Marija ori90

UDC 316.31:329.055.1

GLOBALIZACIJA I POLITIKI EKSTREMIZAM91

Saetak:
Rad se bavi analizom odnosa izmeu globalizacije i politikog ekstremizma. Obrauje se ideoloki fundiran ekstremizam i pronalaze take
u kojima se levica i desnica poklapaju kao i take na osnovu kojih se
udaljavaju i postaju antagonizmi. Pravi se distinkcija izmeu naizgled
slinih pojmova kao to su globalizacija, globalizam i novi svetski poredak. Opserviranjem razliitih teorijskih pristupa dolazi se do pozitivnih i negativnih novuma koje je iznedrila globalizacija. Iako se kao
glavni protivnik globalizacije istiu nacija i nacionalna drava u radu
se otkrivaju mnogo opasniji protivnici globalizacije, poput organizovanog kriminaliteta, terorizma i ekstremizma. Odnos izmeu globalizacije i politikog ekstremizma je uzrono-posledinog karaktera i esto
funkcionie po simbiotikom principu.
Kljune rei: globalizacija, globalizam, ekstremizam, terorizam, novi
svetski poredak
GLOBALIZACIJA, GLOBALIZAM, NOVI SVETSKI POREDAK
Globalizacija se moe odrediti kao viedimenzionalan proces koji je je
sveobuhvatan, kompleksan i uvek primarno materijalno orijentisan, to se vidi
po favorizaciji trinog sistema i principa trinog fundamentalizma92. Da bi
smo koristili adekvatan politikoloki instrumentarijum prilikom odreenja
pojma globalizacije, smatramo da je od velike vanosti napraviti distinkciju izmeu naizgled identinih pojmova. Dragan Simeunovi istie da je globalizam

90 Asistentkinja, Univerziteta Singidunum Fakultet za evropske pravno-politike studije u

Sremskoj Kamenici. e-mail: mara.djoric@yahoo.com
91 Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta
politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj:
179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Tekst primljen 11. aprila
2011. godine.
92 Tendencija samoregulacije trita i smanjenje poreza.

416

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | II DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

ideologija, globalizacija proces, dok je novi svetski poredak sistem 93.

Navedeno razgranienje nam pojednostavljuje analizu ove kompleksne teme.
Globalizam je, ustvari, novo lice liberalizma koje nazivamo neoliberalizmom.
Njegov primat je ekonomski interes, te je stoga globalizam esto optuivan
da vodi ka tome da se zarad interesa multinacionalnih korporacija eksploatiu
slabiji i siromani.
Po nekim autorima globalizacija nije ekskluzivitet savremenog drutva,
ve je takorei stara koliko i civilizacija. Tako, recimo, Dozef Naj smatra da
se prvi oblici globalizacije mogu nai jo u antikom dobu kada je Evropa sa
Azijom povezana zbog potrebe trita za svilom94. No, osim prodaje svile, trgovci su irili i bolesti poput kuge koja je, iako krenula iz Azije, usmrtila veliki broj
Evropljana. Iako su i ranije putnici i trgovci osim luksuzne robe donosili i nove
bolesti, tempo irenja je bio znatno manji zbog sporijeg putovanja, zatim zbog
manjeg broja putnika, vee izolovanosti i geografske nepristupanosti pojedinih
zemalja. Do procvata trgovine mnoge velike imperije nisu znale jedne za druge poput Rimskog i Kineskog carstva koja nastaju otprilike u isto vreme95. Za
Dozefa Naja najstariji oblik globalizacije je meuzavisnost ivotne sredine 96.
On pod time podrazumeva negativne efekte irenja bolesti koje smo ve elaborirali, ali nalazi i svetlu stranu globalizacije, pogotovo kada je re o prenoenju
nekih vrsta povra poput kukuruza i krompira koji su doneti iz Novog sveta u
Evropu i Aziju, gde danas predstavljaju osnovnu hranu.
ini se da je na planu unitenja ivotne sredine globalizacija uzela veliki
danak, jer je ovek ne samo prilagodio okolinu sebi ve je u toj meri izmenio
da joj u perspektivi preti potpuna propast, o emu svedoi globalno zagrevanje i pratee posledice. Protiv zagaenja ivotne sredine protestuju ljudi irom
sveta. Iako je ovek racionalno bie, njegova svest o vanosti ivotne sredine
je esto zamagljena u trci za profitom. Od svih lica koje globalizacija poseduje, najmarkantnije je lice profita. Novac i akumulacija kapitala predstavljaju
motor globalizacije.
Danas nam je globalizacija pruila ansu da distancu koju su nekadanji
putnici prelazili mesecima ili nedeljama, preemo za par sati. Bre se povezujemo, bre dolazimo do informacija, transfer novca je mogue realizovati sa
jedne take zemljine kugle na drugu u trenutku, a tu su i bolesti koje su nekada
93 Vidi: Simeunovi, Dragan, Nacija i globalizacija, Zograf, Ni, 2009.
94 Vidi: Naj, Dozef, Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004.
95 Vidi vie o tome u: Beinski, Zbignjev, Velika ahovska tabla, CID, Podgorica, 2001.
96 Naj, Dozef, Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004, str. 124.

Marija ori | GLOBALIZACIJA I POLITIKI EKSTREMIZAM

417

bile odlika dalekih krajeva u naem neposrednom okruenju, pa ak i u naem

domu. Pri tom, ne postoji samo opasnost od irenja pandemija, ve je evidentna i opasnost od sve intenzivnijeg rasprostiranja devijantnih politikih ideja i
povezivanja njihovih pronosilaca.
Od svih politikih bolesti globalizacija je najvie pogodovala irenju terorizma. Ovaj oblik politikog nasilja je danas poprimio tolike razmere, da je
mogue govoriti o pandemiji terorizma. Moe se javiti u svakom trenutku, na
svakom mestu i od njega niko vie nije bezbedan ak ni najjai. Internet je
u velikoj meri uticao ne samo na povezivanje terorista i uspostavljanje njihove
meusobne komunikacije, ve je omoguavao i irenje njihovih ideja o emu
svedoi veliki broj sajtova koji se bave teroristikom propagandom. Na taj nain
su se mnogi inficirali virusom terorizma. Recimo, kolumbijski FARC (Fueras
Armadas Revolucionarias Colombians) je tokom 2008. godine koristio iskustva
urbanog terorizma iz panije (putem internet mree), zahvaljujui organizaciji ETA (Euskadi Ta Askatasuna). Internet omoguava povezivanje terorista, ali
i pomae u njihovom pronalaenju, praenju i kontroli, pa moemo govoriti o
dvojnoj ulozi tehnike u doba globalizacije.
Ako je profit primarni interes globalizacije, onda je internet njegova najznaajnija karika. Zato se esto kroz paradigmu mree simboliki predstavlja proces globalizacije jer mi smo svi umreeni kroz profit, ekonomsku krizu,
sistem obrazovanja, muziku, sport, politiku situaciju itd. Posle 11. septembra
2001. svi smo znali za Osamu Bin Ladena zato to su mediji irom sveta prenosili stravine prizore neega to moemo nazvati efektima globalnog terorizma. Terorizam se od tada sa pravom oznaava kao globalni fenomen, jer je taj
akt izazvao posledice irom zemljine kugle, jer smo svi osetili sistem poveane
kontrole, ne samo na aerodromima ve u celom drutvu, strah se irio svetom i
postavljalo se pitanje ko je sledei. Posle napada na Ameriku se dobro videlo
da globalizacija, zapravo, predstavlja meuzavisnost u svakom smislu rei, pa i u
bezbednosno-vojnom. Zbog svega toga Naj sa pravom smatra da je globalizacija rezultat tehnolokog progresa i dravnih politika koje su smanjile barijere
meunarodnoj razmeni 97.
Iako je upotreba rei globalizacija najuestalija (engl. globalization) onda
kada se eli ukazati na visok stepen meuzavisnosti i povezanosti ljudi irom
sveta, izrazi koji se jo koriste su mondijalizacija (franc. mondialisation), ali i
pejorativni nazivi poput vesternizacija to ukazuje na dominaciju sistema
vrednosti koji dolazi sa Zapada pod kojim se preteno podrazumeva Zapadna

97 Naj, Dozef, Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004, str. 127.

418

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | II DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

Evropa i Severna Amerika; potom mekdonaldizacija izraz koji nesumnjivo

ukazuje na irenje amerike kulture (ukljuujui i kulturu ishrane); amerikanizacija ime kojim se priznaje hegemonska pozicija Amerike u meunarodnim
odnosima, ali joj se i zamera preveliki ekspanzionizam u ostvarivanju novog
svetskog poretka. Da rezimiramo: globalizacija zbilja jeste pokuaj objedinjavanja sveta kroz sve vei sistem meuzavisnosti na ijem elu je SAD kao
luonoa ove neoliberalne ideje. Ali to nikako ne znai da se globalizacija odvija jednosmerno, samo od strane Zapada, jer u istoj meri i Istok namee neke
svoje principe poevi od hrane, religije, migracija Novopridolice nekad
naruavaju homogenu kulturoloko-nacionalnu strukturu i disperziraju sistem
vrednosti u mnogim zemljama.
LEVIARSKI I DESNIARSKI EKSTREMIZAM
Ve na prvi pogled neprijatelji, globalizacija i politiki ekstremizam su,
ujedno i simbiotiki povezani jedna ideja utie na jaanje druge, i obratno.
Politiki ekstremisti bilo da su leviari ili desniari, protive se globalizaciji. To
se da potvrditi recimo, uvidom u izvetaje Europola98 iz 2009. i 2010. godine u
kojima se jasno vidi porast ekstremistikih, kao antiglobalistiki orijentisanih,
akata na prostoru EU.
Leviarski ekstremizam, koji se obino u literaturi svodi na anarhistiki, je
u Evropi najrasprostranjeniji na teritoriji Grke, Italije i panije, a mete su im
najee poslovne i vladine institucije. U krajnju levicu ubrajamo sve one grupe koje se ekstremnim sredstvima i metodima bore za ostvarivanje prava nekih
drutvenih grupa kao to su radnici, imigranti i sl. Ultra radikalna formacija
ARE (Animal Rights Extremism), predstavlja ekstremizam sa ciljem zatite ivotinjskih prava. Njihova ideja i akcija idu toliko daleko, da oni vie ne kritikuju
samo ljude koji ugroavaju ivotinje, ve i otvoreno napadaju prodavnice koje
prodaju proizvode od ivotinjskog krzna, farme, zooloke vrtove i farmaceutske
kompanije. Ovakvi napadi su u prethodne dve godine u EU zabeleeni na teritoriji Belgije, Velike Britanije, vedske i Austrije.
Leviari se kao tradicionalni borci protiv faizma ujedinjuju u grupe
ANTIFA (antifaistike grupe) koje, suprotstavljajui se ekstremnim desniarima, obino organizuju kontra-mitinge to predstavlja dodatne napore za snage javnog reda i mira, jer svaki susret ova dva antagonizma vodi eksploziji nasilja. U Srbiji je zabeleeno marginalno dejstvo leviarsko-anarhistikih grupa
98Vidi: http://www.europol.europa.eu/publications/EU_Terrorism_Situation_and_Trend_
Report_TE-SAT/TESAT2009.pdf, oktobar, 2010.

Marija ori | GLOBALIZACIJA I POLITIKI EKSTREMIZAM

419

poput ASI (Anarhosindikalna inicijativa), Anarhija blok 45, Kontrapunk i sl.

Ekstremisti su dobro povezani na meunarodnom nivou, pa se tako ASI iz Srbije
povezala sa grkom ekstremnom leviarskom grupom Crni Ilija. Naveemo
neke od ideja za koje se bore pripadnici ASI, kao tipina ekstremno leviarska
organizacija. Pre svega, to je tenja za poboljanjem poloaja radnike klase i favorizovanje direktne akcije kao osnovnog metoda anarhistike borbe. Interesantno
je da se u njihovom programu nalazi i ideja demokratije uobliena kroz formu direktne tj. neposredne demokratije. Borba ASI je usmerena protiv privatizacije i faizma (koji joj je glavni neprijatelj), ali se zalae i za nie kolarine i stvaranje sindikata nezaposlenih. Protivnik je vraanja nacionalizovane imovine jer smatra da
oni kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata predstavljaju eksploatatore koji su svoje bogatstvo stekli na utrb radnika i seljaka. Ovi anarhisti tee da
podsticajno deluju na veinu obespravljenih kategorija u drutvu, to se jasno vidi
u proglasu na njihovom zvaninom sajtu: Na cilj je da nizom akcija na ulicama,
u fabrikama, na mestima gde se trajkuje, u kolama i fakultetima kao i svuda gde
e se tek javljati izlivi nezadovoljstva, jaamo klasnu svest onih koji su ugroeni,
eksploatisani i koji pokuavaju da se izbore za svoja prava. Pozivamo sve koji ele
da se suprotstave ovom surovom i bezdunom sistemu, koji izrabljuje i ugnjetava,
da nam se pridrue i da podre nae akcije99. Njihova ideologija je ofanzivna i
pretenduje da obuhvati veliki broj ciljnih grupa. Nekada su to bili radnici i seljaci,
a danas kada obrazovanje vie nije besplatno i kada kolarine sve vie poskupljuju,
anarhisti kao svoje mogue aktiviste vide i studente. Na ruku im ide to to je bunt
studenata protiv Bolonjske deklaracije i novih uslova studiranja evidentan, i to ne
samo u Srbiji, ve i u mnogim drugim evropskim zemljama.
Da su i ekstremni desniari meusobno povezani na internacionalnom nivou, lako se da utvrditi iz uvida u njihove sajtove. Krv i ast (Blood and honour)
ima predstavnitva i grupe u velikom broju zemalja, ukljuujui i Srbiju, a pored neonacistike ideologije taka oslonca im je i muzika -WPM (White Power
Music), tj. muzika bele moi, to ukazuje na nacistiko rasistiki karakter ove
mree. Jirgen Falter ( Jrgen Falter) i Zigfrid uman (Siegfried Schumann) su
odredili desniarski ekstremizam uzimajui u obzir sledeih deset ideolokih
odrednica: hipernacionalizam, etnocentrizam, antikomunizam, antiparlamentarizam, antipluralizam, militarizam, zakon i red, potreba za jakim politikim
vostvom, anti-amerikanizam i kulturni pesimizam100.

99 http://inicijativa.org/tiki/tiki-index.php?page=Join, 10. oktobar, 2009.

100 Klandermans Bert, Mayer Nonna, Extreme Right Activists inEurope, Routledge, New York
and London, 2003.

420

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | II DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

Mnoge drave koriste desniarske odrede smrti kao nain borbe protiv
leviara bilo da su gerilci ili teroristi. Iako je ova pojava posebno rasprostranjena u zemljama Latinske Amerike, nije nepoznanica u nekim drugim dravama u kojima vojska, policija i desniarski volonteri formiraju ove odrede
po ad hoc principu101. Desnica je, po prirodi stvari, esto blia dravi i njenim
institucijama nego levica, jer je preteno angaovana u cilju zatite drave
i njenog poretka. Najpoznatiji lideri odreda smrti u Latinskoj Americi su
Roberto Dobison (Roberto D Aubuisson) u Salvadoru i Karlos Kastano (Carlos
Castano) u Kolumbiji.
Ono to oteava preciznu definiciju ekstremne desnice jeste heterogenost
njene ideologije i lanstva, kao i injenica da nije uvek na strani postojee vlasti.
Na primer, u SAD se sredinom devedestih godina dvadesetog veka javljaju tzv.
milicijski pokreti izgraeni od patriota koji smatraju da deluju zarad interesa drave, iako se ne slau sa stavovima postojee vlade koju stalno napadaju.
Oni smatraju da su uvari morala, pa je tako Kju Kluks Klan devedesetih godina prolog veka lepio na javnim mestima postere doktora koji su vrili abortuse, sa pozivom na lin, a neke od njihovih aktivnosti poput ubistva ginekologa Dejvida Gana (David Gun), 1999. godine na Floridi102, predstavljaju oblike
drastinog politikog nasilja.
Nepisano je pravilo da one zemlje koje imaju veliki broj imigranata, po analogiji imaju i razvijene desno-ekstremistike opcije. Po nekim procenama, smatra
se da e u Americi do 2025. godine Hispanoamerikanci prestii Afroamerikance
kao trenutno najveu manjinu i da e procentualno initi 25% stanovnitva103.
Verovatno je pomenuta demografska prognoza i uticala na odluku amerike vlade
da 1991. izgradi zid na granici sa Meksikom kako bi spreila ulazak ilegalnih imigranata iz ove susedne zemlje. Ljudi su vekovima podizali zidove oko svojih kua,
gradova i drava kako bi spreili spoljanje faktore da narue unutranju koheziju
i identitet zajednice. ak je i Tomas Mor (Thomas More) u svojoj Utopiji idealnu zemlju zamislio kao ostrvo koje je odvojeno od ostatka sveta i opasano debelim zidovima104. Od svih zidova najpoznatiji je Kineski, koji je takoe izgraen iz
bezbednosnih razloga. Danas je Izrael napravio zid kako bi se jo vie odvojio od

101 Atkins, Stephen, Encyclopedia of modern worldwide extremists and extremist groups,
Greenwood Press, Westport, 2004, str. 74.
102 Prema: Marks Kathy, Faces of Right wing Extremism, Branden, Boston, 1996.
103 Vidi: Holmes, Steven, Census Sees a Profound Ethnic Shift in U.S., New York Times, 14.
mart, 1996, str. 16, prema: Naj, Dozef, Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004.
104 Vidi: Mor, Tomas, Utopija, Beograd, Utopija, 2002.

Marija ori | GLOBALIZACIJA I POLITIKI EKSTREMIZAM

421

Palestinaca, dok je za vreme Hladnog rata Berlinski zid delio svet na dve zone antagonistikih ideologija kapitalizam i komunizam. Ruenjem Berlinskog zida,
kao i raspadom SSSR-a, simboliki je prestao da vai hladnoratovski poredak,
pala je gvozdena zavesa, a novi svetski poredak ili kako Kisinder kae poredak u nastajanju105 je stupio na scenu. Ruenje zida u Berlinu nije znailo samo
integracione procese na Zapadu i dezintegracione aspiracije ka Istoku, ve je postalo metafora i za ruenje granica meu dravama i pokretanje velikog toka globalizacije koji se od tada kotrlja sa sve veim ubrzanjem.
U ekstremne desniare moemo ubrojati i huligane-navijae kojima je primarni nain komunikacije verbalno i fiziko nasilje. Cilj huligana je ne samo da
okiraju javnost i protivnika svojim rasistikim pesmama i parolama, ve i da
pokau svoj identitet nacionalni, rasni, religijski. Potreba oveka za pripadanjem i prihvatanjem je normalna, ali ukoliko ide ka tome da se identitet gradi
negiranjem svega onoga to je razliito od nas samih, onda ve imamo posla sa
ekstremizmom. Frustracijska agresija koja potie od nezadovoljstva sopstvenim
poloajem u porodici i drutvu vodi ka nasilju na stadionima koje esto poprima
katastrofalne razmere. Kada se frustracijska agresija nae u korelaciji sa psihologijom gomile, onda imamo nasilje huligana i to ne samo na stadionima, ve i na
ulicama. Jo je Gistav Le Bon zakljuio da nam gomila daje mo, ali nam zato
oduzima identitet106. Problem je i u tome to u situaciji kad niko nije kriv svi
postaju krivi, to zamagljuje individualnu krivicu i mogunost otkrivanja poinilaca krivinog dela. Pojedinac je u stanju da uradi mnoge stvari kada se nae
na stadionu u razularenoj gomili kao njen deo, to mu ne bi palo na pamet da
uradi kao izolovana jedinka.
Ekstremizam moemo odrediti kao: pretenziju odreene grupe ili pojednica
da se neka ideja upotrebom nedozvoljenih sredstava i metoda dovede ili realizuje do
granice dozvoljenog sa tendencijom da se pomenuta granica i pree i narue opteprihvaene norme u politiko-drutvenom sistemu.
Iako se nalaze na suprotnim krajevima ideoloke osnove, leviarski i desniarski ekstremizam se dodiruju u nekoliko bitnih taaka. Pre svega, politiko nasilje je njihov primarni metod ostvarivanja politikih ciljeva. Kada kaemo nasilje,
pod time podrazumevamo sve njegove oblike poevi od prostih pa do sloenih107.
Sledea dodirna taka ekstremne levice i desnice jeste njihova antidemokratinost

105 Vidi: Kisinder, Henri, Diplomatija I, Verzalpress, Beograd, 1999.

106 Vidi: Le Bon, Gistav, Psihologija gomila, Gradac K, aak, 2007.
107 Vidi o oblicima nasilja u: Simeunovi, Dragan, Teorija politike, Nauka i drutvo, Beograd,
2002, str. 155.

422

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | II DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

koja se ogleda u netoleranciji politikog protivnika, neparlamentarnom nainu

borbe i nepotovanju ljudskih prava. Ove politike grupe su i ekstremistike upravo zbog toga to ne priznaju pravo na razliitost i pretenduju da asimiluju ostale
u njihovu grupu ili da ih unite. Iskljuivost je odlika politikog ekstremizma koja
se vodi paradigmom ko nije sa nama, protiv nas je.
POLITIKI EKSTREMIZAM I GLOBALIZACIJA
Globalizacija ima mnogo neprijatelja meu kojima su ekstremizam i terorizam. Terorizam kao sloeni oblik politikog nasilja je uvek i ekstremizam, dok
to ne moemo rei u obratnom sluaju, jer ne rezultira svaki ekstremizam pojavom terorizma. Upravo zbog toga, ekstremizam definiemo kao ponaanje na
granici dozvoljenog, sa tendencijom da se ta granica pree, to esto vodi u zonu
kanjivog i nedozvoljenog. Hod na granici izmeu ekstremizma i terorizma je
hod po minskom polju nikad se ne zna kada e doi do eskalacije nasilja, pa
je samim tim ekstremizam teko definisati. Nauno odreenje terorizma je dodatno komplikovan proces zbog sistema dvostrukih standarda u meunarodnim
odnosima i zbog istorijske varijabilnosti ovog politikog fenomena.
Ekstremizam se u politici obino ispoljava u dva vida kao zagovaranje
ekstremno oblikovanih politikih ciljeva normalnim metodama () ili pak, kao
zagovaranje ili pokuaj realizacije socijalno prihvatljivih kao normalnih politikih ciljeva korienjem drastinih i socijalno neprihvatljivih metoda108. Moe
doi i do treeg oblika ekstremizma kada se koriste neprihvatljive (ekstremne)
metode za realizaciju ekstremnih ciljeva. Po Lipsetu, ekstremizam se koristi u
dvostrukom smislu rei: kao izopaenost politikih normi i kao vid krenja demokratskih procedura109.
Komparacijom ekstremizma i terorizma dolazimo do zakljuka da je njihova demarkaciona linija razdvajanja sfera politinosti. Naime, dok ekstremizam kao
pojava egzistira ne samo u polju politike, ve i u sportu, religiji i sl., terorizam je
uvek politika pojava. Ono to mu daje karakter politikog fenomena jesu politiki motiv i politiki ciljevi. I ekstremizam moe imati politiki karakter, pa tada govorimo o ideolokom ekstremizmu koji delimo na leviarski i desniarski. Pojava
ekstremizma desne provenijencije pod svoje okrilje uzima i religijski ekstremizam,
poput islamistikog, koji je sve vie u porastu. Sa raspadom komunistikog bloka

108 Simeunovi, Dragan, Odreenje ekstremizma iz ugla teorije politike, Srpska politika
misao, vol 24, br. 2, 2009, str. 25.
109 Prema: Herbst, Philip, Talking Terrorism, Greenwood Press, Westport, 2003.

Marija ori | GLOBALIZACIJA I POLITIKI EKSTREMIZAM

423

dolo je do eskalacije nacionalistikih tenji koje su voene negativnim emocijama ile ka nacionalistikom ekstremizmu. Svedoci smo koje posledice je ova vrsta
ekstremizma ostavila u ratovima na prostoru bive SFRJ.
Savremena ekonomska kriza probudila je i pomalo uspavanu levicu koja je
ustala da brani prava radnika, jer je doba sigurnog posla, besplatnog kolovanja
i zdravstvenog osiguranja ve davno za nama nestalo u ruevinama komunizma.
Protesti radnika i strah za egzistenciju su dokazali da je Bloh bio u pravu kada je
rekao da bunt, (kao i snovi), dolazi iz praznog stomaka110. Ekstremisti leve i desne ideoloke orijentacije imaju zajednikog neprijatelja (na osnovu ega se esto
i udruuju uprkos sutinskim razlikama), a to je globalizacija.
Kako je lake udruiti ljude protiv neke ideje, nego li za neku ideju, nije
dovoljno voditi rat protiv terorizma; ljudima je i potrebna pozitivna vizija sveta 111. Ovakvom formulom se vodi jedan od aktuelnih pobornika globalizacije, Dord Soro, koji na pijedestal novog svetskog poretka stavlja MFTI112
institucije. Njegovo shvatanje ekonomskih principa se bazira na zakonu trinog fundamentalizma, pod kojim on podrazumeva tendenciju samoregulacije
trita i smanjenje poreza. Ovakva koncepcija odgovara akumulaciji kapitala,
jer vodi uveanju bogatstva, pa na osnovu zakona trinog fundamentalizma,
moemo lako zakljuiti da je globalizacija korisna. Ali ona nije korisna za sve.
Najvea zamerka globalizaciji jeste stvaranje sve veeg jaza izmeu bogatih i siromanih. Ovo je veita etika tema kojom su se bavili teoretiari svih epoha, a
koju je Marks jednostavno prikazao kao odnos eksploatatora i eksploatisanih113.
Povezivanje zemljine kugle u globalno selo je svakako dobro za veliki kapital,
ali da li je i najsrenija varijanta za socijalne potrebe oveanstva? Da i trita
esto umeju da omanu u svojoj samoregulaciji vidimo po nedavnoj svetskoj
ekonomskoj krizi koja je postala i naa drutvena realnost.
Ekonomske krize, poevi od one 1929. kada je dolo do kraha njujorke
berze, pa sve do ove najnovije u dvadeset i prvom veku, pokazuju da ideja
Adama Smita o tritu kao nevidljivoj ruci114 ne pije vodu. Naime, iskustvo govori da je ipak Kejns bio u pravu kada je govorio da trita ne mogu

110 Vidi vie o tome: Bloh, Ernst, Oprotaj od utopije, Komunist, Beograd, 1986.
111 Soro, Dord, O globalizaciji, Samizdat B92, Beograd, 2003, str. 9.
112 Pod ovim terminom on obuhvata meunarodne finansijske institucije (IFI) i Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO)
113 Vidi vie o tome: Marks, Karl, Najamni rad i kapital, Marksistiki centar, Split, 1976.
114 Vidi: Smit, Adam, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Kultura, Zagreb, 1952.

424

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | II DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

biti u potpunosti samoregulativna. Za Stiglica globalizacija ne pogoduje siromanima, ali on istie da problem nije u globalizaciji, ve u tome kako se
njome do sada upravljalo 115. Radi se o tome da su Svetska banka i MMF, kao
najznaajnije finansijske institucije globalizacije, prvenstveno titile interese
najbogatijih zemalja sveta.
Globalizacija najpre ima protivnika u naciji i tradiciji koje svojim univerzalizmom potkopava i marginalizuje. Mogunost da se pomire globalizacija, tradicija i nacija podrazumeva sporiji tempo kojim bi globalizacija ila, to bi pogodovalo tradiciji da preivi, a naciji da se polako adaptira. Setimo se i Edmunda
Berka116, koji je tvrdio da je poenta konzervativizma ne u tome da se nita ne
promeni, ve da se mora menjati na nain da bi se ouvalo. Pitanje je samo koliko je globalizacija strpljiva u davanju vremena tradicionalno-nacionalnim vrednostima. Profit ne eli da eka i ne poznaje toleranciju, jer se dri principa da je
vreme novac. Drugi problem je pitanje demokratije, jer iako SAD tvrde da im je
prioritet irenje demokratskih ideala, globalizacija esto zamenjuje stare diktature nacionalnih elita novim diktaturama meunarodnih finansija117.
Piui o odnosu kapitala i morala, Bodrijar istie kako kapital od nas zahteva jedino da ga prihvatimo kao da je racionalan ili da ga suzbijemo u ime
racionalnosti, da ga prihvatimo kao da je moralan ili da ga suzbijamo u ime
moralnosti118. Radi se o tome da kako god posmatramo akumulaciju kapitala,
pozitivno ili negativno, ona predstavlja realni svet u kojem ivimo.
Protivnici globalizacije na razne naine pokuavaju da je obesmisle i uspore kroz teroristike akte, organizovani kriminal, ekstremno nacionalistike i
anarhistike pokrete. Kao to smo pokazali globalizacija moe biti i majka i
maeha terorizmu. Ovaj ambivalentan odnos podrazumeva mogunost zloupotrebe interneta od strane teroristikih grupa ali i mogunost da se te iste
grupe kontroliu od strane policije.
Odnos globalizacije i ekstremizma je kompleksnog karaktera. Ne moemo prouavati jedan fenomen bez analize onog drugog jer globalizacija i
ekstremizam (ma koliko bili kontradiktorni fenomeni u pojedinim segmentima) grade uzrono-posledine veze. Ukoliko uporedimo aksioloke sisteme
globalizacije i ekstremizma videemo da su oni dijametralno suprotni. Ono
to predstavlja vrednost za jedan fenomen, kod drugog se moe protumaiti
115 Stiglic, Dozef, Protivrenosti globalizacije, SBM-X, Beograd, 2002, str. 225.
116 Vidi vie o tome u : Berk, Edmund, Razmiljanja o Francuskoj revoluciji, CID, Podgorica, 2001.
117 Stiglic, Dozef, Protivrenosti globalizacije, SBM-X, Beograd, 2002, str. 256.
118 Bodrijar, an, Simulakrum i simulacija, Svetovi, Novi Sad, 1991, str. 19.

Marija ori | GLOBALIZACIJA I POLITIKI EKSTREMIZAM

425

kao negativna pojava. Globalizacija postaje igra bez granica u kojoj je kapital na pijedestalu prioriteta. Sve je podreeno profitu: politika, muzika, sport,
kultura. Nacija je supstituisana individuom koja, pak, biva gurnuta u stranu
delovanjem multinacionalnih korporacija. Denacionalizacija i desuverenizacija
postaju nove vrednosti, a pre samo par godina ljudi su vodili ratove u ime nacije, nacionalnih prava i nacionalnog identiteta. Osvrnemo li se na vrednosni
sistem koji je svojstven ekstremizmu, videemo da je on nehomogen i iscepkan
na razliite ideologije, ali ono to mu je uvek svojstveno jeste grupni identitet.
Naime, bez obzira da li se radi o verskom, nacionalnom ili nekom drugom obliku ekstremizma, grupni identitet je ono po emu e se uvek prepoznavati ovaj
fenomen. Bez obzira da li ekstremista nastupa sam ili sa svojim istomiljenicima, on ima potrebu da se identifikuje sa grupom u kojoj poasno mesto pripada voi, to ukazuje na autoritarnu crtu ekstremistikih pokreta. Ekstremisti
uvek tee posebnosti kolektiva, a ne univerzalizmu koji je more u kome se
utapa identitet grupa. Posebno je nacija bitna za oseaj kolektivnog identiteta.
Kroz njeno postojanje se recimo, desniarski orijentisani ekstremisti oseaju
sigurno za ta je najzaslunija glorifikacija odreene nacije to korespondira sa
grupnim narcizmom. Ekstremisti teko prihvataju ideologiju globalizacije sem
u sluajevima kada od nje imaju korist.
Ciljevi globalizacije i ekstremizma su meusobno opreni. Dok globalizacija ide ka tome da stvori globalno selo zbog uveanja profita, ekstremizam se
bori za ouvanje identiteta i posebnosti to je glavna prepreka subjektima globalizacije. Tako leviarski ekstremisti optuuju globalizaciju za siromaenje ve
siromanih, dok desniari optuuju globalizaciju za unitenje nacionalnog duha
i desuverenizaciju drave. Religijski ekstremisti se takoe protive globalizaciji,
jer je njihov cilj ouvanje fundamenta vere u emu im veliki problem stvaraju
globalizacijski procesi jer su suvie moderni za njihova konzervativna shvatanja.
Dok su centri moi u globalizaciji multinacionalne korporacije i nekolicina bogatih pojedinaca i zemalja, kod ekstremista je to neto drugaije.
Ekstremistiki akteri su preteno razoarani, nezadovoljni pojedinci koji imaju
manji krug pristalica. Ekstremizam je oduvek bio marginalna pojava, s tim to
je ljudsku malobrojnost nadoknaivao fanatizmom svojih lanova. U irokom
dijapazonu ekstremistikih organizacija i pokreta esto su prisutni i bogati pojedinci, mada je to mnogo ree nego li kod subjekata globalizacije. Primer bogatih indidvidua koje podravaju ekstremizam i terorizam jeste Bin Laden, mada
se podrka finansijskog tipa ekstremizmu moe nai i u odreenim dravama.
Tako je, recimo, Avganistan davao podrku Al Kaidi, to je uzrokovalo ameriku vojnu intervenciju. Ipak, ekstremizam je pojava koja u svoje naruje najee
prima malog, obinog oveka koji se osea beznaajnim sve do trenutka kada uz
upotrebu nasilja pone da alje poruke ostatku sveta.

426

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | II DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

I globalisti i politiki ekstremisti imaju specifian odnos prema religiji. Prvi su preteno ateistiki raspoloeni iliti indiferentni prema religijama i
religijskim pokretima sve dok su pod kontrolom drava i dok ne ugroavaju
interese finansijskih tokova kapitala. Ekstremisti imaju iskljuiv odnos prema
religiji. Dok su leviari areligiozni, kod desniara je religija conditio sine qua non
njihovog postojanja. Ekstremisti nacionalistike, desniarske i religijske orijentacije esto manipuliu verom koristei je za realizaciju svojih krajnjih ciljeva jer
je ona snaan podsticajan i mobiliui faktor. Kada se ekstremizam udrui sa
fanatizmom, dobijemo muenike koji su spremni da zarad boljeg nebeskog
ivota rtvuju ovozemaljski, sve sa ciljem ostvarenja odreenih ideala. Problem
je u tome to je obeani raj egzaktno neproverljiva kategorija, ali je poznato da
dogma ne trpi sumnju ni proveru u nju se mora verovati beskompromisno. U
tome je posebna snaga religijski fundiranog ekstremizma.
Nacija i nacionalizam predstavljaju kamen spoticanja u odnosima globalista i ekstremista. Istorijski gledano, nacija je razliito bila prihvatana u razliitim epohama u prolosti je ona bila bastion oko kojeg su se ujedinjavale
neke od vodeih drava dananjeg procesa globalizacije kao to je to sluaj sa
Nemakom i Francuskom. Francuska revolucija kao jedan od najveih tektonskih pokreta u istoriji ljudskog drutva je voena pod geslom nacionalnog
osloboenja. Danas je nacionalizam demonizovan u okviru globalistike retorike, a veliku ulogu u tom procesu je odigrao nacizam kao izopaen oblik
nacionalistike ideologije. Za religijske i desniarske ekstremiste, nacija je
i dalje na visokom pijadestalu vrednosti jer im omoguava da pronau svoj
identitet postojanja.
Drave imaju ambivalentan stav prema globalizaciji. One koje su ekonomski i vojno dominantne su glavni akteri globalizacije. Primer takvih zemalja najbolje ilustruje grupa G8 protiv koje protestuju graani irom sveta
kad god se organizuju njeni sastanci. Imamo i one drave koje se otvoreno
suprotstavljaju globalizaciji, ali to su usamljeni jahai poput Severne Koreje
koja je, za kaznu, izolovana iz meunarodnih odnosa ve godinama. to se
tie odnosa dravnih vlasti prema ekstremizmu, moemo konstatovati da nijedna demokratska zemlja ne gleda blagonaklono na ekstremiste jer naruavaju harmoniju u drutvu i devalviraju autoritet zvanine dravne vlasti. Kao to
smo ve naglasili, ekstremisti idu do zabranjene granice, a kad preu opasnu
granicu rizikuju da budu proglaeni teroristima.
Gobalizacija, identitet i ekstremizam
Ekstremizam esto predstavlja oajniku potragu za neoformljenim, poljuljanim, ili izgubljenim identitetom. Po nekim teoretiarima u osnovnom

Marija ori | GLOBALIZACIJA I POLITIKI EKSTREMIZAM

427

socijalno-psiholokom smislu rei, identitet je mesto u drutvenom svetu119,

mada je bolje govoriti o ulozi pojedinca u drutvenom svetu. Pitanje identiteta
jeste pratei, ako ne i najbitniji problem u globalizacionom procesu. Naime, potreba oveka za pripadanjem je od vajkada pratila ljudsko drutvo kroz njegovu
evoluciju. Tako je i danas nekoj individui iz zemalja Treeg sveta moda strana i
nepristupana kultura i nain ivota koji nudi poredak u nastajanju, pa se zbog
toga ljudi bore sa svojim identitetom pitajui se ko su i ta su i u kranjem gde
to oni pripadaju. Nastojanje oveka da se identifikuje sa nekim datira jo iz detinjstva kada se stvaraju uzori najpre po ugledu na oca i majku.
Slino je i sa dravama. Male drave (iako su po meunarodnom pravu drave iste i suverene nezavisno od veliine teritorije i broja stanovnika) ele da se
priblie uspenim, monim i dominantnim dravama, pa tako nije ni udo to
veliki broj zemalja tei da uspostavi ako ne prisne, ono bar korektne odnose sa
SAD. Meutim, ini se da najgore prolaze tzv. pocepane drave u kojima su
ljudi saglasni oko toga ko su oni, ali nesaglasni oko toga koja civilizacija je njihova prava civilizacija 120. Jasno je da ovakva situacija vodi krizi identiteta koja
je frustrirajua za sve graane pocepanih drava, ali Hantington smatra da se
ovaj bezdan moe prevazii na tri naina. Pre svega, potrebna je podrka dravne
elite, potom, stanovnitvo bi trebalo da bude upueno u promene koje mu predstoje i na kraju, neophodna je podrka Zapada. Zbog toga to jo uvek tragaju
za svojim identitetom, ove zemlje je Hantington metaforiki nazvao dravama
sa Janusovim licem to ukazuje na njihov dualistiki poloaj u meunarodnim
odnosima. Srbija je tipian primer zemlje sa pocepanim identitetom nakon viedecenijskog komunizma ula je u proces tranzicije praen ne samo promenama u ekonomskom, politikom i ideolokom sistemu, ve i pitanjem kome se
prikloniti. Evropska integracija korespondira sa globalizacijom, pa nije ni udo
da su protivnici globalizacije u isto vreme i protivnici integracija u Evropi. Takve
ideje koje dezavuiu pribliavanje Srbije EU i procesu globalizacije moemo nai
u ekstremistikim grupama kako leve tako i desne provenijencije.
Politiki ekstremisti nisu samo u Srbiji protivnici globalizacije. Dobro
organizovani u svojoj borbi protiv novog svetskog poretka, povezani su i na
meunarodnom nivou. Interesantno je da su ovi ekstremisti prihvatili mnoge
prednosti globalizacije, poput interneta, uz pomo kojeg stvaraju meusobnu
konekciju i razmenjuju ideje organizujui esto zajednike akcije.

119 Klandermans Bert, Mayer Nonna, Extreme Right Activists inEurope, Routledge, New York
and London, 2003., str. 225.
120 Hantington, Samjuel, Sukob civilizacija, CID, Podgorica, 2000, str. 154.

428

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | II DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

Zbignjev Beinski u Americi vidi jedinu istinsku globalnu silu koja

je ustoliila postojeu poziciju, pre svega zahvaljujui kolapsu komunizma i
SSSR-a. Izvor moi koji dananji hegemon poseduje nalazi se u superiornoj
organizaciji, u sposobnosti da brzo mobilie ogromne ekonomske i tehnoloke
resurse za vojne potrebe, u neodreenoj, ali znaajnoj privlanosti amerikog
naina ivota i u nepomuenom dinamizmu i u konkurentnosti unutar amerike drutvene i politike elite121. Antiki Rim je, takoe posedovao navedene karakteristike, a homogenizacija stanovnitva se primarno vrila na osnovu
paradigme Civis Romanus sum (ja sam graanin Rima). Ovakva dominacija se
moe i danas zapaziti kada je re o amerikoj kulturi koja je, uprkos povrnosti i raznim nedostacima, moramo priznati planetarna i popularna pre svega
meu mlaom publikom. Kulturoloki uticaj se ostvaruje ne samo uz pomo
medija i holivudskih filmova, ve i zahvaljujui velikom broju stranih studenata koji se edukuju u SAD poprimajui ameriki nain ivota. Odgovor na
pitanje zato je Amerika bastion globalizacije moemo nai u etiri segmenta122: u ekonomskom jer je pokreta i koordinator globalnog rasta; u vojnom
jer poseduje najvei arsenal orja to se videlo u NATO intervencijama; u
tehnolokom zbog toga to je pionir u tehnikim inovacijama i pronalascima;
i na kraju u kulturolokom iz razloga globalne prihvaenosti, privlanosti i
dominacije njene masovne kulture.
Globalizacija kao proces podrazumeva ne samo vesternizaciju nego i odgovor Istoka u vidu hrane123, muzike, ali najvie u vidu imigranata. Ovde stupa
na snagu hantingtovski princip o sukobu civilizacija, u kojem pridola kultura
odbijajui da se integrie u postojei sistem, biva anatemisana kao nepoeljna jer
kvari koheziju i stabilnost postojeeg poretka. Nije uzalud vaila ona stara izreka Kad si u Rimu ponaaj se kao Rimljanin. to se tie novog svetskog poretka, on se jo uvek stvara, tako da iako su naznaene njegove osnovne konture,
moramo rei da je on u ovom trenutku amorfnog karaktera.
PRIJATELJI I NEPRIJATELJI GLOBALIZACIJE
Paradigmu prijatelj-neprijatelj je u politikoj teoriji objasnio jo Karl
mit istiui kako je politika suprotnost najintenzivnija vrsta suprotnosti u

121 Beinski, Zbignjev, Velika ahovska tabla, CID, Podgorica, 2001, str. 15.
122 Vidi: Beinski, Zbignjev, Velika ahovska tabla, CID, Podgorica, 2001.
123 Poznato je da je Belruskoni 2009. godine insistirao da se u nekim turistikim gradovima
Italije zabrani otvaranje restorana koji nisu sluili nacionalnu, italijansku kuhinju

Marija ori | GLOBALIZACIJA I POLITIKI EKSTREMIZAM

429

ljudskoj vrsti i kako iz nje proizilaze politiki neprijatelji124. Na osnovu principa suprotnosti, pokuaemo da klasifikujemo prijatelje i neprijatelje globalizacije. Svi oni koji su okvalifikovani kao prijatelji, ine potporni bedem u
izgradnji novog svetskog poretka dok neprijatelje, akteri globalizacije tee da
oslabe ili u krajnjem unite, jer predstavljaju opasnost: preobliavanje stvarnih,
potencijalnih ili pretpostavljenih politikih protivnika kao Inih i kao neprijatelja se vri njihovim naterivanjem na prihvatanje odreene politike i njenih
vrednosti kao svojih125.
Iako neki teoretiari metaforiki predstavljaju SAD kao Golijata126, postavlja se pitanje ko e u modernom svetu biti olienje Davida i da li postoje dostojni kandidati. Do sada se terorizam pokazao kao najei protivnik globalizacije i
to nakon 11. septembra kada su pomerene sve granice u njegovom destruktivizmu. Globalizaciju njeni protivnici obino povezuju sa imperijalizmom, ili tanije reeno neoimperijalizmom, koji se najvie pripisuje SAD. Imperijalizam kao
re i pojava je demonizovanog karaktera jer ukazuje na podreivanje, prinudu i
nejednakost127. Osim toga, svaka imperija je funkcionisala na utrb nacionalnog
identiteta. Tako je bilo od vremena Aleksandra Makedonskog, preko Rimskog
carstva, pa sve do danas. Jo je Adam Smit primetio da je apsurdno polemisati
oko nacionalnog interesa, jer unutar same nacije postoji veliki broj sukobljenih
individualnih interesa128. Majkl Mandelbaum (Michael Mandelbaum) opaa da
je re imperija previe teka za ulogu koju ima Amerika i smatra mnogo vie
prijemivijim naziv svetska vlada koji nije negativnog karaktera, a opet ukazuje na upravljaku, kontrolnu i dominantnu funkciju.
Osim svojih neprijatelja globalni drutveni poredak ima i svoje prijatelje. U ovom dvostrukom odnosu u kojem prijatelji ostvaruju integracione
procese, a neprijatelji dezintegracione, lei dijalektika globalizacije. Prijatelji
ili pobornici mondijalizacije su bogati pojedinci i zemlje, multinacionalne korporacije i naravno rukovodilac neoliberalnog projekta SAD. Neprijatelja je
znatno vie, ali je njihova snaga uoljivo manja. Pre svega to su siromane zemlje
sa loim standardom ije su sirovine iskoriene, a radna snaga eksploatisana.
124 Videti vie o tome u: mit, Karl, Norma i odluka, priredio Slobodan Samardi, Filip Vinji,
Beograd, 2001.
125 Simeunovi, Dragan, Odreenje ekstremizma iz ugla teorije politike, Srpska politika
misao, br. 2, vol 24, 2009, str. 17.
126 Vidi vie o tome : Mandelbaum, Majkl, Treba li svetu Golijat, Filip Vinji, Beograd, 2006.
127 Vidi: Mandelbaum, Majkl, Treba li svetu Golijat, Filip Vinji, Beograd, 2006.
128 Vidi: Smit, Adam, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Kultura, Zagreb, 1952.

430

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | II DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

Potom, to su razliite vrste subjekata ekstremizama poevi od ideoloki orijentisanog (leviarski i desniarski), religijskog (gde dominira islamistiki) do nacionalistikog ekstremizma. Kada ekstremisti preu sa rei na dela, onda imamo
mnogo opasnije protivnike, a to su teroristi, to je potvrdio napad Al Kaide 11.
septembra 2001. godine.
Organizovani kriminalitet je pojava koja takoe podriva globalizaciju
svojim zakulisnim radnjama gaajui je u najranjivije mesto profit. Ovom
prilikom moramo napomenuti da je jedna od sutinskih distinkcija izmeu
organizovanog kriminaliteta i terorizma to to organizovani kriminalitet koristi nasilje i politika sredstva da bi realizovao finansijski cilj, dok se, obrnuto proporcionalno, terorizam koristi novcem da bi ostvario politike ciljeve,
na nasilan nain.
Dvadeseti vek je, po Kisinderu, na pijadestal voe postavio Ameriku.
Odnos prema voi je ambivalentan: sa jedne strane Amerika je luonoa ideje
progresa i demokratije, pa je esto pobornici globalizacije nazivaju svetionikom; sa druge strane Amerika je neoimperijalistika sila koja je, dajui primat
trinom principu, od bogatih nainila jo bogatije, a od siromanih jo siromanije ljude. Meunarodni odnosi u novom svetskom poretku su puni protivrenosti: s jedne strane e doi do usitnjavanja, a s druge do sve vee globalizacije
129
. To znai da e paralelno sa integracijom i unifikacijom dolaziti do jaanja
nacionalnih ideja sa tendencijom zatite nacionalnog identiteta.
Bodrijar pravi interesantnu komparaciju izmeu univerzalnog i mondijalnog,
tj. globalnog. Po njemu, univerzalizam se vezuje za pojmove kao to su demokratija, prava oveka, sloboda, jednakost Globalizacija, pak implicira pojmove poput
trita, profita, komunikacije, tehnike i tehnologije. Ovde moemo govoriti o odnosu spiritualnog i materijalnog. Po njemu, mondijalizacija je nereverzibilna, dok
je univerzalizacija na putu usahnua: Svaka kultura koja se univerzalizuje gubi
svoj singularitet i umire130. Univerzalno podrazumeva i jednu ideju koja doivljava svoje samoponitenje ukoliko se ostvari u globalnom. Za ovog teoretiara terorizam je presuda i osuda koju savremeno drutvo nosi u sebi: Kao to poiva na
oajanju ponienih i uvreenih, terorizam poiva i na nevidljivom oajanju privilegovanih u mondijalizaciji, na naem vlastitom pokoravanju integralnoj tehnologiji, ubitanoj virtuelnoj realnosti, delovanju mrea i programa koje moda ocrtava
involutivni profil itave vrste, ljudske vrste koja je postala mondijalna 131.

129 Kisinder, Henri, Diplomatija I, Verzalpress, Beograd, 1999, str. 10.

130 Bodrijar, an, Duh terorizma, Arhipelag, Beograd, 2007, str. 61.
131 Bodrijar, an, Duh terorizma, Arhipelag, Beograd, 2007, str. 70.

Marija ori | GLOBALIZACIJA I POLITIKI EKSTREMIZAM

431

Paradoks je da su globalizacija i nacija kao antagonistike kategorije u

neku ruku i kompatibilne i da geneza jedne profilie razvoj druge. Globalizacija
kao proces ponitava nacionalnu dravu i krnji njen suverenitet. Ti procesi se u
meunarodnoj zajednici nazivaju denacionalizacija i desuverenizacija. Drava u
meunarodnim odnosima, pa i u meunarodnom pravu, je u velikoj meri supstituisana kategorijom pojedinaca ili manjinskih grupa. Odnos globalizacije i nacije moemo elaborirati kao odnos opteg i posebnog iz ega Dragan Simeunovi
izvlai drutveni aksiom: Ako bi se unitilo posebno, opte bi prestalo biti opte
jer se ne bi imalo vie od ega razlikovati 132.
Za protivnike novog svetskog poretka globalizacija je unifikacija politike,
ekonomije, kulture, vrednosti, pa ak i samih ideja to vidimo po univerzalnoj
ideologiji neoliberalizmu. Takvu unifikaciju nisu spremni svi da prihvate, a
pogotovo oni koji nemaju nikakve koristi od nje.
Nacionalizam i nacionalna drava nisu glavni protivnici globalizacije.
Mnogo vea opasnost lei u neformalnom otporu koji se manifestuje kroz ekstremizam i terorizam koji je takoe poprimio globalni karakter. Iz razloga to
nemamo preciznu i univerzalno prihvaenu definiciju oba pojma, imamo problem njihovog sankcionisanja i eliminacije. Budunost savremenog politikog
ekstremizma i globalizacije je izvesna dok postoji prvi fenomen, postojae i
drugi. Oni funkcioniu po uzrono-posledinom principu i u tom dijalektikom
odnosu omoguavaju uzajamnu egzistenciju.
Nijedna ideologija niti ijedan poredak nisu bili prihvaeni od svih drutvenih grupa. Tako je i danas. Svaki drutveni poredak je imao i pobornike i protivnike, a svaka velika sila je smatrala da je ba ona predodreena da diktira pravila
igre. U politici kao sferi moi je oduvek vailo pravilo da pobunjenici moraju
snositi posledice. Postoje razne kazne za otpor i neposlunost, a najgora je kazna
nemogunosti napretka133. Iako se ekstremisti mogu kazniti zabranom njihovih
organizacija, demokratija iskljuuje mogunost zabrane konkurentskih ideologija, ta vie, ona implicira politiku borbu, mada bez nasilja.
Da li e u budunosti ostati samo jedan centar globalne moi kao svetionik ili krsta ili e se mo razvodnjiti na vie subjekta i postati multipolarna prepustiemo vremenu koje dolazi. Ono to je sigurno jeste da e razvoj
globalizacije u bilo kom pravcu pomno pratiti politiki ekstremizam kao njen
glavni oponent.

132 Simeunovi, Dragan, Nacija i globalizacija, Zograf, Ni, 2009, str. 124.
133 Vidi vie o tome u: Simeunovi, Dragan, Srpska kolektivna krivica, Nolit, Beograd, 2008.

432

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | II DEO: Meunarodna politika i meunarodni odnosi

LITERATURA
Atkins, Stephen, Encyclopedia of modern worldwide extremists and extremist groups, Greenwood Press,
Westport, 2004.
Berk, Edmund, Razmiljanja o Francuskoj revoluciji, CID, Podgorica, 2001.
Bodrijar, an, Duh terorizma, Arhipelag, Beograd, 2007.
Bodrijar, an, Simulakrum i simulacija, Svetovi, Novi Sad, 1991.
Bloh, Ernst, Oprotaj od utopije, Komunist, Beograd, 1986
Beinski, Zbignjev, Velika ahovska tabla, CID, Podgorica, 2001.
Held, Dejvid, Kosmopolitiski model demokratije, Filip Vinji, 1997.
Herbst, Philip, Talking Terrorism, Greenwood Press, Westport, 2003.
Holmes, Steven, Census Sees a Profound Ethnic Shift in U.S., New York Times, 14. mart, 1996.
Kejgan, Robert, O raju i moi, arobna knjiga, Beograd, 2003.
Kisinder, Henri, Diplomatija I, Verzalpress, Beograd, 1999.
Kisinder, Henri, Diplomatija II, Verzalpress, Beograd, 1999.
Kissinger Henry, Summers Lawrence, Kupchan Charles, Renewing the Atlantic partnership : report of an independent taskforce sponsored by the Council on Foreign Relations, NY Council on
Foreign Relations, New York, 2004.
Klandermans Bert, Mayer Nonna, Extreme Right Activists inEurope, Routledge, New York and
London, 2003.
Le Bon, Gistav, Psihologija gomila, Gradac K, aak, 2007.
Mandelbaum, Majkl, Treba li svetu Golijat, Filip Vinji, Beograd, 2006.
Marks Kathy, Faces of Right wing Extremism, Branden, Boston, 1996.
Marks, Karl, Najamni rad i kapital, Marksistiki centar, Split, 1976.
Mor, Tomas, Utopija, Beograd, Utopija, 2002.
Naj, Dozef, Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004.
Simeunovi, Dragan, Odreenje ekstremizma iz ugla teorije politike, Srpska politika misao, vol
24, br. 2, 2009.
Simeunovi, Dragan, Nacija i globalizacija, Zograf, Ni, 2009.
Simeunovi, Dragan, Teorija politike, Nauka i drutvo, Beograd, 2002.
Simeunovi, Dragan, Srpska kolektivna krivica, Nolit, Beograd, 2008.
Smit, Adam, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Kultura, Zagreb, 1952.
Soro, Dord, O globalizaciji, Samizdat B92, Beograd, 2003.
Stiglic, Dozef, Protivrenosti globalizacije, SBM-X, Beograd, 2002.

Marija ori | GLOBALIZACIJA I POLITIKI EKSTREMIZAM

433

Marija ori
GLOBALIZATION AND POLITICAL EXTREMISM
Summary:
The paper deals with analysis of relation between globalization and political extremism. It deals with ideologically funded extremism and finds
points in which left and right wings overlap as well as the points at which
they depart and become antagonisms. Distinction is made between
apparently similar concepts such are globalization, globalism and new
world order. The observation of different theoretical approaches leads
to positive and negative novums yielded by globalization. Although nation and nation state are emphasized as the major enemy of globalization, the paper reveals much more dangerous enemies such are organized crime, terrorism and extremism. The relation between globalization
and political extremism is of causal-consequential character and often
functions per the symbiotic principle.
Key words: globalization, globalism, extremism, terrorism, new world
order