LOKALNA SAMOUPRAVA I MODELI PRIKUPLJANJA E-OTPADA*

LOCAL GOVERNMENT AND MODELS OF COLLECTING E-WASTE

dr Bogdan Nedi 1), dr Milan Eri 2), dr Bogdan Vasiljevi 3)
Rezime: Elektronski otpad moe sadrati znaajne koliine tekih metala i drugih opasnim
materija. Prikupljenje se uglavnom sprovodi zajednikim prikupljanjem sa ostalim vrstim
otpadom, iako ga treba posmatrati i skupljati kao veoma opasan otpad. Lokalna samouprava
mora imati vanu ulogu u preusmeravanju opasnog e-otpada sa deponija. U radu su prikazani
razliiti mogui modeli prikupljanja e-otpada koje mogu sprovesti lokalne vlasti sa svojim
prednostima i nedostacima.
Kljune rei: e-otpad, prikupljanje, lokalna uprava
Abstract: E-waste may contain significant amounts of heavy metals and other hazardous
materials. E-waste collection is involved into universal waste collection, although it contains
dangerous materials and it should be considered as a hazardous waste. Local government will
play a lead role in the diversion of hazardous electronic wastes from landfills. This paper
envisages benefits and barriers of different e-waste collection models that can be implemented by
local government.
Key words: e-waste, collection, local government

1. UVOD
Sa gledita ouvanja ivotnog prostora i ekologije
jedan od najveih globalnih svetskih problema
postaje elektronski otpad (e-otpad). Specifinost
elektronskog otpada je njegova sloenost i brzina
kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju
zamenjeni novim. Osim toga e-otpad je toksian
ukoliko je nepravilno tretiran a istovremeno i
vredan izvor sekundarnih sirovina. Brza promena
tehnologije, mali poetni trokovi i ak planirano
zastarevanje proizvoda od strane proizvoaa su
rezultovali brzom rastu problema u celom svetu.
Proizvodi kao to su televizori, mobilni telefoni,
kompjuteri i srodna kompjuterska oprema,
fotoaparati, tampai i drugi proizvodi su postali
veliki deo komunalnog otpada. Zbog toga je
elektrini i elektronski otpad identifikovan kao
jedan od onih koji belei najbri rast u Evropi
inei danas 4% komunalnog otpada. Vodei
kontinent u godinjoj proizvodnji ovog otpada je
Severna Amerika sa preko 20 miliona tona iza koje
slede Evropa i Azija sa po oko 14 miliona tona.
Ostali kontinenti su na nivou oko 5 miliona tona.
Primarnu ulogu u usmeravanju e-otpada na
deponije ima lokalna uprava. Prikupljenje e-otpada
je uglavnom obuhvaeno prikupljanjem obinog
1)
2)
3)
*)

vrstog otpada, iako on u sebi sadri opasne

materije i trebalo bi ga posmatrati kao opasan
otpad.
U poslednjih dvadeset godina razvijene zemlje su
uspostavile razliite kontrolne mehanizme za
upravljanje otpadnim materijama, pri emu je
prednost data strategiji spreavanja stvaranja
otpada. Pri tome, prevenciji se daje prednost u
odnosu na reciklau, koja je bolja od spaljivanja,
dok je odlaganje na deponije najmanje poeljan
nain.
Meutim zbog naina funkcionisanja postojeih
sistema sakupljanja otpada, skoro 90% elektrinog
otpada zavrava na deponijama ili postrojenjima za
spaljivanje.
Spaljivanje e-otpada. Uvoenje male koliine eotpada u proces spaljivanja rezultuje visokom
koncentracijom metala ukljuujui i teke metale u
dimnjacima ili filterima postrojenja za spaljivanje.
Procenjeno je da su emisije, proistekle iz
spaljivanja otpada u EU na godinjem nivou
iznosile 36 t ive i 16 t kadmijuma u 2000. godini.
U elektronskom i elektrinom otpadu se nalazi
znaajna koliina PVC-a (polivinil hlorida) koja
nije pogodna za spaljivanje usled njihove "opasne"
prirode ostataka u dimnjacima.

dr Bogdan Nedi, Mainski fakultet Kragujevac, e-mail: nedic@kg.ac.rs

dr Milan Eri, Mainski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, e-mail: ericm@kg.ac.rs
dr Bogdan Vasiljevi, Mainski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, e-mail: abing@infosky.net
Ovaj rad je nastao kao rezultat istraivanja na projektu TR-19034 koga finansira Ministarstvo nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije.

Odlaganje e-otpada na deponije. Predstavlja

najmanje poeljno reenje i predstavlja posebnu
opasnost, poto nijedno tlo nije potpuno
nepropusno. Moe doi do curenja, isticanja
opasnih materija u zemljite i podzemne vode: iva
iz tampanih ploa, PCB iz kondezatora i
kadmijum iz specifinih plastika. Znaajne
koliine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRTa (katodne cevi) pomou podzemnih voda koje
sadre razne kiseline a nalaze se na deponijama.
Poseban problem predstavlja isparavanje ive i
nekontrolisani poari koji mogu poveati emisiju
veoma toksinih dioksina i furana usled prisustva
irokog spektra opasnih materija na deponijama.

procure i ponu da zagauju zemlju i vodu, trujui

ljude, ivotinje i biljke.

Reciklaa e-otpada. Reciklaa otpada elektronskih

proizvoda je znaajna, ne samo sa gledita zatite
ivotne sredine, ve i dobijanja neoteenih
elektronskih komponenti kao i skupih plemenitih
metala koji ulaze u sastav tampanih ploa, kao
osnovne komponente svih elektronskih proizvoda.
Recikliranje e-otpada ima dvostruku vanost, osim
smanjivanja zagaenja, omoguava i tednju
ogranienih resursa koji se intenzivno koriste u
raznim elektronskim aparatima.

Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada

prerauje (reciklira) a deo se spaljuje. Ostatak od
spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom i
vetrovima raznosi se veoma daleko. Pepeo koji
ostaje je izuzetno otrovan jer sadri dioxin i teke
metale koji izazivaju teka oboljenja (rak i dr.).
Ovaj pepeo truje vazduh, vodu i zemlju. Najvei
deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti preraen
(recikliran), ali se to uglavnom ne ini! Spaljivanje
nije dobar nain uklanjanja otpada i ovako se
uklanja najee medicinski (infektivan) otpad.

2. KOMUNALNA PREDUZEA I OTPAD

Sa rastom gradova znaajno raste koliina nastalog
otpada, tako da vremenom postaje nepodnoljiva.
Komunalna preduzea koriste razliite naine
odlaganja otpada - otvorene deponije, kratere
(jame) za odlaganje, septike jame, fabrike za
spaljivanje, preduzea za reciklau.

Septike jame
Septike jame, ukoliko su izraene po propisima
obezbeuju reavaju problem curenja otrova u
zemlju i podzemne vode do nekog vremena. One
su obmotane nepropusnim materijalima od plastike
i gline i hermetiki su zatvorene. Meutim, tokom
vremena hemikalije nazgrizaju plastiku, tako da
dolazi i u ovom sluaju do trovanja zemlje i vode,
biljnog i ivotinjskog sveta i oveka.
Fabrike za spaljivanje

Kako deponije i jame bi isputale u zemlju, vodu i

vazduh najopasnije oveku poznate otrove, tlo
deponije mora imati:

nepropusnu podlogu od specijalne plastike,

HDP folije na svom dnu i obodima,

sistem za sakupljanje i filtriranje procednih

voda za koje se nauno tvrdi da su
najotrovnije poznate nauci,

sistem za sakupljanje deponijskih gasova jer

samozapaljivanje stvara isparavanje ive i
POPS otrovnih materija sa deponija u vazduh,

potrebno je spreiti prodor okolnih voda u

deponiju obodnim odvodnim kanalima i

Na ovakvim deponijama i u njihovoj blizini, moe

doi do nastanka mnogih bolesti jer se otpad
razlae, a mnoge ivotinje, koje su u potrazi za
hranom dolaze na deponije gde obolevaju i time
postaju prenosioci bolesti. Na otvorenim
deponijama takoe, dolazi do spiranja u zemljite
razliitih otrova koji trajno zagauju zemljite i
podzemne vode, a time takoe postaju izvori
bolesti kod ljudi, kod ivotinja i biljaka. U nekim
zemljama otvorene deponije su zabranjene.

ograditi deponiju i zabraniti pristup.

Krateri (jame) za odlaganje

Otvorene deponije
Ovorene deponije su nepokriveni prostori koje se
koriste za odlaganje vrstog otpada svih vrsta.
Otpad je dostupan, raznosi se, nepokriven je i
nesortiran.

Krateri (jame) za odlaganje su ogromne jame u

koje se baca gradski otpad u slojevima. Nakod
odlaganja jednog sloja, vri se njegovo prekrivanje
zemljom, rastresanje i sabijanje zajedno sa
zemljom. Krateri, ispunjeni otpadom do vrha,
predstavljaju veoma opasana mesta kada otrovi

Samo deponija koja ima najmanje ovih 5 osobina

zove se SANITARNA DEPONIJA. Sve ostalo
pravilno se zove SMETLITE!
Pravilno upravljanje otpadom u EU se bazira na 3
principa 3R :

Reduce. Smanjiti koliinu i toksinost otpada.

Reuse.
Ponovna
upotreba
kontejnera,
proizvoda, popravka slomljenih posuda...

Recycle. Reciklirati to je vie mogue to

ukljuuje i kupovinu proizvoda od recikliranih
komponenti .

Prevencija nastajanja otpada je kljuni faktor u

strategiji upravljanja otpadom. Ukoliko se
redukuje koliina otpada i ukoliko se smanje

njegove opasne osobine, tada e i odlaganje biti

mnogo jednostavnije. Prevencija je usko povezana
sa poboljanjem metoda proizvodnje i uticajem
potroaa sa zahtevima ka zelenim proizvodima
i smanjenjem koliine razliitih materijala za
pakovanje.
Reciklau i ponovnu upotrebu, potrebno je vriti
ukoliko ne moe da se sprei nastajanje otpada.

3. MODELI PRIKUPLJANJA E-OTPADA

Model prikupljanja e-otpada moe se uklopiti u
ve postojee modele prikupljanja otpada i opasnih
materija na teritoriji optine. Mogu se koristiti
razliiti analizirani modeli.

Prikupljanja e-otpada se sprovode esto uz pomo

sponzora koji izabere lokaciju smetenu najee u
centru grada za realizaciju ove akcije. Aktivnosti
na licu mesta ukljuuju istovar iz vozila, sortiranje
i pakovanje otpada, a zatim transport u postrojenje
za reciklau. Po zavretku akcije, mesto se vraa
svojoj prethodnoj nameni.
Trajni objekti za prikupljanje otpada imaju odgovarajue radno vreme kada graani mogu doneti
svoj otpad na reciklau. Ovi objekti mogu biti u
sklopu drugih komunalnih preduzea, kao to su
centri za reciklau i sortiranje otpada, deponije ili
postrojenja za odlaganje opasnih materija.

Prikupljanje otpada putem povremenih akcija je

model u kome stanovnici donose svoj e-otpad na
centralnu lokaciju za reciklau ili ponovnu
upotrebu.

E-otpad je vrsti otpad, velikih dimenzija i

zapremine, zahteva veliki prostor za istovar,
sortiranje i skladitenje. Postojei objekti za
preradu i selekciju komunalnog vrstog otpada,
najee ne odgovaraju zbog potrebe velikog
prostora u malom vremenskom periodu.

Model 1. Prikupljanje otpada putem povremenih

akcija - Model Drop-off event

Model 2. Reciklani centri ili postrojenja za

reciklau - Model Permanent collection facility

Pozitivni aspekti
Mali prethodni trokovi.
Mogunosti posebnih
sponzorstava (uprava ili
agencija za zatitu
ivotne sredine).
Korienje volontera za
smanjenje trokova
radne snage.
Privlaenje panje medija na problem e-otpada.
Prikupljanje vee
koliine za kratko
vreme.
Kontrola trokova kroz
ogranienje vremena
trajanja dogaaja.
Stanovnitvo se
navikava na modele
prikupljanja odreenih
vrsta otpada na ovakvim
dogaajima.
Dobar model za ruralne
zajednice i prikupljanje
prvi put.
Kratko vreme
implementacije.

Negativni aspekti

Pozitivni aspekti

Negativni aspekti

Zahteva dobro
planiranje.
Sprovode ga volonteri,
zbog ega je potrebna
njihova motivacija.
Javnost dogaaja je od
velike vanosti.
Ogranieno vreme za
razvrstavanje opreme
koja se moe ponovo
koristiti.
Velike koliine otpada
mogu premaiti
planirane trokove.
Moe doi do
stvaranja redova.
Svaki se dogaaj mora
posebno planirati to
zahteva vee trokove
Teko je planirati
odgovarajue potrebe
za ljudskim resursima.
Svaka lokacija ima
svoje specifinosti
koje je teko
predvideti.
Nalaenje lokacije
moe biti problem
(problem vlasnitva i
dozvole vlasnika).

Poveana dostupnost,
jer nema ogranienja u
terminu dostavljanja.
Oprema za razvrstavanje je na lokaciji pa se
smanjuju trokovi.
Due vreme za selekciju
dozvoljava paljiviju
selekciju opreme za
ponovnu upotrebu.
Moe se raditi u sklopu
sa prikupljanjem nekog
drugog opasnog otpada
(baterije, teni otpad).
Usluga je dostupna kad
god je potrebna.
Nije potrebno
postavljanje i sklanjanje
opreme sa lokacije.
Uesnici se lako
upoznaju s procedurom,
znaju gde da odnesu
otpad.
Stalno zaposleno
osoblje ne mora da
prolazi obuku svaki put.

Neophodno stalno
zaposleno osoblje.
S produenjem radnog
vremena potrebno je
vie zaposlenih.
Postojea lokacija
zahteva odgovarajui
prostor.
Najee ne postoji
mogunost prostornog
proirenja lokacije.
Teko je nai lokaciju
za stalni objekat.
Potrebne dozvole za
rad zahtevaju dugo
vreme.
Objekti za skladitenje
otpada nakon selekcije
obino su na drugim
lokacijama koje nisu
lako dostupne stanovnitvu.

Programi prikupljanja e-otpada postoje u

pojedinim urbanim sredinama gde se vri putem
prikupljanja masivnog vrstog otpada. Mogu se
koristiti akcije prolenog ienja, prikupljanje
otpada sa zakazivanjem ili planirano prikupljanje

otpada. E-otpad se dodaje postojeem programu.

Preuzima moe donositi taj otpad na centralnu
prikupnu taku ili transportovati direktno u
postrojenje za reciklau.
Model 3. Programi prikupljanja masivnog otpada
- Model Bulky waste collection programs
Pozitivni aspekti

Negativni aspekti

Pogodno za
stanovnitvo.
E-otpad se moe
ukljuiti u postojei
program prikupljanja
masivnog otpada.
Prikupljanje se moe
zakazati u odreeno
vreme kada odgovara
stanovnitvu.
Naplauje se kroz
postojei program.
Trokovi se smanjuju
kroz poveanje
koliine otpada.

Program obuhvata sve

trokove transporta (ne
stanovnitvo).
Otpad moe da zavri na
ilegalnoj deponiji.
Ponovno korienja delova e-otpada je mogue
zbog nebrige kod
pretovara.
Slomljeno staklo moe
izazvati povrede ili
zagaenje pri pretovaru.
Ovakve akcije mogu
izazvati ilegalno skladitenje otpada iz drugih
mesta (ili gradova).
Poveani trokovi zbog
poveanja broja uesnika
(prikupljanje, pretovar,
sortiranje, transport do
postrojenja za reciklau).
Jako veliki trokovi u
ruralnim krajevima.

Maloprodajni objekti mogu omoguiti stanovnitvu i malim preduzeima da donose odreene vrste
e-otpada kod njih. Ova vrsta partnerstva je
pogodna za preduzea koja prodaju elektronsku
opremu. Pojedina preduzea daju popuste za
kupovinu nove opreme ako stanovnici donesu
svoju zastarelu opremu u vreme kupovine nove.
Model 4. Prikupljanje u maloprodajnim objektima
- Model Retail collection
Pozitivni aspekti

Negativni aspekti

Fleksibilnost programa:
trajni program ili
jednodnevna akcija.
Reklamiranje moe
poveati broj kupaca u
tom objektu.
Prodavac moe
reklamirati akciju
staro za novo.
Mogunost podele
trokova sa prodavcem
opreme

Maloprodajni objekti
nemaju adekvatan
prostor za skladitenje.
Preuzimanje stare
opreme nije osnovna
aktivnost objekta i
nema dovoljno
zaposlenih za
obavljanje te aktivnosti.
Teko je dobiti
odobrenje za tu
aktivnost

Prodavac stie
reputaciju preduzea
koje vodi rauna o
zatiti ivotne sredine.

Mala ili nikakva

motivisanost zaposlenih
za prikupljanje, skladitenje i dalju distribuciju
prikupljenog otpada.

Dobro organizovana deponija podrazumeva da se

otpad ne odlae kao ranije, ve da se iz njega
izdvajaju korisni sastojci, npr. staklo, papir,
plastika, metali, organske materije, a zatim se
svaka od tih komponenti zasebno skladiti, pakuje
na odgovarajui nain i transportuje na dalji
tretman. Preostali otpad, se odlae na doponiji ili
se, takoe privremeno skladiti i, kada se skupe
dovoljne koliine, odvozi na regionalnu udaljenu
deponiju.
ZAKLJUAK
Prikupljanje e-otpada od poslovnih subjekata je
jednostavnije i sa niim trokovima nego
prikupljanje od stanovnitva. Najbolje prakse
upravljanja e-otpadom su one koje odabiraju
metode koje su najpoeljnije s stanovita ouvanja
ivotne sredine. Iskoriena elektronska oprema
sadri vredne resurse kao to su plemeniti metali,
plastika, staklo i drugi materijali, za koje je potrebna energija da bi se proizveli. Ako se ovi resursi
ponovo ne iskoriste, stvorie se dodatno zagaenje
kroz novu proizvodnju od osnovnih sirovina.
U prikupljanju e-otpada kljunu ulogu ima lokalna
uprava, kako kroz organizovanje akcija za
prikupljanje, tako i kroz edukaciju stanovnitva. U
samoj implementaciji programa neophodna je
podrka vlade, agencija za zatitu ivotne sredine i
neprofitnih organizacija. Za koji model
prikupljanja e se odluiti lokalna uprava, zavisi
od finansijskih mogunosti, sponzorstava, stepena
edukacije stanovnitva kao i toga da li je sredina
urbana ili ruralna.

LITERATURA:
1.

2.

3.

4.
5.

Lorenz M. Hilty, Electronic waste an

emerging risk? Environmental Impact
Assessment Review No. 25, 2005.
Vie autora, E-waste, the hidden side of IT
equipment
manufactoring
and
use,
Environment Alert Bulletin, UNEP, 2005.
Nedi, B., Mitrovi, R., Svoj otpad poalji
drugome, elektronski i elektrini otpad (eotpad), e-asopis Stakleno zvono, br. 2,
februar 2009., Kragujevac.
Directive 2002/96/EC on Wastw Electrical
and Electronic Equipment (WEEE)
Propisi i zakoni iz oblastu upravljanja
postupanjem sa otpadom Republike Srbije.

6.

7.

8.

A. K. Arsic, J. Milivojevic, M. K. Zogovic,

Ivan Savovic, The Role of Eco-Innovation in
the Energy, International Journal for quality
research, Volume 3, 2009, Number 3
D. Rajkovic, M. Aleksic, Corporative Motives
on Implementation of Integrated Management
System (IMS),
International Journal for
quality research, Volume 3, 2009, Number 3
K. K. Milovanovi, S. Arsovski, Extended
Model of New Approach Impact on Quality,
Safety and Competency of Product our
Enterprises, International Journal for quality
research, Volume 3, 2009, Number 2