KINEZITERAPIJA

KINESIOTHERAPY

DEFORMITETI KIMENOG
STUBA 2

TEMATSKE CELINE:

Kinezioloka analiza osnovnih pokreta trupa

(lordoza, skolioza).
Degenarativna oboljenja kimenog stuba
(artroza, lumbalni sindrom).

Iskrivljenje lumbalnog dela kime (po Cob-u) 15-30 stepeni.

Lordoza:
PRIMARNA posledica anomalija u predelu karlice.
SEKUNDARNA ili kompenzatorna.
Okretanje karlice gornjom ivicom napred i dole poveana
inklinacija, iznad 65 stepeni ene, 55 stepeni mukarci
pribliavanje pripoja miia pregibaa u zglobu kuka, vremenom dovodi do skraenja.

uei poloaj parketari, keramiari, ).

Preterano korienje ueeg i sedeeg
poloaja kod dece u razvoju negativno
dejstvo!
kolska klupa tipizirana.
4

Inklinacija karlice (anteverzija) prenosi se i na poloaj i pokrete

kimenog stuba.
Kratkoa stabilizatora kuka stalna potreba za poveanjem
lumbalne krivine kako bi se odrao ravnoteni poloaj.
Poveana inklinacija karlice pasivno priblienje pripoja lumbalnih
ekstenzora koji se vremenom skrauju.
OSNOVNI UZROK nastanka lordoze naruavanje tonine
ravnotee izmeu pregibaa i opruaa u zglobovima kuka.
Funkcionalni stadijum lordotino dranje nastaje uglavnom
zbog insuficijencije trbune muskulature.

fizioloka lumbalna krivina je poveana,

trbuh ispupen, mlitav i oputen,
karlica u poveanoj inklinaciji,
kukovi blago pomereni napred,
kolena u pojaanoj ekstenziji, hiperekstenziji,
stopala su esto insuficijentna.

Hiperlordoza je drugi naziv za pojaanu fizioloku lordotinu

komponentu kime u lumbalnom ili vratnom delu kimenog stuba.
Hipolordoza je pojam za smanjenu fizioloku lordotinu komponentu
kime u lumbalnom ili vratnom delu kimenog stuba, koja moe nastati
kao posledica nerazvijenosti kime i njenih struktura. tzv. ravna lea.
Hiperlordoza, odnosno lordotino dranje ima slidee karakteristike:
Zakrivljenost u abdominalnom delu je poveana.
Karlica je rotirana put napred.
Pregibai natkolena, u zglobu kuka, su skraeni (m. iliopsoas).

Uzrokovane su kongenitalnim anomalijama, najee anomalijom karlice.

Steene lordoze
Najei uzrok nastajanja steenih lordoza spominje se:
Rahitis.
Obostrano iaenje kuka.
Razliite oduzetosti.

TESTOVI

Voljno zatezanje trbune muskulature.

Test u leeem poloaju na leima sa savijenim kolenima.
Test sa savijenim kolenima u visu.
Fizioloka lordotina komponenta je izraena u vratnoj i
lumbalnoj kimi.

Ako vrimo procenu viskom: normalna lordoza vratne kime

je 3-4 cm, lumbalne kime 4-5 cm.
Po Cobbu, mereno stepenima, 15-30 se
smatra normalnom lordotinom zakrivljenou.

Lumbalna lordoza

Normalni
ugao

merenje

31 -50

L1 - L5

Tomas test

Dijagnoza lordoze sprovodi se :

Rendgenskim snimkom (X-ray).
Magnetnom rezonancom.
CT skeniranjem.
Vano je rano dijagnostikovati lordotino dranje kako bi
mogli postii bolje rezultate kineziterapijskim postupcima.

10

korekcija stava,
korekcija seda,
vebe za jaanje odgovarajuih miia i miinih grupa,
vebe za istezanje odgovarajuih miia i miinih grupa.

Trbuni miii razni poetni poloaji (da ne potenciraju poveanje

lumbalne krivine).

Lordotina deca treba da izvode pokret odizanja trupa samo do 45

stepeni.

Olakavajui poloaj razvoj donje muskulature (sa savijenim kolenima).

Opasnost pojava kila (hernija).

Posebna vrednost vebe u leeem poloaju na leima sa savijenim

kolenima.

Podizanje gornjeg dela tela.

Podizanje donjeg dela tela.
Istovremeno podizanje gornjeg i donjeg dela tela.

11

Ciljevi kineziterapijskih postupaka su:

Jaanje abdominalnih miia.
Mobilizacija lumbalnog segmenta kimenog stuba.
Relaksacija i rastereenje slabinskih miia.
Metode mogu biti:
PASIVNE
Pri leanju na trbuhu sa podmetnutim jastukom pod trbuh
(korekcija lumbalne kime kompenzacija hiperlordoze),
sprovoenje raznih tehnika oputanja slabinskih miia.
AKTIVNE
Vebe jaanja abdominalnih miia.
Vebe oputanja slabinskih miia.

12

13

Prouavanje u medicinskim i u paramedicinskim

naukama.

Hipokrat, Galen, Niolas Andry

Skolioza ne samo lateralno krivljenje kimenog

stuba, ve i rotacija kime i torzija prljenova.

Funkcionalna reduktibilna skolioza samo late-ralno iskrivljenje, voljnom kontrakcijom ispravlja.

Strukturalne ireparabilne fiksirane skolioze
postoji i izraena rotacija kimenog stuba egzistencija rebarne grbe (gibus) ili torzion.

14

Funkcionalne reduktibilna nema kotanih promena (posledica

loeg stava, kompenzacije).
Strukturalne promena u strukturi i morfologiji tela prljena
trnasti nastavci (procesus spinosus) okrenuti ka konkavitetu, a
popreni nastavci (procesus transversus) su izboeni unazad.
Na zadnjoj strani kime javlja se rebarna grba.
Na mesti torzije prljenova stvara se jedna PRIMARNA, a u
susednim segmentima, ispod nje, kompenzatorno se stvaraju jedna
ili vie SEKUNDARNIH krivina suprotnog smera.
Ligamenti i miii na konkavnoj strani skoliotine krivine se skrauju, a na konveksnoj izduuju.
15

uroene kongenitalne.
steene akvirirane.
Kongenitalne kada se dete raa sa izmenjenim oblikom i
strukturom prljena ili rebra, nedostatak dela prljena oko 15%
od ukupnog broja skolioza.
Steene 60-80% pripadaju grupi idiopatskih, jer im je uzrok
nepoznat.
neuropatske skolioze (deija i cerebralna paraliza),
miopatske skolioze (miina distrofija),
osteopatske skolioze (oboljenje kotanog tkiva),
torakogene skolioze (oboljenja, traume, operativni zahvati na grudnom kou).
James (1957) oko 50 uzronika skolioze.
Mac Ewen (1973) porodina povezanost 30-80%.
70% idiopatke skolioze, u svim uzrasnim periodima, ee kod
enske populacije (5-8:1).
16

Prema uzrastu skolioze se dele na:

INFANTILNE do 3. god. imaju lou prognozu, ee kod muke dece.

JUVENILNE izmeu 4 i 9 god. ee kod devojica (vebe i Milwaukee
mider).
ADOLESCENTNE posle 10 god. vie kod devojica. Mogu biti progresivne i do 10 stepeni godinje.
Prema lokalizaciji:
CERVIKALNE u oko 1% sluajeva (C1-C6),
TORAKALNE T2-T11 najee T5 i T7,
TORAKO-LUMBALNE T12 i L1,
LUMBALNE L1-L4,
KOMBINOVANE KOMPENZATORNE sa dve ili vie krivina u torakalnom i lumbalnom delu kime.
Ponseti i Friedman:
lumbalne 24%,
torakalne 22%,
torakolumbalne 16%,
cervikotorakalne 0.5-1%,
kombinovane 37%.
17

RTG snimak.
Izraunavanje skoliotine krivine:
metoda po COB-u (prednost),
metoda po FERGUSSON-RISSER-u.
Izvode specijalizovane zdravstvene ustanove.
Pomou viska i lenjira, dermatograf.
Svetlosni efekti (Neldihin i Dani, 1979).
Moirees topografija.

18

 Cobbova metoda povue se horizontalna linija na gornjem

rubu superiornog zavrnog prljena i na donjem rubu inferiornog zavrnog prljena. Povuu se okomito iz te dve linije koje
zatvaraju odreeni ugao koji se oita uglomerom predstavljajui ugao krivine.

19

20

Oboljenje rasta nastaje i pogorava se sa rastom (posebno u periodu ubrzanog

rasta u predpubertetu i pubertetu).
INFANTILNE IDIOPATSKE SKOLIOZE neodreena prognoza, potpuno
razliiti tokovi, nephodno sistematski pratiti, kontrolisati tok.
JUVENILNE IDIOPATSKE SKOLIOZE esto ima lou prognozu, intenzivan
tretman i permanentna kontrola.
ADOLESCENTNE IDIOPATSKE SKOLIOZE na poetku pubertetskog perioda
upuuje na lou prognozu.
ZNACI TEKE PROGNOZE
OSNOVNI
krivina 50 i vie stepeni,
ingantilna progresivna skolioza,
gubitak poetne korekcije tokom konzervativne terapije.
DOPUNSKI
krivina 40-49 stepeni,
rotacija treeg stepena,
izraena klinasta nesimetrija.
21

PROGNOZA

TEKA 1 osnovni i 2 dopunska znaka.

LAKA odsustvo teke prognoze, nema progresije krivine.
UMERENA odsustvo teke prognoze, krivina se poveava.
Karaikovi podela skolioza:
do 30 stepeni lake ili skolioze I stepena,
30-50 stepeni srednje ili skolioze II stepena,
preko 50 stepeni teke ili skolioze III stepena.

22

Posmatranje sa zadnje strane lateralno iskrivljenje u levu ili desnu stranu.

Lorentzov trougao trougao stasa je asimetrian.
Poloaj karlice je naruen.
Prema lokaciji i izgledu skoliotine krivine:
PARCIJALNE SKOLIOZE - izgled slova C zahvataju pojedine segmente.
TORAKALNE SKOLIOZE izgled slova C zahvataju ceo kimeni stub.
KOMPENZATORNE ILI KOMBINOVANE SKOLIOZE izgled slova S i sa dve 2
primarne i 2 sekundarne krivine dvostruka S krivina.
Naruavanje estetskog izgleda posebno kod devojica.
Velike skoliotine krivine locirane u torkalnom delu respiratorna i kardiovaskularna insuficijencija (vie od 75 stepeni).

23

POSEBNI OBLICI SKOLIOZA

KIFO SKOLIOZE kifotina komponenta (velike rotacije

prljenskih tela i rebara).
LORDO SKOLIOZE rotaciona lordoza.
SKOLIOZA I NEUROFIBROMATOZA
brza progresija 5-30% praene skoliozom (oteenje kimene modine).

24

Hipokrat pacijent privezan za merdevine.

Nastavnik fizikog vaspitanja preventivno delovanje.

Cilj korekcija, spreavanje njenog napredovanja i nastajanja

tekog deformiteta.
Metode leenja:
kineziterapija uz observaciju,
konzervativno leenje ortotskim i gipsanim miderima uz odgovarajue
vebe,
operativno leenje,
U periodu XIX veka metoda trakcije kimenog stuba pomou pomagala
(longitudinalna trakcija).
Kineziterapija nedovoljan broj radova - argumentacija (stavovi od
negiranja do prihvatanja).
25

Boston prsluk i hiruka intervencija

26

Fiziko vaspitanje ne moe da ugrozi i pogoraju skoliozu do 20 stepeni!

Konsultacije lekar ortoped.

Pozitivni efekti fizikog vebanja sa skoliotinom krivinom do 30

stepeni (u smislu smanjenja).

do 10 stepeni potpunost fizikog vaspitanja,

11 do 20 stepeni bez ikakvih ogranienja + korektivne vebe,
21-30 stepeni redukovan program fizikog vaspitanja (skokovi, koluti,
noenja, dizanja),
31-50 stepeni oslobaanje od redovnog
programa,
preko 50 stepeni trajno oslobaanje.

27

Kretanje utie na bolji rast kostiju, okotavanje, poboljanje

miinog tonusa i miine snage.
Pravilno odabran i primenjen.
Do 30 stepeni i sa lakim oblicima mogu da se bave
odreenim sportovima: ritmika gimnastika, sportska gimnastika, plivanje (simetrini sportovi).

28

Vebe za poboljanje mobilnosti kimenog stuba.

Vebe istezanja.
Vebe za jaanje ekstenzora kimenog stuba.
Vebe za korekciju sagitalnih krivina kimenog stuba.
Vebe ravnotee u korigovanom poloaju.
Vebe disanja.

29

DEGENERATIVNA
OBOLJENJA
KIMENOG STUBA

STUDENT GORA

30

ARTROZA
Artroza kimenog stuba (spondiloza) je oboljenje vrlo
slino degenerativnim oboljenjima ostalih zglobova.
Poveana funkcionalna aktivnost vratnog i lumbalnog
dela kime je uglavnom najvei razlog to se degenerativne promene tu lociraju.

31

LUMBALNI SINDROM
Podrazumeva tegobe u vidu bolova,uz poremeaj funkcije
lumbalnog dela kimenog stuba i zatitnu miinu reakciju
na bol.

ETIO-PATOGENEZA
LUMBALNOG SINDROMA

Nastanak ovog sindroma uglavnom se vezuje za izmenjenu statiku kimenog

stuba i donjih extremiteta usled dejstva ili uroenih deformiteta.

32

LUMBAGIJA
Bol u lumbalnom predelu najee nastaje prilikom naglih
pokreta (podizanje tereta,ispravljanje trupa iz savijenog
poloaja) pacijenti ga opisuju kao ubod noem.

ZATITNA MIINA REAKCIJA NA BOL

Javlja se u vidu povienja tonusa (spazam) lenih miia.

33

POREMEAJ FUNKCIJE
LUMBO-SAKRALNOG
DELA KIMENOG STUBA

Nastaje radi uestalog bola (oteani i ogranieni pokreti

ispravljanja trupa iz savijenog poloaja).

34

KLINIKA SLIKA
LUMBALNOG
SINDROMA
Zavisno od stadijuma
(akutni,subakutni
i hronini) javljaju
se odreeni
simptomi: bol,
zatitna miina
reakcija,
poremeaj
funkcije
lumbosakralnog dela
kimenog stuba.

35

LUMBALNA RADIKULOPATIJA

Mesto primarnog oteenja ,odreuje se prema specifinom

radikularnom bolu (odreeni prljenovi kimenog stuba
manifestuju bol u predelima poput tabana ili potkolenice).

36

Zavisno od stadijuma oboljenja (akutni,subakutni i hronini)

leenje je uglavnom konzervativno (simptomatsko).
Leenje podrazumeva mirovanje, tj. relaksacija!

37

Fizioterapeut u saradnji sa lekarom moe da sprovodi vebe za

miine extremitete i onih segmenata koji ne dovode do pojave
bola.

Takoe leenje podrazumeva i primenu kineziterapije

i fizikalne terapije (elektroterapija).

U ovoj fazi preporuuje se izvoenje vebi za jaanje

trbunih i lenji miia.

Nastavnik u korekciji dranja tela moe znaajno da

doprinese primenjujui korektivnu gimnastiku
(vebe za istezanje lumbalnih extenzora,miia zadnje
loe buta i vebama za podizanje misine snage trupa).

38

Poveanjem elstinosti snage svih miia,poveava

se i funkcionalna sposobnost kimenog stuba
(snani miii spreavaju prekomerno i iznenadno
optereenje na kimu,jer su sposobni da prihvate i
amortizuju neeljene pokrete).
39

Osnovni zadatak u vebanju je da se sauvaju

krivine kimenog stuba (razvijanjem njegovih
segmenata), za smnjenje krivina kimenog stuba
koriste se leanja na tvrdoj podlozi, a za razvlaenje
segmenata leanja na kosoj klupi i visovi.

40

U PRAXI SE NAMEE PITANJE.

Kako omoguiti jednostavnije i efikasnije mere za prevenciju

i terapiju bolne osetljivosti kimenog stuba???
(posebno lumbalnog segmenta)

41

TIPINE VEBE:
Pasivan vis.

Vis zavesom
o podkoleno.

Veba na kosoj klupi.

42

PASIVNI UPOR
Postizanje potpune oputenosti
miia i lea,a naroito slabinskog
i karlicnog pojasa kao i muskulature
nogu.

PREPORUKE:
Izbegavati pognuti poloaj.
Izbegavati podizanje i noenje tereta.
Izbegavati dugotrajno statiko optereenje kimenog stuba.
Prilikom odmora rasteretiti kimeni stub.
43

44

HVALA NA PANJI!!!

45

TEMATSKE CELINE:

Kinezioloka analiza osnovnih pokreta trupa

(lordoza, skolioza).
Degenarativna oboljenja kimenog stuba
(artroza, lumbalni sindrom).

46

DEFORMITETI KIMENOG
STUBA 2

47