenosnika u okviru centralnog nervnog
sistema.
PTICA ISTINE
Svakoj promeni u drutvu je prethodila promena u ljudskim verovanjima,kao dodatak
njihovom skladitenju znanja. Drutvo se menja ljudskim umom. Zato Don Stjuart Smit moli
za slobodu izraavanja. Diskusija mora biti slobodna da ne bi netrpeljivost uguila
plodotvornu ideju koja moe biti odluujui faktor u guranju drutva unapred. Istina za Mila
postoji u opipljivom obliku. Ako si samo spreman da kopa da doe do nje, sakupljae
delie minuta i dodavati znanju i otuda ljudska srea.
U Oliva ajnera knjizi Pria o jednoj afrikoj farmi , stranac koji prolazo kroz junoafriku
livadu pria deaku farmeru parabolu o lovcu, koji je proveo ivot lovei belu pticu istine, iji
odraz je video jednom u jezeru dok je pucao. On postavlja zamke za pticu,zamke lakovernosti
i kavez nove veroispovesti, dok ne naui da nita sem istine ne moe zadrati istinu.Pa on
naputa doline sujeverja i kree da se penje planinama realnosti.On se penje dok ne stigne do
bezdana veoma visoko iznad njega. Godinu za godinom on urezuje korake u kamenu dok star
i oronuo ne stigne do vrha i vidi visoko iznad njega jo vii nivo. On legne da umre u starim
godinama i skrhan od umora, ali dok umire on se tei : gde ja legnem, istroen, drugi ovek
e stajati, mlad i sve. Koracima koje sam utisnuo oni e se penjati. Nikada nee znati ime
oveka koji ih je napravio. Nespretnom poslu e se smejati, kad se kamenje odroni oni e me
proklinjati.Ali e nastaviti moj posao. Penjae se mojim stepenicama. Oni e nai istinu kroz
mene. Onda iznenada polako sa belog neba iznad, kroz miran vazduh, dolo je neto,
padajui, padajui, padajui. Polako je dolepralo i palo na grudi umiorueg oveka. On ga je
osetio u rukama. To je bilo pero. Umro je drei ga.
Mi nikada ne moemo uhvatiti pticu istine, ali dokle god nas ne odvrati strah da e nova
iostina ugroziti drutvo, mi moemo otkriti njene delove. Ovi delii istine ve poboljavaju
drutvo.
ZNANJE I MUDROST
Veina ljudi bi se sloila da iako nae vreme nadmauje prethodno vreme znanjem, mije bilo
korelativnog poveanja mudrosti. Ali dogovor se prekida im mi pokuamo da definiemo
mudrost i razmotrimo znaenje promovisanja nje. Ja elim prvo da pitam ta je to mudrost, i
onda ta se moe uiniti da se ona naui.
Ima nekoliko faktora koji doprinose mudrosti. Od njih, na prvo mesto bih trebalo da stavim
oseaj proporcije: kapacitet da se izraunaju svi bitni faktori u problemu i da se priloi svako
priznanje teine. Ovo je postalo tee nego to je bilo posedujui proirenje i kompleksnost
posebnog znanja neophodnog za razliite vrste tehnika. Predpostavimo da na primer,

uestvujete u istraivanju naune medicine. Posao je teak i verovatno je da e apsorbovati

celokupnu vau intelektualnu energiju. Vi nemate vremena da razmotrite uticaje koje e vaa
otkria ili izumi imati van polja medicine. Vi uspete ( da predpostavimo ), kao to je moderna
medicina uspela, u ogromnom smanjenju stope smrtnosti kod beba, ne samo u Evropi i
Americi, ve u Aziji i Africi.. To ima celokupno neoekivan rezultat u nedovoljnom
snadbevanju hrane i niem standardu ivota u najnaseljenijim delovima sveta. Uzmimo jedan
jo spektakularniji primer, koji je svakome na pameti danas: vi prouavate sastav atoma iz
nezainteresovane elje za znanjem i sluajno smestite u ruke monog ludaka sredstva da uniti
ljudsku rasu.
Osnova mudrosti je emancipacija, to je vie mogue, od tiranije ovde i sada. Mi ne moemo
pomoi egoizmu naih ula. Zvuk i vid i dodir su povezani sa naim telima i ne mogu biti ne
lini. Nae emocije na slian nain potiu od nas. Beba osea glad i neudobnost, i nije pod
uticajem niega sem svog fizikog stanja. Postepeno, sa godinama, njeni horizonti se ire, i
proporcija njenih misli i oseanja postaje manje lina i manje je zabrinuta za svoje fiziko
stanje, ona postie rastuu mudrost. Ovo je naravno stvar stepena. Niko ne moe videti svet sa
potpunom nepristrasnou; sa druge strane, znaje je . neto to upravlja vremenom i
prostorom i sa druge strane daje stvarima njihovu pravu teinu u naim oseanjima. Ovaj
pristup vodi ka nepristrasnosti koja konstituie rast mudrosti.
Moe li se mudrost na ovaj nain uiti? I ako moe, da li uenje toga treba da bude jedan od
ciljeva obrazovanja?
U nekom stepenu mudrost se moe poduavati, i ja mislim da ovo poduavanje treba da ima
vei intelektualni element nego to je bilo uobiajeno da se poduava kao moralna uputstva.
Katastrofalni rezultati mrnje i uskogrudosti koji oseaju da se u njih moe upreti prstom
sluajno na putu deljenja znanja. Ne mislim da znanje i moral treba da budu previe
razdvojeni. Istina je da vrste specijalizovanog znanja koje se zahteva za razliite vrste vetina
imaju malo toga vezano za mudrost. Ali to treba da suplementirano u obrazovanje irim
istraivanjima sraunatim da se stave na svoje mesto u ukupnim ljudskim aktivnostima.ak i
najbolji tehniari bi takoe trebalo da budu dobri graani ; i kad kaem graani , mislim
graani sveta a ne ove ili one sekte ili nacije. Sa svakim poveanjem znanja i vetina ,
mudrost postaje neophodnija, za svako takvo poveanje argumentuju na kapacitet za
shvatanje naih svrha , i pored toga nai argumenti za mrnju, ako nae svrhe nisu mudre.
TA JE NAUNI METOD?
Da li je zaista istina da moemo da posmatramo stvari bez predrasuda, bez sklonosti, bez
predrasuda bilo koje vrste?Ideja da su dokazi ula osnovni istinita je naravno pod uslovom da
se stvari mogu posmatrati na ovako jednostavan nain. Da li je ak tano da se sve znanje
sveta moe vratiti na izvore iskustva koje smo imali u ivotu? Predpostavljam da je odgovor
na oba pitanja NE. Psiholoki sigurno nije tano da se kae da u senzaciji samo prihvatamo
pasivni otisak onoga to se deava u svetu oko nas. U svim senzacijama mi uzimamo i
biramo, mi diskriminiemo, mi izdajemo naredbe.. Ako nema oigledne naredbe, mi
nameemo naredbu na osnovu onoga to vidimo. Psiholog kae, mi uimo da opaamo.I
Vilijam Vivl nas je upozorio da razlika izmeu injenica i teorije nije toliko jasna koliko mi
elimo da verujemo. injenice se ne mogu posmatrati kao injenice izuzev vrline koncepcije
koju posmatra sam obezbeuje. Veina mukaraca su nesvesni svoje neodreene navike
itanja jezika spoljnog sveta i prevoenja dok itaju. Postoji maska teorija nad celim licem
prirode.
Kao biolog ja sam prilino siguran da nije sve znanje koje ivotinja poseduje zasnovano na
iskustvima iz ivota. Mogu se informacije naslediti, koristei re naslee u striktno

genetikom smislu. Mi ili ptica nasleuju informaciju kako da sagrade gnezdo.To se

nasleuje u formi vrste hromozomskog zapisa.
Zatim,ako je uvodkao proces,kao nauna metoda sumnjiv,ta se deava u naunikovim
mislima?Dozvolite mi da predstavim na ovaj nain.Nauni proces se sastoji ili pravi od
upotrebe brze alternacije, brze interakcije izmeu izmiljene epizodemisli i kritine epizode
misli. U izmiljenom procesu mi formiramo miljenje, sagledavamo, formiramo hipoteze,
dajemo informisane predpostavke o onome to bi moglo biti istina. Mi izmiljamo mogui
svet ili mogue delove sveta.Mi priamo priu koja bi mogla biti pria o stvarnom ivotu, i
naravno sve ovo se nalazi van logike.I onda izlaemo sve ove izmiljene predpostavke
nemilosrdnoj kritici.
U nauci kritiki proces je obino eksperimentalan. Ja koristim re eksperiment da oznaim in
izvoenja testa predpostavki.Logika ulazi u ovaj kritini proces, zato to ono to testiramo je
logina posledica predpostavke ili miljenja na kojem radimo. Ako je moja pretpostavka
istinita, neko e rei u laboratoriji, ako je pretpostavka na kojoj radim ispravna, onda
sledi.I onda naravno on preduzima korake da vidi da li ono to sledi teoretski je u stvari
istina.Ako nije istina, onda on mora da preuredi predpostavke ili ak da ih odbaci. Ako je sa
druge strane pretpostavka istinita, onda on stie pouzdanje u predpostavku i moe, da tako
kaemo, da je prosledi na dalje ispitivanje.
LJUDI I MAINE
Zato su ljudi toliko uznemireni idejom da mogu biti maine i nita vie? Problem je u nainu
na koji mi koristimo jezik. Za veinu ljudi, re maina izaziva ideju materijalnog predmeta,
napravljenog od metala, prepunog tokova koji se okreu i strujnih kola. Ali mojim reima re
maina znai neto mnogo uoptenije; to je stenografija za strukturalni sistem koji radi.
Iz ovog ugla gledanja bilo koje dve maine koje rade na isti nain ili rade istu vrstu posla su
iste maine iako su napravljene od razliitih substanci i rade u prilino razlitom okruenju. I
mi moemo uspeno porediti jednu mainu sa drugom kao to i moemo korisno porediti
oblik aviona sa oblikom kita.
Neosporno je da neke veoma korisne analogije mogu biti napravljene izmeu povezanih
sistema kompjuterskih mehanizama i sistema mehanizma mozga.Ovo poreenje ne zavisi ni
od jedne bliske slinosti izmeu stvarnih mehanikih veza koje se pojavljuju u mozgu i u
kompjuteru- ono zavisi od toga ta maina radi.Mozgovi i kompjuteri su maine za
procesuiranje informacija, i hrani se spolja u zavisnosti od predodreenog programa. ak
tavie, mozgovi i kompjuteri mogu biti tako organizovani da reavaju probleme i da
komuniciraju sa ostalim slinim mehanizmima , i model komunikacije je veoma slian u oba
sluaja , toliko da da kompjuteri mogu biti dizajnirani da proizvode vetaki ljudski govor i
ak sluajno da proizvode delove rei koje ljudska bia prepoznaju kao poeziju. Posledica
ovoga nije da da maine postaju poput ljudskih bia to e nas uskoro izbaciti iz posla, ve
jednostavno da nema jasne linije izmeu toga ta je mehaniko a ta ljudsko.
Maine su deo nas ba kao to su nai mozgovi i ruke deo nas.. Posmatrajui ga jednostavno
kao materijalni predmet, svemirsko vozilo, koje moe da sleti na mesec i onda izvede
komplikovane instrukcije izdate na zemlji i da izvesti u vizuelnoj formi, ima postojanje koje
je prilino odvojeno od svojih ljudskih tvoraca. Ali posmatrajui ga kao mainu njegov status
je potpuno zavistan. On je u stvari proirenje ljudskog bia koje ga kontrolie. To je kao kada
bi oveku iznenada izrasle teleskopske ruke i oi 240000 milja dugake.
Ove dve stvari u analogiji izmeu mozgova i kompjutera uvek nam govore da kompjuteri
mogu da rade samo ono za ta su prograni. Prilino fer. Ali isto kao to ljudski mozgovi
mogu da urade samo ono za ta su programirani. .To znai da sva komunikacija izmeu

oveka i njegovog okruenja ili izmeu jednog oveka i drugog je predmet mehanikog
ogranienja.
POTREBA UMETNIKA
Postoji granica izmeu svih umetnosti: ovoga sam veoma svestan: i postoji granica izmeu
svih umetnika, koje sam takoe svestan. Umetnik je ovek roen sa potrebom. Ova potreba je
tako hitna da ini da se sve njegove aktivnosti vraaju tome, kao centru. Potreba je uvek
propraena darom, i taj dar se pobrinuo da umetnik usmeri svu svoju energiju i panju na
njega. Zahtevima mate mora se izai u susret; to je potreba i uvek je u pokretu, Umetnik je
neko iji je ivot nepotpun i ko tei da ga dopuni svojom umetnou. Da li ova ne
kompletnost odgovara drutvu, da li odgovara gradu? Umetniku je potrebna njegova
umetnost, ali da li je geadu potreban umetnik? Zato postavljati pitanja? Grad bez umetnosti
je mrtav grad. Drava koja ima smisao za umetnost je iva drava.Grad nema prava da bude
zapamen izuzev po onome to bi materijalisti nazvali uzaludni proizvodi.
Ezra Puond je rekao : Umetnici su antene vrste.Oni su ispred svog vremena. Njihov
izotreni oseaj je ve iskusio ono to se pjavlhuje samo povremeno njihovim
prijateljima.Oni predstavljaju ono to je ve poznato ali sa pobiljanom procenom, i oni
otkrivaju ono to nije blisko, novi aspekti forme koji su dovedeni u carstvo uobiajenog
razumevanja.Rad velikih majstora predstavlja potrebu i dar u njihovim najviim i
najintezivnijim operacijama. Paradoksalno takav rad moe biti jedva prepoznat u vremenu u
vremenu u kom umetnik ivi. Gradsko najvee blago moe biti rad oveka koji ima potrebu i
talenat i koji je umro bez para. Umetnici su antena ljudske vrste, i u prolost je obino bila
potrebne generacija ili vie od jedne, da shvati njihovu genijalnost. U poeziji, glavno
priznanje dolazi kasnije, i vek moe proi pre nego to se potreba umetnika prenese na
njegovu publiku.
Meu svim umetnicima ta je veza? To je priznanje nekompletnosti, ak i nagost ivota bez
umetnosti. Ne kaem da je potreba ili umee da se stvori umetnost je najvei i najneophodniji
dar oveka; dareljivost je to jasno je.Ali kaem da je umetnost najvei ovekov stimulans,
kao i njegova najistraivanija aktivnost.
UNIVERZUM
Ogromne daljine kojima se bavi astronomija su nezamislive u uslovima obinih zemaljskih
milja. Mi moemo rei da je Mesec etvrt miliona milja udaljen od Zemlje; i mi moemo
razumeti ovu udaljenost u uslovima udaljenosti koje razumemo na zemlji. Ali kada priamo
ak i o daljinama do ekstremiteta solarnog sistema definiuim orbitama planeta Pluton i
Neptun, kada se suoavamo sa udaljenostima od 4,000 miliona i 5,000 miliona milja, onda
brojevi postaju manje bitni.
Uobiajeno je opisati ove daljine u uslovima daljine da svetlost putuje u odreenom vremenu.
Svetlost putuje 186,000 milja u sekundi. Svetlosti koja se reflektuje sa Meseca bi trebalo
etvrt sekunde da pokrije etvrtinu miliona milja koji nas razdvajaju od Meseca. Svetlost sa
Sunca ima putovanje od vie od 8 minuta da pree 93 miliona milja. Svetlosti sa Sunca treba
izmeu 5 i 6 sati da pree daljinu kpja deli najudaljenije planete Neptun i Pluton. Bitno je
shvatiti da solarni sistem, koji se nama ini tako veliki iz aspekta zemaljskih milja . je zaista
ekstremno mali u poreenju sa daljinom do najblie zvezde. Na primer, ako zamislite sebe
Da kreete na putovanje brzinom svetlosti , mogli biste obii Zemlju 7 puta u prvoj sekundi,
posle jedne i etvrtine sekunde biste stigli do Meseca, posle 8 minuta do Sunca, posle oko 5
sati biste napustili Sunev sistem. Onda biste morali da putujete preko 4 godine da biste stigli
do najblie zvezde i kad biste stigli tamo, shvatili biste da je poput Sunca. Putujui na ovaj

nain , svakih nekoliko godina biste nailazili na zvezdu kao to je Sunce. Posle 100 000
godina, jo uvek biste se nalazili u regionima svemira koji sadre zvezde sistema Mleni Put.
Bitno je naglasiti da sva naa znanja o astronomiji su iz prolosti, mi nemamo znanja iz
sadanjosti. Naa informacija o Suncu je 8 minuta zastarela; a naa znanja o najudaljenijim
zvezdama koje moemo videti golim okom u jasnoj noi na Mlenom Putu su 50000 i
100000 godina zastarela, zato to toliko godina treba da svetlost koja se emituje sa njih pree
put koji deli zvezde od nas.
Mi znamo o zvezdanim sistemima da se velikom brzinom udaljavaju od nas- tako velikom
brzinom da ak i za nekoliko minuta mi moramo biti udaljeni od njih milionima milja.
Ekspanzija univerzuma ih udaljava od nas brzinom veom od polovine brzine svetlosti. Ovo
potee pitanje istorije kosmosa. Ako zamislite vreme unazad, javlja se da smo morali biti
mnogo blie predmetima koje smo videli u u udaljenim delovima svemira jutros nego to smo
veeras. Kad bismo ponovo vratili trenutnu istoriju univerzuma na ovaj nain, doli bismo do
zakljuka da oigledno u epohi od 10 000 miliona godina pre, materijali u svemiru su morali
biti smeteni veoma blizu zajedno.
Prirodno je da pitamo da li je ovo nain na koji je svemir poeo. Da li je mogue da u epohi
od 10 000 miliona godina pre , svi drevni materijalo koji sada formiraju zvezde i galaksije su
bili koncetrisani u super gustom stanju, i da u trenutku porekla je bio momenat kada se ovo
super gusto stanje dezintegrisalo?
KINESKI SAN
Zvaninik koji se zvao Hsieh Wei je leao bolestan od groznice puno dana, bacajui se besano
po svo krevetu kada je zapao na kraju u groznini san. Kakva je svrha, rekao je sebi u snu ,
zaboravljajui da je bio slab i bolestan, od leanja ovde u toplom krevetu? Sigurno bi bilo
bolje da ustanem i izadjem na sve vazduh. Stoga je pokupio svoj tap za hodanje i u snu
krenuo u etnju pored obale reke. Doao je do dubokog, istog bazena i javila mu se ideja da
bi bilo osveavajue okupati se. Kao deak voleo je plivanje, ali sada je bio veoma van forme,
i gleddajui kako riba klizi polako pored njega rekao je sebi u snu : Mi ljudi imamo veoma
slabu predstavu o tome, u najboljem sluaju. Kad bih samo mogao da dobijem privremen
posao i kao riba zaista plivam ka nekom cilju. Samo treba da se prihvati rekao mu je
glas blizu njega. ak i stalan posao ne mora se dovoditi u pitanje, ali privremen posao se
moe lako srediti. Pogledau to za tebe. Uskoro se pojavio din sa glavom ribe , jaui
morsko udovite, praen bandom ribljih zapovednika. Izvadio je svitak i proitao sledei
proglas: Dato nam je na znanje da se ljudski zvaninik Hseigh Wei prijavio za dozvolu da
nas slui. Mi, gospodari reke, u skladu sa ovom eljom, ovim ga proglaavamo Privremenim
Crvenim aranom i istonom bazenu, dajui mu u isto vreme upozorenje da je neophodno za
njegovu karijeru, da se mamcu zakaenom na udicu ne sme prii. Pogledavi u sebe dok je
sluao , Hseigh Wei je ve bio pokriven vagom.
Reeno mu je da mora da izvetava svako vee u istonom bazenu.Ali izuzev toga bio je
slobodan da skita gde mu je drago, i on je pravio duge izlete uz i niz potok, istraivao
nebrojena jezera i pritoke, i uskoro nije bilo potoka ni kanala gde on nije zaao za ispuni srcu
elju.Na jednoj od tih eskurzija nije mogao da nae nita za jelo, i oseao se veoma slabo i
gladno i pratio je ribarski amac u nadi da e pokupiti neto otpada koji ribar baci sa palube.
Kada se pribliio video je da je ribar Chao Kan, kojeg je znao veoma dobro, tog trenutka mu
je Chao presekao put i mamac je mirisao dobro. Ali Hseigh se setio upozorenja i protiv svoje
volje je otplivao. Ubrzo, meutim, njegova glad je postala nepodnoljiva i rekao je sebi,
Naposletku, ja sam prihvatio privremen posao u ribljem svetu, nisam odustao od mog
ljudskog zadatka, i Chao Kan, ako mu kaem ko sam , sigurno se nee usuditi da ubije

zvaninika. Nee se dvoumiti da me vrati u moj biro, i sve e biti u redu. Pa je progutao
mamac o Chao Kan ga je izvukao.
On je poeo da objanjava stvari, ali Chao Kan ga nije sluao, i poto je stavio icu kroz
njegove krge odveo ga je na obalu i zavezao ga na skrivenom mestu u trsci.
Tog trenutka sluga je doao, govorei da Stariji Klark e ugostiti nekoliko prijatelja i eli
velikog rarana. Imam puno malih, rekao je ribar , nadajui se da e prodati Hseigh Wei-a
na pijaci za veu cenu, ali nisam uhvatio nijednog velikog danas. Znam tvoje trikove,
rekao je sluga i mlatei po trsci uskoro je zaista naao veliku ribu. Ja sam sekretar Hesigh
Wei, riba je objasnila. Ja sam bio regrutovan za riblju dunost, ali ja jo uvek drim svoj
poloaj kao ljudski zvaninik i morate da mi ukaete potovanje. Ali sluga izgleda nije uo
ta je on govorio i odneo ga je do vladine zgrade. Nekoliko njegovih kolega je sedelo pored
kapije pravei nacrte. On ih je pozvao , ali sve to su oni rekli bilo je : To je velika riba.
Wang kuvar je poslat da odnese Hseigh Wei-a u kuhinju i stajao je iznad njega sa noem u
ruci.. Moj dobri Wang, plakao je Hseigh, Ja nisam nikad nikog zaposlio ali ti si moj riblji
kuvar otkako sam doao ovde. Sigurno nee biti tako nezahvalan da me ubije. Ali wang je
izgleda bio nesvestan da je bilo ko ita rekao. On je poloio Hseigh-ovu glavu na dasku za
seenje i ba kad je sputao no, kada se Hseigh probudio. Bio je priblino izleen od
groznice i kada su kolege dole da mu estitaju na oporavku on im je ispriao svoj san. Na
njegovo iznenaenje saznao je da se sve dogodilo ba kako je on sanjao. Mi smo videli da ti
se usne pomeraju, oni su rekli , ali nikakav zvuk nije izlazio i mi nismo imali tako
fantastinu ideju da bi riba mogao biti ti. Niti Hseigh niti njegove kolege nisu se mogli
naterati da jedu arana ikada vie ponovo.