BILTEN BR.

4
januar, 2003.

SUSRET
Rudolf [tajner
iz: Misao o Geteanumu u vreme kulturne krize sada{njice

GETE I GETEANUM
Ko je posmatrao forme, iz ~ije je `ivahne rasporedjenosti sastavljeno celokupno zdanje Geteanuma,
mogao je da vidi kako je Geteova ideja o metamorfozi u~lanjena u misao o gradnji. Ove ideje
metamorfoze su Geteu postale o~igledne, kada je hteo za vi{estrukost biljnog sveta, da pronadje
duhovno jedinstvo. Da bi ostvario ovaj cilj, on je tra`io prabiljku. Ona bi trebala da bude idejni oblik
biljke. Na njoj je jedan organ mogao da bude razvijen do posebne veli~ine i savr{enosti, a drugi pak, da
bude mali i neugledan. Na ovaj na~in je bilo mogu}e da se idejnoj prabiljci domisle specijalni oblici u
bezmernom broju. I onda bi moglo, da se dopusti, da pogled luta po spolja{njim formama biljnog sveta.
^ovek nalazi u jednoj formi ovo, u drugoj ono, ostvarenu misaonu sliku izvedenu iz prabiljke. ^itav
biljni svet je bio, u izvesnoj meri, jedna biljka u najrazli~itijim formama.
Gete je time ustanovio, da u vi{estrukosti organizacija, vlada jedan izgradjuju}i princip, koji bi kod
ljudi bio preslikan u unutra{njoj pokretljivosti misaonih snaga. Time je on, ljudskom saznanju dopisao
ne{to ~ime ono nije samo jedno spolja{nje posmatranje sveta i procesa, ve} srasta sa njima u jedinstvo.
Gete je isti zna~aj pridavao i razumevanju pojedina~ne biljke. U listu je video, na najjednostavniji
na~in, ideju ~itave biljke, a u kompletnoj biljci, je video jedan list, komlikovano izgradjen; u izvesnom
smislu, mnogo list-biljaka ponovo spojene po principu lista, u jedinstvo. Isto tako su za njega bili
razni organi `ivotinja, preobra`aji jednog baznog organa, a ~itav `ivotinjski svet, vi{estruka izgradnja
jedne, idejne pra`ivotinje.
Gete nije u svim pravcima razvio ovu misao. Savest ga je, posebno u odnosu na `ivotinjski svet,
zaustavila na ne dovr{enom putu. On sebi nije dopu{tao da u razvoju misli, predaleko kora~a, a da se to,
{to je idejno ostvareno, opet iznova ne potvrdjuje u ~injenicama iz ~ulnog sveta.
^ovek mo`e da ima dvostruki odnos prema Geteovim idejama o metamorfozi. On mo`e da ih
posmatra kao interesantnu osobenost Geteovog duha i da se na tome zaustavi.
Ali, ~ovek mo`e i da na~ini poku{aj, da sopstvenu idejnu delatnost usmeri u Geteovom pravcu. Onda
se mo`e desiti, da se, u stvarnosti, otkriju tajne prirode, kojima ~ovek, na neki drugi na~in, ne bi na{ao
pristup.
Ja sam pre vi{e od ~etrdeset godina, kada verujem da sam to primetio, (u mom uvodu za Geteove
prirodno-nau~ne spise, u Kir{nerovoj Nema~koj nacionalnoj literaturi) Getea nazvao, Kopernikom i
Keplerom nauke o organskom. Kod toga sam po{ao od uvida, da se kod neorganskog sveta
Kopernikovo delo sastoji u primedbi jedne, od ~oveka, nezavisne veze stvari, a da odgovaraju}e delo
za organsko, le`i u otkri}u prave upotrebe duha, kroz koju organsko, u svojoj pokretljivosti, mo`e da
bude shva}eno od ljudskog duha.
Gete je Kopernikovo delo tako ostvario, da je u~e{}e duha, kroz koji je umetni~ki delovao, uveo u
saznanje. On je tra`io put od umetnika do nau~nika i na{ao ga je. Antropolog Hajnrot je zbog toga,
Geteovo mi{ljenje nazvao predmetnim. To je kod Getea izazvalo duboko zadovoljstvo i on je svoje
pesni{tvo, takodje nazvao predmetnim. Tako je pokazao, koliko je u njegovoj du{i, umetni~ko bilo
blisko sa nau~nim.
U`ivljavanje u Geteov duhovni svet je dalo hrabrost da se njegovo shvatanje metamorfoze, ponovo
vrati u umetnost. To je pomoglo kod misli o izgradnji Geteanuma. Kada se priroda razvija u `ivom,
stvara forme koje odvojeno izrastaju. U umetni~ko-vajarskoj stvarala~koj snazi, ~ovek mo`e da dodje
blizu stvarala{tva prirode, ukoliko, sa ljubavlju, saose}ajno shvati kako ona `ivi u metamorfozama.

-1-

^ovek sada sme nazvati jedno zdanje Geteanum, ako je u svojoj arhitektonici i plasti~nosti tako
nastalo, da je kroz njegove forme na~injen poku{aj da se ostvari, Geteovo shvatanje o metamorfozama.
Na isti na~in je i u samoj Antopozofiji, postavljen dalji razvoj Geteovog pogleda na svet. Ko je misao
o metamorfozama, ne samo u ~ulno-vidljivim formama, kod kojih je Gete, shodno njegovom posebnom
du{evnom karakteru stao, na~inio du{evno i duhovno shvatljivim, taj je stigao do Antropozofije. Ovde
se mo`e, na ovo, samo u elementarnom smislu ukazati. U ljudskoj, du{evnoj delatnosti, vidi se
mi{ljenje, ose}anje i volja. Ko vidi ove tri forme du{evnog `ivota, jednu pored druge ili u zajedni~kom
dejstvu, on ne mo`e dublje da prodre u bi}e du{evnog. Ali, onaj ko zadobije jasno}u o tome, da je
mi{ljenje jedna metamorfoza ose}anja i volje, takodje, da je ose}anje metamorfoza mi{ljenja i volje, a
da je volja metamorfoza mi{ljenja i ose}anja, taj se u du{evnom, povezuje sa bi}em du{evnog. Ukoliko
je Gete, koji je hteo da bude izvanredno orjentisan u ~ulno-vidljivom, sa zadovoljstvom prihvatio da se
njegovo mi{ljenje naziva predmetnim, onda istra`iva~ duha, mo`e opaziti jedno sli~no zadovoljstvo,
da je kroz shvatanje o metamorfozi, njegovo mi{ljenje, postalo o`ivljeno duhom. Predmetno je ono
mi{ljenje, koje mo`e da sraste sa bi}em, koje se ispoljava u ~ulnom, tako da to bi}e u njemu, mo`e biti
do`ivljeno kao odjek. O`ivljeno duhom }e biti ono mi{ljenje, koje mo`e da u sopstveno strujanje i
lelujanje prihvati duh. Onda }e mi{ljenje biti nosilac duha, kao {to }e predstava usmerena na ~ulni svet
biti nosilac boje ili tona. Mi{ljenje se onda metamorfozira u shvatanje.
Sa tom metamorfozom je mi{ljenje postalo bestelesno. Jer, telo mo`e da pro`me mi{ljenje samo sa
~ulnim sadr`ajima.
Sa u~enjem o metamorfozi, ~ovek osvaja `ivo. Sa time o`ivljava sopstveno mi{ljenje. Od jednog
mrtvog, postaje jedno `ivo. I kroz to postaje sposobno da `ivot duha prihvati u sebe. Ko na osnovu
onoga, {to sadr`e Geteovi spisi, ho}e da zaklju~i, kako bi sam Gete odbacio Antropozofiju, taj uvodi u
igru samo spolja{nje ~inioce. I mo`da bi moglo da mu se prizna, da bi se Gete veoma rezervisano
pona{ao u doti~nom slu~aju. Jer bi njemu samom bilo neprijatno da prati metamorfozu u oblast, u kojoj
nedostaje kontrola ~ulnih pojava. Sam Geteov pogled na svet, ulazi u Antropozofiju bez pretvaranja.
Zbog toga je dozvoljeno, da ono {to, sa sigurno{}u po~iva na Geteovom pogledu na svet, bude
negovano u jednom zdanju, koje je u uspomeni, na Getea, nazvano Geteanum.
U Beogradu, 31.12.2002. god.
Povodom osamdesete godi{njice od ve~eri,
u kojoj je po`arom uni{ten prvi Geteanum
Prevod i priprema: Naum Slovenski

: ?
E
, . ,
, , ,
, .
.
, , , , ,

.
, - .
, .
,
;
, .

.
; , a
.
-2-

 .

, ,
. ,
. ,
,
.

, , , ,
, . ,
,
. , ,
;
.
, ,
. -
,
.
,
,
.
, .
.
, ,
, , .
. ,
.
.
,
,
.
.
,
. ,
.
, .
, . , ,
, .
, ,
, .
.
,
,
. ,
, , .
, ,
. .
, ,
() .
-3-

. . . ,
,
. ;

.
() ,
,
.

. ,
,

.
( , , 2003.)

Kurs euritmije u Zrenjaninu

U danima novogodi{njih i bo`i}nih praznika, imali smo zadovoljstvo i radost da poha|amo
kurs euritmije koji je dr`ala Nata{a Kraus iz Berlina. Rad se odvijao prvog i tre}eg dana u
jednom terminu, a drugog dana, pre i po podne. Na sam dan Bo`i}a, odr`ano je i prvo javno
predstavljanje na{eg rada za ~lanove porodica i bliske prijatelje.
Kada smo se, za Bo`i} pro{le godine, prvi put sastali u zajedni~kom radu, mnogi od nas nisu
ni slutili u kakva veli~anstvena prostranstva stupaju. Po~eli smo, po`rtvovano{}u Nata{e,
pionirski poduhvat predstavljanja euritmije na srpskom jeziku.
Posle svakog Nata{inog odlaska, ostajalo nam je nadahnu}e i zadaci koje smo uve`bavali za
slede}i susret. Njih smo savladavali manje ili vi{e uspe{no. Grupa je varirala u broju ~lanova i
entuzijazmu, ali je po~eo, spontano da se razvija jedan proces u nama, koji je delovao
blagotvorno na odnose unutar grupe. Bi}e euritmije je za`ivelo, a pozitivni odnosi me|u
~lanovima grupe su se ispoljili. Pojedinac je po~eo da ose}a odgovornost prema onome {to je
do sada ura|eno, tako da skoro nije bilo izostajanja.Tako je prvobitni motiv bavljenja
euritmijom-harmonizacija atmosfere pre rada na antropozofskom tekstu i dobar ose}aj u
fizi~kom telu, postao sasvim samostalan i prerastao u devociju prema toj umetnosti za
budu}nost.
^etvrti radni susret ove godine, doneo je i jednu ozbiljnost i kocentraciju u primanju novih
lekcija, tako da je Nata{a u {ali izjavila da nas ne smatra vi{e amaterima. Ose}aj koji smo
poneli sa ovog kursa je kao pogled unapred: pogled na ono {to treba uraditi sa ozbiljno{}u i
istrajno{}u, a bez nekog idealisti~kog ushi}enja koje prolazi.
Dobrila Kova~evi}

Crvenkapa
Ovo je jedna od najpoznatijih bajki. Njen se duboki smisao, kao i smisao narodnih
umotvorina, mo`e protuma~iti po klju~u koji }u poku{ati da vam iznesem, a koji je autor ove,
nama svima drage pri~e `eleo da prenese nadahnutom sve{}u.
Stara baka je bolesna. Njoj nedostaju nove i mlade snage koje }e je oporaviti i izle~iti, a koje
}e joj doneti mala devoj~ica, njena unuka, Crvenkapa. Tuma~enje se mora potra`iti samo iz
pro{irene svesti. Baka predstavlja staru mudrost koja je na izmaku; ona treba da se obnovi
zdravim i podmla|enim snagama. Nosioc tih snaga je ~ovek, u ovom slu~aju dete Crvenkapa.
Crvena boja kape predstavlja obuhva}enost slobodom i egoizmom koji privla~i pogled na sebe,
na glavu, koja predstavlja mi{ljenje i to ono koje je svesno sopstvene va`nosti.
-4-

Put ka bakinoj ku}i, vodi Crvenkapu kroz {umu i ona sa njega ne bi trebalo da skre}e, jer
bi mogla zalutati i nai}i na neprilike. ^ovek, dakle treba da ide kroz `ivot ne skre}u}i sa puta
koji vodi ispunjenju njegovog zadatka.
Crvenkapa ne slu{a savet svoje majke, ose}a se sigurno i samostalno, i sa mislima da }e lako
na}i ponovo put, napu{ta ga, slede}i {arene leptire i mirisno cve}e. ^ovek postaje samostalan
u svom bi}u jer ga je snaga egoizma u~inila slobodnim, on ostavlja ili zapostavlja svoj glavni
cilj, ostvaruju}i li~ne ciljeve. Udaljuju}i se sve vi{e od cilja, slede}i svoje li~ne te`nje, zaveden
svojim unutra{njim zlom (oholo{}u i uobra`eno{}u), pada u zabludu. U nemogu}nosti da
pravilno prozre stvari i pojave spolja{njeg sveta, ~ini jednu gre{ku za drugom, {to je u bajci
predstavljeno vukom. Vuk je mudriji, lukaviji, br`i i ja~i od devoj~ice, on je saznav{i njen
zadatak, presti`e i pojede baku. Sila koja ~oveka navodi u spolja{nju zabludu i iluziju je mnogo
ja~a od ~oveka koji nije valjano spreman za borbu sa njom.
Stigav{i do bake, Crvenkapa nalazi vuka u krevetu. Njeno ~u|enje o veli~ini bakinih o~iju,
u{iju i usta, nagla{ava zdravorazumsko pitanje o istini koju ~ovek mo`e da spozna kroz
materijalizam. Pozivanje na ~ula kao na glavne izvore saznanja, a ujedno i varke, ube|uju
~oveka u ispravnost materijalizma kome on podle`e. (Vuk jede devoj~icu.)
Izvr{iv{i svoj zadatak, spolja{nja sila slavi trijumf nad ~ovekom-to je vuk koji spava po{to je
pojeo baku i devoj~icu. Lovac prolazi pored bakine ku}e, ~uje hrkanje vuka, uzima no`, raspori
ga, osloba|a baku i Crvenkapu, a utrobu vuka napuni kamenjem, za{ije je i baci vuka u bunar.
Pojavljuje se jedna sasvim nepoznata sila koja svesnim-logi~kim mi{ljenjem prodire kroz
materijalizam i prou~ava ga. Time poma`e zdrave snage prirode i vra}a u `ivot staru mudrost i
novog ~oveka koji pro{av{i kroz materijalizam vaskrsavaju.
Nekada{nja stara mudrost je obnovljena i podmla|ena snagama koje su se u ~oveku razvile.
Prolaskom kroz materijalizam, ona se ponovo sti~e, ali sada svesno. Sila koja je ~oveka
dovodila u zabludu je sada ote`ala od mrtvog znanja, kao kamenje anorganskog sveta koje le`i
na dnu bunara.
Eto tako nam de~ije bajke pri~aju najve}e tajne o ~oveku!
Obradin Mitrovi}

Ezoterno i egzoterno u isto vreme

Dr.Andrew Lorand, poljoprivrednik,
profesor u Kaliforniji

e-mail:andrewlorand@hotmail.com
Jedan poziv za biolo{ko-dinami~ki pokret
Ima ponekad momenata u na{em `ivotu u kojima razmi{ljamo o na{em radu, na{im zadacima i na{oj
odgovornosti. Mi povla~imo du{u na trenutak iz svakodnevnice i trudimo se da dobijemo neki pregled.
Odakle smo mi do{li i kuda idemo, to mo`e postati neka vrsta celokupne slike koja opet mo`e da nam
slu`i kao fundament za formulisanje slede}ih koraka. Pri tome se mogu pojaviti neka pitanja. Jedno
takvo pitanje je pitanje o dubljim zadacima i ciljevima na{eg biolo{ko-dinami~kog pokreta. Od
osnivanja 1924. godine mi smo do`iveli njegov veliki razvoj i napredak. Na{a imanja i ba{te su u
mnogi slu~ajevima ekolo{ki postojani, socijalno puni odgovornosti i od privrednog interesa. Mo`emo
da budemo stvarno ponosni na taj nastanak i bez daljnjeg gledanja unazad. Ali, da li je dovoljno, da bi
se u najboljem i najdubljem smislu bilo biodinami~ki, ako se poklapaju prinosi i obrt Demeter
proizvoda, ako su `ivotinje zdrave, a ljudi siti? Da li su ovde i neka druga pitanja? Da li }e se biolo{kodinami~ki pokret iscrpeti u intenzivnijoj primeni preparata, u pobolj{anom gajenju i sigurnijem tr`i{tu?
Koji drugi zadaci i odgovornosti stoje pred nama prema Zemlji i ~ove~anstvu u na{em radu?
[ta stvarno zna~i biolo{ko-dinami~ki?
Stvarnost je ne{to o ~emu bismo mogli jo{ dugo da raspravljamo. U svakom slu~aju, na po~etku
biolo{ko-dinami~kog pokreta, pojavila su se pitanja o obnavljanju poljoprivrede u du{ama mnogih

-5-

pojedinaca koji su imali poverenje u Rudolfa [tajnera i koji su u njegovoj duhovnoj nauci videli neki
izvor nadanja. Oni su ga zamolili da potra`i prakti~na gledi{ta za ozdravljenje, tada ve} dekadentne
poljoprivrede. Time je do{lo do ve} pomenutog kursa.*
Ako se ovaj kurs prisvoji, nemogu}e je da se ne primeti da ovde rad sa zemljom zapo~inje iz jednog
sasvim druga~ijeg ugla gledanja. Odmah se biva svestan da iza ovoga ne stoje samo celokupne ideje,
ideali i principi nekog spiritualnog pogleda na svet, nego da je ~itav sistem koji nam se ovde savetuje
pro`et duhovnim razumevanjem Zemlje, Kosmosa i ^oveka. Tome odgovara i postavljeni cilj koji je
nematerijalisti~ki. Rad sa duhovnim snagama, kosmi~kim ritmovima i homeopatski doziranim
supstancama koje bi trebale da deluju u prirodi, svakako ne pripisuje toj celokupnoj slici duhovnog
univerzuma ne{to paradigmatski strano, ve} se od neke takve slike sveta ba{ ni{ta drugo i ne mo`e
o~ekivati. Tu odmah nale}emo na zategnutost izme|u onog {to danas va`i kao moderna nauka i onoga
{to je [tajner poku{ao da da kao dopunu i pro{irenje nauke.
U istoriji na{eg pokreta, nije uvek bilo lako iza}i na kraj sa tom zategnuto{}u. Na jednoj strani se
nalazi sve ja~i brak moderne prirodne nauke sa industrijom koji je doneo svetu mnogo novog i
~arobnog, ali sa svim motivima najve}e proizvodnosti, najvi{eg prinosa, i maksimalnog profita- ipak, sa
ponekad veoma negativnim sporednim dejstvima.
Na drugoj strani, poku{ao je [tajner da unese u svet, metod rada i sliku sveta koji ne vode samo do
ekolo{ke postojanosti, nego i do pozitivnog bilansa duhovno-du{evnog kod ~oveka i zemlje. Metode i
motivi, ustvari ,ne mogu biti vi{e razdvojeni nego {to su to danas. Materijalisti~ko razumevanje u~enja
o zemlji (tlu), je danas toliko udaljeno od [tajnerovog u~enja da bi smo morali govoriti o nekom
totalnom raspadanju svetova. Egzoterna slika industrijske poljoprivrede se, naizgled malo mo`e
povezati sa ezoternim zajedni~kim radom sa duhovnim snagama i bi}em biolo{ko-dinami~kog.
Da li to mora da bude tako? Na jednoj strani, poku{ali su mnogi biodinami~ari ono {to mi ~inimo, da
prirodnu nauku u~ine prihvatljivom i izgrade most izme|u ezoternog i egzoternog. To je ~esto vodilo
putem na kojem se polako ili ba{ nikako stavljalo na sto sve ono {to se odnosilo na duhovnu pozadinu.
Danas to vodi jo{ do opravdanih pitanja o potpunoj transparentnosti na{e stvari. Na drugoj strani je time
malo i nepotpuno u{lo u javnost ono {to mi sami shvatamo kao biolo{ko-dinami~ko i zbog ~ega mi
mo`emo da ostvarimo [tajnerove misli.
Osnove spiritualne poljoprivrede
Osnovna pretpostavka biolo{ko-dinami~kog je da `ivotu na zemlji sve vi{e nedostaju moralno i
prakti~no, zdravi uslovi. Mi ovo shvatamo ve}im delo kao posledicu gubitka na spiritualnom
razumevanju, kao gubitka na konkretnom poimanju kako deluju duhovne snage i bi}a. Mi sami smo tu
uklju~eni. Cilj [tajnerove duhovne nauke i antropozofski stvorenog pokreta za kulturu je da ponovo
svesno izbori takvo znanje i da ga u~ini efektivnim i prakti~nim sredstvom svakodnevnog `ivota.
Centralna ta~ka za razumevanje Antropozofije je koncept evolucije: sav `ivot se nalazi u nekom
procesu promene, transformacije i metarmofoze. [tajner ne defini{e samo prirodu nego i istoriju
~ove~anstva u tom pravcu i evoluciju na{e individualne svesti. On opisuje razli~ita vremena i epohe
razvoja kroz istoriju i naziva na{e aktuelno vreme vremenom du{e svesti. On pod tim podrazumeva
vreme u kom }emo mi biti poja~ano svesni na{e du{e, na{e individualnosti, na{e spiritualnosti. Ta nova
svest }e po [tajneru zahtevati ponovo povezivanje nauke, umetnosti i religije na vi{em nivou. Ovde se
mo`e misliti na primer, na nauku koja }e imati duboki respekt prema duhovnom , ili na religiju koja
otkriva interesovanje za znanje o duhovnom, umesto, samo za veru. [tajner ide i dalje i misli o nauci
koja }e se poja~ano interesovati za duhovne stvari i bi}a, a manje za mehani~ke, materijalne, statisti~ke
aspekte `ivota, jer oni , u stvari , slu`e samo kao osnova i u dubljem smislu, a relativno malo doprinose
na{em stvarnom zdravlju.
Druga centralna ta~ka Antropozofije je ono {to [tajner naziva Hristov doga|aj. Njegovo
razumevanje evolucije je da bi}e nazvano Hrist predstavlja jedno naro~ito Kosmi~ko bi}e koje uti~e na
~itav univerzum i celokupno ~ove~anstvo-za njega to nije bilo religijsko pitanje nego do`ivljaj. On
obja{njava kako je to bi}e sada aktuelni Duh Zemlje, kako je spojeno sa njom i kako se priroda, rad
sa prirodom i na{e zajedni{tvo sa njom, u ovom svetu pokazuju u razumevanju kako to Hristovo bi}e
`ivi i deluje na Zemlji , u celokupnoj prirodi. Ako mi- kao osnova bio-dinami~kog-zaista ho}emo sa
razumevanjem da ~itamo u knjizi prirode, onda ne mo`emo samo da se zanimamo nekom ekolo{kom ili
geteanisti~kom naukom, nego treba da se otvorimo za nauku koja mo`e da razume jednu takvu
misteriju. Neka nova vrsta nauke mo`e da se razvije u odnosu na duhovne snage i bi}a u prirodi,
polaze}i od novog razumevanja Hristovog bi}a kao duha Zemlje.
*Duhovno-nau~ne osnove za napredovanje poljoprivrede
(poljoprivredni kurs, 9 predavanja, Koberwitz,Dornach,1924.)

-6-

Ovde treba jasno da se naglasi, da ovo razumevanje Hrista ne sme biti pristupa~no samo
antropozofima nego svim ljudima. Hrist, tako shva}en je jedan Duh koji `ivi i tka u prirodi i kroz nju i
koji je pristupa~an svima nama.
Iako ni Antropozofija ni biolo{ko-dinami~ka poljoprivreda nisu religije, one se u sr`i bave
spiritualnim realnostima i duhom Zemlje. Tako mi mo`emo shvatiti pojam duhovne nauke sasvim
konkretno i u pro{irenom smislu.
Profesionalizacija, razgovor sa materijalizmom i agrarna ekologija
Profesionalizacija se ~esto upore|uje i prikazuje kao alfa i omega modernizma. Profesionalizacija pak
ne zna~i da mi moramo i}i istim putevima kojima ide univerzitet, agrarna industrija, konvencionalna
zemljoradnja, nego isklju~ivo to da se ne izgubimo u mistici. Neki moderan, nau~ni stav ne sme ni u
kom slu~aju da isklju~i mogu}nost pro{irenja pogleda istra`ivanja, niti praksu vladanja duhovnim
snagama, kosmi~kim ritmovima i delovanju najmanjih entiteta. Premda je moderna, zapadna agrarna
industrija je ve} uzdigla do dogme to, da prilazi stvarima samo sa pove}anjem hemije i tehnologije sa
jednostranim, kratkotrajno postavljenim ciljevima isklju~ivo finansijske prirode, {to ne zna~i da smo mi
sa tim saglasni i da sebi ne mo`emo da predstavimo nikakvu drugu razumnu, postojanu strategiju.
Na `alost, ako se ne povede re~ o profesionalizaciji i o biti moderan, ~esto se misli samo na
kopiranje prirodno-nau~nog materijalizma i industrijskog menad`menta. Pa ipak, moderni menad`ment
~ak sam sebe redovno dovodi u pitanje.
Mnogim menad`erima je sasvim jasno da je sve u igri ~ak i ako postoji {iroko prihva}ena vrsta
menad`menta koja se naro~ito unapre|uje preko birokratije. Svakako, mora se razlikovati menad`erstvo
i vo|stvo.To su, nedvosmisleno, dve razli~ite, mada srodne delatnosti. Vrlo ~esto se me{aju.
Menad`ment se trudi oko realizacije ciljeva, brine se za dnevni posao. Vo|stvo nudi vrednosti i vizije
slede}ih koraka, priprema time nala`enje odluka i daje inspiraciju i primer onoga {to jednu organizaciju
odr`ava vitalnom i relevantnom. Vo|stvo je ono {to osniva organizaciju i ono {to joj poma`e u
neophodnoj promeni. Menad`ment, nasuprot organizuje dnevni rad, a bez obra}anja celokupnom, u
pozadini, gubi jezgro i neizbe`no dovodi do ko~enja. Bez vo|stva , celokupno gubi na zna~aju i neka
organizacija i pokret, mo`e tako proma{iti svoje izvorne ciljeve.
Mi se moramo, bez sumnje, dr`ati s jedne strane profesionalno i moramo se boriti za nau~no moderne
i privredno postojane forme. Ali, mi ne smemo da se predamo materijalizmu, da oslabimo u
konkurenciji sa agrarnom politikom ili da zamenimo dobro vo|stvo sa bezbri`nim menad`mentom.
Neka se ovde samo na margini pomene kao jasno svetlo i mogu}i most ka modernoj nauci u poslednjim
godinama-agroekologija. Iz pro{irenog ugla posmatranja pre svega profesora Miguel Altieri na
univerzitetu California Berkley zastupana agroekologija ne ispituje samo ~isto biolo{ke sastavne delove
i veze, nego, tako|e i sociolo{ke i lokalno privredne uslove. Ali, premda Altieri i drugi, visoko cene
takozvano lokalno znanje i projektuju {iroku ekolo{ku sliku poljoprivrede i predela, time jo{ uvek nisu
uklju~ene duhovne snage i bi}e ljudi, Zemlje i Kosmosa. Potencijalni mostovi se ovde mogu zamisliti i
oni su, verovatno dovoljno jaki da bi se njima i{lo.
Renesansa biodinami~kog?
Biolo{ko-dinami~ki ne zna~i pasti pod uticaj spiritualne mistike i `iveti u njoj samo sa toplim
emocijama. Mi imamo u potpunosti jedan nau~ni zadatak, ali on nije u kopiranju materijalisti~ke
prirodne nauke i da onda sa ne{to malo nejasne spiritualnosti-kao {lag na kola~u-budemo zadovoljni.
Nama su potrebne ~iste, jasne metode istra`ivanja koje nemaju cilj da doka`u da se [tajnerova
metodika mo`e slediti, nego takve koje }e prakti~arima pomo}i u razumevanju kako mogu precizno i
obuhvatno da rade, specijalno sa duhovnim snagama i bi}ima koji u njihovoj poljoprivredi ra|aju `ivot
i odr`avaju ga zdravim.Sam [tajner je na kraju svoga `ivota ~esto nagla{avao da mi sa mnogim
stastistikama ne}emo daleko sti}i u poku{aju da tu i tamo uka`emo na ne{to duhovno, nego da bez
dogme, bez fanatizma u~imo da govorimo iz vlastitog iskustva o stvarnosti duhovnih snaga i bi}a.
Tome tako|e odgovara socijalna i privredna odgovornost, pronala`enje novih biolo{ko-dinami~kih
formi u duhovno-kulturnom smislu koje treba sprovesti u praksi. Jer biolo{ko-dinami~ki na~in
privre|ivanja je duhovno-moralno motivisan socijalno-ekonomski trud koji se ne ula`e samo za op{tu
ekolo{ku, socijalnu i privrednu postojanost u uobi~ajenom materijalisti~kom smislu, ve} radi i na
razvoju socijalnih i privrednih uslova i unapre|uje duhovno moralni razvoj ~ove~anstva i Zemlje. Time
se pokazuje jedna nauka i praksa koja mo`e konkretno da radi sa duhovnim snagama i bi}ima na{e
okoline i koja, pre svih stvari, ~oveka oslovljava, unapre|uje i hrani kao celokupno, du{evno-duhovno
bi}e.

-7-

Napetost izme|u ezoternog i egzoternog

Sa ovim zahtevom je napetost izme|u ezoternih i egzoternih zadataka jasna. Izazov da se moderna
profesionalnost, privredna efektivnost i socijalno razumevanje dodirnu na{im molbama je ve}
ogroman ispit. Duhovo produbljenje, nau~no pro{irenje i fokusiranje i nala`enje stvarnih, su{tinski
reprezentativnih formi, predstavlja stru~no zahtevan zbir zadataka.
Pa ipak, mnogo toga se mo`e re{iti i prona}i samo na imanju, u ba{ti, na pijaci, sa na{im poslovnim
partnerom i u socijalnoj zajednici sa konzumentima. Sigurno je da je na{ veliki zadatak da svakoga
dana rad do`ivimo kao duhovni put i da tra`imo {ansu u takvom oblikovanju rada i `ivota da se vi{e, a
ne manje stvori vremena i snage za duhovno-moralnu kulturu zemlje. Da probudimo razumevanja da
smo mi jedan otvoren, ali tako|e odre|en duhovni pokret sa jasnim idealima koji privla~e, koji ponekad
postaje put patnje, ali ~esto i mogu}nosti da u svet donese mnogo pozitivnog. Ako mi nismo sposobni
da se jasno ispoljimo, i da onima koji od nas u~e poka`emo ozbiljan put (tako|e i put duhovnog razvoja
ako se odlu~e za Antropozofiju), onda ne treba da se ~udimo ako izostane rast na{eg pokreta.To {to smo
mi ~esto bolno neshva}eni, nije samo do vremena nego i do nas: Uvek iznova ~initi poku{aj da na{e
duhovne izvore i ciljeve saop{tavamo kroz na{a vlastita iskustva, postavlja osnovu za razgovor sa
drugim. Ako mi ovo konkretno duhovno tra`imo i u jednostavnom delu, sigurno je da }emo prona}i
hrabrost i re~i da ka`emo ko smo mi i {ta se ovde misli sa biodinami~kim.
Prilog za Bilten poslala Jola Meijer iz Holandije

Evropejac, novembar 2002

SUSRETI BEOGRAD 2002 od 5. do 7. septembra 2002 u Beogradu Evropa i po~etak 21. veka
Thomas Kraus
Neposredno posle bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, nastao je impuls da se radi na poravnavanju ovih
de{avanja. Zbog toga je godinu dana kasnije, u vreme politi~kih promena u Srbiji, odr`an prvi Susret-Beograd
2000., u kome su se razmenjivala iskustva ljudi iz cele Evrope na temu:Ja aktivnost ili du{evna nu`nost.
Slede}e godine, radilo se na temi odnosa izme|u individualiteta i konformiteta, a sada na temi Evropa i po~etak
21. veka. Ovaj sled tema, od svesti o sopstvenoj individualnosti i njenom potencijalu, do njenog zna~aja za dalje
veze, predstavlja jedan razvojni niz.
Ruine uni{tenih zgrada u centru Beograda, okru`ivale su zgradu u kojoj se ove godine odvijao kongres. U
ugovoru o zakupu prostorija koje tako|e slu`e i kao bioskop, navedeno je od strane iznajmljiva~a da jedna grupa
ljudi `eli tri dana da gleda jugoslovenski film Bure baruta. Nekoliko nedelja pre toga, moralo je, posle ta~no
devet meseci rada, biti zatvoreno Mesto susret, koje je u centru grada zakupljeno posle predhodnog kongresa.
Mesto za susrete nastaje tamo gde se ljudi sre}u, pa je tako prostor ovogodi{njeg kongresa na kratko nazvan
Mesto susret.Tako mesto za susrete ne postoji idealno, nego se pak, koristi fleksibilno.
U Susretu-Beograd 2002,u~esvovalo je oko 100 ljudi iz pet evropskih zemalja.
Skup je bio otvoren euritmijskim prilogom studijske grupe koja od pro{le godine kontinuirano radi sa Nata{om
Kraus i predavanjem Tomasa Majera Borba za slovensku kulturu.U predavanju je od va`nosti bilo ukazivanje
na to da treba biti svestan u~e{}a mrtvih u zemaljskim doga|anjima.Ovo je konkretizovano posmrtim
saop{tavanjima Helmuta von Moltkea njegovoj `eni, posredovanjem Rudolfa [tajnera, a koja su se odnosila na
povezivanje zapada i istoka u Evropi uz pomo} inicijativnih graditelja mostova.
Jutarnje predavanje o ezoternoj Srbiji, Slobodana Rako~evi}a, ukazuje tako|e na zadatke Evrope sa stanovi{ta
Srbije. Ova oblast koja se istovremeno mo`e okarakterisati kao zapad na istoku i istok na zapadu potvr|uje i
time {to se koriste dva pisma: }irili~no i latini~no. Veza se mo`e ostvariti kroz susrete ljudi isto~ne du{evne
konfiguracije sa tekovinama zapadnog materijalizma. Tu Sloveni i Nemci igraju zna~ajnu ulogu.
Spomenuto je Kremansko proro~anstvo iz sredine 19. veka, gde se opet radi o saop{tenjima jednog umrlog
jednom inkarniranom, a {to je zapisano od tre}eg. Selo gde je original trebao da bude zakopan, nalazi se 200 km.
jugo-zapadno od Beograda i bez spoljnog povoda je bombardovano 1999. godine iz vazduha?! Ovo proro~anstvo
se odnosi na 20. i 21. vek i ukazuje na to da }e ljudi praviti sanduke u koje }e uko~enim pogledom gledati i zna}e
{ta se u svetu doga|a, a ne}e mo}i da primete umrle niti }e se interesovati za svoje sugra|ane.
Druge ve~eri, govorio je Dr. Olaf Kob o Socijalnom razumevanju iz ljudske spoznaje. Ovde je dato puno
podstreka za socijalno sporazumevanje me|u ljudima.
Socijalna obnova mogu}a je i u Srbiji samo kroz ljude koji svesno izvr{avaju unutra{nje promene i kojima zaista
uspeva da prevazi|u tri prepreke na razvojnom putu: sujetu, ambiciju i neistinu.
U zavr{nom predavanju Evropa i ameri~ki svetski sistem, Tomas Majer ukazuje na to da zakasneli svetski
impulsi mogu biti razaraju}i. Kombinacija straha od duhovnog i od produhovljavanja individualiteta, dovodi do
delovanja svetske mo}i protiv koje treba da deluje sredina izgradjena izme|u istoka i zapada. Te`nja pojedinca za
saznanjem, ozbiljna borba za istinito, samosvesno mi{ljenje, mogu ovoj, svetskoj mo}i da suprotstave istinita dela
koja onda imaju realno dejstvo.

-8-

Pored predavanja bile su podijumske diskusije i grupe za razgovor. Diskutovalo se o problematici dvojnika
slovenskog ~oveka, o odnosu izme|u individualiteta i nacionaliteta i o Evropskoj uniji kao super jedinstvenoj
dr`avi (nad dr`avi prim.prev.)
Tako|e je posmatran razvoj u Srbiji od vremena prvog kongresa, pri ~emu je ne{to novo do{lo do
izra`aja:samouvid umesto okrivljavanja drugih, zna~aj `ivotno prakti~nog mi{ljenja u odnosu na u`ivanje u
iluzionarnim predstavama i da je mogu}e samo na ovim osnovama intenzivirati dalji zajedni~ki rad.
ZAKLJU^AK:Tre}i kongres-Susret 2002, jedan je dalji korak u razvoju gore navedenog impulsa.Tematski,
prikazao se jedan unutra{nji ispravan sled priloga i ukupnog toka konferencije. Do`ivljaj mnogih susreta izme|u
istoka i zapada, ostavio je kod u~esnika dubok uticaj. Nada u nastavak, pokazuje da Bure baruta nije bio simbol
Kongresa. Mnogo vi{e, bio je ovaj doga|aj, klica za po~etak 21. veka u Evropi.
(U istom broju ~asopisa)
IZVE[TAJ SA KONFERENCIJE:SUSRET-BEOGRAD 2002.
Thomas Meyer
Na inicijativu Tomasa Krausa, pedagoga zdravstvene medicine iz Berlina, u Beogradu se ve} tre}i put odr`ava
Konferencija sa u~esnicima prete`no iz Srbije. Zbog nedostatka sopstvenog prostora, iznajmljuje se u centru grada
prostor jednog bioskopa.
Antopozofski impuls u Srbiji se te{ko ostvaruje.
Posle smrti Rudolfa [tajnera, jedno vreme je bilo `ivih aktivnosti:euritmijska {kola Sofije Lerhenfeld, ~asopis
Upoznaj sebe,poseta Ludviga Polcera Hodica koji je do{ao u vezu sa ministrom finansija Du{anom Leticom i
njegovo predavanje u Beogradu, aktivnosti Vitomira Kora}a i drugih individualnosti. Ovi impulsi su potonuli
ispod povr{ine; devedesetih se pojavio obnovljen ~asopis u trajanju od pet godina.Danas ne postoji nijedna {kola,
nijedan obrazovni centar, samo nagove{taj jednog vrti}a, malo poljoprivrede, jedna za Dornah vezana grupa i vi{e
slobodnih studijskih i euritmijskih grupa. Jedna mala izdava~ka ku}a {tampa prevode dela Rudolfa [tajnera i
[tajnerovu biografiju od Johanesa Hemlebena.
Za vreme bombardovanja, Beograd se pokazao kao enormni konzument lekova za smirenje koje je vlast stopirala.
Ako se hoda ulicama gde su bombardovanjem uni{teni kompleksi zgrada, kroz tr`ne centre onih koji su se kroz
materiju brzo obogatili, kroz kriminalizovano siroma{tvo najneprivilegovanijih, ogroman broj gradili{ta, onda sve
to odaje {timung kao posle potopa koji se {iri celim gradom.
I utoliko je va`nije da se upravo u jednom takvom vremenu, u ovoj duhovno, politi~ki i socijalno, u potpunosti
pocepanoj zemlji redovno odr`avaju slobodni antropozofski kongresi. Ovogodi{nji(5-7 septembra) se odvijao na
temu Evropa i po~etak 21. veka
Za bilten Susret prevela Olivera Todorovi},
decembar, 2002. godine

Doga|anja u januaru
Od 3.-5. 01 Kurs euritmije u Zrenjaninu
8.01 Sa{ka Andrijevi} i Nada [kondri} su nam poslale prevod interesantanog ~lanka o Zajednici hri{}ana i
prevod predavanja Rudolfa [tajnera odr`anog 1922 godine o istoj temi koje, zbog obimnosti nismo u mogu}nosti
da {tampamo, ali mo`emo poslati zainteresovanima.
9.01. Iza{la je iz {tampe knjiga Rudolfa [tajnera Legenda o hramu i Zlatna legenda (s nema~kog preveo
Sini{a Nikoli}). Knjiga se mo`e na}i u knji`arama Plato i Stubovi kulture u Beogradu.

Najava budu}ih doga|anja

U nedelju, 2.02. 2003. bi}e uprili~en susret i razgovor sa gospodinom Stevanom Ko~ondom.
Ta~no vreme i mesto susreta mo`ete saznati na telefon 011-416-106, Olivera Todorovi}

Poziv na drugi razgovor o organizaciji SUSRET-a 2003.

SUBOTA, 8.02.2003 u 16 h, Rifata Burd`evi}a 49, Beograd
Teme:-U susret susretima-doga|aj pretvoriti u proces
-Stvaranje temelja za izgradnju budu}ih susreta
Metod rada:Razmatranje konkretnih prispelih predloga

Prepreke, primedbe, li~ne stavove i ideje, napi{ite po stavkama, po{aljite nam, ili ih donesite li~no
Preko njih bi se stvorila bolja slika atmosfere, mogu}nosti i `elja nas samih u odnosu na
stvaranje sadr`ine i forme budu}ih susreta.
Du{anka \or|evi} i Dragan Ili}

-9-