Oko kao optiki

instrument

JELENA DRAGOJLOVI
JOVAN OKI LIII-2

 Oko

je parni organ koji radi slino kao fotoaparat:

prozirni prednji delovi oka lome zrake svetlosti
projektujui umanjenu i obrnutu sliku na fotosenzitivnu
mrenjau gde se u specijalnim nervnim stanicama
obavlja pretvaranje u elektrine nervne impulse.

Pomou

oka primamo 90% svih informacija iz okoline.

Ono nam omoguava svesno opaanje svetlosti,
odnosno vid, koji nam omoguava razlikovanje boja i
percepciju dubine. Ljudsko oko ima ugao vida od 200
i moe razlikovati 10 miliona nijansi boja.

Delovi oka
Oko je graeno od tri ona omotaa, spoljanjeg, srednjeg i
unutranjeg.
Spoljanji

mota oka se zove beonjaa i ona je gradjena od vrste

hrskavice. U prednjem delu beonjae nalazi se providni deo poput
stakla koji se naziva ronjaa.

Srednji

omota naziva se uvea i ima tri dela. Prednji je duica sa

otvorom u sredini koji se naziva zenica. Najvei deo srednjeg
onog omotaa zauzima sudovnjaa koja je graena od krvnih
sudova koji ishranjuju najvaniji omota oka, mrenjau.

Mrenjaa

se sastoji od pigmentnog sloja, koji ini unutranjost

oka mranom, kao i od nervnih elija, tapia i epia koji primaju
svetlost i pretvaraju je u elektrine impulse. Ti se impulsi prenose
putem onih nerava u mozak, gde se u potiljanom centru za vid
formira slika.

oku postoji i ono soivo koje regulie prelamanje svetlosnih zraka.

Staklasto

telo je elatinozna providna masa koje ispunjava

unutranjost oka. Izgrauju ga vlakna i tenost. Ona vodica iz zadnje
komore stalno cirkulie u prednju, a odatle filtrira u venski krvotok.
Tako se u oku stalno odrava providnost optikih medija kao i stalni
intraokularni pritisak.

Optika

osa koja prolazi kroz centar onog sistema pogaa

najosetljiviji deo na mrenjai, takozvanu utu mrlju. Ona se nalazi na
mrenjai gde horizontalna osa deli onu jabuicu na gornju i donju
polovinu. U njoj su elije gusto zbijene i u njoj se stvara obrnuta i
umenja slika onoga to vidimo, koja je prethodno prola kroz ronjau,
zenicu, ono soivo i staklasto telo. Lik se ipak vidi onakav kakav
jeste, zahvaljujui centrima ula vida koji se nalaze u modanoj kori.

Mesto

gde oni ivac izlazi iz oka, naziva se slepa mrlja, jer je taj deo
potpuno neosetljiv na svetlost zbog nedostatka prijemnih elija.

Proces vida
Vid je veoma kompleksan proces i zadivljujua mo mozga da stvori
trodimenzinalnu sliku u boji veoma visoke rezolucije. Mozak u svakom
trenutku bez naeg svesnog naprezanja stvara sliku okoline od signala
koji dolaze iz oka preko optikog ivca.
Put svetlosti

Svetlost iz nae okoline pada prvo na ronjau, koja

zapoinje fokusiranje svetlosti.

Posle ronjae svetlost prolazi kroz arenicu, koja ima

zadatak da proputa samo odreenu koliinu svetlosti.

Svetlost, prolazei kroz ono soivo, se dalje fokusira.

Prolazei kroz staklasto telo fokusirana svetlost pada na mrenjau

gde su smetene nervne elije osetljive na svetlost i boje.

Preko optikog nerva elektrini impulsi dolaze u centar vida u mozgu,

gde e se stvoriti trodimenzionalna slika u boji visoke rezolucije.

arenica

arenica(latinskiris) jemiinaopna izmeuronjaeisoiva. arenica

odreuje veliinuzenice, kroz koju uokodolaze svjetlosni zrakci. Mii djeluje
refleksno.
Pri jakom svjetlu se zjenica smanjuje, dok pri slabom osvetljenju ona se iri.
arenica odreuje boju oiju.

Ono soivo
Ono soivo je deo oka koji ima funkciju prelamanja svetla i podeavanja
prelamanja slike tako da ona pada direktno na mrenjau.
Ono soivo je obavijeno tankom membranom, kapsulom. Unutar kapsule je u
sredini jedro ili jezgro koje ima vru strukturu nego okolna kora. Kora soiva je
graena od usko zbijenih ploa, koje su potpuno providne, i poreane kao
lukovice u glavici luka.
Periferija soiva je povezana tankim nitima sa jednim krunim miiem. Akcijom
ovog miia niti se oputaju, a oputanjem miia niti se zateu. Tako ono
soivo postaje tanje ili deblje, odnosno menja svoju prelomnu mo. Taj proces
prilagoavanja na razliito udaljenje predmeta naziva se akomodacija oka.
Starenjem se gubi elastinost membrane soiva, pa se ono sve tee ispupuje.
Ta se pojava zove preizbiopija. Veina osoba preko 45 godina, a neke i ranije,
moraju naoarima dodatno popravljati mo soiva. Takoe procesom starenja, a
nekad i kod nekih optih bolesti organizma, nastaje zamuenje onog soiva,
koje se zove katarakta.

Akomodacija oka
Akomodacija oka ili vizuelna akomodacija je fizioloki proces kojim se postiu povoljni optiki uslovi
da bi oko moglo da identifikuje osmotrene prostorne objekte.
Proces se sastoji od:
Opaaja predmeta u perifernim delovima vidnog polja
(oko 0.1 sekundi)
Pomeranja slike u samom oku da se dovede u
osu osmatranja oka (oko 0.2 sekundi)
Vremena

potrebnog za dobijanje jasne slike

Prepoznavanje

objekta (0.5-1 sekundi)

Akomodacija oka ima svoje granice i kree se

od daleke take, koja se nalazi u beskonanosti,
do bliske take koja se nalazi na rastojanju
od oko 15 cm. Odstojanje od 25-30 cm od oka se smatra
kao normalna daljina jasnog vida.
Mo akomodacije sa godinama opada.

Fotoreceptori
Fotoreceptori su specijalizovani neuroni koji su osetljive
na svetlost i sposobni da pretvaraju svetlosnu energiju u
elekrine impulse. Postoje tri tipa fotoreceptora kod
kimenjaka:

tapiaste elije ("tapii")

Kupaste elije (ranije nazivani "epii")

Fotosenzitivne ganglijske elij

tapiaste elije omoguavaju periferni i noni vid ali
ne reaguju na boje (neke vrste sisara imaju samo
ovaj tip fotoreceptora).
Kupaste elije omoguavaju razlikovanje boja i
centralni otar vid. Kod ljudi tapiaste elije su
gue na periferiji, a kupaste u sredinjem delu
mrenjae.

Optiki nerv
Optiki nerv je drugi kranijalni nerv, a grade ga akson
nervnih elija koje se nalaze u ganglionarnom sloju
mrenjae oka.
Nerv polazi od zadnjeg dela one jabuice i zatim se
probija kroz sudovnjau i beonjau i ulazi u onu duplju.
Nakon toga, ivac se prostire vijugavo unazad kroz
masno tkivo one duplje i u predelu njenog vrha ulazi u
kotani optiki kanal. Pre ulaska u kanal u sastav nerva
ulazi sredinja arterija mrenjae, a zajedno sa njim u
kanal ulazi i oftalmina arterija.
Posle prolaska kroz optiki kanal, nerv ulazi u srednju
lobanjsku jamu i prua se unazad i unutra do optike
raskrsnice. Na tom mestu se ukrtaju pojedina vlakna
desnog i levog nerva.

Bolesti oka
Bolesti oka su este i javljaju se kod ljudi svih starosnih doba.
One bolesti moemo podeliti na:

Refrakcione greke oka (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam)

Upale oka

Sistemske bolesti (kao to su opte infektivne bolesti npr. dijabetes)

koje izazivaju ozbiljne poremeaje na oku.

Kratkovidost je stanje oka kod koga se svetlosni zraci

nepravilno prelamaju kroz oko i kao rezultat se javlja lo vid na daljinu.
Uzrok toga je izdueni oblik ok ili suvie strma ronja. Svetlosni
zraci se ukrtaju ispred mrenje umesto tano na njoj, tako se
dobijaju mutne slike udaljenih predmeta. Stepen ovog vidnog
poremeaja se meri u jedinici koja se naziva dioptrija. Dioptrija je
jedinic z merenje optike moi soiva. Kratkovidost prema stepenu
moemo podeliti na: nisku krtkovidost(-3.00 dioptrija ili mnje),
srednju (izmeu -3.00 i -6.00 dioptrija) i visoku (veu od -6.00
dioptrija).

Dalekovidost

je poremeaj jasnog vida na daljinu, dok im je vid

na blizu zamuen i nejasan. Ovaj vidni poremeaj nastaje zbog nepravilnog
prelamanja svetlosti u oku. Kada svetlosni zraci uu u oko, oni se prelamaju
kroz dve sferne povrine (ronjau i ono soivo) i potom se ukrtaju na
utoj mrlji. Tu se dobija slika koja se nervnim impulsima prenosi do mozga i
ovek vidi tu sliku. Svetlosni zraci se ukrtaju iza mrenjae, umesto tano
na njoj. Tako se dobija mutna slika predmeta u blizini, dok vid na daljinu je
dobar. Tehniki govorei, uzrok dalekovidosti je suvie kratka on jbuic
ili suvie rvn ronj. Pojava hipermetropije nije vezana za starosno
doba. Staraka dalekovidost je oblik dalekovidosti koji se javlja u 50-im
godinama i naziva se presbiopija. Hipermetropija se deli prema stepenu
izraenosti na: nisku (od +1 do +3 dioptrija), srednju (od +4 do +8
dioptrija), visoku (od +9 do +15 dioptrija) i vrlo visoku (od +15 do +27
dioptrija).

Katarakta
Katarakta je vodei uzrok slepila u svetu, oko 18 miliona ljudi irom sveta koji
imaju kataraktu su oslepeli. Katarakta ili siva mrena je zamuenje prirodnog
soiva oka. Ono soivo je deo oka koji je odgovoran za fokusiranje svetlosnih
zraka, ukoliko soivo postaje zamueno i vid postaje nejasan.
Soivo se uglavnom sastoji od vode i proteina. Vremenom, protein mo e da
se izgradi, zamagljuje svetlost koja prolazi kroz soivo, inei prizor zamagljen
ili nejasan. Za veinu ljudi, katarakta je prirodna posledica starenja. Postoje
razliite vrste katarakte. Uroena katarakta se javlja po roenju, a staraka
katarakta se javlja oko 55. godine ivota. U 90% sluajeva katarakte u
pitanju je staraka katarakta, tako da se ova bolest smatra starakom.
Katarakta od svog nastanka prolazi kroz
vie faza, od poetne do zrele.
Trenutak kada e se ukloniti hirurkim
putem je individualan. Ipak, ukoliko
katarakta u potpunosti sazri,
vid e se izgubiti.

Maje oko
Maje oko je proporcionalno vee od ljudskog oka i poseduje sloj estica sa velikom
sposobnou refleksije, poznate kao tapetum lucidum. Kombinacija ovih estica i
veeg oka omoguava maki da bolje vidi pokrete i objekte u mraku.
Tapetum lucidum smeten je izmeu optikog nerva i ronjae i ponaa se kao
ogledalo, reflektujui svetlo tako omoguavajui oku da uhvati maksimum
dostupne svetlosti. Ova anatomska adaptacija oka koju poseduju sve
ivotinje koje najbolje love u zoru i u sumrak, prenesena je i na domau
maku.
Oi ovih ivotinja opremljene su da vide pri slabom osvetljenju. To su psi,
make, jeleni, konji i tvorovi. Ljudi i primati nemaju tapetum lucidum,
a nemaju ga ni veverice, zbog toga to su aktivnije danju i njihova
mrenjaa je prilagoena jakom svetlu.
Boja krzna i oiju mogu uticati na ovaj poseban sjaj oka.
S godinama kod ivotinja slabi jaina refleksije i "sjaj" je slabiji.
Make s belim krznom i plavim oima u mraku imaju efekat
crvenih oiju. To se dogaa zbog krvnih sudova u oku koje
reflektuju svetlo.

10 zanimljivosti o ljudskom oku

1. Ljudsko oko prepoznaje tri boje: crvenu, plavu i utu. Sve ostale boje su
meavina ove tri.
2. Od svih miia u telu, najaktivniji su oni koji pomeraju oko.
3. Nae oi mogu da razlikuju preko 500 nijansi sive.
4. Da je ljudsko oko kamera imalo bi 576 megapiksela.
5. Trepnemo 17 puta u minuti, 14.280 puta dnevno, odnosno 5.2 miliona godinje.
6. Slepi ljudi vide u snovima osim ako nisu roeni slepi.
7. Kontinuirano igranje igrica dovodi do zamora onog miia.
8. Zenica moe d pove svoju veliinu pod dejstvom jakih
emocija.
9. Ljudsko oko moe d vidi 10 milion nijnsi, li ne moe d
vidi ultrljubistu ili infrcrvenu svetlost.
10. Ronj ajkule se koristi u hirurgiji ok, jer je njena
ronj izuzetno slina ljudskoj ronji.