eljka Horvat - Vukelja

Hrabrica
ili
Kako je Perica postao hrabar

Dolo je proljee. Djeaci i djevojice izvukli su iz podruma i s

tavana bicikle i veselo ih zajahali. Svi osim Perice. On jo nije
znao voziti bicikl.

Tata je pokazao Perici kako se vozi bicikl. Perica se sav ukoio.

-Past u, dri me! vikao je.

-Samo hrabro! Nee pasti, opusti se! ponavljao je tata trei uz

Pericu.

Tada se dogodilo neto strano: tata je namjerno ispustio

upravlja i drao bicikl samo za sjedalo, a kotai
Kotai su odjednom narasli! Bicikl kao da je podivljao, poeo je

vrludati lijevo desno.

Past u! vritao je Perica, a tata ga je u posljednji as uhvatio

da ne udari u susjedov auto.

-Neu se vie voziti! Neu! vikao je Perica elei sii s bicikla. No
tata je bio uporan:
- Samo hrabro, Perica. Ako su nauili drugi, nauit e i ti.

-Ali njihovi bicikli ne rastu!

- Glupost! Otkad bicikli rastu?!
- Moj raste! I divlji je! Kao divlji konj!

- Moda- sloio se odjednom tata. Ali zato ti budi kauboj i

ukroti ga.

Perici se ta zamisao svidjela, ali im je divlji konj opet narastao,

Perica je poeo vikati:
-Hou dolje! Pusti me dolje!!!
-Ovaj put tata nije uspio zadrati bicikl i Perica je odletio u ivicu.
Sreom, samo se ogrebao. No za nj je i to bilo previe.
- Krv! Curi mi krv!!!- vritao je.

Tata je jednom rukom ljutito zgrabio bicikl, a drugom Pericu i

poveo ga kui.
- Stidi se, nema nimalo hrabrosti! rekao mu je otro. Nisam
znao da si takva kukavica!

Tko zna bi li Perica ikad nauio voziti da se nije dogodilo ono s

palainkom.

Mama je pekla palainke, a Perica je zadivljeno gledao kako ih

okree u zraku.
-I ja bih pokuao rekao je. Ali kako se to radi?
- Jednostavno odgovorila je mama. Tavom lagano zamahne i
palainka se sama okrene.

Perica je pokuao, ali je palainka ostala tvrdoglavo leati u tavi.

-Samo hrabro zamahni!-nagovarala ga je mama.
-Samo hrabro! Samo hrabro!-ponovio je Perica.
-Svi priate samo o hrabrosti. Hrabrost je potrebna da naui voziti
bicikl, ali to e mi hrabrost za okretanje palainki?!

-Ti misli da je hrabrost potrebna samo za velika djela-smjekala

se mama. Hrabrost je nuna i za sitnice: da prvi put razdvoji
jajetovu ljusku, odree kriku kruha, okrene palainku u zraku
Pruila mu je tavu i palainku u njoj:
-Evo ti, vjebaj ako hoe, ja idem pospremiti sobe.

Tek to je mama zatvorila kuhinjska vrata, oglasila se palainka:

Hajde pokuaj!
-Pih, kao da je to neto! odgovorio je Perica i uzeo tavu. Ali kao
da ga je istodobno netko zgrabio za ruku. Zamahnuo bi Perica
tavom, ali ga je uhvatio strah da e palainka zavriti na stropu
ili na podu.

-Hajde da te vidimo junaino!-izazivala ga je palainka.

-Pa dobro, evo!-zamahne Perica, a palainka izleti iz tave i pljusne
na pod.
-Vidi da i nije ba jednostavno. Pokuaj jo jedanput!
Novi pokuaj i novi PLJAS, ovaj put u sudoper.
- Jo jedanput!-hrabrila ga je palainka. A kad je i trei put
pokuao, uspio je.

-Ja mogu! Ja mogu! skakao je Perica veselo po kuhinji.

-Svata ti jo moe rekla je palainka. I bicikl voziti.
-E to ne mogu. Moj je bicikl veliki. I divlji! Kao divlji konj!
-Pa posudi od nekoga manji i pitomiji bicikl!

To je bila izvrsna zamisao. Perica odmah izae na ulicu. Pred

ulazom u kuu njegova prijatelja Borisa stajao je Borisov mali

bicikl. Perica ga izveze na nogostup ispred kue i oprezno se popne
na nj.

-Zdravo!-pozdravio ga je umiljato mali bicikl.

-Kamo emo?
-Ali ja ne znam voziti Rekao je Perica.
-Nita zato. Nauit e! Hajde, samo hrabro! Nemoj tako grevito
stiskati upravlja, to me boli Samo hrabro Hrabro Perice,
hrabro

Najprije je vozi dva-tri metra, onda malo dulje, a zatim se odvezao

sve do ulaza u svoju kuu.
-Odlino!-veselio se mali bicikl.-Pa ti vozi!
Perica je naslonio bicikl na zid i radosno utrao u kuu.
-Mama! Tata! vikao je. Ja vozim! Vozim bicikl! Nisam vie
kukavica! Ja sam hrabrica!