ZAKON

O RADU
("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet
lan 1
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ureuju se ovim
zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim meunarodnim konvencijama.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ureuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o
radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo kada je to ovim zakonom
odreeno.

lan 2
Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod
domaeg ili stranog pravnog, odnosno fizikog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na
zaposlene koji su upueni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije drukije
odreeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u dravnim organima, organima teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave i javnim slubama, ako zakonom nije drukije odreeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene kod poslodavaca u oblasti saobraaja, ako
posebnim propisom nije drukije odreeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane dravljane i lica bez dravljanstva koji
rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 3
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, ureuju se prava, obaveze i
odgovornosti iz radnog odnosa i meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora.
Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, ureuju se prava, obaveze
i odgovornosti iz radnog odnosa:
1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove
reprezentativnosti ili nije zakljuen sporazum o udruivanju u skladu sa ovim zakonom;
2) ako nijedan uesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za poetak pregovora radi
zakljuivanja kolektivnog ugovora;
3) ako uesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora
u roku od 60 dana od dana zapoinjanja pregovora;
4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za poetak pregovora za
zakljuivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.
U sluaju iz stava 2. taka 3) ovog lana uesnici kolektivnog ugovora duni su da nastave
pregovore u dobroj veri.
U sluaju iz stava 2. taka 3) ovog lana, poslodavac je duan da pravilnik o radu dostavi
reprezentativnom sindikatu u roku od sedam dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za
zakljuenje kolektivnog ugovora, ne moe pravilnikom o radu da uredi prava i obaveze iz radnog
odnosa.
Pravilnik o radu donosi nadleni organ kod poslodavca, utvren zakonom, odnosno osnivakim ili
drugim optim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi
ovlaeno lice u skladu sa zakonom.
Pravilnik o radu javnog preduzea i drutva kapitala iji je osniva Republika, autonomna
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: javno preduzee) i drutva kapitala iji
je osniva javno preduzee, donosi se uz prethodnu saglasnost osnivaa.

Pravilnik o radu prestaje da vai danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog
lana.

lan 4
Opti i poseban kolektivni ugovor moraju biti u saglasnosti sa zakonom.
Kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i ugovor o radu moraju biti u saglasnosti sa
zakonom, a kod poslodavca iz l. 256. i 257. ovog zakona - i sa optim i posebnim kolektivnim
ugovorom.

2. Znaenje pojedinih pojmova

lan 5
Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.
Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domae, odnosno strano pravno ili fiziko lice koje
zapoljava, odnosno radno angauje, jedno ili vie lica.

lan 6
Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija
zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i
zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i
kolektivnih interesa.

lan 7
Udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i
nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapreenja i
zatite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom.

3. Meusobni odnos zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora

o radu
lan 8

Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadre
odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i
uslova koji su utvreni zakonom.
Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i
uslova utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom, osim ako zakonom
nije drukije odreeno.

lan 9
Ako opti akt i pojedine njegove odredbe utvruju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrenih
zakonom, primenjuju se odredbe zakona.
Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvreni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrenih
zakonom i optim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netanom obavetenju od strane
poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog - nitave su.

lan 10
Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada
zaposlenom od prava i uslova utvrenih optim kolektivnim ugovorom koji obavezuje poslodavce
koji su lanovi udruenja poslodavaca koje zakljuuje taj poseban kolektivni ugovor.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada
zaposlenom od prava i uslova utvrenih optim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji
obavezuje tog poslodavca.

lan 11
Nitavost odredaba ugovora o radu utvruje se pred nadlenim sudom.
Pravo da se zahteva utvrivanje nitavosti ne zastareva.

4. Osnovna prava i obaveze

1) Prava zaposlenih
lan 12

Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zatitu,
zatitu linog integriteta, dostojanstvo linosti i druga prava u sluaju bolesti, smanjenja ili gubitka
radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i
pravo na druge oblike zatite, u skladu sa zakonom i optim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu za vreme trudnoe i poroaja.
Zaposleni ima pravo na posebnu zatitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni mlai od 18 godina ivota i zaposlena osoba sa invaliditetom imaju pravo na posebnu
zatitu, u skladu sa zakonom.

lan 13
Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruivanje, uee u
pregovorima za zakljuivanje kolektivnih ugovora, mirno reavanje kolektivnih i individualnih
radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izraavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u
oblasti rada.
Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1. ovog lana ne moe biti
pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji poloaj u pogledu uslova rada, ako postupa u
skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

lan 14
Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moe se utvrditi uee zaposlenog u dobiti ostvarenoj
u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i optim aktom.

2) Obaveze zaposlenih
lan 15
Zaposleni je duan:
1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
2) da potuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u
vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;

3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiu ili bi mogle da utiu na obavljanje
poslova utvrenih ugovorom o radu;
4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za ivot i zdravlje i nastanak
materijalne tete.

3) Obaveze poslodavca
lan 16
Poslodavac je duan da:
1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o
radu;
2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zatite ivota i zdravlja
na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
3) zaposlenom prui obavetenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz lana 15. taka
2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i
zatiti ivota i zdravlja na radu;
4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu;
5) zatrai miljenje sindikata u sluajevima utvrenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije
obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.

4) Obaveze poslodavca i zaposlenog

lan 17
Poslodavac i zaposleni duni su da se pridravaju prava i obaveza utvrenih zakonom, optim
aktom i ugovorom o radu.

5. Zabrana diskriminacije
lan 18

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s
obzirom na pol, roenje, jezik, rasu, boju koe, starost, trudnou, zdravstveno stanje, odnosno
invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, brani status, porodine obaveze, seksualno
opredeljenje, politiko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikim
organizacijama, sindikatima ili neko drugo lino svojstvo.

lan 19
Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od
osnova iz lana 18. ovog zakona kojim se lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u
nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica u istoj ili slinoj situaciji.
Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada odreena naizgled neutralna
odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica - lice
koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odreenog svojstva, statusa, opredeljenja ili
uverenja iz lana 18. ovog zakona.

lan 20
Diskriminacija iz lana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na:
1) uslove za zapoljavanje i izbor kandidata za obavljanje odreenog posla;
2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;
3) obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje;
4) napredovanje na poslu;
5) otkaz ugovora o radu.
Odredbe ugovora o radu kojima se utvruje diskriminacija po nekom od osnova iz lana 18. ovog
zakona nitave su.

lan 21
Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.

Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neeljeno ponaanje uzrokovano nekim od
osnova iz lana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje
trai zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili
uvredljivo okruenje.
Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fiziko
ponaanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i
zaposlenog u sferi polnog ivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili
uvredljivo okruenje.

lan 22
Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, iskljuenje ili davanje prvenstva u odnosu na
odreeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da
karakteristike povezane sa nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i
odluujui uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time eli postii opravdana.
Odredbe zakona, opteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zatitu i pomo
odreenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zatiti osoba sa invaliditetom, ena za
vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i
odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne
smatraju se diskriminacijom.

lan 23
U sluajevima diskriminacije u smislu odredaba l. 18-21. ovog zakona lice koje trai zaposlenje,
kao i zaposleni, moe da pokrene pred nadlenim sudom postupak za naknadu tete od
poslodavca, u skladu sa zakonom.
Ako je u toku postupka tuilac uinio verovatnim da je izvrena diskriminacija u smislu ovog
zakona, teret dokazivanja da nije bilo ponaanja koje predstavlja diskriminaciju je na tuenom.

II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
lan 24

Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ivota i ispunjava druge
uslove za rad na odreenim poslovima, utvrene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i
sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).
Pravilnikom se utvruju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen
zahtevane strune spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima,
a moe da se utvrdi i broj izvrilaca.
Za rad na odreenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najvie dva uzastopna stepena
strune spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom.
Pravilnik donosi nadleni organ kod poslodavca, odnosno lice utvreno zakonom ili optim aktom
poslodavca.
Obaveza donoenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.

lan 25
Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost
roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje,
odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice mlae od 18 godina ivota moe da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadlenog
zdravstvenog organa kojim se utvruje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva
radni odnos i da takvi poslovi nisu tetni za njegovo zdravlje.
Trokove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog lana koja su na evidenciji nezaposlenih
koju vodi republika organizacija nadlena za zapoljavanje - snosi ta organizacija.

lan 26
Kandidat je duan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge
dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrenih
pravilnikom.

Poslodavac ne moe od kandidata da zahteva podatke o porodinom, odnosno branom statusu

i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog
znaaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoe, osim ako se radi
o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje ene i deteta utvren od strane nadlenog
zdravstvenog organa.
Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o
otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

lan 27
Poslodavac je duan da pre zakljuivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima
rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz lana 15. taka 2) ovog zakona.

lan 28
Osoba sa invaliditetom zasniva radni odnos pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom, ako
posebnim zakonom nije drukije odreeno.

lan 29
Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrenim
ovim zakonom i posebnim zakonom.

2. Ugovor o radu
lan 30
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu smatra se zakljuenim kad ga potpiu zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu zakljuuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje
zaposlenom, a dva zadrava poslodavac.

Ugovor o radu u ime i za raun poslodavca zakljuuje nadleni organ kod poslodavca, odnosno
lice utvreno zakonom ili optim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

lan 31
Ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije utvreno vreme na koje se zakljuuje smatra se ugovorom o radu na
neodreeno vreme.

lan 32
Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljui ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog lana,
smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodreeno vreme danom stupanja na rad.

lan 33
Ugovor o radu sadri:
1) naziv i sedite poslodavca;
2) lino ime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita zaposlenog;
3) vrstu i stepen strune spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje
poslova za koje se zakljuuje ugovor o radu;
4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada;
6) vrstu radnog odnosa (na neodreeno ili odreeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na odreeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na odreeno
vreme;
8) dan poetka rada;

9) radno vreme (puno, nepuno ili skraeno);

10) novani iznos osnovne zarade na dan zakljuenja ugovora o radu;
11) elemente za utvrivanje osnovne zarade, radnog uinka, naknade zarade, uveane zarade i
druga primanja zaposlenog;
12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne mora da sadri elemente iz stava 1. ta. 11-13) ovog lana ako su oni utvreni
zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa
zakonom, u kom sluaju u ugovoru mora da se naznai akt kojim su ta prava utvrena u
momentu zakljuenja ugovora o radu.
Na prava i obaveze koja nisu utvrena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajue odredbe
zakona i opteg akta.

3. Stupanje na rad
lan 34
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao
radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i
zaposleni drukije dogovore.

lan 35
Poslodavac je duan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili
njihovu kopiju dri u seditu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u
zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angaovano lice radi.

4. Probni rad
lan 36

Ugovorom o radu moe da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili vie povezanih, odnosno
srodnih poslova utvrenih ugovorom o radu.
Probni rad moe da traje najdue est meseci.
Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni moe da otkae
ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moe biti krai od pet radnih dana. Poslodavac je duan
da obrazloi otkaz ugovora o radu.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajue radne i strune sposobnosti
prestaje radni odnos danom isteka roka odreenog ugovorom o radu.

5. Radni odnos na odreeno vreme

lan 37
Ugovor o radu moe da se zakljui na odreeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa ije je
trajanje unapred odreeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvrenjem
odreenog posla ili nastupanjem odreenog dogaaja, za vreme trajanja tih potreba.
Poslodavac moe zakljuiti jedan ili vie ugovora o radu iz stava 1. ovog lana na osnovu kojih se
radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne moe biti
dui od 24 meseca.
Prekid krai od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovog lana.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, ugovor o radu na odreeno vreme moe da se zakljui:
1) ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
2) za rad na projektu ije je vreme unapred odreeno, najdue do zavretka projekta;
3) sa stranim dravljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najdue do isteka
roka na koji je izdata dozvola;
4) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca iji upis u registar kod nadlenog organa
u momentu zakljuenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme ije ukupno trajanje
nije due od 36 meseci;

5) sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu

penziju nedostaje do pet godina, najdue do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju.
Poslodavac moe sa istim zaposlenim da zakljui novi ugovor o radu na odreeno vreme po
isteku roka iz stava 4. ta. 1-3) ovog lana po istom, odnosno drugom pravnom osnovu, u skladu
sa ovim lanom.
Ako je ugovor o radu na odreeno vreme zakljuen suprotno odredbama ovog zakona ili ako
zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je
ugovor zakljuen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodreeno vreme.

6. Radni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom

lan 38
Ugovor o radu moe da se zakljui za poslove sa poveanim rizikom, utvrenim u skladu sa
zakonom samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.
Zaposleni moe da radi na poslovima iz stava 1. ovog lana samo na osnovu prethodno utvrene
zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadlenog zdravstvenog organa, u
skladu sa zakonom.

7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

lan 39
Radni odnos moe da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodreeno ili
odreeno vreme.

lan 40
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga
prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava
zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno.
Poslodavac je duan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove
rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili slinim poslovima.

Poslodavac je duan da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i

nepunim radnim vremenom, na nain i u rokovima utvrenim optim aktom.
Poslodavac je duan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak
na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno
radno vreme.
Kolektivnim ugovorom ureuje se saradnja i informisanje sindikata o poslovima sa nepunim
radnim vremenom.

lan 41
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moe za ostatak
radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj nain ostvari puno
radno vreme.

8. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

lan 42
Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od
kue.
Ugovor o radu koji se zakljuuje u smislu stava 1. ovog lana, pored odredaba iz lana 33. ovog
zakona, sadri i:
1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;
2) nain vrenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac duan da nabavi, instalira i odrava;
4) korienje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu trokova za njihovu upotrebu;
5) naknadu drugih trokova rada i nain njihovog utvrivanja;
6) druga prava i obaveze.

Osnovna zarada zaposlenog iz stava 1. ovog lana ne moe biti utvrena u manjem iznosu od
osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.
Odredbe ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog
vremena, nonom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu iz stava 1. ovog
lana, ako drukije nije odreeno optim aktom ili ugovorom o radu.
Koliina i rokovi za izvrenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora iz stava 1. ovog lana
ne mogu se odrediti na nain kojim se zaposlenom onemoguava da koristi prava na odmor u
toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godinji odmor, u skladu sa zakonom i optim aktom.

lan 43
(Brisan)

lan 44
Poslodavac moe da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili tetni po zdravlje
zaposlenog i drugih lica i ne ugroavaju ivotnu sredinu.

9. Radni odnos sa kunim pomonim osobljem

lan 45
Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova kunog pomonog osoblja.
Ugovorom o radu iz stava 1. ovog lana moe da se ugovori isplata dela zarade i u naturi.
Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo
obezbeivanje stanovanja ili ishrane.
Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu.
Najmanji procenat zarade koji se obavezno obraunava i isplauje u novcu utvruje se ugovorom
o radu i ne moe biti nii od 50% od zarade zaposlenog.
Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada uz
naknadu zarade poslodavac je duan da zaposlenom naknadu zarade isplauje u novcu.

Ugovor iz stava 1. ovog lana ne moe da se zakljui sa suprunikom, usvojiocem ili

usvojenikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobonoj liniji do
drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.

lan 46
(Brisan)

10. Pripravnici
lan 47
Poslodavac moe da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu
pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreenu vrstu i stepen strune spreme, ako je
to kao uslov za rad na odreenim poslovima utvreno zakonom ili pravilnikom.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lice koje je radilo krae od vremena utvrenog za
pripravniki sta u stepenu strune spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.
Pripravniki sta traje najdue godinu dana, ako zakonom nije drukije odreeno.
Za vreme pripravnikog staa, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog
odnosa, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.

III UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA

lan 48
Direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca (u daljem tekstu: direktor) moe da
zasnuje radni odnos na neodreeno ili odreeno vreme.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Radni odnos na odreeno vreme moe da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno
do njegovog razreenja.
Meusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca
ureuju se ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4 ovog lana ima pravo na naknadu za rad i druga
prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.
Ugovor iz st. 2. i 4. ovog lana sa direktorom zakljuuje u ime poslodavca nadleni organ utvren
zakonom ili optim aktom poslodavca.

IV OBRAZOVANJE, STRUNO OSPOSOBLJAVANJE I

USAVRAVANJE
lan 49
Poslodavac je duan da zaposlenom omogui obrazovanje, struno osposobljavanje i
usavravanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvoenje novog naina i organizacije rada.
Zaposleni je duan da se u toku rada obrazuje, struno osposobljava i usavrava za rad.
Trokovi obrazovanja, strunog osposobljavanja i usavravanja obezbeuju se iz sredstava
poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i optim aktom.
U sluaju da zaposleni prekine obrazovanje, struno osposobljavanje ili usavravanje, duan je
da poslodavcu naknadi trokove, osim ako je to uinio iz opravdanih razloga.

V RADNO VREME
1. Pojam radnog vremena
lan 50
Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni duan, odnosno raspoloiv da obavlja
poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.
Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru
ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kue.
Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv
poslodavca da obavlja poslove ako se ukae takva potreba, pri emu se zaposleni ne nalazi na
mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.

Vreme pripravnosti i visina naknade za istu ureuje se zakonom, optim aktom ili ugovorom o
radu.
Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca
smatra se radnim vremenom.

2. Puno i nepuno radno vreme

lan 51
Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Optim aktom moe da se utvrdi da puno radno vreme bude krae od 40 asova nedeljno, ali ne
krae od 36 asova nedeljno.
Zaposleni iz stava 2. ovog lana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim
radnim vremenom.
Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme krae od punog radnog vremena.

3. Skraeno radno vreme

lan 52
Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim poslovima, utvrenim
zakonom ili optim aktom, na kojima i pored primene odgovarajuih mera bezbednosti i zatite
ivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za linu zatitu na radu postoji poveano tetno
dejstvo na zdravlje zaposlenog - skrauje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu uslova
rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najvie 10 asova nedeljno (poslovi sa
poveanim rizikom).
Skraeno radno vreme utvruje se na osnovu strune analize, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim
radnim vremenom.

4. Prekovremeni rad
lan 53

Na zahtev poslodavca, zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie
sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u
odreenom roku zavri posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne moe da traje due od osam asova nedeljno.
Zaposleni ne moe da radi due od 12 asova dnevno ukljuujui i prekovremeni rad.
Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraeno radno vreme u skladu sa
lanom 52. ovog zakona ne moe da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom
nije drukije odreeno.

lan 54
Deurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, ureuje se posebnim zakonom.

5. Raspored radnog vremena

lan 55
Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvruje poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam asova.
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, nou ili kad priroda posla i organizacija rada to
zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena moe da organizuje na drugi nain.
Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, poetak i zavretak radnog vremena moe se
utvrditi, odnosno ugovoriti u odreenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).

lan 56
Poslodavac je duan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena
najmanje pet dana unapred, osim u sluaju uvoenja prekovremenog rada.

Izuzetno poslodavac moe da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog

vremena u kraem roku od pet dana, ali ne kraem od 48 asova unapred u sluaju potrebe
posla usled nastupanja nepredvienih okolnosti.
Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili
nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti rasporeeno jednako po radnim nedeljama, ve se
utvruje kao proseno nedeljno radno vreme na mesenom nivou.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, zaposleni moe da radi najdue 12 asova dnevno, odnosno 48
asova nedeljno ukljuujui i prekovremeni rad.

6. Preraspodela radnog vremena

lan 57
Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti,
organizacija rada, bolje korienje sredstava rada, racionalnije korienje radnog vremena i
izvrenje odreenog posla u utvrenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od est
meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude due od ugovorenog radnog vremena
zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom moe da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za
kalendarsku godinu, odnosno da moe trajati i due od est meseci, a najdue devet meseci.
Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku due od vremena
utvrenog u st. 2. i 3. ovog lana asovi rada dui od prosenog radnog vremena obraunavaju
se i isplauju kao prekovremeni rad.
U sluaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moe da traje due od 60 asova
nedeljno.

lan 58
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

lan 59

(Brisan)

lan 60
Preraspodela radnog vremena ne moe se vriti na poslovima na kojima je uvedeno skraeno
radno vreme, u skladu sa lanom 52 ovog zakona.

lan 61
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vri preraspodela radnog
vremena ima pravo da mu se asovi rada dui od ugovorenog radnog vremena ostvareni u
preraspodeli radnog vremena preraunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa
obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te asove rada obrauna i
isplati kao asove prekovremenog rada.

7. Noni rad i rad u smenama

lan 62
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 asa do 6,00 asova narednog dana smatra se radom
nou.
Zaposlenom koji radi nou najmanje tri asa svakog radnog dana ili treinu punog radnog
vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova u toku
dana ako bi, po miljenju nadlenog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoranja
njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac je duan da pre uvoenja nonog rada zatrai miljenje sindikata o merama
bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju nou.

lan 63
Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim
poslovima smenjuju prema utvrenom rasporedu, pri emu izmena smena moe da bude
kontinuirana ili sa prekidima tokom odreenog perioda dana ili nedelja.

Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u
smenama u toku meseca posao obavlja u razliitim smenama najmanje treinu svog radnog
vremena.
Ako je rad organizovan u smenama koje ukljuuju noni rad, poslodavac je duan da obezbedi
izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od jedne radne nedelje nou.
Zaposleni moe da radi nou due od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

VI ODMORI I ODSUSTVA
1. Odmor u toku dnevnog rada
lan 64
Zaposleni koji radi najmanje est asova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u
trajanju od najmanje 30 minuta.
Zaposleni koji radi due od etiri, a krae od est asova dnevno ima pravo na odmor u toku rada
u trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni koji radi due od 10 asova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od
najmanje 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne moe da se koristi na poetku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1-3. ovog lana uraunava se u radno vreme.

lan 65
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na nain kojim se obezbeuje da se rad ne prekida,
ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korienja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.

2. Dnevni odmor
lan 66

Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 asova neprekidno u okviru 24 asa,
ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Zaposleni koji radi u smislu lana 57. ovog zakona ima pravo na odmor u okviru 24 asa u
neprekidnom trajanju od najmanje 11 asova.

3. Nedeljni odmor
lan 67
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno kojem se
dodaje vreme odmora iz lana 66. ovog zakona, ako zakonom nije drukije odreeno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac moe da odredi drugi dan za korienje nedeljnog odmora ako priroda posla i
organizacija rada to zahteva.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, zaposleni koji zbog obavljanja posla u razliitim smenama ili u
preraspodeli radnog vremena ne moe da koristi odmor u trajanju utvrenom u stavu 1. ovog
lana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je duan da mu
obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 asa neprekidno u toku naredne nedelje.

4. Godinji odmor
1) Sticanje prava na godinji odmor
lan 68
Zaposleni ima pravo na godinji odmor u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni stie pravo na korienje godinjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana
neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spreenosti za rad u smislu propisa o
zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor, niti mu se to pravo moe uskratiti ili
zameniti novanom naknadom, osim u sluaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim
zakonom.

2) Duina godinjeg odmora

lan 69
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim
aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava
po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune spreme zaposlenog i drugih
kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu.

lan 70
Pri utvrivanju duine godinjeg odmora radna nedelja rauna se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i
privremena spreenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uraunavaju
se u dane godinjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korienja godinjeg odmora privremeno spreen za rad u smislu
propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te spreenosti za rad nastavi
korienje godinjeg odmora.

lan 71
(Brisano)

4) Srazmerni deo godinjeg odmora

lan 72
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godinjeg odmora iz lana 69. ovog zakona (srazmerni deo)
za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu
prestaje radni odnos.

5) Korienje godinjeg odmora u delovima

lan 73
Godinji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili vie delova, u skladu sa ovim zakonom.
Ako zaposleni koristi godinji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne
nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godinji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem
sporazume da godinji odmor koristi u vie delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimino iskoristio godinji odmor u kalendarskoj godini zbog
odsutnosti sa rada radi korienja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i
posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

lan 74
(Brisano)

7) Raspored korienja godinjeg odmora

lan 75
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odluuje o vremenu korienja godinjeg odmora, uz
prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Reenje o korienju godinjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma
odreenog za poetak korienja godinjeg odmora.
Izuzetno, ako se godinji odmor koristi na zahtev zaposlenog, reenje o korienju godinjeg
odmora poslodavac moe dostaviti i neposredno pre korienja godinjeg odmora.
Poslodavac moe da izmeni vreme odreeno za korienje godinjeg odmora ako to zahtevaju
potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odreenog za korienje godinjeg odmora.
U sluaju korienja kolektivnog godinjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu
poslodavca, poslodavac moe da donese reenje o godinjem odmoru u kome navodi zaposlene

i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre
dana odreenog za korienje godinjeg odmora, ime se smatra da je reenje urueno
zaposlenima.
Reenje o korienju godinjeg odmora poslodavac moe dostaviti zaposlenom u elektronskoj
formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je duan da to reenje dostavi i u pisanoj formi.

8) Naknada tete za neiskorieni godinji odmor

lan 76
U sluaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je duan da zaposlenom koji nije iskoristio
godinji odmor u celini ili delimino, isplati novanu naknadu umesto korienja godinjeg
odmora, u visini prosene zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorienog
godinjeg odmora.
Naknada iz stava 1. ovog lana ima karakter naknade tete.

5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaeno odsustvo)

lan 77
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) u ukupnom
trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u sluaju sklapanja braka, poroaja
supruge, tee bolesti lana ue porodice i u drugim sluajevima utvrenim optim aktom i
ugovorom o radu.
Vreme trajanja plaenog odsustva iz stava 1. ovog lana utvruje se optim aktom i ugovorom o
radu.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog lana zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo jo:
1) pet radnih dana zbog smrti lana ue porodice;
2) dva uzastopna dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi raunajui i dan davanja krvi.
lanovima ue porodice u smislu st. 1. i 3. ovog lana smatraju se brani drug, deca, braa,
sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Poslodavac moe da odobri zaposlenom odsustvo iz st. 1. i 3. ovog lana za srodnike koji nisu
navedeni u stavu 4. ovog lana i za druga lica koja ive u zajednikom porodinom domainstvu
sa zaposlenim, u trajanju utvrenom reenjem poslodavca.
Optim aktom i ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na plaeno odsustvo u trajanju duem
od trajanja utvrenog, u smislu st. 1. i 3. ovog lana, odnosno iri krug lica iz stava 4. ovog lana.

6. Neplaeno odsustvo
lan 78
Poslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaeno odsustvo).
Za vreme neplaenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za
pojedina prava i obaveze zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno.

7. Mirovanje radnog odnosa

lan 79
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza
za koje je zakonom, optim aktom, odnosno ugovorom o radu drukije odreeno, ako odsustvuje
sa rada zbog:
1) odlaska na odsluenje, odnosno dosluenje vojnog roka;
2) upuivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru meunarodno-tehnike ili
prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva;
3) privremenog upuivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu lana 174. ovog zakona;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu, sindikatu, politikoj organizaciji ili
drugu javnu funkciju ije vrenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5) izdravanja kazne zatvora, odnosno izreene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere, u
trajanju do est meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog lana ima pravo da se u roku od 15 dana
od dana odsluenja, odnosno dosluenja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno
kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdravanja kazne zatvora, odnosno
mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere - vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz st. 1. i 2. ovog lana ima i brani drug zaposlenog koji je upuen na rad u inostranstvo u
okviru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga
predstavnitva.

VII ZATITA ZAPOSLENIH

1. Opta zatita
lan 80
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni je duan da potuje propise o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na radu kako ne bi
ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Zaposleni je duan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da
utie na bezbednost i zdravlje na radu.

lan 81
Zaposleni ne moe da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa,
takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrenim od strane nadlenog zdravstvenog organa u
skladu sa zakonom, ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali pogoranje njegovog
zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

lan 82
Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od povreivanja, profesionalnih ili drugih
oboljenja moe da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrenih pravilnikom,
ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizikih sposobnosti i doba ivota,
u skladu sa zakonom.

2. Zatita linih podataka

lan 83
Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadre line podatke koji se uvaju kod poslodavca i
pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog znaaja za poslove koje obavlja,
kao i ispravljanje netanih podataka.
Lini podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni treem licu, osim u
sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i
obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.
Line podatke zaposlenih moe da prikuplja, obrauje, koristi i dostavlja treim licima samo
zaposleni ovlaen od strane direktora.

3. Zatita omladine
lan 84
Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da radi na poslovima:
1) na kojima se obavlja naroito teak fiziki rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;
2) koji ukljuuju izlaganje tetnom zraenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja
prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoe, toplote, buke ili vibracije;
3) koji bi, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa, mogli tetno i sa poveanim rizikom
da utiu na njegovo zdravlje i ivot s obzirom na njegove psihofizike sposobnosti.

lan 85
Zaposleni izmeu navrene 18 i 21 godine ivota moe da radi na poslovima iz lana 84. ta. 1) i
2) ovog zakona samo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa kojim se utvruje da
takav rad nije tetan za njegovo zdravlje.

lan 86
Trokove lekarskog pregleda iz lana 84. taka 3) i lana 85. snosi poslodavac.

lan 87
Puno radno vreme zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota ne moe da se utvrdi u trajanju
duem od 35 asova nedeljno, niti duem od osam asova dnevno.

lan 88
Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlai od 18
godina ivota.
Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da radi nou, osim:
1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti;
2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled vie sile, pod uslovom da takav rad traje
odreeno vreme i da mora da se zavri bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u
dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.
Poslodavac je duan da u sluaju iz stava 2. ovog lana obezbedi nadzor nad radom zaposlenog
mlaeg od 18 godina ivota od strane punoletnog zaposlenog.

4. Zatita materinstva
lan 89
Zaposlena za vreme trudnoe i zaposlena koja doji dete ne moe da radi na poslovima koji su, po
nalazu nadlenog zdravstvenog organa, tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naroito na
poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji tetno zraenje ili izloenost
ekstremnim temperaturama i vibracijama.
Poslodavac je duan da zaposlenoj iz stava 1. ovog lana obezbedi obavljanje drugih
odgovarajuih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaeno odsustvo.

lan 90
Zaposlena za vreme trudnoe i zaposlena koja doji dete ne moe da radi prekovremeno i nou,
ako bi takav rad bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadlenog
zdravstvenog organa.

Zaposlena za vreme trudnoe ima pravo na plaeno odsustvo sa rada u toku dana radi
obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoom, odreenih od strane izabranog lekara u
skladu sa zakonom, o emu je duna da blagovremeno obavesti poslodavca.

lan 91
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ivota moe da radi prekovremeno, odnosno nou,
samo uz svoju pisanu saglasnost.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ivota ili dete koje je teak invalid moe da radi
prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu saglasnost.

lan 92
Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenoj eni za vreme trudnoe i
zaposlenom roditelju sa detetom mlaim od tri godine ivota ili detetom sa teim stepenom
psihofizike ometenosti - samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

lan 93
Prava iz l. 91. i 92. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.

lan 93a
Poslodavac je duan da zaposlenoj eni, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od roenja
deteta, obezbedi pravo na jednu ili vie dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju
od 90 minuta ili na skraenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da
doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene ene iznosi est i vie asova.
Pauza ili skraeno radno vreme iz stava 1. ovog lana raunaju se u radno vreme, a naknada
zaposlenoj po tom osnovu isplauje se u visini osnovne zarade, uveane za minuli rad.

5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

lan 94

Zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe i poroaja (u daljem tekstu:
porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Zaposlena ena ima pravo da otpone porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadlenog
zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navrena tri meseca od dana poroaja.
Zaposlena ena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege
deteta do isteka 365 dana od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog lana.
Otac deteta moe da koristi pravo iz stava 3. ovog lana u sluaju kad majka napusti dete, umre
ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi to pravo (izdravanje kazne zatvora, tea
bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Otac deteta moe da koristi pravo iz stava 4. ovog lana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena ena, odnosno
otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

lan 94a
Zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta
za tree i svako naredno novoroeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve
godine ima i zaposlena ena koja u prvom poroaju rodi troje ili vie dece, kao i zaposlena ena
koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom poroaju rodi dvoje ili vie dece.
Zaposlena ena iz st. 1. i 2. ovog lana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo
sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva iz
lana 94. stav 2. ovog zakona.
Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog lana moe da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u sluajevima i
pod uslovima utvrenim u lanu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege
deteta u duini utvrenoj u stavu 3. ovog lana.

lan 95

Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrenom u lanu 94. stav 3. ovog zakona ima i
zaposlena ena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.

6. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe

lan 96
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog tekog stepena psihofizike
ometenosti, osim za sluajeve predviene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da,
po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi
sa polovinom punog radnog vremena, najdue do navrenih pet godina ivota deteta.
Pravo u smislu stava 1. ovog lana ostvaruje se na osnovu miljenja nadlenog organa za ocenu
stepena psihofizike ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog lana, zaposleni ima pravo na naknadu
zarade, u skladu sa zakonom.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog lana, zaposleni ima
pravo na zaradu u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu
punog radnog vremena - naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Uslove, postupak i nain ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta blie
ureuje ministar nadlean za drutvenu brigu o deci.

lan 97
Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlaeg od pet godina ivota ima pravo da, radi nege deteta,
odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smetaja deteta u hraniteljsku, odnosno
starateljsku porodicu, a najdue do navrenih pet godina ivota deteta.
Ako je smetaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navrena tri meseca
ivota deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa
rada do navrenih 11 meseci ivota deteta.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog lana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upueno dete
na prilagoavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja - i jedan od usvojilaca.

Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz st. 1-3. ovog lana ima
pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

lan 98
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oteenoj cerebralnom paralizom, dejom
paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od miine distrofije i ostalih tekih oboljenja, na
osnovu miljenja nadlenog zdravstvenog organa, moe na svoj zahtev da radi sa nepunim
radnim vremenom, ali ne kraim od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog lana ima pravo na
odgovarajuu zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, optim
aktom i ugovorom o radu.

lan 99
Prava iz lana 96. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako
je detetu, s obzirom na stepen psihofizike ometenosti, potrebna posebna nega.

lan 100
Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok
dete ne navri tri godine ivota.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog lana prava i obaveze po osnovu rada miruju,
ako za pojedina prava zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno.

7. Zatita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama

lan 101
Zaposlenom - osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz lana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac je
duan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.

lan 102
Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu
lana 101. ovog zakona.

Ako poslodavac ne moe zaposlenom da obezbedi odgovarajui posao u smislu lana 101. ovog
zakona, zaposleni se smatra vikom u smislu lana 179. stav 5. taka 1) ovog zakona.

8. Obavetenje o privremenoj spreenosti za rad

lan 103
Zaposleni je duan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene spreenosti
za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara
koja sadri i vreme oekivane spreenosti za rad.
U sluaju tee bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju lanovi ue porodice
ili druga lica sa kojima ivi u porodinom domainstvu.
Ako zaposleni ivi sam, potvrdu je duan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga
zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Lekar je duan da izda potvrdu iz stava 1. ovog lana.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1.
ovog lana, moe da podnese zahtev nadlenom zdravstvenom organu radi utvrivanja
zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Nain izdavanja i sadraj potvrde o nastupanju privremene spreenosti za rad u smislu propisa o
zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadlean za zdravlje.

VIII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA

1. Zarada
lan 104
Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u skladu sa zakonom, optim
aktom i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod
poslodavca.

Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen strune spreme,
odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku
odgovornost.
Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog lana nitavi su.
U sluaju povrede prava iz stava 2. ovog lana zaposleni ima pravo na naknadu tete.

lan 105
Zarada iz lana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme
provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
(nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa optim aktom i
ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog lana smatra se zarada koja sadri porez i doprinose koji se
plaaju iz zarade.
Pod zaradom u smislu stava 1 ovog lana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim
primanja iz lana 14, lana 42. stav 3. ta. 4) i 5), lana 118. ta. 1-4), lana 119, lana 120. taka
1) i lana 158. ovog zakona.

2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

lan 106
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za
radni uinak i uveane zarade.

lan 107
Osnovna zarada odreuje se na osnovu uslova, utvrenih pravilnikom, potrebnih za rad na
poslovima za koje je zaposleni zakljuio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
Radni uinak odreuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog
prema radnim obavezama.

Optim aktom utvruju se elementi za obraun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu
radnog uinka iz st. 1. i 2. ovog lana.
Ugovorom o radu moe da se utvrdi osnovna zarada u veem iznosu od osnovne zarade
utvrene na osnovu elemenata iz opteg akta.

lan 108
Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;
2) za rad nou, ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade - najmanje 26% od
osnovice;
3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom
odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice.
Pri obraunu minulog rada rauna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca
prethodnika iz lana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa
zakonom.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po vie osnova utvrenih u stavu 1. ovog lana, procenat
uveane zarade ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova uveanja.
Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima
pravo na uveanu zaradu, kao to je uveanje zarade po osnovu rada u smenama.
Osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada utvrena u skladu sa zakonom,
optim aktom i ugovorom o radu.

lan 109
Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je
zakljuio ugovor o radu, kao i na naknadu trokova i druga primanja, u skladu sa optim aktom i
ugovorom o radu.

lan 110
Zarada se isplauje u rokovima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput
meseno, a najkasnije do kraja tekueg meseca za prethodni mesec.
Zarada se isplauje samo u novcu, ako zakonom nije drukije odreeno.

3. Minimalna zarada
lan 111
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uinak i vreme provedeno na radu.
Minimalna zarada odreuje se na osnovu minimalne cene rada utvrene u skladu sa ovim
zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaaju iz zarade.
Optim aktom, odnosno ugovorom o radu utvruju se razlozi za donoenje odluke o uvoenju
minimalne zarade.
Po isteku roka od est meseci od donoenja odluke o uvoenju minimalne zarade poslodavac je
duan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Poslodavac je duan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se odreuje na osnovu
odluke o minimalnoj ceni rada koja vai za mesec u kojem se vri isplata.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uveanu zaradu iz lana 108. ovog zakona,
na naknadu trokova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.
Osnovica za obraun uveane zarade iz stava 6. ovog lana je minimalna zarada zaposlenog.

lan 112
Minimalna cena rada utvruje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju
Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet).
Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana poetka pregovora,
odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) u
narednom roku od 15 dana.

Pri utvrivanju minimalne cene rada polazi se naroito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba
zaposlenog i njegove porodice izraenih kroz vrednost minimalne potroake korpe, kretanja
stope zaposlenosti na tritu rada, stope rasta bruto domaeg proizvoda, kretanja potroakih
cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosene zarade u Republici.
Odluka o utvrivanju minimalne cene rada sadri obrazloenje koje odraava sve elemente iz
stava 3. ovog lana.
Ako doe do znaajne promene nekog od elemenata iz stava 3. ovog lana, Socijalno-ekonomski
savet je obavezan da razmotri obrazloenu inicijativu jednog od uesnika Socijalno-ekonomskog
saveta za otpoinjanje pregovora za utvrivanje nove minimalne cene rada.
Minimalna cena rada utvruje se po radnom asu bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu,
najkasnije do 15. septembra tekue godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.
Minimalna cena rada ne moe se utvrditi u niem iznosu od minimalne cene rada utvrene za
prethodnu godinu.

lan 113
Odluka o visini minimalne cene rada iz lana 112. ovog zakona objavljuje se u "Slubenom
glasniku Republike Srbije".

4. Naknada zarade
lan 114
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosene zarade u prethodnih 12 meseci, u
skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji
je neradni dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv
dravnog organa.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade zarade iz stava 1. ovog lana u sluaju
odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vebe ili odazivanja na poziv dravnog organa, od
organa na iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 115

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene
spreenosti za rad do 30 dana, i to:
1) najmanje u visini 65% prosene zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je
nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene
u skladu sa ovim zakonom, ako je spreenost za rad prouzrokovana boleu ili povredom van
rada, ako zakonom nije drukije odreeno;
2) u visini 100% prosene zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila
privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu
sa ovim zakonom, ako je spreenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom
boleu, ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 116
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosene zarade u prethodnih 12
meseci, s tim da ne moe biti manja od minimalne zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom,
za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog,
najdue 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Izuzetno, u sluaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva due odsustvo,
poslodavac moe, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo due od 45
radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog lana.
Pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog lana, ministar e zatraiti miljenje reprezentativnog
sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.

lan 117
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu za
vreme prekida rada do koga je dolo naredbom nadlenog dravnog organa ili nadlenog organa
poslodavca zbog neobezbeivanja bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, koja je uslov
daljeg obavljanja rada bez ugroavanja ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim
sluajevima, u skladu sa zakonom.
Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima
pravo na naknadu zarade.

5. Naknada trokova
lan 118
Zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju, ako
poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu;
4) smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio
smetaj i ishranu bez naknade;
5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi nain;
6) za regres za korienje godinjeg odmora.
Visina trokova iz stava 1. taka 5) ovog lana mora biti izraena u novcu.
Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zakljuenja ugovora o radu, ne moe da utie na
uveanje trokova prevoza koje je poslodavac duan da naknadi zaposlenom u trenutku
zakljuenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.

6. Druga primanja
lan 119
Poslodavac je duan da isplati, u skladu sa optim aktom:
1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosene zarade;
2) zaposlenom naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice, a
lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog;
3) zaposlenom naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Poslodavac moe deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota da obezbedi poklon za Boi i
Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje
porez na dohodak graana.
Pod prosenom zaradom iz stava 1. taka 1) ovog lana smatra se prosena zarada u Republici
Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za statistiku.
lanovima ue porodice, u smislu stava 1. taka 2) ovog lana, smatraju se brani drug i deca
zaposlenog.
Poslodavac moe zaposlenima uplaivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje,
kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i
hirurkih intervencija, a u cilju sprovoenja kvalitetne dodatne socijalne zatite.

lan 120*
Optim aktom, odnosno ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na:
1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomo;
Ta. 2) i 3)* (prestale da vae);
4) druga primanja.

7. Obraun zarade i naknade zarade

lan 121
Poslodavac je duan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi
obraun.
Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi obraun i za mesec za koji nije izvrio isplatu
zarade, odnosno naknade zarade.
Uz obraun iz stava 2. ovog lana poslodavac je duan da zaposlenom dostavi i obavetenje da
isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvrena i razloge zbog kojih nije izvrena isplata.

Obraun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog lana poslodavac je duan da
zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.
Obraun iz stava 1. ovog lana na osnovu koga je isplaena zarada, odnosno naknada zarade u
celosti moe se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi.
Obraun zarade i naknade zarade koje je duan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom
predstavlja izvrnu ispravu.
Zaposleni kome je zarada i naknada zarade isplaena u skladu sa obraunom iz st. 1. i 2. ovog
lana, zadrava pravo da pred nadlenim sudom osporava zakonitost tog obrauna.
Sadraj obrauna iz st. 1. i 2. ovog lana propisuje ministar.

8. Evidencija zarade i naknade zarade

lan 122
Poslodavac je duan da vodi mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.
Evidenciju potpisuje lice ovlaeno za zastupanje ili drugo lice koje ono ovlasti.

9. Zatita zarade i naknade zarade

lan 123
Poslodavac moe novano potraivanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove
zarade samo na osnovu pravnosnane odluke suda, u sluajevima utvrenim zakonom ili uz
pristanak zaposlenog.
Na osnovu pravnosnane odluke suda i u sluajevima utvrenim zakonom poslodavac moe
zaposlenom da obustavi od zarade najvie do jedne treine zarade, odnosno naknade zarade,
ako zakonom nije drukije odreeno.

IX POTRAIVANJA ZAPOSLENIH U SLUAJU STEAJNOG

POSTUPKA
lan 124

Pravo na isplatu neisplaenih potraivanja kod poslodavca nad kojim je otvoren steajni postupak
(u daljem tekstu: potraivanje), u skladu sa ovim zakonom, ima zaposleni kome su potraivanja
utvrena u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak i koji ispunjava uslove za
ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom.
Prava iz stava 1. ovog lana ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu isplaena u skladu
sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak.
Ako su prava iz stava 1. ovog lana delimino isplaena u skladu sa zakonom kojim se ureuje
steajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvrenih po ovom
zakonu.
Pravo na isplatu potraivanja iz stava 1. ovog lana nema preduzetnik, kao i osniva, odnosno
lan privrednog drutva i drugog privrednog subjekta, osim ako je zasnovao radni odnos u skladu
sa zakonom.
Pravo na isplatu potraivanja iz stava 1. ovog lana nema zaposleni ako je doneto reenje o
potvrivanju usvajanja plana reorganizacije poslodavca nad kojim je otvoren steaj, u skladu sa
zakonom.

lan 125
Zaposleni ima pravo na isplatu:
1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spreenosti za rad po
propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio duan da isplati poslodavac u skladu sa ovim
zakonom, za poslednjih devet meseci pre otvaranja steajnog postupka;
2) naknade tete za neiskorieni godinji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u
kojoj je otvoren steajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja steajnog postupka;
3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren steajni postupak,
ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja steajnog postupka;
4) naknade tete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren steajni
postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala
pravnosnana pre otvaranja steajnog postupka.

Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz stava 1.
taka 1) ovog lana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.

lan 126
Zarada i naknada zarade iz lana 125. stav 1. taka 1) ovog zakona isplauje se u visini
utvrenoj odlukom steajnog suda, a najvie u visini minimalne zarade.
Naknada tete za neiskorieni godinji odmor iz lana 125. stav 1. taka 2) ovog zakona
isplauje se u visini utvrenoj odlukom steajnog suda, a najvie u visini minimalne zarade.
Otpremnina zbog odlaska u penziju iz lana 125. stav 1. taka 3) ovog zakona isplauje se u
visini dve prosene zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republikog
organa nadlenog za poslove statistike.
Naknada tete iz lana 125. stav 1. taka 4) ovog zakona isplauje se u visini naknade utvrene
odlukom suda.

Osnivanje Fonda solidarnosti

lan 127
Za ostvarivanje prava iz lana 125. ovog zakona osniva se Fond solidarnosti (u daljem tekstu:
Fond).
Delatnost Fonda je obezbeivanje i isplata potraivanja u skladu sa ovim zakonom.
Fond ima svojstvo pravnog lica i posluje kao javna sluba.
Sedite Fonda je u Beogradu.

lan 128
Sredstva za osnivanje i poetak rada Fonda obezbeuju se u budetu Republike Srbije.
Fond poinje sa radom danom upisa u registar, u skladu sa zakonom.

Organi Fonda

lan 129
Organi Fonda su:
1) upravni odbor;
2) nadzorni odbor;
3) direktor.

lan 130
Upravni odbor Fonda ima est lanova, i to: dva predstavnika Vlade, dva predstavnika
reprezentativnih sindikata i dva predstavnika reprezentativnih udruenja poslodavaca, osnovanih
za teritoriju Republike Srbije.
Svaki lan upravnog odbora Fonda ima svog zamenika koji ga zamenjuje u sluaju odsutnosti.
lanove upravnog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada na period od etiri godine, i
to:
1) predstavnike Vlade na predlog ministra;
2) predstavnike sindikata i udruenja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata,
odnosno reprezentativnih udruenja poslodavaca, lanova Socijalno-ekonomskog saveta.
Upravni odbor iz reda svojih lanova bira predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora.

lan 131
Nain rada, kao i druga pitanja od znaaja za rad upravnog odbora, ureuju se statutom i optim
aktom Fonda.

lan 132
Upravni odbor:
1) donosi statut i druge opte akte Fonda, ako ovim zakonom nije drukije odreeno;

2) donosi finansijski plan i usvaja godinji obraun Fonda;

3) imenuje direktora Fonda;
4) obavlja druge poslove utvrene ovim zakonom i statutom Fonda.
Vlada daje saglasnost na statut Fonda, finansijski plan i godinji obraun Fonda i odluku o
imenovanju direktora Fonda.
Upravni odbor podnosi izvetaj o poslovanju Fonda Vladi najkasnije do 31. marta tekue godine
za prethodnu godinu.

lan 133
Nadzorni odbor Fonda ima tri lana, i to: jednog predstavnika Vlade, jednog predstavnika
reprezentativnih sindikata i jednog predstavnika reprezentativnih udruenja poslodavaca,
osnovanih za teritoriju Republike Srbije.
Svaki lan nadzornog odbora Fonda ima svog zamenika, koji ga zamenjuje u sluaju odsutnosti.
lanove nadzornog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada na period od etiri godine, i
to:
1) predstavnika Vlade na predlog ministra;
2) predstavnike sindikata i udruenja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata i
reprezentativnih udruenja poslodavaca, lanova Socijalno-ekonomskog saveta.
Nadzorni odbor iz reda svojih lanova bira predsednika i zamenika predsednika nadzornog
odbora.

lan 134
Nadzorni odbor:
1) vri nadzor nad finansijskim poslovanjem Fonda;
2) vri uvid u sprovoenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim poslovanjem Fonda;

3) vri uvid u sprovoenje odluka upravnog odbora;

4) obavlja i druge poslove utvrene ovim zakonom i statutom Fonda.
Nadzorni odbor podnosi izvetaj o finansijskom poslovanju Fonda Vladi najkasnije do 31. marta
tekue godine za prethodnu godinu.

lan 135
Direktor Fonda:
1) organizuje rad i poslovanje u Fondu i odgovara za zakonitost rada u Fondu;
2) predstavlja i zastupa Fond;
3) izvrava odluke upravnog odbora Fonda;
4) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Fondu, uz saglasnost Vlade;
5) rukovodi radom zaposlenih u Fondu;
6) vri i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom Fonda.

lan 136
Administrativno-strune poslove za Fond obavljaju zaposleni u Fondu.
Na zaposlene iz stava 1. ovog lana primenjuju se propisi o radnim odnosima u javnim slubama.

Finansiranje Fonda
lan 137
Prihodi Fonda su sredstva iz budeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Sredstva Fonda koriste se u skladu sa ovim zakonom.

lan 138

Ako se godinjim obraunom prihoda i rashoda Fonda utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi
Fonda vei od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplauje se na raun budeta Republike
Srbije i rasporeuje za sprovoenje programa aktivne politike zapoljavanja.

Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih

lan 139
Postupak za ostvarivanje prava iz lana 125. ovog zakona pokree se na zahtev zaposlenog (u
daljem tekstu: zahtev).
Zahtev se podnosi Fondu u roku od 45 dana od dana dostavljanja odluke kojom je utvreno
pravo na potraivanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak.

lan 140
Zahtev se podnosi na posebnom obrascu.
Uz zahtev zaposleni dostavlja:
1) ugovor o radu, odnosno drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je prestao radni
odnos - akt kojim je prestao radni odnos;
2) akt kojim je utvreno pravo na potraivanje iz lana 125. stav 1. taka 1) ovog zakona, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak;
3) dokaze o postojanju potraivanja iz lana 125. stav 1. ta. 2) - 4) ovog zakona.
Sadraj obrasca iz stava 1. ovog lana i ostalu dokumentaciju koju zaposleni treba da dostavi
propisuje ministar.

lan 141
Steajni upravnik, poslodavac i zaposleni duni su da na zahtev Fonda, u roku od 15 dana od
dana prijema zahteva, dostave sve podatke koji su od znaaja za donoenje reenja iz lana
142. ovog zakona.

lan 142

Upravni odbor Fonda odluuje o zahtevu reenjem.

Protiv reenja moe se podneti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja.
O albi protiv reenja odluuje ministar, u roku od 30 dana od dana podnoenja albe.
Reenje ministra je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

lan 143
Zahtev za ostvarivanje prava pred Fondom moe podneti samo lice kome navedeno pravo
pripada, lino ili preko punomonika.
Ako u toku postupka ostvarivanja prava pred Fondom nastupi smrt stranke, pravo na nastavak
postupka ima naslednik stranke u skladu sa zakonom.

lan 144
Ako je potraivanje iz lana 125. ovog zakona isplaeno u potpunosti ili delimino u skladu sa
propisima kojima je ureen steajni postupak pre izvrenja reenja iz lana 142. ovog zakona,
Fond e po slubenoj dunosti ponititi reenje i doneti odluku o zahtevu u skladu sa novim
injeninim stanjem.
Na postupak pred Fondom koji nije posebno ureen ovim zakonom, primenjuju se odgovarajue
odredbe zakona kojim se ureuje upravni postupak.

Povraaj neopravdano dobijenih sredstava

lan 145
Fond je duan da od zaposlenog zahteva povraaj sredstava, isplaenih u skladu sa l. 125. i
126. ovog zakona, uveanih za zakonsku zateznu kamatu i trokove postupka, ako su prava
steena na osnovu neistinitih i netanih podataka, odnosno ako zaposleni nije obavestio Fond o
injenicama koje utiu na sticanje i ostvarivanje prava utvrenih ovim zakonom - u roku od
godinu dana od dana saznanja o injenicama koje su osnov za povraaj sredstava.
Zaposleni je duan da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za povraaj sredstava
izvri povraaj na iro raun Fonda.

Nadzor nad zakonitou rada

lan 146
Nadzor nad zakonitou rada Fonda vri ministarstvo nadleno za rad (u daljem tekstu:
ministarstvo).

X PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA

lan 147
U sluaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac
sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opti akt i sve ugovore o radu koji vae na dan
promene poslodavca.

lan 148
Poslodavac prethodnik duan je da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i
obavezama iz opteg akta i ugovora o radu koji se prenose.

lan 149
Poslodavac prethodnik duan je da o prenoenju ugovora o radu na poslodavca sledbenika
pismenim putem obavesti zaposlene iji se ugovor o radu prenosi.
Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet radnih dana od dana
dostavljanja obavetenja iz stava 1. ovog lana, poslodavac prethodnik moe zaposlenom da
otkae ugovor o radu.

lan 150
Poslodavac sledbenik duan je da primenjuje opti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu
dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka:
1) istekne vreme na koje je zakljuen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika;
2) kod poslodavca sledbenika bude zakljuen novi kolektivni ugovor.

lan 151

Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik duni su da najmanje 15 dana pre promene

poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o:
1) datumu ili predloenom datumu promene poslodavca;
2) razlozima za promenu poslodavca;
3) pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na poloaj zaposlenih i
merama za njihovo ublaavanje.
Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik duni su da, najmanje 15 dana pre promene
poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ublaavanja
socijalno-ekonomskih posledica na poloaj zaposlenih.
Ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleni imaju pravo da budu
neposredno obaveteni o okolnostima iz stava 1 ovog lana.

lan 152
(Brisan)

XI VIAK ZAPOSLENIH
lan 153
Poslodavac je duan da donese program reavanja vika zaposlenih (u daljem tekstu: program),
ako utvrdi da e zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30
dana doi do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodreeno vreme, i to za najmanje:
1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu vie od 20, a manje od 100
zaposlenih na neodreeno vreme;
2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najvie 300
zaposlenih na neodreeno vreme;
3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodreeno
vreme.

Program je duan da donese i poslodavac koji utvrdi da e doi do prestanka potrebe za radom
najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog lana,
bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.

lan 154
Poslodavac je duan da, pre donoenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod
poslodavca i republikom organizacijom nadlenom za zapoljavanje, preduzme odgovarajue
mere za novo zapoljavanje vika zaposlenih.

lan 155
Program naroito sadri:
1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;
2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;
3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta osiguranja zaposlenih koji su viak i poslove
koje obavljaju;
4) kriterijume za utvrivanje vika zaposlenih;
5) mere za zapoljavanje: premetaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca,
prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne krae od polovine punog radnog
vremena i druge mere;
6) sredstva za reavanje socijalno-ekonomskog poloaja vika zaposlenih;
7) rok u kome e biti otkazan ugovor o radu.
Poslodavac je duan da predlog programa dostavi sindikatu iz lana 154. ovog zakona i
republikoj organizaciji nadlenoj za zapoljavanje, najkasnije osam dana od dana utvrivanja
predloga programa, radi davanja miljenja.
Program u ime i za raun poslodavca donosi nadleni organ kod poslodavca, odnosno lice
utvreno zakonom ili optim aktom poslodavca.

lan 156
Sindikat iz lana 154. ovog zakona duan je da dostavi miljenje na predlog programa u roku od
15 dana od dana dostavljanja predloga programa.
Republika organizacija nadlena za zapoljavanje duna je da, u roku iz stava 1. ovog lana,
dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spree ili na najmanju meru smanji broj otkaza
ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija, samozapoljavanje i druge
mere za novo zapoljavanje vika zaposlenih.
Poslodavac je duan da razmotri i uzme u obzir predloge republike organizacije nadlene za
zapoljavanje i miljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana.

lan 157
Kriterijum za utvrivanje vika zaposlenih ne moe da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada
zbog privremene spreenosti za rad, trudnoe, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne
nege deteta.

lan 158
Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu lana 179. stav 5. taka 1) ovog
zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim lanom.
Visina otpremnine iz stava 1. ovog lana utvruje se optim aktom ili ugovorom o radu, s tim to
ne moe biti nia od zbira treine zarade zaposlenog za svaku navrenu godinu rada u radnom
odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Za utvrivanje visine otpremnine rauna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca
prethodnika u sluaju statusne promene i promene poslodavca u smislu lana 147. ovog zakona,
kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Promena vlasnitva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja
prava na otpremninu u skladu sa ovim lanom.
Optim aktom ili ugovorom o radu ne moe da se utvrdi dui period za isplatu otpremnine od
perioda utvrenog u st. 2. i 3. ovog lana.

Zaposleni ne moe da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je ve isplaena

otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.

lan 159
Zaradom u smislu lana 158. ovog zakona smatra se prosena mesena zarada zaposlenog
isplaena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplauje otpremnina.

lan 160
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz lana 158 ovog zakona otkae ugovor o
radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na novanu naknadu i pravo na
penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zatitu, u skladu sa propisima o zapoljavanju.

XII KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE

lan 161
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moe da radi u svoje ime i za svoj
raun, kao i u ime i za raun drugog pravnog ili fizikog lica, bez saglasnosti poslodavca kod
koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije moe da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod
poslodavca stekne nova, posebno vana tehnoloka znanja, irok krug poslovnih partnera ili da
doe do saznanja vanih poslovnih informacija i tajni.
Optim aktom i ugovorom o radu utvruje se i teritorijalno vaenje zabrane konkurencije, u
zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi.
Ako zaposleni prekri zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva
naknadu tete.

lan 162
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u
smislu lana 161 ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moe da bude dui od
dve godine po prestanku radnog odnosa.

Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog lana moe se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o
radu obavee da e zaposlenom isplatiti novanu naknadu u ugovorenoj visini.

XIII NAKNADA TETE

lan 163
Zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom
nepanjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo tete koju je
prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi deo tete koju je prouzrokovao,
smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu naknauju u jednakim delovima.
Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, za tetu odgovaraju
solidarno.
Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako se
naknauje - utvruje poslodavac, u skladu sa optim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Ako se naknada tete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog lana, o naknadi tete
odluuje nadleni sud.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao tetu
treem licu, a koju je naknadio poslodavac, duan je da poslodavcu naknadi iznos isplaene
tete.

lan 164
Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu
naknadi tetu, u skladu sa zakonom i optim aktom.

XIV UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA

lan 165

Zaposleni moe da bude privremeno udaljen sa rada:

1) ako je protiv njega zapoeto krivino gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivinog dela
uinjenog na radu ili u vezi sa radom;
2) ako nepotovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze ugroava imovinu vee
vrednosti utvrene optim aktom ili ugovorom o radu;
3) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepotovanja radne discipline ili je ponaanje
zaposlenog takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz lana 180. stav 1.
ovog zakona.

lan 166
Zaposleni kome je odreen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

lan 167
Udaljenje iz lana 165. ovog zakona moe da traje najdue tri meseca, a po isteku tog perioda
poslodavac je duan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkae ugovor o radu ili izrekne drugu
meru u skladu sa ovim zakonom ako za to postoje opravdani razlozi iz lana 179. st. 2. i 3. ovog
zakona.
Ako je protiv zaposlenog zapoeto krivino gonjenje zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u
vezi sa radom, udaljenje moe da traje do pravnosnanog okonanja tog krivinog postupka.

lan 168
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu l. 165. i 166. ovog zakona,
zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne etvrtine, a ako izdrava porodicu u visini
jedne treine osnovne zarade.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu lana 166. ovog zakona
isplauje se na teret organa koji je odredio pritvor.

lan 169

Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu l. 165. i 166. ovog zakona,
pripada razlika izmeu iznosa naknade zarade primljene po osnovu lana 168. ovog zakona i
punog iznosa osnovne zarade, i to:
1) ako krivini postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnanom odlukom, ili ako
pravnosnanom odlukom bude osloboen optube, ili je optuba protiv njega odbijena, ali ne
zbog nenadlenosti;
2) ako se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepotovanje radne
discipline iz lana 179. st. 2. i 3. ovog zakona.

lan 170
(Brisan)

XV IZMENA UGOVORA O RADU

1. Izmena ugovorenih uslova rada
lan 171
Poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks
ugovora):
1) radi premetaja na drugi odgovarajui posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;
2) radi premetaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa lanom 173. ovog
zakona;
3) radi upuivanja na rad na odgovarajui posao kod drugog poslodavca, u skladu sa lanom
174. ovog zakona;
4) ako je zaposlenom koji je viak obezbedio ostvarivanje prava iz lana 155. stav 1. taka 5)
ovog zakona;
5) radi promene elemenata za utvrivanje osnovne zarade, radnog uinka, naknade zarade,
uveane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadrani u ugovoru o radu u skladu sa
lanom 33. stav 1. taka 11) ovog zakona;

6) u drugim sluajevima utvrenim zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.

Odgovarajuim poslom u smislu stava 1. ta. 1) i 3) ovog lana smatra se posao za ije se
obavljanje zahteva ista vrsta i stepen strune spreme koji su utvreni ugovorom o radu.

lan 172
Uz aneks ugovora o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora) poslodavac je duan da zaposlenom
dostavi pismeno obavetenje koje sadri: razloge za ponueni aneks ugovora, rok u kome
zaposleni treba da se izjasni koji ne moe biti krai od osam radnih dana i pravne posledice koje
mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.
Ako zaposleni potpie aneks ugovora u ostavljenom roku, zadrava pravo da pred nadlenim
sudom osporava zakonitost tog aneksa.
Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadrava pravo da u sudskom
postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu lana 179. stav 5. taka 2) ovog zakona,
osporava zakonitost aneksa ugovora.
Smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpie aneks ugovora u roku iz
stava 1. ovog lana.

lan 172a
Ako je potrebno da se odreeni posao izvri bez odlaganja, zaposleni moe biti privremeno
premeten na druge odgovarajue poslove na osnovu reenja, bez ponude aneksa ugovora u
smislu lana 172. ovog zakona, najdue 45 radnih dana u periodu od 12 meseci.
U sluaju premetaja iz stava 1. ovog lana zaposleni zadrava osnovnu zaradu utvrenu za
posao sa koga se premeta ako je to povoljnije za zaposlenog.
Odredbe lana 172. ovog zakona ne primenjuju se i u sluaju zakljuivanja aneksa ugovora na
inicijativu zaposlenog.
Izmena linih podataka o zaposlenom i podataka o poslodavcu i drugih podataka kojima se ne
menjaju uslovi rada moe da se konstatuje aneksom ugovora, na osnovu odgovarajue
dokumentacije, bez sprovoenja postupka za ponudu aneksa u smislu lana 172. ovog zakona.

Ugovor o radu sa aneksima koji su sastavni deo tog ugovora mogu da se zamene preienim
tekstom ugovora o radu, koji potpisuju poslodavac i zaposleni.

2. Premetaj u drugo mesto rada

lan 173
Zaposleni moe da bude premeten u drugo mesto rada:
1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedita
poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela;
2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premeta na rad manja
od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omoguava blagovremeni dolazak na rad i
povratak sa rada i obezbeena naknada trokova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom
saobraaju.
Zaposleni moe da bude premeten u drugo mesto rada van sluajeva iz stava 1. ovog lana
samo uz svoj pristanak.

3. Upuivanje na rad kod drugog poslodavca

lan 174
Zaposleni moe da bude privremeno upuen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajui
posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili
zakljuen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upuivanje, a najdue godinu
dana.
Zaposleni moe, uz svoju saglasnost, u sluajevima iz stava 1. ovog lana i u drugim sluajevima
utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upuen na rad kod drugog
poslodavca i due od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upuivanje.
Zaposleni moe da bude privremeno upuen u smislu stava 1. ovog lana u drugo mesto rada
ako su ispunjeni uslovi iz lana 173. stav 1. taka 2) ovog zakona.
Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upuen na rad zakljuuje ugovor o radu na odreeno
vreme.

Po isteku roka na koji je upuen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati
na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

XVI PRESTANAK RADNOG ODNOSA

1. Razlozi za prestanak radnog odnosa
lan 175
Radni odnos prestaje:
1) istekom roka za koji je zasnovan;
2) kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, ako se
poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju;
3) sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca;
4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota;
6) smru zaposlenog;
7) u drugim sluajevima utvrenim zakonom.

lan 176
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1) ako je na nain propisan zakonom utvreno da je kod zaposlenog dolo do gubitka radne
sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnanog reenja o utvrivanju gubitka radne
sposobnosti;
2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnanoj odluci suda ili drugog organa,
zabranjeno da obavlja odreene poslove, a ne moe da mu se obezbedi obavljanje drugih
poslova - danom dostavljanja pravnosnane odluke;

3) ako zbog izdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duem od est
meseci - danom stupanja na izdravanje kazne;
4) ako mu je izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u trajanju duem od est
meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom poetka primenjivanja te mere;
5) u sluaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

2. Sporazumni prestanak radnog odnosa

lan 177
Radni odnos moe da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je duan da zaposlenog pisanim putem obavesti o
posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za sluaj nezaposlenosti.

3. Otkaz od strane zaposlenog

lan 178
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre
dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok).
Optim aktom ili ugovorom o radu moe da se utvrdi dui otkazni rok ali ne dui od 30 dana.

4. Otkaz od strane poslodavca

1) Razlozi za otkaz
lan 179
Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se
odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponaanje i to:
1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova
na kojima radi;

2) ako je pravnosnano osuen za krivino delo na radu ili u vezi sa radom;

3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja
radnog odnosa iz lana 79. ovog zakona, odnosno neplaenog odsustva iz lana 100. ovog
zakona.
Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom uini povredu radne
obaveze, i to:
1) ako nesavesno ili nemarno izvrava radne obaveze;
2) ako zloupotrebi poloaj ili prekorai ovlaenja;
3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeena sredstva ili opremu za linu zatitu na radu;
5) ako uini drugu povredu radne obaveze utvrenu optim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji ne potuje radnu disciplinu, i to:
1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvrava naloge poslodavca u skladu sa
zakonom;
2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj spreenosti za rad u smislu lana 103. ovog zakona;
3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad;
4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe
alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili moe da ima uticaj na
obavljanje posla;
5) ako njegovo ponaanje predstavlja radnju izvrenja krivinog dela uinjenog na radu i u vezi
sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivini postupak za krivino
delo;
6) ako je dao netane podatke koji su bili odluujui za zasnivanje radnog odnosa;

7) ako zaposleni koji radi na poslovima sa poveanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za
rad utvrena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene
sposobnosti;
8) ako ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo
ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca.
Poslodavac moe zaposlenog da uputi na odgovarajuu analizu u ovlaenu zdravstvenu
ustanovu koju odredi poslodavac, o svom troku, radi utvrivanja okolnosti iz stava 3. ta. 3) i 4)
ovog lana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi nain u skladu sa optim aktom.
Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvri analizu smatra se
nepotovanjem radne discipline u smislu stava 3. ovog lana.
Zaposlenom moe da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na
potrebe poslodavca i to:
1) ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za
obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla;
2) ako odbije zakljuenje aneksa ugovora u smislu lana 171. stav 1. ta. 1-5) ovog zakona.

2) Mere za nepotovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza

lan 179a
Poslodavac moe zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepotovanje radne discipline u
smislu lana 179. st. 2. i 3. ovog zakona da, ako smatra da postoje olakavajue okolnosti ili da
povreda radne obaveze, odnosno nepotovanje radne discipline, nije takve prirode da
zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od
sledeih mera:
1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;
2) novanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novana
kazna izreena, u trajanju do tri meseca, koja se izvrava obustavom od zarade, na osnovu
reenja poslodavca o izreenoj meri;

3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da e poslodavac zaposlenom otkazati ugovor

o radu bez ponovnog upozorenja iz lana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od est
meseci uini istu povredu radne obaveze ili nepotovanje radne discipline.

3) Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere

lan 180
Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu u sluaju iz lana 179. st. 2. i 3. ovog zakona,
zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi
rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz
upozorenja.
U upozorenju iz stava 1. ovog lana poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza,
injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na
upozorenje.

lan 180a
Poslodavac moe zaposlenom iz lana 179. stav 1. taka 1) ovog zakona da otkae ugovor o
radu ili izrekne neku od mera iz lana 179a ovog zakona, ako mu je prethodno dao pisano
obavetenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za
poboljanje rada, a zaposleni ne pobolja rad u ostavljenom roku.

lan 181
Zaposleni uz izjanjenje moe da priloi miljenje sindikata iji je lan, u roku iz lana 180. ovog
zakona.
Poslodavac je duan da razmotri priloeno miljenje sindikata.

lan 182
Ako otkae ugovor o radu zaposlenom u sluaju iz lana 179. stav 5. taka 1) ovog zakona,
poslodavac ne moe na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana
prestanka radnog odnosa, osim u sluaju iz lana 102. stav 2. ovog zakona.

Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog lana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost
za zakljuivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

lan 183
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu lana 179. ovog zakona, ne smatra se:
1) privremena spreenost za rad usled bolesti, nesree na radu ili profesionalnog oboljenja;
2) korienje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi
posebne nege deteta;
3) odsluenje ili dosluenje vojnog roka;
4) lanstvo u politikoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo,
veroispovest, politiko ili drugo uverenje ili neko drugo lino svojstvo zaposlenog;
5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom;
6) obraanje zaposlenog sindikatu ili organima nadlenim za zatitu prava iz radnog odnosa u
skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.

5. Postupak u sluaju otkaza

1) Rok zastarelosti
lan 184
Otkaz ugovora o radu iz lana 179. stav 1. taka 1) i st. 2. i 3. ovog zakona poslodavac moe dati
zaposlenom u roku od est meseci od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje
otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje
otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz lana 179. stav 1. taka 2) ovog zakona poslodavac moe dati
zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti za krivino delo utvreno zakonom.

2) Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu

lan 185

Ugovor o radu otkazuje se reenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadri obrazloenje i pouku o
pravnom leku.
Reenje mora da se dostavi zaposlenom lino, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu
prebivalita ili boravita zaposlenog.
Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi reenje u smislu stava 2. ovog lana, duan
je da o tome saini pismenu beleku.
U sluaju iz stava 3. ovog lana reenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku
osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja reenja osim ako ovim zakonom ili
reenjem nije odreen drugi rok.
Zaposleni je duan da narednog dana od dana prijema reenja u pisanom obliku obavesti
poslodavca ako eli da spor reava pred arbitrom u smislu lana 194. ovog zakona.

3) Obaveza isplate zarade i naknade zarade

lan 186
Poslodavac je duan da zaposlenom, u sluaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaene
zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog
odnosa u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu.
Isplatu obaveza iz stava 1. ovog lana, poslodavac je duan da izvri najkasnije u roku od 30
dana od dana prestanka radnog odnosa.

6. Posebna zatita od otkaza ugovora o radu

lan 187
Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada
radi posebne nege deteta poslodavac ne moe zaposlenom da otkae ugovor o radu.
Zaposlenom iz stava 1. ovog lana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na odreeno
vreme produava se do isteka korienja prava na odsustvo.

Reenje o otkazu ugovora o radu nitavo je ako je na dan donoenja reenja o otkazu ugovora o
radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog lana ili ako zaposleni u roku
od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz
stava 1. ovog lana i o tome dostavi odgovarajuu potvrdu ovlaenog lekara ili drugog
nadlenog organa.

lan 188
Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj
zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, lanstva u
sindikatu ili uea u sindikalnim aktivnostima.
Teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan poloaj zaposlenog nije
posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog lana je na poslodavcu.

7. Otkazni rok i novana naknada

lan 189
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato to ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno
nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu lana 179. stav 1. taka 1) ovog zakona, ima pravo
na otkazni rok koji se utvruje optim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staa
osiguranja, a koji ne moe biti krai od osam niti dui od 30 dana.
Otkazni rok poinje da tee narednog dana od dana dostavljanja reenja o otkazu ugovora o
radu.
Zaposleni moe, u sporazumu sa nadlenim organom iz lana 192. ovog zakona, da prestane sa
radom i pre isteka otkaznog roka, s tim to mu se za to vreme obezbeuje naknada zarade u
visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu.

lan 189a
Zaposleni kome je radni odnos prestao ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadri
datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio.

Na zahtev zaposlenog poslodavac moe dati i ocenu njegovog ponaanja i rezultata rada u
potvrdi iz stava 1. ovog lana ili u posebnoj potvrdi.

lan 190
(Brisan)

8. Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa

lan 191
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na
zahtev zaposlenog, odluie da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada tete i uplate
pripadajui doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
Naknada tete iz stava 1. ovog lana utvruje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadri
pripadajui porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku
rada, regres za korienje godinjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu
doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
Naknada tete iz stava 1. ovog lana isplauje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je
umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obraunavaju po osnovu zarade u skladu sa
zakonom.
Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio
obraunava se i plaa na utvreni meseni iznos izgubljene zarade iz stava 2. ovog lana.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a
zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud e, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da
zaposlenom isplati naknadu tete u iznosu od najvie 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od
vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina ivota zaposlenog i broja
izdravanih lanova porodice.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u
toku postupka poslodavac dokae da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak
radnog odnosa, uz uvaavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije mogu, sud e

odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudie mu naknadu tete u dvostrukom iznosu od
iznosa utvrenog u skladu sa stavom 5. ovog lana.
Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je
poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak
radnog odnosa, sud e odbiti zahtev zaposlenog za vraanje na rad, a na ime naknade tete
dosudie zaposlenom iznos do est zarada zaposlenog.
Pod zaradom iz st. 5. i 7. ovog lana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji
prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos.
Naknada iz st. 1, 5, 6. i 7. ovog lana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po
osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

XVII OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH

lan 192
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odluuje:
1) u pravnom licu - nadleni organ kod poslodavca, odnosno lice utvreno zakonom ili optim
aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste;
2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili lice koje on ovlasti.
Ovlaenje iz stava 1. ovog lana daje se u pisanom obliku.

lan 193
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti,
sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku, osim u sluaju iz lana 172. ovog zakona.
Odredbe lana 185. st. 2 - 4. ovog zakona odnose se i na postupak dostavljanja reenja iz stava
1. ovog lana.

Zatita pojedinanih prava

lan 194

Optim aktom i ugovorom o radu moe se predvideti postupak sporazumnog reavanja spornih
pitanja izmeu poslodavca i zaposlenog.
Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog lana reava arbitar.
Arbitra sporazumom odreuju strane u sporu iz reda strunjaka u oblasti koja je predmet spora.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja reenja
zaposlenom.
Arbitar je duan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnoenja zahteva za
sporazumno reavanje spornih pitanja.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni
odnos.
Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog lana ne donese odluku, reenje o otkazu ugovora o radu
postaje izvrno.
Odluka arbitra je konana i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

lan 195
Protiv reenja kojim je povreeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava,
zaposleni, odnosno predstavnik sindikata iji je zaposleni lan ako ga zaposleni ovlasti, moe da
pokrene spor pred nadlenim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja reenja, odnosno saznanja za
povredu prava.

Rokovi zastarelosti potraivanja iz radnog odnosa

lan 196
Sva novana potraivanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka
obaveze.

XVIII POSEBNE ODREDBE

1. Rad van radnog odnosa

1) Privremeni i povremeni poslovi
lan 197
Poslodavac moe za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju due od 120
radnih dana u kalendarskoj godini da zakljui ugovor o obavljanju privremenih i povremenih
poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

lan 198
Poslodavac moe za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zakljui ugovor sa licem
koje je lan omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.

2) Ugovor o delu
lan 199
Poslodavac moe sa odreenim licem da zakljui ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su
van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreene stvari,
samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla.
Ugovor o delu moe da se zakljui i sa licem koje obavlja umetniku ili drugu delatnost u oblasti
kulture u skladu sa zakonom.
Ugovor iz stava 2. ovog lana mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za
lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni
ugovor zakljuen.
Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

lan 200
(Brisano)

4) Ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju

lan 201
Ugovor o strunom osposobljavanju moe da se zakljui, radi obavljanja pripravnikog staa,
odnosno polaganja strunog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predvieno kao
poseban uslov za samostalan rad u struci.
Ugovor o strunom usavravanju moe da se zakljui, radi strunog usavravanja i sticanja
posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme
utvreno programom usavravanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.
Poslodavac moe licu na strunom osposobljavanju ili usavravanju da obezbedi novanu
naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o strunom
osposobljavanju i usavravanju.
Novana naknada iz stava 3. ovog lana ne smatra se zaradom u smislu ovog zakona.
Ugovor iz st. 1. i 2. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

5) Dopunski rad
lan 202
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moe da zakljui ugovor o
dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvie do jedne treine punog radnog vremena.
Ugovorom o dopunskom radu utvruje se pravo na novanu naknadu i druga prava i obaveze po
osnovu rada.
Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

lan 203
(Brisano)

3. Radna knjiica
lan 204**
Zaposleni ima radnu knjiicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa.
Radna knjiica je javna isprava.
Radnu knjiicu izdaje optinska uprava.
Poslodavac je duan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiicu na dan prestanka
radnog odnosa.
U radnu knjiicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.
Sadrinu radne knjiice, nain unoenja podataka u radnu knjiicu i nain voenja registra o
izdatim radnim knjiicama propisuje ministar.

XIX ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA

1. Savet zaposlenih
lan 205
Zaposleni kod poslodavca koji ima vie od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u
skladu sa zakonom.
Savet zaposlenih daje miljenje i uestvuje u odluivanju o ekonomskim i socijalnim pravima
zaposlenih, na nain i pod uslovima utvrenim zakonom i optim aktom.

2. Sindikat zaposlenih
lan 206
Zaposlenima se jami sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u
registar.

lan 207
Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice.

Poslodavac je duan da zaposlenom koji je lan sindikata na ime sindikalne lanarine odbije
iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajui raun
sindikata.

lan 208
Sindikat je duan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru
predsednika i lanova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu
sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.

lan 209
Sindikat ima pravo da bude obaveten od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim
pitanjima od znaaja za poloaj zaposlenih, odnosno lanova sindikata.

lan 210
Poslodavac je duan da sindikatu koji okuplja zaposlene kod poslodavca obezbedi tehnikoprostorne uslove u skladu sa prostornim i finansijskim mogunostima, kao i da mu omogui
pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.
Tehniko-prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvruju se kolektivnim ugovorom ili
sporazumom poslodavca i sindikata.

lan 211
Kolektivnim ugovorom ili sporazumom izmeu poslodavca i sindikata kod poslodavca, moe se
utvrditi pravo na plaeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije,
srazmerno broju lanova sindikata.
Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog lana nije zakljuen, lice ovlaeno za
zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne
funkcije ima pravo:
1) na 40 plaenih asova rada meseno ako sindikat ima najmanje 200 lanova i po jedan as
meseno za svakih sledeih 100 lanova;
2) na srazmerno manje plaenih asova ako sindikat ima manje od 200 lanova.

Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog lana nije zakljuen, predsednik podrunice i
lan organa sindikata imaju pravo na 50% plaenih asova iz stava 2. ovog lana.

lan 212
Sindikalni predstavnik ovlaen za kolektivno pregovaranje, odnosno odreen za lana odbora za
kolektivno pregovaranje, ima pravo na plaeno odsustvo za vreme pregovaranja.

lan 213
Sindikalni predstavnik koji je odreen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem
pred arbitrom ili sudom ima pravo na plaeno odsustvo sa rada za vreme zastupanja.

lan 214
Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa l. 211-213. ovog zakona ima pravo na
naknadu zarade koja ne moe biti vea od njegove prosene zarade u prethodnih 12 meseci u
skladu sa optim aktom i ugovorom o radu.
Naknadu zarade iz stava 1. ovog lana plaa poslodavac.

3. Osnivanje sindikata i udruenja poslodavaca

lan 215
Sindikat, u smislu lana 6. ovog zakona, moe da se osnuje u skladu sa optim aktom sindikata.

lan 216
Udruenje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapoljavaju najmanje 5% zaposlenih u
odnosu na ukupan broj zaposlenih u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na
teritoriji odreene teritorijalne jedinice.

lan 217
Sindikat i udruenje poslodavaca upisuju se u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Nain upisa u registar sindikata i udruenja poslodavaca propisuje ministar.

4. Reprezentativnost sindikata
lan 218
Sindikat se smatra reprezentativnim:
1) ako je osnovan i deluje na naelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja;
2) ako je nezavisan od dravnih organa i poslodavaca;
3) ako se finansira preteno iz lanarine i drugih sopstvenih izvora;
4) ako ima potreban broj lanova na osnovu pristupnica u skladu sa l. 219. i 220. ovog zakona;
5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Prilikom utvrivanja reprezentativnosti na osnovu broja lanova, prioritet ima poslednja potpisana
pristupnica sindikatu.

lan 219
Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz lana
218. ovog zakona i u koji je ulanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih
kod poslodavca.
Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili
delatnosti u koji je neposredno ulanjeno najmanje 15% zaposlenih kod tog poslodavca.

lan 220
Reprezentativnim sindikatom za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne
autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, smatra se
sindikat koji ispunjava uslove iz lana 218 ovog zakona i u koji je ulanjeno najmanje 10%
zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na
teritoriji odreene teritorijalne jedinice.

5. Reprezentativnost udruenja poslodavaca

lan 221

Udruenje poslodavaca smatra se reprezentatavnim:

1) ako je upisano u registar u skladu sa zakonom;
2) ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavaca - lanova udruenja poslodavaca, u skladu
sa lanom 222. ovog zakona.

lan 222
Reprezentativnim udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruenje
poslodavaca u koje je ulanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi,
podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti
poslodavci zapoljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili
delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice.

6. Utvrivanje reprezentativnosti sindikata i udruenja poslodavaca

1) Organ nadlean za utvrivanje reprezentativnosti
lan 223
Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvruje poslodavac u prisustvu predstavnika
zainteresovanih sindikata, u skladu sa ovim zakonom.
Sindikat moe da podnese zahtev za utvrivanje reprezentativnosti Odboru za utvrivanje
reprezentativnosti sindikata i udruenja poslodavaca (u daljem tekstu: Odbor):
1) ako mu nije utvrena reprezentativnost u smislu stava 1. ovog lana u roku od 15 dana od
dana podnoenja zahteva;
2) ako smatra da reprezentativnost sindikata nije utvrena u skladu sa ovim zakonom.

lan 224
Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne
autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, i
reprezentativnost udruenja poslodavaca - utvruje ministar, na predlog Odbora, u skladu sa
ovim zakonom.

lan 225
Odbor ine po tri predstavnika Vlade, sindikata i udruenja poslodavaca, koji se imenuju na etiri
godine.
Predstavnike Vlade imenuje Vlada na predlog ministra, a predstavnike sindikata i udruenja
poslodavaca imenuju sindikati i udruenja poslodavaca - lanovi Socijalno-ekonomskog saveta.
Administrativno-strune poslove za Odbor obavlja ministarstvo.

2) Zahtev za utvrivanje reprezentativnosti

lan 226
Zahtev za utvrivanje reprezentativnosti (u daljem tekstu: zahtev) u smislu lana 223. stav 1.
ovog zakona sindikat podnosi poslodavcu.
Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz lana 218. stav 1. ta. 4) i
5) i lana 219. ovog zakona.

lan 227
Zahtev za utvrivanje reprezentativnosti u smislu lana 223. stav 2. i lana 224. ovog zakona
sindikat, odnosno udruenje poslodavaca, podnosi Odboru.
Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz lana 218. stav 1. ta. 4) i
5) i l. 219-222. ovog zakona, a za sindikat kod poslodavca i dokaz o ispunjenosti uslova iz lana
223. stav 2. ovog zakona.
Uz zahtev se dostavlja izjava lica ovlaenog za zastupanje i predstavljanje sindikata, odnosno
udruenja poslodavaca, o broju lanova.
Ukupan broj zaposlenih i poslodavaca na teritoriji odreene teritorijalne jedinice, u grani, grupi,
podgrupi ili delatnosti utvruje se na osnovu podataka organa nadlenog za statistiku, odnosno
drugog organa koji vodi odgovarajuu evidenciju.
Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca utvruje se na osnovu potvrde poslodavca.

Poslodavac je duan da izda potvrdu o broju zaposlenih na zahtev sindikata.

3) Postupak po zahtevu
lan 228
U postupku utvrivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca uestvuju i predstavnici
sindikata osnovanih kod poslodavca.
O zahtevu iz lana 226. ovog zakona poslodavac odluuje reenjem na osnovu podnetih dokaza
o ispunjenju uslova reprezentativnosti, u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva.

lan 229
Odbor utvruje da li su zahtev i dokazi podneti u skladu sa lanom 227. ovog zakona.
Podnosilac zahteva duan je da na zahtev Odbora dostavi i pristupnice sindikatu, odnosno
sporazume i druge dokaze o pristupanju poslodavaca udruenju poslodavaca.
Podnosilac zahteva duan je da u roku od 15 dana otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu
podneti dokazi iz lana 227. ovog zakona.
Zahtev se smatra urednim i blagovremenim ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku
utvrenom u stavu 3. ovog lana.
Odbor moe raditi i usvajati predlog ako je na sednici prisutno najmanje dve treine ukupnog
broja lanova Odbora.
Odbor usvaja predlog veinom glasova od ukupnog broja lanova Odbora.
Ako Odbor ne dostavi odgovarajui predlog u odgovarajuem roku, a najkasnije u roku od 30
dana od dana podnoenja zahteva, ministar moe da odlui o zahtevu i bez predloga Odbora.

lan 230
Ministar na predlog Odbora donosi zakljuak o odbacivanju zahteva:

1) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev pre podnoenja zahteva za utvrivanje
reprezentativnosti poslodavcu, odnosno pre isteka roka iz lana 223. stav 2. taka 1) ovog
zakona;
2) ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku utvrenom u lanu 229 stav 3 ovog
zakona.

lan 231
Ministar donosi reenje o utvrivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruenja
poslodavaca, na predlog Odbora, ako su ispunjeni uslovi utvreni ovim zakonom.
Reenje iz stava 1. ovog lana donosi se u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva,
odnosno od dana otklanjanja nedostataka u smislu lana 229. stav 3. ovog zakona.
Ministar donosi reenje o odbijanju zahteva, na predlog Odbora, ako sindikat, odnosno udruenje
poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti utvrene ovim zakonom.
Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se pokrenuti upravni spor.

lan 232
Ministar moe da zahteva od Odbora preispitivanje predloga o utvrivanju reprezentativnosti, u
roku od osam dana od dana dostavljanja predloga, ako oceni da nisu utvrene sve injenice bitne
za utvrivanje reprezentativnosti.
Odbor je duan da se izjasni o zahtevu iz stava 1. ovog lana i dostavi konaan predlog ministru
u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva za preispitivanje predloga Odbora.
Ministar je duan da postupi po predlogu iz stava 2 ovog lana i donese reenje u smislu lana
231. ovog zakona.

4) Preispitivanje utvrene reprezentativnosti

lan 233

Sindikat, poslodavci i udruenje poslodavaca mogu podneti zahtev za preispitivanje utvrene

reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donoenja reenja iz lana 228. stav 2,
lana 231. stav 1. i lana 232. stav 3. ovog zakona.
Preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, utvrene reenjem poslodavca, moe
se pokrenuti na inicijativu poslodavca, odnosno na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca.
Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvrene reenjem ministra
moe podneti poslodavac kod koga je osnovan sindikat ija se reprezentativnost preispituje ili
drugi sindikat kod tog poslodavca.
Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata iz lana 220. ovog zakona moe da podnese
sindikat osnovan za teritorijalnu jedinicu, odnosno granu, grupu, podgrupu ili delatnost za koju je
osnovan sindikat ija se reprezentativnost preispituje.
Zahtev za preispitavanje reprezentativnosti udruenja poslodavaca iz lana 222. ovog zakona
moe da podnese udruenje poslodavaca osnovano za granu, grupu, podgrupu ili delatnost,
odnosno teritorijalnu jedinicu za koju je osnovano udruenje poslodavaca ija se
reprezentativnost preispituje.

lan 234
Zahtev iz lana 233. stav 2. ovog zakona podnosi se poslodavcu kod koga je osnovan sindikat
ija se reprezentativnost preispituje.
Zahtev i inicijativa iz lana 233. stav 2. sadre naziv sindikata, broj akta o registraciji, razloge
zbog kojih se zahteva preispitavanje reprezentativnosti i navoenje dokaza koji na to ukazuju.
Poslodavac je duan da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog lana,
odnosno pokretanja inicijative iz stava 2. ovog lana, o tome obavesti sindikat ija se
reprezentativnost preispituje i zatrai da dostavi dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti
u skladu sa ovim zakonom.
Sindikat je duan da u roku od osam dana od dana prijema obavetenja iz stava 3. ovog lana
dostavi poslodavcu dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.

lan 235

Zahtev iz lana 233. st. 3-5. ovog zakona podnosi se Odboru i sadri naziv sindikata, odnosno
udruenja poslodavaca, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva
preispitivanje reprezentativnosti i navoenje dokaza koji na to ukazuju.
Odbor je duan da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog lana o tome
obavesti sindikat, odnosno udruenje poslodavaca, ija se reprezentativnost preispituje i zatrai
da dostave dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa ovim zakonom.
Sindikat, odnosno udruenje poslodavaca, duni su da, u roku od 15 dana od dana prijema
obavetenja iz stava 2. ovog lana, dostave Odboru dokaze o ispunjavanju uslova
reprezentativnosti.

lan 236
Postupak za preispitivanje reprezentativnosti sindikata, odnosno udruenja poslodavaca, vodi se
u skladu sa odredbama l. 228-232. ovog zakona.

lan 237
Reenje o reprezentativnosti i reenje o gubitku reprezentativnosti sindikata za odreenu granu,
grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno za teritorijalnu jedinicu, kao i reenje o utvrivanju
reprezentativnosti i reenje o gubitku reprezentativnosti udruenja poslodavaca, objavljuju se u
"Slubenom glasniku Republike Srbije".

7. Pravna i poslovna sposobnost sindikata i udruenja poslodavaca

lan 238
Sindikat i udruenje poslodavaca stiu svojstvo pravnog lica danom upisa u registar, u skladu sa
zakonom i drugim propisom.

lan 239
Sindikat, odnosno udruenje poslodavaca, kome je utvrena reprezentativnost u skladu sa ovim
zakonom, ima:
1) pravo na kolektivno pregovaranje i zakljuivanje kolektivnog ugovora na odgovarajuem nivou;

2) pravo na uee u reavanju kolektivnih radnih sporova;

3) pravo na uee u radu tripartitnih i multipartitnih tela na odgovarajuem nivou;
4) druga prava, u skladu sa zakonom.

XX KOLEKTIVNI UGOVORI
1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora
lan 240
Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, ureuju se prava, obaveze i
odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, meusobni
odnosi uesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znaaja za zaposlenog i poslodavca.
Kolektivni ugovor zakljuuje se u pisanom obliku.

2. Vrste kolektivnih ugovora

lan 241
Kolektivni ugovor moe da se zakljui kao opti, poseban, i kod poslodavca.

lan 242
Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za odreenu granu, grupu, podgrupu ili
delatnost zakljuuju se za teritoriju Republike Srbije.

lan 243
Poseban kolektivni ugovor zakljuuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne
samouprave.

3. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora

lan 244
Opti kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni
sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije.

lan 245
Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuuju reprezentativno
udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili
delatnost.
Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave
zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za
teritorijalnu jedinicu za koju se zakljuuje kolektivni ugovor.

lan 246
Poseban kolektivni ugovor za javna preduzea i javne slube zakljuuju osniva, odnosno organ
koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.
Poseban kolektivni ugovor za teritoriju Republike za javna preduzea i javne slube iji je osniva
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave moe da zakljui Vlada i reprezentativni
sindikat, ako postoji opravdani interes i u cilju obezbeivanja jednakih uslova rada.
Poseban kolektivni ugovor za javna preduzea i drutva kapitala iji je osniva javno preduzee
zakljuuju osniva javnog preduzea, odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat.
Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili
kulture (samostalni umetnici) zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni
sindikat.

lan 247
Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzea, drutva kapitala iji je osniva javno
preduzee i javne slube zakljuuju osniva, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni
sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje lice
ovlaeno za zastupanje poslodavca.

lan 248

Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljuuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod

poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje lice ovlaeno za zastupanje
poslodavca.

lan 249
Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruenja poslodavaca, ne ispunjava uslove
reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati odnosno udruenja poslodavaca mogu
zakljuiti sporazum o udruivanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti utvrenih ovim
zakonom i uestvovanja u zakljuivanju kolektivnog ugovora.

lan 250
Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih
mogu da se urede sporazumom.
Sporazum se smatra zakljuenim kada ga potpiu lice ovlaeno za zastupanje poslodavca i
predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlaenje od najmanje 50% od ukupnog
broja zaposlenih kod poslodavca.
Sporazum prestaje da vai danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

4. Pregovaranje i zakljuivanje kolektivnog ugovora

lan 251
Ako u zakljuivanju kolektivnog ugovora uestvuje vie reprezentativnih sindikata ili
reprezentativnih udruenja poslodavaca, odnosno sindikati ili udruenja poslodavaca koji su
zakljuili sporazum o udruivanju iz lana 249. ovog zakona, obrazuje se odbor za pregovore.
lanove odbora iz stava 1. ovog lana odreuju sindikati, odnosno udruenja poslodavaca,
srazmerno broju lanova.

lan 252
U postupku pregovaranja radi zakljuivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca reprezentativni
sindikat je duan da sarauje sa sindikatom u koji je ulanjeno najmanje 10% zaposlenih kod
poslodavca, radi izraavanja interesa zaposlenih koji su ulanjeni u taj sindikat.

lan 253
Predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno udruenja poslodavaca, koji uestvuju u
pregovaranju za zakljuivanje kolektivnog ugovora i zakljuuju kolektivni ugovor moraju da imaju
ovlaenje svojih organa.

lan 254
Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora duni su da pregovaraju.
Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora u roku od
45 dana od dana zapoinjanja pregovora, uesnici mogu da obrazuju arbitrau za reavanje
spornih pitanja.
Za delatnosti od opteg interesa, sporovi u zakljuivanju, izmeni i dopuni i primeni kolektivnih
ugovora reavaju se u skladu sa zakonom.

lan 255
Sastav, nain rada i dejstvo odluke arbitrae sporazumno utvruju uesnici u zakljuivanju
kolektivnog ugovora.
Rok za donoenje odluke ne moe biti dui od 15 dana od dana obrazovanja arbitrae.

5. Primena kolektivnih ugovora

lan 256
Opti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u
vreme zakljuivanja kolektivnog ugovora lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog
ugovora.
Kolektivni ugovor iz stava 1. ovog lana obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali lanovi
udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruenju
poslodavaca.
Kolektivni ugovor obavezuje poslodavce iz st. 1. i 2. ovog lana est meseci nakon istupanja iz
udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora.

lan 256a
Kolektivnom ugovoru moe naknadno pristupiti poslodavac, odnosno udruenje poslodavaca koje
nije potpisnik kolektivnog ugovora, odnosno nije lan udruenja poslodavaca - uesnika
kolektivnog ugovora.
Odluku o pristupanju kolektivnom ugovoru donosi nadleni organ poslodavca, odnosno udruenja
poslodavaca iz stava 1. ovog lana, u skladu sa kojom se kolektivni ugovor primenjuje na
njegove zaposlene od dana odreenog u odluci.
O odluci iz stava 1. ovog lana, poslodavac, odnosno udruenje poslodavaca obavetava
potpisnike kolektivnog ugovora i organ koji vri registraciju kolektivnog ugovora.
Odluka o pristupanju kolektivnom ugovoru prestaje da vai prestankom vaenja kolektivnog
ugovora ili ranije, odlukom nadlenog organa poslodavca, odnosno udruenja poslodavaca.

lan 257
Vlada moe da odlui da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na
poslodavce koji nisu lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora.
Odluku iz stava 1. ovog lana Vlada moe doneti radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike
u Republici, u cilju obezbeivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava
zaposlenih, odnosno da bi se ublaile razlike u zaradama u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili
delatnosti koje bitno utiu na socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih to ima za posledicu
nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor ije se dejstvo proiruje obavezuje
poslodavce koji zapoljavaju vie od 50% zaposlenih u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili
delatnosti.
Odluku iz stava 2. ovog lana Vlada donosi na zahtev jednog od uesnika u zakljuivanju
kolektivnog ugovora ije se dejstvo proiruje, na obrazloeni predlog ministarstva nadlenog za
delatnost u kojoj je zakljuen kolektivni ugovor, a po pribavljenom miljenju Socijalnoekonomskog saveta.
Uz zahtev za proirenje dejstva kolektivnog ugovora, podnosilac je duan da dostavi dokaz o
ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog lana.

Poslodavci koje obavezuje kolektivni ugovor ije se dejstvo proiruje i broj njihovih zaposlenih,
utvruje se na osnovu podatka organa koji vodi registar kolektivnih ugovora, odnosno drugog
nadlenog organa u skladu sa zakonom.

lan 258
Vlada moe, na zahtev poslodavca ili udruenja poslodavaca, da odlui da se kolektivni ugovor iz
lana 257. ovog zakona u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade ne primenjuje na
pojedine poslodavce ili udruenja poslodavaca.
Poslodavac, odnosno udruenje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzimanje od
primene kolektivnog ugovora sa proirenim dejstvom, ako zbog finansijsko-poslovnih rezultata
nisu u mogunosti da primene kolektivni ugovor.
Uz zahtev iz stava 2. ovog lana poslodavac ili udruenje poslodavaca duni su da dostave
dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proirenim dejstvom.

lan 259
Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora Vlada donosi na predlog ministarstva
nadlenog za delatnost u kojoj je zakljuen kolektivni ugovor i po pribavljenom miljenju
Socijalno-ekonomskog saveta.

lan 260
Vlada moe staviti van snage odluku o proirenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o
izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz lana 257. stav 2.
i lana 258. stav 2. ovog zakona.
Odluka iz stava 1. ovog lana donosi se po postupku za donoenje odluke o proirenom dejstvu
kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora.
Odluka iz l. 257. i 259. ovog zakona prestaje da vai prestankom vaenja kolektivnog ugovora,
odnosno pojedinih njegovih odredaba, ije je dejstvo proireno, odnosno izuzeto.

lan 261
Odluka iz l. 257, 259. i 260. ovog zakona objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

lan 262
Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu lanovi
sindikata - potpisnika kolektivnog ugovora.

6. Vaenje i otkaz kolektivnog ugovora

lan 263
Kolektivni ugovor se zakljuuje na period do tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog lana, kolektivni ugovor prestaje da vai, ako se uesnici
kolektivnog ugovora drukije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka vaenja kolektivnog
ugovora.

lan 264
Vaenje kolektivnog ugovora pre isteka roka iz lana 263. ovog zakona, moe prestati
sporazumom svih uesnika ili otkazom, na nain utvren tim ugovorom.
U sluaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja
otkaza, s tim to su uesnici duni da postupak pregovaranja zaponu najkasnije u roku od 15
dana od dana podnoenja otkaza.

7. Reavanje sporova
lan 265
Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora moe da reava arbitraa koju obrazuju uesnici
kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Odluka arbitrae o spornom pitanju obavezuje uesnike.
Sastav i nain rada arbitrae ureuje se kolektivnim ugovorom.
Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadlenim sudom da ostvare zatitu
prava utvrenih kolektivnim ugovorom.

8. Registracija kolektivnih ugovora

lan 266
Opti i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune, registruju se kod
ministarstva.
Sadrinu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje ministar.

9. Objavljivanje kolektivnog ugovora

lan 267
Opti i poseban kolektivni ugovor objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Nain objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvruje se tim kolektivnim ugovorima.

XXI NADZOR
lan 268
Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, optih akata i ugovora o
radu, kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vri inspekcija rada.

lan 268a
U postupku inspekcijskog nadzora inspektor je ovlaen da:
1) vri uvid u opte i pojedinane akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrivanja
relevantnih injenica;
2) utvruje identitet lica i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih i drugih lica
koja se zateknu na radu kod poslodavca;
3) vri kontrolu da li je izvrena prijava na obavezno socijalno osiguranje, na osnovu podataka iz
Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja;
4) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, ureaje i drugo;
5) nalae preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlaen u skladu sa zakonom radi
spreavanja povreda zakona.

lan 268b
Poslodavac, odgovorno lice kod poslodavca i zaposleni duni su da inspektoru omogue vrenje
nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke potrebne za vrenje
inspekcijskog nadzora, u skladu sa zakonom.

lan 269
U vrenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlaen da reenjem naloi poslodavcu da u
odreenom roku otkloni utvrene povrede zakona, podzakonskog akta, opteg akta i ugovora o
radu.
Inspektor rada je ovlaen da reenjem naloi poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao
radni odnos u smislu lana 32. stav 2. ovog zakona, zakljui ugovor o radu u pisanom obliku.
Poslodavac je duan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje
utvrene povrede, obavesti inspekciju rada o izvrenju reenja.

lan 270
Inspektor rada podnee zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ako nae da je poslodavac,
odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se ureuju radni
odnosi izvrio prekraj.

lan 271
Ako inspektor rada nae da je reenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu oigledno
povreeno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor, na zahtev zaposlenog odloie
svojim reenjem izvrenje tog reenja - do donoenja pravnosnane odluke suda.
Inspektor rada e odbiti zahtev iz stava 1. ovog lana ako nae da pravo zaposlenog nije
oigledno povreeno.
Zaposleni moe podneti zahtev iz st. 1. i 2. ovog lana u roku od 15 dana od dana pokretanja
radnog spora.
Inspektor rada je duan da donese reenje iz st. 1. i 2. ovog lana u roku od 30 dana od dana
podnoenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog lana.

lan 272
Protiv reenja inspektora rada moe se izjaviti alba ministru u roku od osam dana od dana
dostavljanja reenja.
alba na reenje iz lana 271. ovog zakona ne odlae izvrenje reenja.
Ministar je duan da u roku od 30 dana od dana prijema albe odlui po albi.
Protiv konanog reenja iz lana 271. st. 1. i 2. ovog zakona ne moe da se pokrene upravni
spor.

XXIa SARADNJA SA CENTRALNIM REGISTROM

OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA
lan 272a
Ministarstva nadlena za rad, dravnu upravu i finansije mogu da preuzimaju podatke iz
Jedinstvene baze Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja potrebne za obavljanje
poslova iz njihove nadlenosti.

XXII KAZNENE ODREDBE

lan 273
Novanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa
svojstvom pravnog lica:
1) ako sa licem koje radi nije zakljuio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog zakona (l.
30-33. i l. 197-202);
2) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu (l. 104. i 111);
3) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u sluaju iz lana 45. ovog zakona (lan 110);
4) ako zaposlenom ne dostavi obraun zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 121);
5) ako nije doneo program reavanja vika zaposlenih (lan 153);

6) ako zaposlenom otkae ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (l. 179-181. i l.
187. i 188);
7) ako spreava inspektora rada u vrenju inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi nain
onemoguava vrenje inspekcijskog nadzora (lan 268a i 268b);
8) ako ne postupi po reenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 269. i
271).
Novanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se
preduzetnik.
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana
odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

lan 274
Novanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa
svojstvom pravnog lica:
1) ako prekri zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona (l. 18-21);
2) ako zasnuje radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota suprotno odredbama ovog
zakona (lan 25);
3) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona (lan 53);
4) ako je izvrio preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona (l. 57. i 60);
5) ako zaposlenom koji radi nou ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana suprotno
odredbama ovog zakona (lan 62);
6) ako zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena suprotno odredbama ovog
zakona (lan 63);
7) ako zaposlenom mlaem od 18 godina ivota odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona
(l. 84, 87. i 88);

8) ako zaposlenom izmeu navrene 18. i 21. godine ivota odredi da radi suprotno odredbama
ovog zakona (lan 85);
9) ako ne obezbedi zatitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege
deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 89-100);
10) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (l. 114117);
11) ako zaposlenom uskrati prava iz radnog odnosa suprotno odredbama ovog zakona (lan
147);
12) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona ili ako
zaposlenog udalji sa rada due od roka propisanog ovim zakonom (l. 165-169);
13) ako zaposlenom ponudi zakljuivanje aneksa ugovora suprotno odredbama ovog zakona (l.
171-174);
14) ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvri isplatu svih dospelih zarada,
naknada zarada i drugih primanja (lan 186);
15) ako odlui o pojedinanom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog, a ne donese reenje
ili ga ne dostavi zaposlenom u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 193).
Novanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se
preduzetnik.
Novanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana
odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

lan 275
Novanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa
svojstvom pravnog lica:
1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i
kolektivnim ugovorom (lan 13);

2) ako zaposlenom ne preda primerak ugovora o radu u skladu sa odredbama ovog zakona (lan
30. stav 4);
3) ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje ureuju godinji odmor (l. 68-75);
4) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na
rad (lan 79);
5) ako zaposlenom ne isplati naknadu trokova, odnosno drugo primanje u skladu sa odredbama
ovog zakona (l. 118-120).
Novanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se
preduzetnik.
Novanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana
odgovorno lice u pravnom licu.

lan 276
Novanom kaznom od 100.000 dinara kaznie se za prekraj poslodavac sa svojstvom pravnog
lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 dinara:
1) ako ne dri primerak ugovora ili kopije ugovora u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 35);
2) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa
odredbama ovog zakona (l. 64. do 67);
3) ako zaposlenom ne odobri korienje plaenog odsustva u skladu sa odredbama ovog zakona
(lan 77);
4) ako ne vodi mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade u skladu sa odredbama ovog
zakona (lan 122);
5) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (lan 158);
6) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade u skladu sa ovim
zakonom (lan 189);

7) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjiicu (lan 204).

Novanom kaznom od 10.000 dinara za prekraj iz stava 1. ovog lana, kaznie se odgovorno
lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

XXIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 277
Do donoenja podzakonskih akata iz l. 46. stav 2, 96. stav 5, 103. stav 6, 204. stav 6, 217. stav
2. i 266. stav 2. ovog zakona, ostaju na snazi:
1) Pravilnik o nainu i postupku registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija
poslodavca i poslova kunog pomonog osoblja ("Slubeni glasnik RS", broj 1/2002);
2) Pravilnik o uslovima, postupku i nainu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne
nege deteta ("Slubeni glasnik RS", broj 1/2002);
3) Pravilnik o nainu izdavanja i sadraju potvrde o nastupanju privremene spreenosti za rad
zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju ("Slubeni glasnik RS", broj 1/2002);
4) Pravilnik o radnoj knjiici ("Slubeni glasnik RS", broj 17/97);
5) Pravilnik o upisu sindikalnih organizacija u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 6/97, 33/97,
49/2000, 18/2001 i 64/2004);
6) Pravilnik o registraciji kolektivnih ugovora ("Slubeni glasnik RS", broj 22/97).

lan 278
Poslodavac je duan da sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na
snagu ovog zakona, a nemaju zakljuen ugovor o radu, zakljui ugovor o ureivanju meusobnih
prava, obaveza i odgovornosti, koji sadri elemente iz lana 33. stav 1. ovog zakona, osim iz ta.
4) - 8).
Ugovorom iz stava 1. ovog lana ne zasniva se radni odnos.

lan 279

Poslodavci koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona doneli odluku o preraspodeli radnog
vremena za 2005. godinu, radno vreme zaposlenih organizovae prema toj odluci.

lan 280
Zaposleni koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nije u celini iskoristio godinji odmor za
2004. godinu, godinji odmor za tu godinu koristi po propisima koji su bili na snazi do dana
stupanja na snagu ovog zakona, ako je to za zaposlenog povoljnije.

lan 281
Postupak za otkaz ugovora o radu koji je zapoet, a nije okonan do dana stupanja na snagu
ovog zakona, okonae se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog
zakona.

lan 282
Postupak za utvrivanje vika zaposlenih koji je zapoet, a nije okonan do dana stupanja na
snagu ovog zakona, okonae se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Zaposleni kome je konanom odlukom nadlenog organa, po osnovu prestanka potrebe za
njegovim radom, utvreno pravo na osnovu propisa koji su vaili do dana stupanja na snagu
ovog zakona - nastavlja da koristi to pravo prema tim propisima.

lan 283
Zaposleni kome je do dana stupanja na snagu ovog zakona utvreno pravo na novanu naknadu
u smislu lana 107. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 70/2001 i 73/2001) - nastavlja da
ostvaruje pravo na novanu naknadu u skladu sa tim zakonom.

lan 284
Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu
u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do zakljuivanja kolektivnog ugovora u skladu sa
ovim zakonom.

Odredbe opteg i posebnih kolektivnih ugovora zakljuenih pre 21. decembra 2001. godine, a
koje su na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona i koje nisu u suprotnosti sa ovim
zakonom ostaju na snazi do zakljuivanja kolektivnih ugovora u skladu sa ovim zakonom, a
najdue est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 285
Izbor organa Fonda, u skladu sa odredbama l. 129-136. ovog zakona, izvrie se u roku od 30
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zaposleni kojima se, u smislu lana 139. stav 2. ovog zakona, utvrdi pravo na potraivanje u
periodu od dana stupanja na snagu ovog zakona do dana izbora organa Fonda - zahtev podnose
u roku od 15 dana od dana izbora organa Fonda.

lan 286
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o radu ("Slubeni glasnik RS", br.
70/2001 i 73/2001).

lan 287
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o radu
("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)

lan 11[s1]
Zaposlena ena koja je zapoela korienje porodiljskog odsustva u skladu sa lanom 94.
Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", broj 24/05) do dana stupanja na snagu ovog zakona nastavlja da koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u skladu sa
odredbama tog lana.

Pravo iz stava 1. ovog lana pripada i ocu deteta.

lan 12[s1]
Odredbe lana 118. ta. 5) i 6) Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", broj 24/05) prestaju da se
primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a primenjivae se od 1. januara 2006. godine.
Odredbe lana 120. ta. 2) i 3) Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", broj 24/05) prestaju da
vae 1. januara 2006. godine.

lan 13[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije", a odredba lana 4. ovog zakona primenjivae se od 1. januara 2006. godine.

Samostalni lan Zakona o dopuni

Zakona o radu
("Sl. glasnik RS", br. 54/2009)

lan 2[s2]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o radu
("Sl. glasnik RS", br. 75/2014)
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 110[s3]

Poslodavac je duan da pravilnik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji poslova usaglasi sa

odredbama ovog zakona u roku do 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 111[s3]
Poslodavac moe sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana stupanja na snagu ovog
zakona da zakljui ugovor o radu ili aneks ugovora, u skladu sa odredbama lana 8. ovog
zakona, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ugovorom iz stava 1. ovog lana ne zasniva se radni odnos.
Ako poslodavac sa zaposlenima iz stava 1. ovog lana ne zakljui ugovor o radu ili aneks
ugovora u smislu tog stava, ugovori o radu zakljueni do dana stupanja na snagu ovog zakona
ostaju na snazi u delu u kome nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

lan 112[s3]
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Pravilnik o nainu i postupku
registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kunog
pomonog osoblja ("Slubeni glasnik RS", broj 1/02).

lan 113[s3]
Ministar e doneti akt iz lana 54. ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.

lan 114[s3]
Postupci za ostvarivanje prava pred Fondom solidarnosti zapoeti do dana stupanja na snagu
ovog zakona okonae se po propisima koji vae do poetka primene ovog zakona.

lan 115[s3]
Ugovori o zastupanju ili posredovanju koji su zakljueni do dana stupanja na snagu ovog zakona
primenjuju se do isteka roka na koji su zakljueni.

lan 116[s3]

lan 204. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) i Pravilnik o
radnoj knjiici ("Slubeni glasnik RS", broj 17/97) prestaju da vae 1. januara 2016. godine.
Radne knjiice izdate zakljuno sa 31. decembrom 2015. godine nastavljaju da se koriste kao
javne isprave, a podaci upisani u te knjiice mogu da slue kao dokaz za ostvarivanje prava iz
radnog odnosa i drugih prava u skladu sa zakonom.

lan 117[s3]
Odredbe kolektivnog ugovora, odnosno pravilnika o radu koji je na snazi na dan stupanja na
snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do isteka
vaenja kolektivnog ugovora, odnosno do zakljuivanja kolektivnog ugovora, odnosno donoenja
pravilnika o radu u skladu sa ovim zakonom, a najdue est meseci od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Ministarstvo je duno da obavetenje o prestanku vaenja posebnih kolektivnih ugovora iz stava
1. ovog lana objavi u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

lan 118[s3]
Period za koji se utvruje otpremnina iz lana 65. ovog zakona, za zaposlene u preduzeima u
restrukturiranju kojima je taj status utvren do dana stupanja na snagu ovog zakona, moe se
utvrditi i drugim propisom.

lan 119[s3]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", osim odredaba lana 54. koje se primenjuju po isteku 30 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.