Na srpskom dvoru se ipak JELO PRSTIMA

Natalija ivanovi Popovi | 27. 07. 2015. - 07:11h | Foto: Narodni muzej Srbije | Komentara: 0

U srednjovekovnoj Srbiji jelo se skoro sve isto to i mi danas jedemo, a ponajvie je bio
zastupljen hleb, to je takoe i danas sluaj. Meso se jelo uglavnom na dvorovima i
najpre je davano mukarcima.

Kliknite za uveanje (+)

Glavni mit koji se vezuje za srednjovekovnu Srbiju je upotreba zlatne viljuke na dvoru. To i
jeste samo mit.
- Na srpskim dvorovima tokom srednjeg veka jelo se iz drvenih posuda, kao to je jeo i
obian narod. Svako ko je odlazio kod nekoga na gozbu nosio je svoj no, koji se smatrao
linim predmetom. Viljuka sa dva kraka suila je da se komad mesa prenese u tanjir, a jelo
se prstima. Kaika ulazi u upotrebu tek tokom 14. veka, a do tog perioda jelo se direktno iz
zdele. to se tie dokaza o zlatnom i srebrnom posuu, oni potiu tek iz 15. veka pred pad
srpske despotovine. Mit o tome da se na srpskom dvoru jelo zlatnim escajgom potie iz 19.
veka - objanjava Ljubica Vinulovi, saradnik Odeljenja za edukaciju i rad sa publikom
Narodnog muzeja u Beogradu.

Carska gozba, detalj iz Resave

Hleb i itarice
Ona dodaje da su glavne odlike srednjovekovne ishrane u Srbiji pre svega velika upotreba
hleba, zatim raznih itarica i odreene koliine mesa. Jelo se isto voe kao i danas - jabuke,
kruke, ljive, trenje.
Pite i suvo meso
- Jela koja potiu iz srednjeg veka, a mi ih i danas pripremamo, pre svega je hleb, koji je
pravljen najee od penice, ali i od jema, prosa, rai, ovsa. Zatim razne kae pre svega
ovsena i kaa od prosa, koju su pravili sa mlekom, razne vrste pita sa mesom i sirom od
rastegnutog testa. Torta od sira poznata je poslastica koja se i danas pravi u raznim
krajevima Srbije i na primorju. Tu su i pruta i kobasice od svinjskog mesa - kae
Vinulovieva.

Prema reima Natae Cerovi, vieg kustosa u Narodnom muzeju Srbije, u ranom srednjem
veku kue na selu su se uglavnom sastojale od jedne, retko dve prostorije. U centralnoj
prostoriji nalazilo se ognjite - mesto okupljanja porodice. Tu se kuvalo i obedovalo, ali i
spavalo i radilo.

Svadba u Kani, kopija freske iz manastira Kaleni

Sve u jednoj sobi

Gradski model organizovanja prostora nastaje tokom 13. i 14. veka. Kuhinja je tu posebna
prostorija u okviru kue ili je pridodata uz nju. Imala je ognjite, kao i sto, stolice ili klupe,
posue i pribor za jelo. Pojedina, imunija gospoda su pored ovakve prostorije imala i
trpezariju sa svim potrebnim inventarom.

akalice na
dvoru
- Vladarski model organizovanja bio je dosta sloeniji. Kuhinja, pekare i ostave bile su
smetene u dvoritu, van dvora. U samom dvoru, obino u velikoj sali, bila je smetena
trpezarija sa velikim stolom, koji je bio zastrt stolnjakom, sa stolicama okolo, razliitim
vrstama posuda, priborom za jelo i detaljima koje podrazumeva i dananja trpezarija slanicima, akalicama i salvetama - kae Cerovieva.

Kuvalo se uglavnom u
posuu izraenom od gline, jednostavnim, bez dekoracije, dok je ono u kojem se sluila i
iznosila hrana i drala tenost na trpezi, osim to je bilo funkcionalno bilo i lepo ukraeno.

Dvopek

Komad pogae sa Rasa iz 12. veka

- Postoji podatak da je u Jasinoj pekari (14. i 15. vek) na Novom Brdu osim

hleba pravljen i dvopek, namenjen putnicima, kao i pita sa sirom - kae

vii kustos Nataa Cerovi. Zanimljivo je i da, prema Zakonu o rudarima
(1412) iz doba despota Stefana Lazarevia, rudari ne moraju da plate lo
hleb.

Kaa od prosa
Proso kuvao u mleku ili na vodi i tako je dobijana ukusna kaa. Evo jednog
zanimljivog srednjovekovnog recepta: Proso se potopi u vodu i stavi se na
tednjak da provri. Kada pone da vri, ostavi se da kuva pet minuta.
Pomeri se sa vatre i dri poklopljeno jo pet minuta. U vru proso
naseckaju se suve kruke, jabuke ili neko drugo suvo voe. Dobijeno varivo
se izmea, a zatim, kada se jo dovoljno prohladi, da bude blago toplo,
doda se med.

Jesu li srpski vladari u srednjem veku zaista jeli zlatnim viljukama? Ko je prvi dobijao meso na gozbi?
U srednjovekovnoj Srbiji jelo se skoro sve isto to i mi danas jedemo, a ponajvie je bio zastupljen hleb, to je takoe
i danas sluaj. Meso se jelo uglavnom na dvorovima i najpre je davano mukarcima.
Glavni mit koji se vezuje za srednjovekovnu Srbiju je upotreba zlatne viljuke na dvoru. To i jeste samo mit.
Proitajte: Zato je zajednica odbacila srednjovekovnu "veticu"?
Na srpskim dvorovima tokom srednjeg veka jelo se iz drvenih posuda, kao to je jeo i obian narod. Svako ko je
odlazio kod nekoga na gozbu nosio je svoj no, koji se smatrao linim predmetom. Viljuka s dva kraka suila je da
se komad mesa prenese u tanjir, a jelo se prstima. Kaika ulazi u upotrebu tek tokom 14. veka, a do tog perioda jelo
se direktno iz zdele. to se tie dokaza o zlatnom i srebrnom posuu, oni potiu tek iz 15. veka pred pad srpske
despotovine. Mit o tome da se na srpskom dvoru jelo zlatnim escajgom potie iz 19. veka, objanjava za Blic Ljubica
Vinulovi, saradnik Odeljenja za edukaciju i rad sa publikom Narodnog muzeja u Beogradu.
Zato se Evropljani nisu kupali u srednjem veku?
Dvopek
Postoji podatak da je u Jasinoj pekari (14. i 15. vek) na Novom Brdu osim hleba pravljen i dvopek, namenjen

putnicima, kao i pita sa sirom, kae vii kustos Nataa Cerovi. Zanimljivo je i da, prema Zakonu o rudarima
(1412) iz doba despota Stefana Lazarevia, rudari ne moraju da plate lo hleb.

Hleb i itarice
Ona dodaje da su glavne odlike srednjovekovne ishrane u Srbiji pre svega velika upotreba hleba, zatim raznih
itarica i odreene koliine mesa. Jelo se isto voe kao i danas - jabuke, kruke, ljive, trenje.

Pite i suvo meso

Jela koja potiu iz srednjeg veka, a mi ih i danas pripremamo, pre svega je hleb, koji je pravljen najee od
penice, ali i od jema, prosa, rai, ovsa. Zatim razne kae pre svega ovsena i kaa od prosa, koju su pravili sa
mlekom, razne vrste pita s mesom i sirom od rastegnutog testa. Torta od sira poznata je poslastica koja se i danas
pravi u raznim krajevima Srbije i na primorju. Tu su i pruta i kobasice od svinjskog mesa, kae Vinulovieva.
Otkrijte: 10 najpoznatijih srednjevekovnih oruja
Prema reima Natae Cerovi, vieg kustosa u Narodnom muzeju Srbije, u ranom srednjem veku kue na selu su se
uglavnom sastojale od jedne, retko dve prostorije. U centralnoj prostoriji nalazilo se ognjite - mesto okupljanja
porodice. Tu se kuvalo i obedovalo, ali i spavalo i radilo.

Sve u jednoj sobi

Gradski model organizovanja prostora nastaje tokom 13. i 14. veka. Kuhinja je tu posebna prostorija u okviru kue ili
je pridodata uz nju. Imala je ognjite, kao i sto, stolice ili klupe, posue i pribor za jelo. Pojedina, imunija gospoda su
pored ovakve prostorije imala i trpezariju sa svim potrebnim inventarom.

akalice na dvoru
Vladarski model organizovanja bio je dosta sloeniji. Kuhinja, pekare i ostave bile su smetene u dvoritu, van
dvora. U samom dvoru, obino u velikoj sali, bila je smetena trpezarija sa velikim stolom, koji je bio zastrt
stolnjakom, sa stolicama okolo, razliitim vrstama posuda, priborom za jelo i detaljima koje podrazumeva i dananja
trpezarija - slanicima, akalicama i salvetama, kae Cerovieva.
Ovako su se srednjevekovni ratnici zaista borili (VIDEO)
Kuvalo se uglavnom u posuu izraenom od gline, jednostavnim, bez dekoracije, dok je ono u kojem se sluila i
iznosila hrana i drala tenost na trpezi, osim to je bilo funkcionalno bilo i lepo ukraeno.