OTPORNOST BILJAKA NA INSEKTE

Specifine sobine insekata vezane za otpornost biljaka:

-

Nadzemni nain kopnenog ivota;

esta fitofagnost i raznovrsnost u nainima korienja biljaka za hranu i stanovanje;

Visoka sposobnost aktivnog kretanja, kod veine ukljuujui i letenje;

Visok nivo percepcije svih vrsta nadraaja iz okruenja: vizuelno, zvuno, mirisno,
ukusno, taktilno;

esto visoka reproduktivna sposobnost i kratak ivotni ciklus, koji omoguuju brz rast
populacije u povoljnim uslovima.
Zahvaljujui ovim svojim svojstvima insekti komuniciraju sa biljkama ve iz priline

daljine, zatim dospevaju na povrinu a potom esto i u unutranjost biljke. Obe ove faze su
veoma kompleksne, i meu entomolozima je dosta prihvaena klasifikacija odbrane biljke ili
otpornosti u irem smislu na tri kategorije koja odraava ove dve faze interakcije biljaka i
insekata (Painter, 1951 modifikovano od Kogan i Ortman, 1978 sa terminom antiksenoza umesto
nepreferentnost):
1. ANTIKSENOZA osobine kojima biljka ili ne privlai ili odbija insekte, bilo dok su jo na
odstojanju bilo posle kratkog kontakta.
2. ANTIBIOZA osobine kojima u direktnom kontaktu sa insektom biljka ograniava ili
spreava njegov razvoj i reprodukciju.
(Antibioza i antiksenoza bi pojmovno odgovarali otpornosti u uem smislu).
3. TOLERANTNOST osobine biljke koja ne moe uspeno da se suprotstavi insektu (znai,
osetljiva je), da bar relativno dobro podnosi naseljavanje i ishranu insekata na njoj.
Antiksenoza je daljinska u prostornom smislu i najee je hemijske prirode. Kada su u
pitanju fitofagni insekti i druge ivotinje sa ulom vida, tj.oima, antiksenozno delovanje moe
biti i hemijske i fiziko-morfoloke prirode. Tu je pre svega u pitanju boja biljnih delova, a u
manjoj meri i forma itave biljke. Kada je u pitanju boja nadzemnih biljnih delova, tu se kao
delotvorne istiu razliite ne-zelene boje, ali i razliite nijanse zelene i njenih meavina sa
drugim bojama.

ive jake boje ali i graa i miris cvetova direktno su namenjeni privlaenju insekata radi
opraivanja. Ipak i pri tome nisu sve boje i forme privlane svim insektima podjednako, ve
insekti opraivai ispoljavaju manju ili veu preferentnost u tome.
Budui da ova kategorija insekata nije naglaeno tetna (izuzeci su neki cvetojedi kao rutava
buba i dr.) boja cvetova kao faktor otpornosti je manje znaajna od mirisnih materija.
Ipak, kod nekih grupa kao to su biljne vai, poznata je naglaena privlanost nekih boja uopte,
naroito ute. Nijanse zelene boje imaju vei znaaj za otpornost naroito prema insektima koji
bodu i sisaju (vai, tripsi, cikade, stenice itd.) i prenose biljne patogene. Razlog su faze u
aktivnosti insekata koje prethode naseljavanju, ishrani i razmnoavanju na biljci. To su faze
odabira i ispitivanja povrine biljnih zelenih delova, esto direktno povezane sa razliitom
otpornou, jer e neprivlane ili malo pribvlane biljke biti i manje napadnute.
Hemijska jedinjenja, produkti biljnog metabolizma, imaju prvorazredni znaaja i za otpornost i
za osetljivost biljaka prema mnogim fitofagnim insektima. Deo tih produkata se izluuje iz biljke
na razne naine, nekada spontano (neizazvano) u manjoj meri, a u pojaanoj meri kad je
izazvano odnosno indukovano raznim stresnim faktorima.
Antibioza i antiksenoza poivaju na biohemijskim osobinama (fizioloki aktivnim
materijama - FAM) i morfolokim osobinama tkiva i organa, gde su od posebnog znaaja
strukturna jedinjenja tipa kutikule, celuloze, pektina, lignina i sl. Kao faktor biohemijske
otpornosti biljke mogu se javljati supstance koje deluju toksino, odbijajue ili na drugi nain
negativno na insekte. Takoe se kao faktor otpornosti tipa nepreferentnosti javlja i nepostojanje
ili nedovoljna koliina u biljci jedinjenja koja su nekom insektu neophodna ili su mu privlana.
Nekada je presudna i lokacija a ne samo prisustvo neke FAM u biljci. Na primer, za otpornost
prema biljnim vaima nekada odgovarajua FAM mora postojati ili nedostajati u floemu, odakle
vai sisaju sok ili u nenim vrhovima izdanaka itd.
Razliite konkretne aktivne materije istu funkciju faktora otpornosti obavljaju u razliitim
biljkama prema istim ili razliitim vrstama vaiju. Nekada je kao faktor otpornosti dovoljno ili
bar delimino delotvorno i samo odsustvo privlane materije za neku vrstu insekta. Na primer,
pasulj normalno ne privlai kupusovu va, Brevycorine brassicae, ali ako se u lie injektira
alkaloid sinigirin koji ih inae privlai, i takve biljke postaju privremeno privlane za ovu va
(Wensler, 1962).

Morfoloko strukturne osobine biljaka, kako spoljanje tako i unutranje, takoe imaju
veliki znaaj kao deo sistema odbrane biljke.
Osje na klasovima strnih ita po pravilu smanjuje osetljivost prema insektima koji napadaju
klasove.Va Sitobion avenae je na sortama sa osjem razvijala samo treinu populacije u odnosu
na sorte bez osja.
Votana navlaka na povrini listova i drugih biljnih organa takoe moe uticati na otpornost.
Myzus persicae preferira lie bez votane prevlake. Votana navlaka na povrini listova i drugih
biljnih organa takoe moe uticati na otpornost. Brevicorine brassicae, kupusova va, kod nekih
biljaka ba preferira votanu navlaku a kod nekih ne. Primeen je i indirektni uticaj votane
navlake kroz afinitet predatora i parazitoida vaiju da na njoj polau jaja. Coccinelidae i
Anthocoridae (predatori lisnih vaiju) preferiraju lie bez voska za polaganje jaja, pa je na
takvim biljkama mortalitet vaiju manji zbog manjeg delovanja predatora.
Glatke sorte pamuka su otpornije prema kukuruznoj sovici Helicoverpa zeae od maljavih sorti,
usled manje efikasne ovipozicije.
lezdane dlaice i uopte maljavost lia i stabljike i kod insekata esto ima znaaj kao faktor
otpornosti. Pored vanog sekretornog dejstva lezdanih dlaica, vane osobine samih dlaica su
jo i brojnost tj. gustina, duina, oblik, poloaj (polegao ili nakostreen) itd. Karakter delovanja
dlakavosti uopte i njihovih sekrecija moe biti razliit. Evo nekih primera.
Sekrecije tridekanona ili unidekanona iz lezdanih dlaica paradajza ometaju piljenje iz
jaja larvi suncokretove sovice (Helicoverpa armigera) a poveavaju otpornost paradajza prema
krompirovoj zlatici i jo nekim insektiima.
Na tri vrste divljeg krompira (Solanum polyadenium, S. tariyense i S. berthaultii)
lezdane dlaice lue pomalo lepljiv sekret koji se hvata na noge lisnih vaiju i oteava im
kretanje po biljci. Nedovoljno je ispitano verovatno ometajue dejstvo guste maljavosti na
direktnu ishranu sitnih insekata koji bodu i sisaju.
Neke jako maljave sorte penice otpornije su na itnu pijavicu Lema melanopus, usled
redukovane ovipozicije. Naprotiv, neke jako maljave sorte pamuka upravo su zato osetljivije na
Bemisia tabaci od glatkih sorti. Smatra se da je razlog to ovi insekti uspeno polau jaja ispod
dlaka, koje potom tite jaja krijui ih od prirodnih neprijatelja.
Struktura elijskih zidova - Vani strukturni elementi biljne grae, koji imaju i
odbrambene funkcije su celuloza, lignin i pektin. Pektin, sloeni polisaharid koji varira u

sastavu, moe imati ulogu u otpornosti prema vaima. Ukoliko ima vie pektina u zidu, a u
samom pektinu vie metoksipektina, utoliko vai tee razlau (depolimerizuju) pektin svojim
enzimima (pektin metilesterazama i poligalakturonazama), a biljka je otpornija. Otporne sorte
sirka prema vaima sadre duplo vie metoksipektina od osetljivih, dok virulentni biotipovi
vaiju stvaraju vie pektin metilesteraze.
Lignin -Otpornost nekih genotipova sirka (Sorghum bicolor) prema muvi stabla
Atherigona varia soccata poiva na veoj debljini i stepenu lignifikacije elijskih zidova mladih
biljica. Sorte kod kojih se taj proces intenzivnije odvija dok su biljke mlade ispoljavaju veu
otpornost. Kasnije su sve sorte otporne. Inae, kod biljaka pored spontane lignifikacije, do
pojaane lignifikacije dolazi i indukovano, usled stresa bilo mehanikog bilo napada tetoina.
Enzim PAL (fenilalanin amonium ligaza) katalie poveano stvaranje odbrambenih fenolnih
jedinjenja i lignina.
Rad na stvaranju otpornih sorata protiv insekata - Sirak je u nekim regionima sveta vana
gajena biljka a meu najvanije tetoine spadaju lisne vai, naroito Shisaphis graminum. Dosta
se u SAD radi na otpornosti sirka prema vai Schisaphis graminum; Od 60-ih g. XX veka
smenjivali su se novi virulentni biotipovi vai i gubila otpornost aktuelnih sorata, ali se i dalje
stvaraju nove otporne sorte. Otpornost je tipa antibioze, a obino je prati i dobra tolerantnost.
Transgena otpornost prema insektima - Bacillus thuringiensis (skraeno Bt) je bakterija koja
se ve dugi niz godina koristii za kontrolu tetnih fitofagnih insekata. Ova zemljina bakterija
proizvodi protein zvan Bt toxin, koji je toksian za razne vrste posebno herbivornih insekata.
Sam Bt toxin koji ima puno hemijski razliitih formi bakterije proizvode u fizioloki neaktivnoj
kristalinskoj formi. Kada insekat sa hranom pojede i Bt toxin, on se pretvara u svoju toksinu
formu zvanu delta endotoksin, koji razara crevno tkivo insekta. Razliite forme Bt endotoksina
toksine su za razliite vrste insekata pa se mogu koristiti donekle selektivno. Tako su toksini iz
grupe Cry 1 toksini za gusenice leptira a iz grupe Cry 3 su toksini za tvrdokrilce (bube).
Genetski modifikovane biljke u koje su ugraeni geni za sopstvenu sintezu Bt toksina postoje
ve desetak godina. Radi se na slinom ugraivanju drugih insekticidnih jedinjenja kao to
cystatin, i enzimi: inhibitori alfa amilaze i proteinaze, hitinaze i dr.

OTPORNOST BILJAKA NA NEMATODE

Specifine sobine nematoda vezane za otpornost biljaka:
-

Kopnene fitofagne nematode su veinom stanovnici zemljita;

Pokretljivost jedinki u zemljitu je vrlo ograniena pa je i prostorni raspored populacije

dosta stabilan;

Reproduktivni potencijal enki je relativno nizak, pa je za prenamnoavanje u polju

potrebno bar nekoliko godina u povoljnim uslovima, pre svega sa raspoloivim osetljivim
biljkama domainima;

Nivo percepcije nadraaja iz okruenja ogranien na malo rastojanje i prevashodno

hemijske materije i vlagu i toplotu;

Nadzemni simptomi napada na koren su obino nespecifini i stepen oslabljenosti izdanka

odraava samo relativnu napadnutost korena nematodama (jako - slabo) i tolerantnost
sorte.

Dosta je lako zadovoljavajue proceniti brojnost nematoda u zemljitu i podatke o

promeni brojnosti u toku jedne ili vie godina koristiti sa otpornou gajenih biljaka;
- Hemijsko suzbijanje nematoda je i po efikasnosti i ekotoksikoloki problematino, pa

alternativne mere kontrole, meu njima i otporne sorte, imaju naglaeniji znaaj. Stoga se kod
nekih ekonomski vanih gajenih kultura ve decenijama radi na stvaranju i unapreivanju
otpornih sorata.
Meu brojnim grupama fitoparazitnih nematoda po tetnosti u biljnoj proizvodnji od
ekonomskog znaaja na globalnom nivou istiu se vrste fam. Heteroderidae, paraziti korena, i to
dve njihove podgrupe: korenove galove nematode ili meloidogine (Meloidogyne spp.) iz podfam
Meloidogyninae i cistolike nematode (podfam. Heteroderinae), posebno neke vrste iz rodova
Heterodera i Globodera. Stoga je i na planu stvaranja otpornih sorata prema nematodama
najvie uraeno ba prema ovim nematodama. Pored njih, regionalno vane tetne vrste kao to
su stabljikina nematoda (Ditylenchus dipsaci), nematoda korena citrusa (Tylenchulus
semipenetrans), neke vrste nematoda pegavosti korena (Pratylenchus spp.) i jo neke takoe su
bile predmet rada na otpornosti. U nastavku su na primerima nekih vrsta nematoda ilustrovane
neke pojave i pravila koja vae i za sve, ili bar neke, druge grupe tetnih organizama.
5

Cistolika nematoda ovsa (CNO) (Heterodera avenae), vrsta iji su domaini neke trave, iroko
je rasprostranjena i tetna na ovsu i drugim itaricama u svim rejonima njihovog gajenja. I u
tradicionalnom sortimentu ovsa prisutna je parcijalna horizontalna otpornost razliitog stepena,
ukljuujui i vrlo osetljive sorte, ali je selekcijom u Evropi i Indiji dobijen i izvestan broj sorata
sa visokom vertikalnom otpornou poreklom iz nekih vrsta divljeg ovsa.
CNO je poreklom (autohtona) evropska vrsta. Pokazalo se da na evropskom prostoru
otpornost ovih visoko otpornih sorata ovsa nije bila dugog veka, gubi se vremenom. Meutim, u
Australiji, visoka otpornost istih tih sorata se pokazala kao znatno postojanija. Kako se to
objanjava? Smatra se da je u Australiji CNO introdukovana (alohtona) vrsta iz Evrope, i da je ta
australijska populacija genetski znatno siromanija, pa i u pogledu virulentnog potencijala, u
poreenju sa izvornim genetskim diverzitetom ove vrste na prostoru Evrope. Stoga lake dolazi
do pojave i irenja virulentnosti, odnosno gubljenja otpornosti u Evropi nego u Australiji.
Otpornost soje prema nematodama u SAD - (primer sloenije situacije kod jednog useva).
Soja, biljka poreklom iz Kine, jedna je od glavnih ratarskih kultura u SAD, gde se u pogodnim
podrujima intenzivno na velikim povrinama gaji odavno veliki broj sorata. Tu proizvodnju sa
esto ekonomskim tetama ugroava nekoliko vrsta nematoda, ne retko sa 2 pa i 3 vrste u istom
polju: sojina cistolika nematoda (SCN) (Heterodera glycines), tri vrste meloidogina (M.
incognita, M. arenaria i M. javanica) i bubreasta nematoda (Rotylenchulus reniformis).
I u ovom sluaju, u mnotvu sorata prisutna je manja ili vea parcijalna otpornost prema
ovim nematodama ali je, opet po pravilu, bolja otpornost sorte prema jednoj vrsti praena veom
osetljivou prema nekoj drugoj. Dalja kompliklacija je to da

uz genetsku varijabilnost

sortimenta i u okviru vrsta nematoda postoji specijalizovanost u vidu rasa i patotipova sa

razliitom virulentnou prema pojedinim genotipovima soje. Tako meu sortama soje postoje
one sa zadovoljavajuom otpornou samo prema nekim patotipovima SCN. Retke su i sorte sa
zadovoljavajuom otpornou prema meloidoginama.
U jednom opsenom istraivanju sa 8 sorata otpornih na SCN na teritoriji nekoliko
saveznih drava pokazalo se da na jae zaraenim parcelama otporne sorte daju bolji prinos od
osetljivih, ali i da zaostaju u prinosu za osetljivim sotrama na nezaraenim ili slabo zaraenim

parcelama. Uprkos svim nabrojanim tekoama, stvaranje i gajenje otpornih sorata soje prema
nematodama ostaje jedan od prioriteta u integralnoj zatiti soje od nematoda u SAD.
Meloidogine arenaria na kikirikiju u SAD - Kikiriki je takoe jedna od vanih gajenih biljaka
u nekim delovima SAD. I ovu proizvodnju mogu da ugroze razne nematode, ali se meu njima
istie po tetnosti meloidogina kikirikija, M. arenaria. Kod meloidogina uopte, zbog
polifagnosti vanijih vrsta koja ograniava mogunost primene plodoreda u kontroli, stvaranje
visoko otpornih sorata bilo je i ostalo vrlo poeljno. Kao rezultat dugogodinjih nastojanja, tek
posle 1999-te godine na tritu su se pojavile (samo) dve sorte (Nema Tam i COAN) sa
zadovoljavajuom otpornou prema ovoj nematodi, stvorene u Poljorivrednoj eksperimentalnoj
stanici Teksasa (Texas Agricultural Experimental Station).
Otpornost prema stabljikinoj nematodi (Ditylenchus dipsaci). Stabljikina nematoda je jedna
od malobrojnih vanih, ekonomski tetnih vrsta nematoda koja napada izdanak biljke domaina,
Slino vanijim vrstama meloidogina, i ovo je izrazito polifagna vrsta koja se diferencirala na
vei broj rasa sa uim spektrom domaina i uim geografskim rasprostranjenjem. Ekonomske
tete su vezane preteno za umeren i hladniji klimat i za domaine meu krmnim leguminozama
(lucerka i detelina) i lukoviastim biljkama - konzimnim i ukrasnim, ali pojedine rase mogu
ugroziti i druge vane kulture, ak i strna ita, posebno ovas. Budui da su napadnuti organi
izdanka kod ove vrste nematoda dosta specifini (deformacije, krljavost...), otpornost se u
praksi moe dosta dobro oceniti vizuelnim pregledom biljaka a ne brojanjem nematoda.
Kako to inae biva, kada se javio interes za (visoko) otpornim sortama prema ovoj vrsti,
prvo se krenulo sa ispitivanjem postojeeg sortimenta. U Velikoj Britaniji je identifikovana
vertikalna otpornost kod sorte ovsa Old Gray Winter, koja je kasnije povratnim ukrtanjem
ugraena u vei broj ozimih sorata ovsa.
Kada je re o otpornosti lucerke, ispitivanja u SAD su identifikovala

vertikalnu

otpornost u nekim genotipovima lucerke poreklom iz Turkestana. U narednoj fazi ova otpornost
je masovnom selekcijom materijalizivana u sorti Lahontan, a potom je iz nje ukrtanjem i
selekcijom ugraena i u neke druge, nove sorte lucerke. Neke od ovih sorata pokazuju i danas
dobru otpornost prema stabljikinoj nematodi u raznim delovima sveta. U Evropi je otpornost
otkrivena meu nekim starim sortama, i takoe je masovnim odabiranjem prenesena u novije
sorte. Stvorene su i neke otporne sorte crvene i bele deteline prema stabljikinoj nematodi.

Otpornost krompira prema krompirovim cistolikim nematodama. (Ova tema je obraena i

kroz jednu od praktinih vebi, pa se ovde iznosi u skraenom obimu.) Postoje dve vrste
krompirovih cistolikih nematoda (KCN) - uta, Globodera rostochiensis i bela, G. pallida. Obe
su se po svetu rairile iz svoje postojbine, June Amerike, kao i krompir. Pokazalo se da su
otporne sorte glavni nain da se ove nematode kontroliu tamo gde su se ve rairile, kao to je
sluaj sa Zapadnom Evropom jo pre Drugog Svetskog Rata.
Intenzivni napori urodili su nalazom vertikalne otpornosti kod divlje podvrste krompira
Solanum tuberosum ssp. andigena. Ova vertikalna otpornost danas je ugraena u veinu
modernih sorata i sauvala je svoju otpornost do danas, naalost samo za prvi (tzv. Ro 1) patotip
ute KCN od 5 poznatih. Takoe ova otpornost nije delotvorna prema beloj KCN, koja ima 3
patotipa i za koju do danas nije uspela potraga za vertikalnom otpornou, ve se radi samo sa
poboljanom parcijalnom otpornou koja je ugraena u izvestan broj novijih sorata.
Tradicionalno najpopularnije sorte krompira u svetu i kod nas su po pravilu osetljive na
obe vrste i sve patotipove, veina postojeih sorata ima otpornost prema nekim patotipovima
jedne ili obe vrste KCN, a tek u novije vreme selekcioneri najavljuju sorte koje imaju otpornostr
prema svim patotipovima obe vrste KCN, ali koje tek treba da se izbore za mesto na tritu i kroz
druge poeljne osobine.
TOLERANTNE SORTE
Repina cistolika nematoda (RCN) (Heterodera schachtii) i tolerantne sorte eerne repe.
U veem delu dosadanjih razmatranja i primera centar interesovanja je nastojanje da se dobiju
otporne sorte, po mogustvu visoko otporne sa vertikalnom otpornou, kao najpoeljnijim
nainom da se uspeno suprotstavimo odreenim tetnim organizmima. Takoe se videlo kroz te
brojne primere da su ova nastojanja esto urodila nekakvim dostignuima, ali u ogranienom
obimu i esto manje nego to bi i selekcioneri i proizvoai eleli. Gde je u tom kontekstu mesto
tolerantnosti i ta se dogaa sa selekcijom sorata na tolerantnost. Neto o tome moe se videti i iz
sledeeg primera.
Otporna sorta ne gubi na prinosu ni kada se gaji u monokulturi u zaraenom polju, a
moe i da ga popravi u narednim godinama zbog opadanja broja nematoda, zavisno od
tolerantnosti. Ukoliko je otporna sorta i dosta tolerantna, prinos je dosta visok ve od prve
godine i samo blago raste narednih godina. Ukoliko je pak sorta osetljiva, budui da po definiciji
osetljivosti populacija nematoda raste iz godine u godinu, a prinos e da opada, opet zavisno od

tolerantnosti sorte. to je osetljiva sorta netolerantnija prinos je iz godine u godinu sve manji.
Iako ima sluajeva da su visoko otporne sorte netolerantne a neke osetljive sorte visoko
tolerantne, u praksi je znatno ea izvesna usklaenost, u smislu da su otprone sorte i prilino
tolerantne, a osetljive sorte i slabije tolerantne. Ako se dozvoli da se u monokulturi gaji tokom
vie godina ak i visoko tolerantna ali samo parcijalno otporna ili osetljiva sorta, obavezno e
doi do poputanja tolerantnosti i gubitka prinosa, manjeg ili veeg, usled prenamnoavanja
nematoda. Zbog toga nije dobro ui u reavanje problema sa nematodama u visoko zaraenim
parcelama oslonivi se jednostavno na sorte koje su samo tolerantne, a slabo otporne.
Dakle, najpoeljnije je imati sortu istovremeno i visoko otpornu i visoko tolerantnu.
Manje ali i dalje poeljno je imati bar parcijalno otpornu i relativno tolerantnu sortu. Jo manje je
poeljno imati samo tolerantnu, ali i neotpornu, tj. osetljivu sortu.To naravno znaju i selekcioneri
i trgovci, pa kada imaju otpornu sortu, nee propustiti da upravo to vidno reklamiraju. I obrnuto,
kada trgovac istie i reklamira (samo) tolerantnost sorte, to maltene podrazumeva da je ona slabo
otporna, (tj. dosta osetljiva) a tolerantnost je ono to ostaje, kao bolje ita nego nita.
Sticajem okolnosti i uprkos viedecenijskim nastojanjima, u selekciji eerne repe nije do
danas dobijena prava visoka otpornost prema RCN, ve samo relativno niska horizontalna
otpornost i visoka tolerantnost. Budui da je RCN prisutna u naoj zemlji, i da moe da izazove
ekonomske tete tamo gde se repa gaji uestalo (tradicionalno, to jeokolina eerana), poslednjih
godina se domaem tritu nude uvozne tolerantne sorte eerne repe. Kao i kod drugih osobina,
nove uvozne sorte treba za registraciju slubeno ispitati u poljskim ogledima, da se utvrdi da li i
u kojoj meri ispoljavaju deklarisane osobine (u naem sluaju tolerantnost prema RCN) u
agroekolokim uslovima nae zemlje. Kako se to moe poljskim ogledima ispitati?
Prva stvar je da se nau ve zaraene parcele, u kojima normanlo postoje delovi zaraeni
u razliitom stepenu. U takvim delovima se moe postaviti poljski ogled u kome e u istim
uslovima, posebno u pogledu stepena zaraenosti zemljita RCN biti uporedno ispitana
tolerantnost dve sorte, jedne koja se ispituje i jedne kontrolne domae sorte kao standarda. Kao
parametar tolerantnosti eerne repe moe se uzeti prinos korena ili eera po hektaru. U
rezultatu ovakvog ogleda trebalo bi da se dobiju uporedni podaci za dve sorte manje vie kao na
sledeem grafiku.

Ukoliko je sorta 1 kontrolna, moe se zakljuiti da je ispitivana nova sorta dosta

netolerantna i obrnuto, ukoliko je kontrolna sorte 2, znai da je ispitivana sorta ispoljila visoku
tolerantnost.

10