Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Platon - Menon

    Uploaded by

    Djepeto
    83 views34 pages
    Platonov dijalog Menon

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Platonov dijalog Menon

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    83 views34 pages

    Platon - Menon

    Uploaded by

    Djepeto
    Platonov dijalog Menon

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 34
    Lica Menon ‘Sokrat ‘Menonoy rob Anit 1 70 A St. MENON: Bi li mi ti, Sokrate, mogao retl n a se vrlina stige naukom i ve#hom, ii ni utenjem niti vezbanjem, nego da Yjudima pada po prirodi, i moda na neki drugt natin’? 'SOKRAT: Dosad su, Menone, Tesaleit bili Baveni medu Grelma i po veitini u jahanju 1 po bogatstvu; asada, tako mi izgleds, euvent ‘su 1 po mudrostit, a narosite Larifani, sugra- Gani tvoga prijatetja Aristipat ‘To sve imate da zahvalite Gorgij®. Jer, kad Je on otifao tomo, odmah je za svoju mudrost ‘adobio prveka Aleuadat, medu kojima se nalazi 4 tvof prijatelj Aristip, a posle toga i prvaka ostalih Tesalaca. On vas je nautio | to da na svako pitanje odgovarate bez straha, kao sto je sasvim prirodno za Zoveka koji zna da go- Yori, { kao to je i sim radio; bio je spreman ‘da odgovori svakom Gris ko to eli o ever, ite da nlkoga ne izneveri u tom obeéanju. All ovde, (tj. w Atini) moj dragi Menone, postoji neito sasvimm suprotng. Pojavila se ne kkakva nestatiea mudrih Ijudi ovde, i izgleda mi da nas je mudrost oslavila t odselila se kod ‘vas. Kad bi Ui nekome ove postavio ovakvo pi- 7 Napomene su date na att 425 £ dae 289 ye tanje, ismejali bi te i reli: ,) ti, Sovete, verujel da sam ja sroéan ida znam da lise vi Jina mote uditi lt da li se mofda stite na nek drugi nadin, a ja ne znam ni da li se mode nau ‘Gt Ill ne moze, ja ak memam ni pojma o tome ta je to vrlinal Eto, baS ovakav slutaj Je 1 sa nom, Me- none! I ja u ovo} stvari delim bean (nemastinu) ‘mojih sugradana i sim sebi prebacujem dao vr- Uni vopite niSta ne znam. A kad ne znam Sta Je ona, kako bih anda poznavao njenu sustinu? ‘Uzmimo, na primer, Menona. Ako neko uopite nne zna Ko je to Menon, kako bi mogae znati da Ui je Mendn lep i bogat iN plemenita roda, i ‘bai suprotno tome? Mislié li da bi mogao? MENON: Ne bi, naravno. Ali, da li j> to istina, Sokrate, da ti ne zna5 sta je to vrlina? ‘Treba 1\ 0 tome da javim mojim sugragan'ma. SOKRAT: Ne samo to, prijatelju, nego i to da nikad dosad nikoga nisam sreo koji bi to znao, Koliko mi je poznato. MENON: Kako to? Zar se nisi video « Gor- sijom kad je bio ovde? SOKRAT: Jesam. ‘MENON: 1 onda tl je izgledalo da on to ne ana, je 1? SOKRAT: Ne seéam se bai dobro, Meno- ne, pa tako ti sada ne mogu reéi da Ii sam tako mislio. Ali moda je on znao, a mozda i th 2naS Sta je on govorio; molim te, podseti me na ono ‘to je govorio! Tl reci sam ako Zeli8, jer ti bez suminje misli isto Bto 1 on. ‘MENON; Da. SOKRAT: Ostavimo, dakle, Gorgiju na mi- ‘ru, poita nije ovde. A ti, Menone, tako ti bo- gova, Sta ti misliS da je vrlina? Reci mi, utini imi to zadovoljstvo, to ée za mene biti najsreé- hija Iaz koja sam ikad iegovorio ako ee pokaze Ga ti i Gorgija to znate, a ja sam govorio i tvr- ‘io da nikad Jo3 nisam naigao na nekoga koji bi to zna0, MENON: fo nije tetko reti, Sokrate Ako Zell8 da govarime q vrlini jednoga éoveka’, on~ a je to lako. Bto, ovo je niegova vrl'na: da je 4 stanju da Upraviia javnim poslovima, da. ra deki to, pomaie prijateljima i éini zlo neprija- teljima, avajutl pri tom sim sebe od takvor la. A aka mislif ng vrlinu Zene, ni tu nema ni Kkakve tefkoge: ona mora dobro voditi kuéu, mora da je adtiavy u dobrom stanju | mora do slula svoga muga. Postoji, osim toga, i vrlina ‘kod dece, devojaka i detaka; postoji takede vr lina starog Soveka, slobodnog ako 2eli8, ili roba ‘ako Zell. Postoje | mnogebrojae druge vrline, tako da uopite nije tetko reéi ata je to vrlina: za svaku vrstu radnje i za svako doba, za sva- ‘og od nas i za svaki posao postoji narotita vr- ina. Isto tako, Sokrate, po mome misljenju, rostoji i njegova mana 361 362 SOKRAT: Bogami, Menone, je sam zaista sreéan: traiio sam jednu vrling, a kod tebe nailazim na tay roj vrlina! Nego, hajde, Me~ none, da zatrazimo ovu sliku 0 rojevima. Kad bin te pitao Sta je zapravo péela i kad bi mi ti odgovorio da postoji mnogo razlitih vrsta pBe- 4a, Sta bi ml odgovorio kad bih ti ja postavio pitanje: Posto ti tyrdis da postoji mnogo vrsta raznih plela koje se medu sobom razlikuju, tvr= iS Ii da se one jedna od druge razlikuju po tome Sto su sve one péele u veéoj ili manjoj meri? Tli se mozda raslikuu u nekom érugom pogledu, ma primer, u lepoti, velitini 1 tako €alje? Reci mi ita bi ti odgovorio na jedno ovakve pitanje? ‘MENON: Ja bi odgavorio, Solcrate, da se fone, po mome misljenfis, uopite ne rastikuju, Jedna od druge po tome Sto su péele. SOKRAT: Pa kad bih ti poste toga rokao: — Reci mi, onda, sta je to tatno Ho ti turdis 0 su one medi goborn sligne i Sta je to sto je od svih isto? TY bi svakako imao vet spreman odgovor, Je 1? MENON: Jeste, imao bi, SOKRAT: Dobro, isto td vati i za vrtine; makar koliko mnogobrojne i razlisite bile, one imaju zajednidieu osobinu (eldes) koja th &inl vr= Tinom, Ovu opitu osobinu treba imati na umu pa da odgovor na pitanje bude tatan 4 da bl- a — mo mogli shvatiti u emu se sastoji vrlina, Ra- umeé lito to Zelim da katem! ‘MENON: Mislim da razumem. All ja tvoje pitanje jo ne shvatam onako kao sto bin to 4eleo, ‘SOKRAT: Mislis li ti, Menone, da je jedino wrlina to Ho ti tako razliieujed lzmedu veline w Zoveka, vrline dene i take dalje; ili moda pra vib tu istu raztilu, odnosno da 1 to isto tvrdis i za zdravije, veliéinu i snagu? Mislis li da je 2dravije u Zoveka jedna stvar, a druga u Zene? Tl je sustina uvek ista ako je u pltanju zaravlje, bilo da se ono odnos! na foveka il bilo koga uopite? ‘MENON: Ja mislim da je zdravije jedna sta stvar 1 u fovea i u Zene, SOKRAT: Prema tome { velifina 1 snaga? ‘Ako je neka Zena jaka, je ito ista sustina jista ‘maga koje ée je Einiti snainom? Pod izrazom {sta snaga” ja mislim ovo: snaga sama po sebi ‘hifta se ne razlikuje po tome da li se nalazi u Zoveka ili u Zene, Misl$ Uti da postoji neka razlika? ‘MENON: Ne postoit. SOKRAT: A vrlina ée biti razlitita ako se nalazi u deake, illu starea Ione, it u goveka? ‘MENON: Mistim da to nije sasvim isto kao Sto fe bilo maloore, Sokente! SOKRAT: Dobro! Nisi i rekao da je vrli- na foveka u tome da dobro upravija jevnim poslovima, a velina Zen t@me da dobro upra Aja Keusom? ‘MENON: Rekao sam, dahore. 363 308 SOKRAT: A upravijati dobro drfavom, ili euéom fli bilo dime, to znaéi upravijati mudro i pravedno? MENON: Nema sumnje da je tako. SOKRAT: Pa onda, ako upravijaju mudro 4 pravedno, oni ée upravijati mudreséu i pra- vednoiéu, je li tako? ‘MENON: Taka je. SOKRAT: Pa onda je i Jednom § drugom ppotrebno isto ako treba da budu dobri, i deni 1 Roveku, naime, pravednost | mudrost. "MENON: Taka izgleda. SOKRAT: A ita je s detakom i starcem? ‘Mogu li oni uopite biti dobri ako su bezobzirni i nepravedni? "MENON: Ne mogu, razume se. SOKRAT: Ali moraju biti mudri i pra. vedni? MENON: Da, SOKRAT: Onda su svi judi dobri na isti natin, je 1? Jer, ako imaju iste stvari, oni su dobri, "MENON: Tako izgleda SOKRAT: Kad oni ne bi potedovali Ista vrlinu, onda ne bi bili dobri na isti natin, tako smi izeleda, MENON: Ne bi, razume se. SOKRAT: Posto je, dakle, vrlina u svih {sta, pokuiaj da kazeS i da se setis sta Gorgija kate da je vrlina, a zajedno njim th a MENON: Sta drugo ako ne sposobnost da zapovedas, da viadas drugim Yjudima? Ako vet {razis nefto 3p je isto u svim slutajevima’, 'SOKRAT: To je bal ono Sto ja trazim. Al, a ti ti, Menone, mislif da je u tome i v-lina Geéaka'i roba, da, naime, mote da zapoveda svom gospodaru? Da li je, po tvome misljenju, Zovek koli zapoveda jo uvek rob? ‘MENON: Ja to, svakako, ne mislim, So- erate. SOKRAT: Jer to nije ni pametno, prijate- jul A sad, evy jos netto da razmotr's, ‘Ti kaed: sposoban da zapoveda. Neéemo ll mozda dodati jo: ,pravigno, a nikako nepravigno"? ‘MENON: T ja tako mislim, Sokrate, jer Je pravitnost vrlina. SOKRAT: Da Ui vrl'na uopite, fl jedna vr Lina, Menone? MENON: Sta mistis time da kazes? SOKRAT: Isto Sto i za svaku drugu stvar. ‘Uzmi, na primer, ako te je volja, okruglinu; ja bih relao da je to jedan oblik, ali ne jedno- stavno oblik. ‘Fo 2bog toga Sto ima i drugih obli- ka, osim okrugtine. ‘MENON: To ito. kaze8 sasvim je pravitno, Jer | ja tvrdim da ne postoji samo pravignost kao viina, nego da ima i drugih vrlina. SOKRAT: A koje? Reel mi, kao Sto bih i ja eb! nabrojao Fame vrste oblika kad bi me to pitao. Nabroj mi ostale vrline! ‘MENON: Ingleda mi da su vrlina { hrabrost, 4 umerenost, i mudrost 1 plemenitost", a ima 1h jo8 mnogo vide. 268 366 SOKRAT: Evo nas opet tamo gde smo bili malotas, Menone; traZili smo jednu vrlinu, a alll smo ih mnogo, mada na drugatiji nagin nego u prethodnom sluéaju. A onu vrlinu koja Je jedna | anjednigka u avim ovim stvarima, nju ne motemo naéit MENON: Priznajem, dragi Sokrate, da ne ‘mogu naéi jednu vrlinu koji ti u svima vrlina- ‘ma trati8, kao Sto smo to uradill kod ostalih stvari SOKRAT: To je saavim verovatno. Ali éu utiniti eve Sto Je u mojoj moéi da bismo usinilt jedan korak napred. 3, avakako, shvata’ da je ‘metod svuda isti. Zamisli da ti ncko postavi pi- tanje 0 kome sam malotas govorio: ,Sta ti na~ ziva8 oblikom (oyij1a), Menone?* 1 ti bi o*govo~ rio: ,Okruglinu." A kad bi te dalje pltao, kao ‘to sam ja uradio: ,.Da li je okruglina oblik uop- He iki neki odredeni oblik?* — ti bi svakaio ‘odgovorio da je ona izvestan odredeni oblik. MENON: Razume se da bih tako edgovorio. SOKRAT: Zato Sto postoje i drugl razlititi oblich, je Ii? ‘MENON: Da, SOKRAT: A kad bi te pitio koji su to, ti bi th nabrojao, je 1? ‘MENON: Naravno, SOKRAT: Zamisli dé ti fada postave isto pitanje i za boju, i da te pitaju sta je to boja; pa kad bi ti rekao: .-To je belo" — a tvoj bi sa- ‘govornile nactavio: Da Ii je belo boja uopste, 4K samo neka odredena boja”* — ti bi rekao da je to jedna boja, poito postoje jo druge razlt- Bite bose. MENON: Tako je. SOKRAT: A kad bi te zamolio da mu spo- mene’ druge boje, ti bi neke nabrojao, 1 to one koje su, isto tako kno ito je { belo, boja, je 1? ‘MENON: Da. SOKRAT: Pretpostavi sad da taj Zovek na stavi razgovor kao Sto san’ to ja uradio | da te pita: Mi uvele dolazimo na mnoitve. AL ja to ne tratim, posto ti sve te stvari zoves jednim Amenom, 1 katei da nema nijedne koja ne bi bila oblik bez inuzetaka, i to fale | onda ako se ‘medu sobom razlikuju: 3ta je onda ono Sto {r2i okruglinu isto tako kao i pravo (ravno)? to zaista nazivad oblikom, i kate da je okruglo oblik istl takav Kao i ono sto je pravo! Nije lk to ono ito trail? ‘MENON: Jeste. SOKRAT: Dobro, kad ovako govoril, mislis HW onda da ,okrugio" nije u vetoj meri olruglo nego Sto i ,pravo" nije ,pfavije" nego okruglo? ‘MENON: Niposto, Sokrate, SOKRAT: Pa ipak ti turdif da je ,okruglo" ‘blik isto tako kao So Je oblik L ,pravo", $ ‘ebratno! ‘MENON; Tako je. 367 6 368 SOKRAT: Sta je, onda, to sto nazivamo obtikor? Polusa) da mi kaZes? Kad bi te neko ‘evako pitao za boju ili oblik, pa bi ti rekao: [Covete, ja te ne razumem Sta trazis, 4 ja ne Znam Sta i mislis!" — mozda bl on bio iznena- en i moda bi rekao: ,Zar ne shvatal da ja tratim ono ito je zajednitko u njima? Ili ne bi mao sta da ales kad bi te neko upitao: ,Sta jeu okrugtini, u pravom i u svim ostalim stva ima koje ti nazivaS oblicima, 8to je njima svi ma zajednitko?™ PokuSaj dal mi edgovoris na to; tako ée3 steti malo prakse da mi poste toga ‘odgovaraé o vrlini. ‘MENON: Ne traii to od mene, Sokrate, ne- 0 reel stim! SOKRAY: Zolié Hi da ti ufinim tu uslugu? MENON: Molim te lepo. SOKRAY: Pa onda ée8 ti ment odgovarati na pitanie o vrlint! ‘MENON; Hoty, bogsmi, SOKRA‘: Pa, onda, treba da uradim naj- bolje sto mogu, jer vredi truda, ‘MENON: Tako je. SOKRAT; Hajde, sad, potrudimo se da ob- jasnimo Sta je to oblik. A ti razmisli da lt pri- ‘ma moju definiciju. Ja kazem da je oblile je- dina stvar na svetu Koja se uvek nalazi u za Jednici $ bojom", Jesi Ii zadovoljan’? Tit tradis hefto drugo? Ako mi ovako odgovoris na pitanje fo vrlini, biéu sasvim zadovoljan, MENON: Ali to je naivno, Sokrate? SOKRAT: Kako to mislis? MENON: Ti tvidi$ da je oblik uvek ono Bo uvek ide uz boju. Dobro! A kad bi tvo} sa- govornile rekso da ne za Sta je to boja i da mu nije Jasije ni ono u vezi s oblikom, Sta ‘mislib da bi trebalo odgovoriti? SOKRAT: Sama istinu, I kad bih imao po- sla s nokim od ovih pametnih Ijudi koji traze ‘samo rasprave | prepirke j diaku u jajetu, fa b'h mu odgoverio: fa sam rekao ono So som re= kao; a ako se varayp, onda je red na tebi da ovorll | da moje twidenje pobifel. Ali kad dva prijatelja, kao Sto sino ti | Ja, Zele da razgova- rraju, onda morgm odgoveriti ‘malo blaze i vile fonako kao Sto prifatelji medu sobom razgovs raju, A meni fzgleda da ono Sto ovakay razgo- vor karakteriée-nija samo u tome da se odgo- vor! Istina, nego da se odgovor zasniva samo na tome Sto sagovarnile prizmaje da znal®." Eto, na ovakav natin éu i ja pokubati da razgovaram s tobom. Reei mi, molim te, postojt Ii neito Sto ti nazivas kraiem? Pod avim ir zom podrazumevara krajniy rani, iv kraj sve ove reti 2a mene imafu istu vrednost. Pro- ak bi motda drugatije mistio, ali ti bar kales za neku stvar da je podjednako ofranizena 1 zavrSena: u ovom smishi ja govorim, nema nigeg taianstvenog. MENON: Da, tako ja upotrebljavam te re- 4, 1 mislim da te razumem, 360 6 suo SOKRAT: Velo dobro! TL u nekim sluta- Jevima govoriS » povrtini, u drugim o tetu, kao to se to radi, na primer, u geometriji? MENON: Tako je. SOKRAT: To je dovoljno da shvatis Sta ja nazivam oblikom. Ja stvarno tvrdim da je obllkc granica gde se zavriava telo, i to tvrdim za sve oblike, tako da bih ukratko rekao: oblik je granica tela, MENON: A sta je to boja, Sokrate? SOKRAT: Ti tera Segu sa mnom, Menone; fi jednom starom Eovelu dosadujes da tl od- govara, a ne 2cliS da se podsetif da mi katet ako je Gorgija definisao vrlinu! ‘MENON: Odmah éu ti to retl, Sokrate, Sim mi bude odgovorio na moje pitanje SOKRAT: I kad bih imao veo preko ofju, Menone, fovele bi po tvoiim retima zakljutio da si lep i da ima’ Ijubavnike'a, MENON: Zasto? SOKRAT: Zato Sto ti u svojim retima samo zapovedat, kao ito rade i Iepotani, pravi tirani, dol su miadi. Mosda st takode otkrio da sam Ja slab prema lepoti, Rilo kako mu drago, j 4u ti udiniti po volfi § Gdgovaratu na tvoja p+ ‘anja. MENON: Uéint mi tu uslugu, motim te SOKRAT: Zelif Ii da th odgovorim na Gor siiin naéin, da bi me lakSe pratio? ‘MENON: Da, Zelim. SOKRAT: Vi tvrdite, na omovu utenja Empedoklova't, da iz svih’stvart izlaze emana- eije (eporrhoiai), je li? ‘MENON: Da. SOKRAT: I da u stvarima postoje pore, ft prolazi, koji ove emanacije primaju 1 propu- Btaju? MENON: Tako je. SOKRAT: Neke od ovlh emanaclja potpuno ‘odgovaraju porama, dok su ostale suvite male AM suvie velike? ‘MENON: Da, SOKRAT: Postoji { neito ito se zove vid. ‘MENON: Jeste, SOKRAT: Poste ovoga, shvati moju ret, kao Sto kaze Pindar: —- Boja Je emanacija iz obtika 1 simetrigna je sa vidom i mote se ose titi Balom, ‘MENON: Iegleda da si izvrmno odgovorio na ovo pitanje, Sokrate. SOKRAT: To je, bez sumnje, zato, Meno- ne, Sto eenim tvoje navike. Tako isto, mis'im, vidif i {da bi na isti natin mogao definisath sta su zvuk i miris i mnoge druge slidne stvari. "MENON: Tako Je SOKRAT: Odgovor, Menone, je dat uzvise- nim tragignim (pesnitkim) stilom, pa th je zato ‘on millji nego odgovor koji sam ja malotas dao za oblil. ‘MENON: Taino je. SOKRAT: Pa ipale on nije tako dobar, 0 sine Aleksidemov! Ja sam uveren da je ona) an m2 Arugi odgover bolji. T ja sam uveren da bi se 4 slotio sa mnom kad ne bi morao da odes pre ‘Misterija,!* kao to si rekao Juée, samo kad bi ‘mogao ostati i bili posveéen u Misterije. ‘MENON; Ali ja éu stati, Sokrate, ako samo ovako nastavi svoj govor! SOKRAT: Bogami, ja neéu nimalo popustl- #8 od svoje dobre volje; nastaviéu da govorim ‘ovako, i u tvom | u mom interesu; all se bojim da neéu moéi dugo da nastavim ovakve razgo- vore, Bilo kako mu drago, potrudi se sad da ‘odr2i8 obesanje koje si mi dao: da mi das opStu definieiju veline, i prestant da od jedne stvari PraviS mnottvo, kao Sto sou Bali kaze za one Sto raxbiju nek stvar; ostavl velinu 2dravu i Gitavu i Kazi mi Sta je ona, na osnovu primera koje sam ti dao. MENON: Onda, moj Sokrate, velina tzgleda a se prema retima pesnika'™ tactofii u ,uti- vanju u lepom ju modi, Ja, dalle, turdim da Je vrlina ovo: Zeleti lepe stvari { biti u stenju sted ih ‘SOKRAT; Hotes da kates da Zelja 2a lepim stvarima sadrdi | Zelju za dobrim stvarima? ‘MENON: Naravno. SOKRAT: Zelis Ii rei da neki Zele Tose stvari, a drugi dobre? Zar ne misli, prijatelja Gragi, da svi Zele dobre stvari? "MENON: Ne, ja to ne mistim. SOKRAT: Nego da neki Zcle 4 lose stvari? ‘MENON: Da. SOKRAT: Da Il zato Sto misle da su te lose stvari dobre, ili mo2da, uprkos tome Sto zns- ju da ou loie, fpake Sele? ‘MENON: Mislim da je moguée i jedno i arugo. 'SOKRAT: Ti, daklo, mislis da Eovek moze ‘eleti neito lode lak zna da je to loge? MENON: Da, tako mislim. SOKRAT:'A Sta podrazumevas pod ,Zelet neku stvar"? Da li to znadi Zeleti da se ona do- goal? MENON: Da se dogodi, razume se, Sta bi arugo? 'SOKRAT: Misleéi da lofe stvari 8ine dobro ‘onome kojt ih ima, li zmajuéi da one skode sva- ome ko ih ima? ‘MENON: Neld miste da loa stvar mote ko- ‘intti, dol je drugi opet smatraju tetnom. SOKRAT: Mislis 1) da oni to misle da im lote stvari koriste znaju da su lose stvari lose? MENON: To ne bih ba tvrdio. SOKRAT: Pa onda Je jasno da upravo ont ofi ele loge stvarl ne znaju Sta su, nego Zele ‘ono ito misle da je dobre, a u stvarl to je Tote: tako da, Zeleti lofe koje ne znaju i za koje mi- fle da Je dobro, u stvari 2ele bat dobro? Je li ‘ako? MENON: Stvarno te tako izgleda 2a nih SOKRAT: Dobro! ¥ oni koji 2ele Tote stvari, ‘rao ito ti twrdlf, a ematraju da loge stvari skode svakome kome se dogode, ipak znaju, pretpo- 373 3 stavijam, da ée te foe stvari t nfima samima Bkoditi? ‘MENON: Mora da je tako. SOKRAT: Zar oni koji trpe stetu ne: sma- traju da su nesreéni? ‘MENON: Mislim da smatraju, SOKRAT: Da li, dakle, postojt ijedan jeu dint Sovek Koji bi Zeleo da bude bedan 1 ne~ sregan? MENON: Ja to ne verujem, Sokratel SOKRAT: Prema tome, Menone, niko ne mote Zeleti zlo, osim ako Zeli da bude takav. Jer, 8t0 fe patnja drugo do tratitl zlo I naigi na njega? MENON: Tigleda da atu, pravuy Sokrate, da niko ne eli zo, x SOKRAT: Malogas si rekao, Menone, da 9¢ velina sastoji u Zolji da ima lepe stvafi 1 u tome da th modes sted ‘MENON: Tako sam rekao. SOKRAT: Od ovog Sto je reteno, jedna stvar, Zelja, postoji u svih Budi, tu tom po- gledu ni’ jedan govek nije bolji od drugoga. Zar ne? MENON: Trgleda, SOKRAT: Pa onda jt jasno da, ako je neko bolji od drugoga, on mera biti bolji po svojoj i i } — SOKRAT: Onda je, prema tvojo} definiciji, vvrlina — mot da se steknu dobre stvari. ‘MENOW Tako jew pote pba tam tvoje misljenje, Sokrate. SOKRAT: Pa deder sad da vidimo 1 ovu ‘drugu stranu pitanja; moda st u pravu. Ti, da Ikle, tvrdi3 da je vrlina u sposobnosti sticanja dobrih stver, je Li? ‘MENON: Bas tako mistim. SOKRAT: A ta dobra o Kojima govoris, jesu i, na primer, zdravije | bogatstve? ‘MENON: Tako je, i imati zlato i srebro, i ppotasti medu Yudima i dobar polotaj. SOKRAT: Zar ne smatral dobrim i neste bih mogao pouzdano tvrditi, All ima jedna stvar za koju éu se boriti da kraia protiv svth I re= Bima 1 delom, kako bih to mogao tvrdith kad Dismo verovali da mormo pokusati da prona- = demo ono to Je nepomate, da bismo bili boli. {valjaniji 1 manje Jeni nego kad bismo vero- vali da Je nemoguée pronaéi istinu koja je ne- poznata i da uopite ni ne treba to pokulavati. ‘MENON; I to mi lzgleda sasvim tatno, So- erate! SOKRAT: Poito smo se slozili u tome da treba traditi ono sto ne zmamo, hoées Ii da za- Jedno potrazimo sta je to vrlina? MENON: Velo rado, All, Sokrate, bilo bi za mene veliko zadovoljstvo da ponovo pratresemo i 2ujemo ono sto sam najpre pita: da Il treba a tetimo 2a netim Sto se mote nautiti it da It to Hudi stitu po prirodi ili na koji drugi natin, 'SOKRAT: Da Ja mogu zapovedati tebi, Me- none, ali samom sebl, onda mi ne bismo pre- ‘tresali o tome da ll se vrlina mote nauéitl, ilk ne bismo to Einill pre no Sto bismo potratili Sta Je zapravo ona. Ali posto ti i ne pokufava da ne bismo to &inill pre no Sto bismo potrazill Sta xm da Belif da buded slobodan Covek — nego pokuta- vai da zapoveda meni, i stvarno mi zapove- ‘a8: onda treba da ja popustim. Jer, Sta drugo a radim? Kako izgleda, mi treba da ispitamo Kkakve orobine neka stvar ima jof pre nego to smo utvrdili sta je ona. Bar malo poousti od tog tvog zapovedanja { doptist! mi bar to da podemo fod pretpostavke da Il s¢ ovim mote utiti, ili da W ona dolazi na neki drug) natin. Ja ovu ret upretpostavka" usimam w smislu geometara 87 Kad th neko upita — na primer, u vezi s ne- Kom povriinom — da se ovakay trougao mote upisati i krug, geometar é¢ odgovoriti nJo8 ne znam sigumo da li je on takav. Ali mislim da raspolazem jednom korisnom pret ppostavkom i sto je ova: ako se pojave ovakvi uslovi, onda ée rezultat biti ovaj; a pod druga- B_Gijim uslovima on ée biti druktiji". Ja, dalde, mistim da natinim hipotezu pre no Sto ti kazem Sta Ge se dogoditi s upisivanjem trougla u krug, dda Ii je to moguée itt nije." To Isto vazi za vrlinu, Posto jo§ ne znamo rl njenu prirodu ni njene osobine, mi mozemo Fazmisiiti o tome samo pod pretpostavicom (hi- Potezom) o tome da Ii poste}i moguénost da se ‘ona wii, i ne, § kazagemo; — Ako je ona ipake neSto od onoga Sto se javija u dusl, da li ée se ‘moti nautiti ili me? T pre svegs, ako je ona po prirodi nesto drugo do snanje (epistéme) da 1i se onda mode uéiti ili ne, ili kao #0 smo ma- © lofas rekli, dati se moze dozvati u setanje? Ne treba da se mutimo oko toga koju éemo reé upotrebili, Da Ii se moze ueiti? li, moéda, nije svakome jasno da je samo znanje to koje se mote izutavati? Nije Ii taka? * Ovo mesio fe veoma nerssne | mnogl nautniel poku ‘vaya aga ese ‘All Je smear svaako ova) leno ft emo % luneli'unatem prevodaIshod detniivnos Fesenia nike ‘Biden. O oom vidi studiju: RS. Biuek, Pltae Meno, Cam Dre T06l, ste, sit, nie no navode Deku refenia Dur cher, Cook Wilson Bonecke. Heijooer, Farquharson of ea. Bin Apelt a 396 MENON: } meni tako izgleda, SOKRAT: Pa ako je vrlina znanje, onda je jamo dase mote utith. "MENON: Kazume se. SOKRAT: To smo, dake, brz0 resill: u fovom slutaju pna se mode uCiti, u ostalim ne MENON: ‘Tako je. SOKRAT: A drugo pitanje koje treba da pretresemo, izgledy mi, jeste ovo: da li je vr Tina znanje ili net drugo od znanja? MENON: Ja mislim da je to pitanje koje treba posle toga razmotriti, SOKRAT: Dobro! Nismo li rekli da je vr= ina neito dobro? Zar se ne drzimo te hipoteze da je vrlina neste dobro? MENON: Jeste, mi se te pretpostavke ér- imo. SOKRAT: Ako, dakle, postoji neko dobro ‘edvajeno od znanjs, verovatno bi vrlina bila ‘znanje; ali ako ne postoji mi jedno dobro koje znanje ne bi sadrlavalo, onda bismo s pravom morali posuranjati da je vrlina zanje MENON: Tako je. SOKRAT: Mi smo dobri zbog vrline, je Hi? ‘MENON: Da, SOKRAT: I korisni takode, jer sve Sto je dobro i korisno je. Nije It tako? ‘MENON: Tako je. SOKRAT: Vrlina je, dakle, Korisna? MENON: To proizlazi iz nasih ret, 390 SOKRAT: Hajde da sad redom pogledamo keorisne stvari jednu za drugom; to su, kademo, 2Aravije, snaga, lepota, da ne zaboravimo i bo- gatatvo. Sve ove stvari, je Ii 1 joS druge stvari te vrste 2a naz su korisne, ‘MENON: Da, SOKRAT: Ati, da Il mi te iste stvari pone kkad smatramo Stetnim? Ne misllé li tako? MENON: Tako je. SOKRAT: Razmisli, sad, ita evalu od njih. rukovodi da nam bud korisne, a ta da nam. nanose Stetu. Nis Ii one korisne kad ih pra- vilno keristimo, a Stetne kad se Ioie sluzimo ajima? MENON: Tako je. SOKRAT: A, sad, hajde da razmislimo 0 stvarima koje se titu dude. Za tebe svakako ne- Sto znadi umerenost, pravednost i hrabrost, spo- sobnost uéenja, paméenja, plemenitost i tal dalje! ‘MENON: Pa da da znate. SOKRAT: Razmisli sada: neke od th stvari koje smatras da nisu znaie, neso neste dru- 80, nisu ll one moda ponelid Stetne, a pone kad korisne? Na primer, hrabrost. Ako beabrost nije znanje, nego nesto kao sraclost, nije Ni tae rno, ako Je neko neraziimno smeo, da onda ima ‘od toga Stetu, a ako je hrabar ¢ razumom, onda ima koristi? ‘MENON: Tako Je. Sl SOKRAT: Nije li isti slutaj kad Je ret o ‘umerenosti i o tome kako nesto treba nautiti? ‘Ono sto fovek naudi sa razumom (umom) 1 re dom, to je korisno, ali sve to postaje Stetno ako je nauéeno bez razuma, "MENON: To je prava istina SOKRAT: Uopite reéeno, sve Sto dua pre- auzme i izdrl dovodi do sreée ako time uprav- ja razum, a ako vod! ludest, onda dovodi do suprotnog, zar ne? MENON: Tako igleda. SOKRAT: Ako je, dakle, velina neito w ui j ako ona mora biti Korisha, onda to mora Diti samo razum (phrdnests) jer sve stvari koje se nalaze u dust nis ni korisne ni Stetne, buduéi Qa to postaju samo ako njima upravija razum, fodnosne nerazum. Prema ovakvor razm'3Ija- nju, dalle, velina, potto je korisns, mora biti neke vrte mudrosti (phrénesis). ‘MENON: I ja tako misiim. xxv SOKRAT: A sada, haide, razmislimo 0 bo- gatstvu { o slignim stvarima za koje smo rekit a ou Eas dobre, a Zas lol. Kad razum upravlja usom, ona stvari dute gint Korisnim, zar ne, ok ih glupost &int Stetnim; zar tako Isto nisu keorisne stvari 0 Kojima razgovaramo, kad se dua njima koristi | upravlja pravilno, a Stetne ‘ako upravija nepravilno? MENON: Sigurno. P_ 89 “400 SOKRAT: Razumna dua njima_upravija pravilno, a nerazumna pogreino, je W? MENON; Tako ie. SOKRAT; Pa onda ne motemo tvrditi kao neko opste pravilo da kod foveka sve zavisl od use, nego da styarl duge zavise od razuma, ako ona treba da bude dobra. Préma tome, ko- risno je ono to je razumno. A jesmo Ii rekli a je velina korisna? MENON: Jesyo. ‘ SOKRAT: Pa onda je vrlina razum, bilo u clini ik delom MENON: Mislim da si to dobro rekao, So- erate, 'SOKRAT: Ako je tako, onda velina ne moze biti dar prirede. MENON: Ni neni ne izgleda da mote. SOKRAT: Evo Sta bi se u ovom sluéaju do- godile. Kad bi Yjudi bill dobri po prirodi, onda ‘bi medu nama postojal i talevi Huai koji bi kod fomladine zali razlikovati ko je po prirodi do- ar. A mi bismo te Ijude koje bi oni kao takve ‘obeletili izdvojili i edveli na Akropol} 1 guvall bismo ih bolje od zlata, da se ne bi pokvarili, vet i da bi postali korisni za deavu kad dodu u odgovarajuée godine starost MENON: Upravo je tako, Solrate, SOKRAT: A ako vrlina nije prisodni dar, a Ii Je ona proizvod uéenja? MENON: Mistim da bab tako treba da bude; nna osnovu nase hipeteze je jasno da se velina, ‘ako je znanje, ynoze i ust SOKRAT: Da, moda, Zevsa mi, ali ne gre~ imo H kad takp Sta tvrdimo? ‘MENON: A mylotas nam je to igledsto sasvim pravitno! SOKRAT: Same da to ne bude suvie malo Ho nam je bai malotas jo5 izgledalo pravilno; treba da nam fako izgleda | sada i zauvek, da bi zalsta vazil. MENON: Sta hoéos da kates? Na Sta mislis sad, zbog fega Hi vibe nije pravilno i zhog Gera sumnjaé u to da je vrlina znanje? SOKRAT: Reéj éu ti to, Menone. Ja ne sumnjam u to da se vrlina, ako je znanje, moze ‘siti; ali pomisli malo, da li ja mozda nemam. racloga da sumnjam 1 to da li je ona znanje Odgovori na oyo: ako se neka stvar moze ulti — bilo Sta, ane samo velina — zar ne morajtt postojati i utiteljit uéenici za nju? MENON: Moraju, razume se. SOKRAT: $ druge strane, ako ne postoje ni uéitetji ni ufenici, mi mozemo lepo pretpo- staviti da se stvar ne moze uéiti, je Ii tako? MENON: To je taéno. Ali zar ti ne izgleda a postoje utitelji vrline? 'SOKRAT: Ja gam zalsta esto tratio da li postoje takvi uiitelji, ali, ma koliko se trudio, nisam ih mogao naéi, A to tratim zajedno § ‘mnogima iu prvom redu ¢ onima koje smatram, najsporobnijim u toj stvarl. (Ulast Anit). Ali, ‘evo Anita" Menone; dolasi bai w pravi gas 1 401 90 +00 je tu pored nas. Daj da zajedno s njim spro~ vedemo 19 istrazivanje. I to 8 pravom mozermo a zatratimo od njega, Jer Anit na prvom mestu ima bogatog oca, mudrog Antemiona, koji je postao bogat ali ‘ne sticajem slutaja nit! zbog toga sto je dobio neki poklon kao Ismenija"™ fe Tebe kome je tu akoro pripala Polilratovo Dlago; on se obogatio svojom sopstvenom mu Groséu 1 trudom. Pored toga, on nije uobrazen ‘bog toga Sto ga uvatavaju I nije nepodnosliiv, nego upravo onalav kakeay dovel treba da bu~ e, | lepo je vaspitan. On Je | svoga sina save Seno vaspitzo i dao mu lepo obrazovanje. Tako bar o njemu sada Atinjani koji ga biraju za najvite polozaje govare. S ovakvim Iudima treba se savetovati o tome da It postoje tite Ii veling, ill ne, i koji su to. (Obraéa se Anitu). Anite, molim te pomozi nam, tvome gostu Menonu i meni, da resimo Jedan problem koji se tite vrline; koji su to ueiteljl koji Je proutavaju? Shvati dobro ono Sto je smisao moga pitanja: ako Zellmo da ovaj Menon ovde bude dobar lekar, kome u8itelju treba da ga pofaljemo? Pretpestavljam da ga treba poslati Tekarima! "ANIT: Sigurno. SOKRAT: A kad bismo Zeleli da postane dobar obuéar, onda bismo ga poslali obuéarima, jeu? ANIT: Dabome. D E a SOKRAT: Tako i za sve ostale profesije? ANIT: Razume se. SOKRAT: Jo jedno pitanje o to} stvart Rekli smo da ga moramo poslati Iekarima ako Yelimo da jzu% medicinu, Nismo li ovim reti- ‘ma hteli kazatl da bi za nas bilo pametno da ‘ga potaljemo onim Iudima koji se bave tom naukom pre nego onima koji se njome ne bave i koji takode trate nagradu za takyo utenje 1 sami sebe proglagavaju utiteljima, 1 to avako- me ko doe kod njih s mamerom da ga ute? Zar ne bismo pravilno postupili kad bismo 0 takvim stvarima razmisllli zar ne bismo do- ‘bro uradili kad bismo ga tamo poslall? ANIT: Neosporno. SOKRAT: Zar neve to isto biti | za sviranfe nna flauti"? Bo bi glupo kad bismo 2elell da neko nauéi da svira ut flautu, pa, umesto da ga “potatjemo onima koji su se obaverali da ée ga to} vestini nautiti 1 Koji za to trate magradu, @akle, umesto da tako utinimo, mi bismo dosa- Givali drugima i trazili nastavu kod onih Koji ne tvrde ni da su uéitelji niti imaju neko éenika u to} vettini u kojoj bismo Zeleli da se inti onaj koga im faljemo? Zar tne izgleda @a je to vrhunae nerazumnosti? ‘ANIT: Zevsa mi, meni izgleda da je to ake 4 glupest! SOKRAT: Dobro si rekao! Sad vidim da se ‘moleS sa mnom posavetovati © ovom naer go- 409 _ stu Menonu, Jer, on mi veé dugo govori o tome, Anite, da oseéa elju za ovakvom mudroséu i vrtinom pomotu koje Yjudl dobro upravTjaju ‘svojom kuéom i drZavom,% postuju svoje rodi- telje i rodake, primaju gradane i prijatelie i ‘zmaju kako da ih otpuste, da se 5 njima oproste Bina natin koji odgovara’ asnom Zoveles, Mo- Jim te, razmjsli o tome, kome bi trebalo da ga ‘pofaljemo dy bi steno tu vrlinu, Zar posle eve ga ovoga ito smo rekli nije jasno da ga treba poslatl Iudima koji se tzdaju za"uéitelje vrline i koji turde da su javni uitelji bez razlike za ‘svakoga { za sve Helene koji Zele da ih prime, uz utvrdenu nagradu koja za to primaju? ANIT: Ko su to, dragi moj Sokrate? c SOKRAT: Pa, valida, znaé i ti da su to oni ‘koje Ijuai 29vu sotistimal ANIT: Tako mi Herakta, Sokrate, éuti! Ne ka a8 bog da niko od mojth’ rodaka, 1 bliskih & prijatelja, bilo da je nai gradanin ili stranac, nikad ne bude toltio Tud da pode tim 1udima da ga oni pokvare. Jer, t judi su zaista lous A nevolja za svakoga Koji im se priblizi! SOKRAT: Kako to mislif, Anite? Oni su Jedini koji se prave da mogu biti kori. Zar ‘se oni zaista toliko razlikuju od ostalih Hudi a ne samo Sto ne pomatu, kao Sto drugi &ine, D__ nego, naprotiv, Zovelcs, kad im se poveri, pokva- re, a za to otvoreno trate nagradu? Sto se mene ‘ie, ja ti to ne mogu verovati. Ja poznajem 2 jednog Eoveka, Pratagoru,® koji je tom svojom ‘mudroséu zaradia vie novaca nego Fidija" svo~ jim veliganstvenim delima ili bilo koji drugi Vajar. Kakve neobiéne stvarl ti ovde priéas! Obusari ko}! popravijaju stare cipele i krojaé ‘koji krpe stara odela ne bi mogli ostati skriveni trideset dana kad bi vraéali cipele i odela u go- rem stanju nego Sto su th primili. Jer, kad bi to radili, morali bi ubrzo umreti od gladi! A Protagora se, izgleds, Kio od cele Gréke, i kva- rio one koje su imali posla s njim, i koji su se vraéali gor! nego Sto su bili ranije, i to je tra jslo vie od Getrdeset godina! — jer mislim {a mu je bilo bliza sedamdeset godina lead je lumro, posto Je Setrdeset godina proveo u tom lumeéu — a njegovo veliko ime ipak je ostalo Euveno 2a sve vreme, sve do danainjeza dana! Ine samo Protagora, nego i mnogi drugi, neki re njega, a dmigi Tosle njega, koji jo! uvek: ive! Treba I, prema tvojim retima, da pret ppostavimo da su oni znali da varaju svet i da kkvare omladinu, ili su oni varali sami sebe? ‘Treba li da verujemo da su oni bili toliko ludi, za koje neki turde da su najmudniji od svih juai? ANIT: Daleko od toga da su ludi, Sokrate; Judi su oni misdi Huai Ko}! th plagaju, a jos Rudi roditelji koji im predaju svoju decu. A najvile od svih Iudi su gradovi koji ih primaju, 1 koji ne izbace svakox bez izuzetka Koji se 405 408 ovim postom bavi, bilo da je gradanin il stra SOKRAT: Da li ti je neki od ovih sofista Uutinio nesto nafa0, Anite? ZaSto si tako nepo- mirljiv prema njima? ANIT: Nikad nis jednim od njih nisam dotazio u dodir, Zevsa mi, a ne bih nikome od svoje porodice ni dozvollo da imaju posla 8 njima, SOKRAT: Pa, onda, t ove Hjude uopste 1 re matt ANIT: Kanno sree da th nikad { ne apo SOKRAT: Cudnovato! Pa kako si mozao bilo Sta znati o toj stvari, da li je njlhov posao dobar ili 108, buduéi da nemad nikakvog Ltnog Iskustva u tom pogledu? ANIT: Velo Inko; imao iskustvo fi ne, ‘mam kakvi su to judi! SOKRAT: Modda si t, Anite, sudeéi po tvo- jim regima prorole, jer kako bi inate znao za ith, to ne shvatam! Ali mi uopite nismo pltali ko su tf ubitelii Kosi bi svojim uéenjem mogli ‘Menona pokvaritl. Recimo, ako tako Zeli8, da su to sofisti, Reei nam ko s¥ oni drug, i ufini uslugu ovom prijatelju tvole porodice time sto Ge mu pokazati kome w oven wellkom gradu treba da ide da bi se miogae istaéi u vrlin! koju ‘sam tl malogas opisao. ANIT; A 2asto ih ne bi ti imenovao? SOKRAT; Ja som mu tekao koje smatram ‘usiteljima u ovim stvarima. ali, izgleda, da mu 93 — nisam nigta rekao, Kako t kalel, a verovatno si u pravu, Reci mu, dakle, liéno ti kome od Atinjana da se obrati; rect bilo éije ime! ‘NIT: Zasto da pominjem nedije ime? Neka se obrati na bilo kog lepo vaspitanog Atinjani- na na koga naide; nema ni jednoga koji nese posao uraditi bolje od sofista, ako je samo vo- jan da ga slusa, SOKRAT: A jest H ovi dobri i gestiti Yu- {i sami po sebi postali takvi, ne nautivl ni kod oga nifta? Mogu li oni zato Sto su valjani i Eestiti uBiti druge Wade neste Sto sami nisu weil? ANIT: Oni su to, mislim, nauéili od svojih pprethodnilca, koji su takode bili poitent i Eestiti judi. Neées, valjda, poreéi da je Atina imala mnogo valjanth i éestitih judi? SOKRAT: Ja mislim, Anite, da ovde ima ‘mnogo Judi valjanih u polltiel, a nt ranije ih nije bilo manje nego Eto ih ima sad; a jesu IL fl bili takode dobri 1 valjant uditelji w svojoj vrlini? Jer, to je ta} problem kojim se bavimo; mi ne istrazujemo da Hi ima éestithh Hudi uw ‘Atini, HI th nema, ni da Ith Je bilo u proflosti, rego da li se vrlina mote utiti. To ved tako dugo Istrafujemo. A baveél se ovim istraziva- xnjem, mi takode postavljemo pitanje da Ii dana Snjl valjani Yudi, { oni Koil su ranije Zivell, ‘mogu ovim vrlinama, u Kojima su se sami isti- cal, nauéiti i druge Ijude, il! je, naprotiv, vr 407 408 - lina nesto Bo Yovek ne moze preneti na dru- ‘goga niti Je pale od drugogs primiti, Eto, to je ‘ono Sto ja i Menon veé dugo istrazujemo®* Razmisli sad prema svojim retima o tome: Nije Hi Temistokle™, po tvom misljenju, blo je- dan od takvih valjanth Tjudi? ANIT: Zaista izvrstan Zovek! SOKRAT: Pa, onda, je bio dobar utitelj ssvoje vrline, zar ne, alco je iko iked bio uéitely svoje sopstvene vrline? ANIT: Verujem da je tako hteo. SOKRAT: Micliz, moida, da on nije cleo da i ostali budu valjani 1 postent judi, a pre ssvega njegov sopstveni sin? Ti misii8, motda, a se na njega Ijutio, pa mu nije namemo pre ao vrlinu, u kojoj je sim bio savrien? Nisi I Guo da Il je Temisiokle svoga sina Kleofenta uutio da bude dobar jahat: bar je mogao da stoji na Ironju, 4 da baca koplje stojeéi na kon}, ida Uni mnoge druge neobigne stvari Kojima ga je ovaj veliki Sovek nautio, i nautio ga je svemu Sto je zavisilo od dobroga u2itelja? I, ‘moida, to nisi uo od starijih 2judi? ANIT: deste, jeste, Guo sam. SOKRAT: Onda njegovom sinu niko ne ‘mote prebaciti da nije bio obdaren od prirode? NIT; Verovatno da ne moze. SOKRAT: Kako, onda, da objasnim ovo: eJesi Ii kad &xjo od nekoga, mladog ill starog, Ga je Temistoklov sin Kleofant postao dobar i mudar Eovek u istim onim vrlinama i sposob- rhostima kojima se njegov ofae istieao?* ANIT: Nisam. ; SOKRAT: Kad bi se vrlina mogle utiti, da 1.se, onda, moglo poverovati da bi on poutavao svoga sina u tim stvarima koje smo spomenuli da so ne bi potiudig da detaka utini boljim od ssuseda u ono} snudyosti koju je on sam imao? ANIT: Sigurno da ne bi SOKRAT: A, evo, to je jedan takav waitel) vrline koga i # sim ubrajas modu najbolje jude, u protlostit Nego, da predemo na nekog Grugog, na Lisimahovog sina Aristida®™! Th se, moda, ne slaieé 5 tim da je on bio dobar fo- vek? ANIT: Boga mi, slazem se. SOKRAT: I ovaj je svoga sina Lisimaha, kotiko je to zavisilo od uéitelja, vaspitaa onalco ‘kao Sto su Atinjani najbolje mogli. A da i mi lif da ga je natinio boljim Zovekom nego ikoz ‘drugog? Ti se s niim drozis 4 vidif kakav fe. Tl, ako hotes Perilde%, taj tako vanredno mi dar Gove, ti znaS da je odgojio dva sina, Pa- ala i Ksantipe ANIT: Znam. SOKRAT: Ove sinove je on, Kao sto ana, vaspitao da budu jahadi bolji nego ijedan Ate 409 410 njanin; vaspitao th je 1 u muziei, borbi i svim ostalim stvarima koje imaju veze 5 vaspitanjem. A zar nije Zeleo da od njih navini valjane i do- Dre Ijude? Jeste, Zeleo je, mislim, ali se to ve~ rovaino ne moze uéiti! A da ne misliS da mosda samo mali bro} najgorih Hudi medu Atinjani- ‘ma nije u stanju da to uradi, seti se da je i Tu- Kidid isto tako edgofio dva sina, Melesija i Ste- fana, { dao im odgovarajuée vaspitanje; ont su aime bill najbolji rvati u Atini; jednoga je predao treneru Keanti, a drugoga Eudoru kojt ‘su tada vazili kao najbolji rvadl. Zar se ne seas? ANIT: Slulao sam 0 tome. xxxrv SOKRAT; Nije U, onda, jasno, ako se vr- ina moze usiti, da otae nikad ne bi svojoj deel ‘dao tako sieupo obrazovanje za koje je trebalo platiti uditeljima, a da ih ne bi uéio tome Kako a postants dobri i valjani Wudi, a sto uopite nista ne bi koitalo? Ali moida je Tukidid blo samo prost Zovele { nije imao bal mnogo peija- telja medu Atinjanima | natim savezniclma. A fon je bio poreklom iz plemenite porodice, bio je veoma Imuéan i u Atinl i u éitavoj Hleladi, {ida se ovo moglo nauéjti, of bi svakako nafao Jednog uditelja medu jvojim sugradanima ii saveznicima da bi mu vaspitali deca w vrlini kad sim 2hog dr2avnih poslova ne bi imao do- ‘voljno vremena. Istina je ove, moj dragi Anite, bojim se da te vrlina ne mode weit 9 —~s ANIT: lagleda, Sokrate, da je za tebe vrlo Taka stvar da govorié ruzno 0 Njudima! Ako mo- ‘gu da ti dam jedan savet, { ako hofes da mi verujel, Euvaj sel Motda je u drugim zemijama lake Giniti Yudima zlo nego dobro, ali u ovo- ime gradu je to vrlo lalko, { mislim da ti to vio dobro znal, (ANIT odtazi). SOKRAT: Iegleda da se Anit naljutfo na mene, Menone. To me ne imenaduje, jer on najpre misli da ja ove Ijude ktevetam, a, poste, semoga sebe smatra jednim od njih. Al, ako jednom bude uvideo fa znadi Klevetnti jude, ‘onda ée veé prestati da se Ijuti, ali on to sada Jo§ ne zna. Reei mi, ima li i medu vama testi ‘th f valjanth Tjuai? ‘MENON: Ima ih, bez sumnje. SOKRAT: Pa, dobro, jesu Ii oni spremni da ‘9¢ mladim Yudima ponude da im budu ueitelji? Da Ii se slag u tome da su utitelji i da se vr- Vina mote nautiti? MENON: Ne, tako mi Zevea, Sokrate: ali ponekad motel uti ktko twrde da se velina ‘mote nautiti, a drug! pat, obet, da ne mote. SOKRAT: Hogemo li, onda, reéi da su oni zaista utitelii veline kad se ni u ovoj stvari medu sobom ne slau? ‘MENON: Mistim da necemo, an ae a2 SOKRAT: Ii, kao ovi sofisti koji se jedini J2daju kao taki, da It § fegleda da su oni uti- telji veline? MENON: Cuj me, Sokrate: ito ja najvise vvolim kod Gorgije jeste to da od njega nikad neGet uti takvo obeéanje: Naprotiv, on ismeva fone koji tako Sto obeéavaju; on misit da je nji- hov zadatak u tome da formiraju govornike. SOKRAT: Ni tl, dakle, sofiste ne smatras ueiteljima vrline? MENON: Ne bik mogao to tvrditi; Sokrate, Jer sam u tom pogledu isti kao 1 vetina Ijudi ponekad mislim da Jesu, ponekad, opet, da nisi, SOKRAT: Pa jyak ma da ne izgleda samo tebi { ostalim dréaynicima da se vrlina mote ‘uditi, a ponekag, opet, da ne moie; ti znal da f pesnile Teognid Kade isto, ‘MENON: U kojim stihovima? SOKRAT: U svojim legijama, gde kate: Onima se pridrudi u jelu i piéu kojé imaju vette vlast, sedi s njima i zabavljaj ih. Od dobrin éeF nautiti dobro, a uw druitou olin tako ée5 tzgubiti razum koji imas, Primecujel Ii da Teognid' ovde govori © vrlini kao da se ona moze uti? MENON: Tako bar izgleda, stvamo. SOKRAT: Na drugom mest on malo druk- ije kate: 96 Kad bi se razum mogeo stvoriti i staviti u Zoveka, pa nastavija otprilike ovako: Ijudi bt zeradili dobre pare. " — oni Kofi su u stanju da to urade, misli on, aalje: ‘Sin dobroga oce ne bi postao Tok kad bi slulgo mudar saver. Ali pousavanjem od lofeg Zoveka nikad snebed naziniti dotrog! Eto, kako on yamom sebi protivreds u istoj stvaril ‘ MENON: Take izgleda, SOKRAT: Mazes Ii mi navesti nesto drugo 2a Ho bi se moglo reéi kao za ovo: da su oni Mo tvide da su uéitelji smatrant ne samo ne- sposobnim do vrlini nauge druge Ifde, nego da ni ¢ami me ragpola2u tim znanjem, t da su oli bai u tome sto tvrde da ute drugoga, dok stall Ijudi koje smatramo Uno poitenima po- neksd {vrde, a panekad opet poriéu da se ona moze nauditi? A kad su Ijudi u toliko} nedou- tmici wu jednoj stvari, da ll bl ih mogao uopite nazvati uéiteljima u tome? ‘MENON: Ne bah, razume se sexxvir SOKRAT: Pa, onda, ako ni sofisti ni poste ni ua ne mogu bith uéitelji w to) stvari, nije 4, ends, jasno da ni ostali to ne mogu biti? MENON: Mislim da je to sasvim jasno. 413 as SOKRAT: A kad nema utitelja, nema ni weenika, je 1? ‘MENON: I tu si, mislim, w pravu. SOKRAT: 4 neito sto nema nl uéitelja ni uutenika, nije Il to, kao Sto emo rekli, nefto Ho se ne mote utiti? MENON: Da, u tome smo se slotili SOKRAT: Izgleda da uditelji vrline uopite ne postoje MENON; Tako je. SOKRAT: Pa kad nema utitelja, nema ni utenika, zar ne? MENON: Tako izgleda, SOKRAT: Vrlina se, dakle, ne moe titi? MENON: To mi izgleda potpuno jasno ako smo istraivanje pravilno vodili, Sad se ja pi ‘tam, Sokrate, da If uopite ima dobrih Yudi, fl, Kako oni to postaju, pod pretpostavicorn da th SOKRAT; Fojim se, Menone, da smo nas Avojica neki neobiéni Vudi, i da nisu, ni Gor- fije tebe niti Prodik mene, dobro vaspitali, Utoliko pre treba da mislimo na sebe | da ispi- tamo ko bi nas mogao, bilo na kojl natin nadi- nlti boljima. Kad to Katem, ja mislim na nase Istrazivanje malopre, kad smo na smean natin zaboravili da postoje i drugi natini da Zovek Uuspe w svoiim poslavima, ane samo ako naz vodi razum. Verovatno ba zbog toga nismo shvatill kako postaju dobri ual. MENON: Sta hoSes time da kates? Sokrate? SOKRAT: Ja mistim ovako: dobri Idi mo- raju biti i korieni, ida ne mote biti druktije, to smo bar neosporne utvrdili, je N? ‘MENON: Tesmo. SOKRAT: I da ée biti korisni ako pravilno vode nie poslove. I u tome smo se slodili, ‘MENON: Jesmo, SOKRAT; Ali da je nemoguée pravilno ‘upravijati ako govek nema razuma (pameti) i izgleda da to nije bilo pravilno Sto smo utvraili! ‘MENON: Sta mislis time? SOKRAT: Eto fta, Pretpostavljam da jedan Aovek koji poznaje put za Larisu, ili bilo gée, pa oko ide napred I vodi druge zar ih nete lepo i dobro voditi? ‘MENON: Hoée, razume se. SOKRAT: A kad neko drugi, koji nikad nije Hao tamo 4 koji ne poznaje put, ali kojt ima pra vlna predstavu © putu, zar neée i on pravilne voditi? ‘MENON: Sigurno. SOKRAT: I dokle god on bude imao pra- vvilnu predstavu 0 tome o Germu onaj drug ra spolaie znanjem, on ée biti isto tako dobar vor

    You might also like