Govorno-jezika funkcija i njen uticaj na razvoj linosti

Mirjana Sovilj, Igor Buzganovi, Miodrag Stoki, Ivana Barlov

Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, Beograd
Centar za unapreenje ivotnih aktivnosti, Beograd
Apstrakt. U poglavlju se globalno razmatra razvoj sluha i osnova verbalne komunikacije u
prenatalnom periodu. Prikazana je Milakovieva ema programiranja prenatalnog deteta, i
diskutovani rezultati dosadanjih naih i stranih istraivanja, sa kritikim osvrtom na teorije razvoja
deteta, jer ni jedna nije razmatrala i prenatalni period. Poseban akcenat je stavljen na odnos
uroenog, priroenog i steenog u razvoju govora i jezika, koji ukazuje na neophodnost
istovremenog celovitog sagledavanja artikulacionog i akustikog procesa u govorno-jezikoj
komunikaciji. Prikazani su eksperimenti koji ukazuju da prenatalno dete ne samo da uje, ve i
slua govorni jezik, i pomera se kao odgovor na njega. Pokretanje treba smatrati vanim u
govornom razvoju deteta i to ne samo u odnosu na proces sluanja govora, ve zato to je potrebno
za artikulaciju. Veza izmeu sluanja i artikulacije (kretanje govornih organa) oigledna je tokom
celog ivota ljudskog bia, poevi sa razvojem sluha i govornih organa fetusa.
Kljune rei: prenatalni razvoj, govor i jezik, psihofiziologija, akustika teorija, artikulaciona
teorija, teorije razvoja

Speech language function and its influence on personality development

Mirjana Sovilj, Igor Buzganovi, Miodrag Stoki, Ivana Barlov
The Institute for Experimental Phonetics and Speech Pathology, Belgrade
Life Activities Advancement Center, Belgrade
Abstract. This chapter globally discusses development of hearing and fundamentals of verbal
comunication in prenatal period. It has been showen Milakovics pattern of prenatal child
programing, with the review of ours and other research results, with the critical view on the child
development theories, because non of them has taken prenatal period into consideration. It has been
especially emphasized relationship between heritages and acquired in speech and language
development. It means that both, articulatory and acoustic processes should be taken together into
the consideration. In this paper we have given results of the experiments that indicates that prenatal

child can not only hear, but also it can listening spoken language, moving at the same time as a
respons. Motoric movements are important in speech development, not only from the aspect of
listening but also from the aspect of its role in articulation. The link bitween hearing and
articulation is obvious during entire life, starting with development of the hearing function and
muscles for the articulation.
Key Words. prenatal development, speech and language, psychophysiology, acoustic theory,
articulation theory, theories of the development

Ljudi su tako ustrojeni da ne zapaaju uistinu udesne dogaaje koji se deavaju u ivotu. I
trudnoa se veinom doivljava kao neto to se samo po sebi razume. Retko ko se duboko zamisli
koliko je mnogo potrebno da bi se sloile zakonomerne sluajnosti da bi ona nastala i koliko je udo
koje se dogaa u toku devet meseci kada se od dve elije razvije ovek. Da li smo svesni da u tom
periodu dete ui, osea, komunicira? Fascinantna je injenica da se za 9 meseci deava tako brz i
sloen razvoj od dve elije do ljudske jedinke.
Viedecenijska istraivanja ukazuju da je dete sposobno za sve te funkcije, meutim svedoci
smo, da osim dijagnostike nekih anomalija, ili naslednih oboljenja, kao i primene odreenih
medicinskih intervencija, potpuno izostaje praktina primena istraivakih rezultata i organizovane
edukacije roditelja o znaaju komunikacije sa detetom od zaea do roenja, kako na njegovo
raanje i sveobuhvatni razvoj, tako i na ponaanje u daljem ivotu.
Ponaanje jednog plemena iz istone Afrike nam ukazuje na postojanje drevnog znanja o
znaaju prenatalnog perioda. Postoji pleme u istonoj Africi gde se umetnost intimnosti primenjuje
jo pre roenja. U ovom plemenu, datum roenja deteta ne rauna se od dana fizikog roenja ili od
dana zaea, kao u nekim drugim kulturama. Za ovo pleme datum roenja je dan kada se dete prvi
put pojavilo u mislima majke. Svesna svoje namere da zane dete sa izabranim ocem ona seda sama
pod drvo i eka dok ne uje pesmu deteta koje se nada da e zaeti. Kada je uje, vraa se u selo i
ui oca budueg deteta tu pesmu kako bi je zajedno pevali dok vode ljubav i pozivaju dete da im se
pridrui. Kada je dete zaeto, ona mu tu pesmu peva. Zatim je peva babici i starim enama iz sela
da bi beba u udesnom trenutku dolaska na svet njome bila doekana. Posle roenja, svi metani
ue pesmu svog novog lana i pevaju je detetu ako padne ili se povredi. Peva se u vremenu pobeda
u ritualima i inicijacijama. Kada dete odraste, pesma postaje deo ceremonije venanja, a kada ostari,
na samrti mu je pevaju poslednji put njegovi ili njeni voljeni.

Privilegija oveka - homo loquensa, da komunicira govorom oslanja se na prvobitnu

sposobnost da peva. Pesma je bila pretea govora. Da bi se pesma, a zatim govor formirao
usavravao se sluh. Tomatis kae da 90% energije koja treba mozgu stimulie se preko sluha.
Mozak se razvio iz organa sluha i tokom miliona godina biva, zahvaljujui UHU, sve prefinjeniji i
komplikovaniji u svom sastavu. (1)
U ovom radu usmeriemo svoju panju na najsloeniju psihofizioloku funkciju ljudskog
organizma, govor i jezik i ukazati na dinamiku njihovog razvoja u prenatalnom periodu.
Imajui u vidu teorije razvoja deteta, ni jedna nije uzela na pravi nain u razmatranje
prenatalni period. Poznato je da preverbalna komunikacija omoguava detetu da naui jezik i da
komunikacija izmeu prenatalnog deteta i njegove majke i oca, poinje vrlo rano u trudnoi.
Svakako se mora imati u vidu da svaka teorija obeleava vreme u kome je nastala.
Ako se podsetimo svih koncepata, teorija, najslavnijih imena poput Pijaea, Vigotskog,
Valona i dr. bie lako zakljuiti da svaka teorija ima svoje "dobre i loe strane". Svaki autor je u
podruju razvojne psihologije uinio veliki pomak u vremenu u kome je stvarao, i svaki je u svetu
psihologije obezbedio prihvaen, sofisticiran koncept razvoja.
Bez sumnje, ini se da se nijedna od teorija ne moe uzeti u obzir u celini, pri razmatranju
ljudskog razvoja od perenatalnog perioda. Nijedna od teorija ne poznaje stvarne potencijale deteta i
kognitivne sposobnosti, niti su pomenule i mogunost uticaja prenatalne stimulacije na razvoj.
Stoga, ini se razumnim rei da nema postojee teorije razvoja koja moe biti u potpunosti
prihvaena, kako bi bilo mogue opisati razvoj oveka sa poetkom u prenatalnom periodu. Nove
naune injenice zahtevaju promene u postojeim teorijskim okvirima. Valon je bio u pravu kada je
istakao vanost prvog komunikacionog sistema i kada je Vigotski tvrdio da pojedinac ne moe biti
odvojen od socijalne sredine. Emocionalna komunikacija svakako igra vrlo znaajnu ulogu u
ljudskom razvoju. I neke druge ideje takoe mogu biti prihvatljive, ali naalost, ne postoji ni jedna
teorija razvoja koja se moe adekvatno prilagoavati (imajui u vidu prenatalne aspekte)
promenama stvarnosti ljudskog razvoja. Najprimereniji pristup bi bio da se iz svake teorije uzme
ono to se po dananjim saznanjima ini prihvatljivim i vrednim, kako bi se postepeno dolo do
novih teorija ljudskog razvoja. U novim pristupima, kognitivni aspekti razvoja, koji ukljuuju govor
i jezik treba da budu naglaeni, jer je savremena literatura prepuna injenica o prenatalnim
sposobnostima i znaaju jezika i govora za razvoj linosti.

Usvajanje jezika kod dece je oigledno veoma sloen proces i nije mogue da se objasni na
osnovu samo jedne teorije. Zato nije iznenaujue to sve vei broj istraivaa smatra da jezik ima
veoma bitnu ulogu u razvoju oveka.
Ono to je iznenaujue je to to prenatalni period nije uzet u obzir ni u lingvistikim ni u
psiholokim teorijama, ni u konceptu usvajanja jezika.

Razvoj sluanja i programiranje prenatalnog deteta

U cilju sagledavanja procesa razvoja prenatalne komunikacije, izneemo kratak pregled prenatalne
dinamike razvoja sluha, kao osnove za razvoj verbalne komunikacije i prenatalno programiranje.
Istraivanja su pokazala da morfogeneza slunog analizatora poinje u veoma ranom stadijumu
razvoja prenatalnog deteta (slika 1). Unutranje uho u 4-toj gestacionoj nedelji (GN) se deli na dva
dela, kohlearni i vestibularni. U 6-toj GN kohlearni kanal izgleda kao kratka zatvorena uvijena
trubica, u 7-oj GN ima prvi zavijutak, a u 9-10 GN kohlea ima 2,5 zavijutka, ali je njena visina, od
baze do vrha samo 3mm. Veliinu 6-7mm, kao kod odraslog oveka, kohlea (pu) dostie u 5-om
mesecu prenatalnog razvoja.
Diferencijacija epitela koji prepokriva kohlearni kanal poinje u 8-oj GN i zavrava se u 6-om
mesecu prenatalnog razvoja. Razvoj razliitih delova kortijevog organa, ne odvija se istovremeno.
Razvoj poinje od bazalnih delova ka vrhu. Proces mijelinizacije poinje u oblasti kohlearnog jedra
i iri se centralno i periferno. Ciklus mijelinizacije dela slunog sistema u modanom stablu je
veoma kratak i odvija se od 5.-9 meseca, a mijelinizacija talamo-kortikalnih projekcija ide sporije, i
zavrava se do 4-te godine.
Slika1. Morfogeneza slunog analizatora

Razmatranjem prenatalnog razvoja slunog sistema i mnogobrojnih viedecenijskih

istraivanja, refleksno sluanje se uspostavlja u 16 (GN), a pouzdan odgovor na zvuni stimulus iz
spoljanje sredine registruje se u periodu od 25- 27 GN (2).
Tomatis kae da je sve u senzornim nervnim elijama i vestibularnom sistemu slino elijama
kortijevog organa u kohlei. "Isto tako moe se rei i za senzorne elije koje se nalaze u koi. Dakle,
neko moe videti elije u kortijevom organu kao diferencirane delove koe, ili kou kao
diferenciranu ekstenziju uha. Takoe je utvrdio da su vestibularni i kohlearni sistemi u znaajnoj
interakciji. Razvoj vestibularnog sistema ima vanu ulogu u dranju, ravnotei i pokretima tela. To
e kasnije omoguiti telu da zauzme najpovoljniji poloaj za sluanje - vertikalni stav. Tokom
intrauterinog ivota fetus stie prvu sliku o telu kroz vestibularni sistem. Tomatis je zakljuio da je
za sluanje - fokusiranje na zvuke, neophodna pripremljenost celog tela i kompletnog nervnog
sistema za prijem informacija". Pokretanje treba smatrati vanim u govornom razvoju deteta i to ne
samo u odnosu na proces sluanja govora, ve zato to su oni potrebni da bi se artikulisali zvuci.
Veza izmeu sluanja i artikulacije (kretanje govornih organa) oigledna je tokom celog ivota
ljudskog bia, poevi sa razvojem sluha i govornih organa fetusa (1).
Razmotriemo kako prenatalno dete reaguje na spoljanje zvune stimuluse i kako se vri
programiranje deteta, imajui u vidu Milakovievu emu poetka stvaranja linosti deteta u
prenatalnom periodu. Ovu emu Milakovi je izneo jo davne 1968. godine, na V kongresu
biokibetnetike u Napulju. Polazei od saznanja da je dete prilikom roenja sposobno za
preivljavanje u spoljanjoj sredini, znai da je tu sposobnost moralo stei u prenatalnom periodu.
Postavio je pitanje kako majka moe da naui dete u utrobi da se prilagodi buduim uslovima
ivota? Za polazite je uzeo Sontagove teorije, da je dete deo psihosomatike majke, koja mu preko
ekscitacije krvi prenosi stanja u kojima se ona nalazi, tj. prenosi svoja iskustva. Milakovi je
otiao korak dalje i u toj mogunosti prenoenja majinog iskustva uoio proces programiranja
fetusa. Upravo putem ekscitacije krvi majka ui prenatalno dete o svakodnevnim oscilscijama i
modelima frustracije i satijacije, koje ine sadraj njegovog ivota posle roenja. Komunikacija
majka-dete u prenatalnom periodu, misaona kao i govorna, je od neprocenjive vanosti za deji
razvoj, a sam glas majke je stub deije linosti (3).
Pojednostavljeno govorei, uenje se odvija na metabolikom nivou, jer su oblasti CNS-a,
zaduene za metaboliku i vegetativnu kontrolu, u potpunosti razvijene, kao to je
mezodijencefalon, u kome se nalaze integracioni centri relacije soma-psiha.

Prenatalno dete i majka preko ovako ustrojenih mehanizma u svojim organizmima

komuniciraju preko placente i iz majinog mezodijencefalona, za nekoliko sekundi informacija e
biti preneta u deji mezodijencefalon, po principu odailjaa (majka) i prijemnika (dete).
Programiranje deteta po uproenoj Milakovievoj emi prolazi kroz sledee faze (slika 2):
1. U prvom trimestru trudnoe, nasledni faktori imaju dominantnu ulogu i majine poruke ne
prodiru u neurofizioloku strukturu fetusa. Ova formulacija danas nije prihvatljiva, naime sigurno je
da je i u ovom periodu komunikacija majka-dete prisutna, ali je predominantno naslee.
2. U drugom trimestru majine poruke prodiru i programiraju deije strukture svojim
ritmovima.
3. U treem trimestru dete odbija majine poruke bori se protiv spoljanjih uticaja i za vlastitu
homeostazu.
Slika 2. Programiranje deteta po uproenoj Milakovievoj emi

Na slici 3 ematski (A) pojednostavljeno je prikazan proces kretanja informacija od majke u

organizam deteta. 1, 2, 3 su stimulusi koji u majin mezodiencefalon (4) dolaze iz njenih ula,
unutranjih senzora i memorije. Stanje majke se preko reakcija mezodiencefalona odraava na
sastav krvi koja cirkulie ka posteljici (5). Preko posteljice (6) sastav krvi majke preuzima detetova
krv (7) a zatim preko pupanika prelazi u njegov krvotok i odlazi do detetovog mezodiencefalona
(8). Primljene informacije iz majine krvi se memoriu kao program u detetovom mezodiencefalonu
i ostalim centrima i potpuno su identine majinom. Ovaj stepen programiranja traje od 0-6 meseci.
ema B prikazje period kada dete izgrauje sopstveni program u cilju ouvanja homeostaze. Putem
sopstvene autokontrole (10) reaguje na svaki uticaj koji naruava njegovu homeostazu. Tako e na
majine poruke ei - odgovarati pijenjem plodove vode, poveanje eera- poveanim luenjem
insulina itd. U ovom periodu komunikacija majka-dete je intenzivna i moe se i fiziki detektovati,

intenziviranjem ili smanjenjem pokreta deteta na verbalno obraanje detetu, maenje stomaka ili
sluanja muzike itd. Ovaj proces programiranja realizuje se od 6-9 meseca.
Slika 3. Proces kretanja informacija od majke u organizam deteta

Pojednostavljeno prikazan proces programiranja prenatalnog deteta ukazuje da se on sastoji od

genetski moduliranog razvoja, kao i sposobnosti deteta da se prilagoava. Jedan deo nagonskih
znanja dete nosi sa sobom kao naslee, a drugi deo mora da naui u prenatalnom periodu, kako bi
razvio adaptacione mehanizme koji e mu obezbediti preivljavanje tokom poroaja i posle
roenja.
Iznenadni stresovi majke uzrokuju prepoznatljive hemijske promene u amnionskoj tenosti.
Kada majka oputeno razgovara sa svojim prenatalnim detetom, obino je ta komunikacija puna
emocija. One mogu pomoi fetusu da bolje shvati majin jezik, kao to pomau i odojetu da lake
naui jezik. Istraivai su otkrili efekat majinog emocionalnog odgovora, koji se prenosi kroz
placentu, i dovodi do ubrzanja srane aktivnosti fetusa, kao i da kod majki koje imaju negativan
stav prema trudnoi nastaju promene u njihovom pulsu, disanju i vaskularnim ritmovima. To ima
uticaja na promenu ritmova fetusa, uzrokujui disharmonian, ponavljajui, aritmian diskontinuitet
u njegovoj akustino-vibratornoj okolini. Ovaj vid komunikacije odvija se kroz komunikaciju ispod
praga svesti, koja je poznata kao empatijska veza, izmeu majke i prenatalnog deteta, a edukacijom
majke ova komunikacija se moe razviti u potpunu svesnu komunikaciju sa detetom u prenatalnom
periodu (4).

Prenatalna komunikacija
Kao to je poznato, zvuci koje dete uje u majinoj utrobi, potiu iz dva izvora, kao stereo
sistem. Prvi je iz majinog tela, kao to je: otkucaj srca, pokreti, disanje, protok krvi u krvnim

sudovima, rad creva (to su uglavnom niskofrekventni zvuci), ton njenog glasa koji se prenosi kroz
tkiva, kosti i tenosti, a drugi izvor su glasovi drugih ljudi i razliiti zvuci, koji dolaze iz spoljanje
sredine, to zajedno ini osnovu akustine sredine prenatalnog deteta.
Osetljivost na visokofrekventne zvuke daje fetusu mogunost da lako ivi u materici
(intrauterini nivo zvuka je oko 80 do 95 db) i mogunost da slua majin glas. Fetus oigledno slua
svoju majku i uva njene govorne specifinosti. Prvi krik (pla) novoroeneta je slian
karakteristikama govora njegove majke. Novoroenetov prvi krik (pla) jedinstven gotovo kao i
otisak prsta, pun je informacija o karakteristikama govora njegove majke koje se podudaraju sa
karakteristikama njegovog prvog krika. Poznato je da novoroene poseduje auditivnu preferenciju
za ljudski glas, a zvuk koji on poseduje ima veliki uticaj na njega (5).
Naa istraivanja su pokazala da novoroenad ve drugi trei dan po roenju razliito
reaguju na buku u okruenju u odnosu na govor, tj, u deijem boksu u porodilitu, 50% dece
prestane da plae kad uju govor medicinske sestre, a druga polovina dece smanji intenzitet svog
plaa ili produavaju pauzu izmeu plakanja. Ovo preferiranje ljudskog glasa, poiva na prenatalnoj
auditivnoj stimulaciji kojoj je prenatalno dete izloeno preko glasa majke i glasova iz okruenja (3,
6).
Ima vie dokaza koji ukazuju na to da prenatalno auditivno iskustvo moe biti vano za
postnatalnu percepciju govora. Razni istraivai su dokazali da novoroene preferira glas majke,
priu koju mu je itala dok je bilo u utrobi, takoe, i da preferira glas svog oca. U eksperimentu su
majke est nedelja pre poroaja naglas itale priu dva puta dnevno. Posle poroaja bebe su
mogle da izaberu priu promenom ritma sisanja. One su brzo nauile da prilagoavaju sisanje
kako bi dobile priu koju su im njihove majke itale pre roenja. Sve to zapravo znai da
novoroenad procesira govor, jer su sauvali poznatu priu u memoriji i uporedili je sa novom (7).
U naim istraivanjima, proteklih godina, ispitivali smo reakcije prenatalnog deteta na priu
koju je majka itala tokom treeg trimestra prenatalnog perioda. Eksperiment je podrazumevao da
se na osnovu analize CTG zapisa utvrde razlike u reakciji prenatalnog deteta pri majinom itanju
prie, itanju iste prie od strane nepoznate, enske osobe i nepoznate muke osobe, kao i itanje
prevoda iste prie na engleski jezik, od strane majke i nepoznate muke osobe. Istovremeno, za
stimuluse su korieni i um vode i amor ljudi. Rezultati su pokazali da novoroene identino
reaguje (nema znaajne promene srane frekvencije), kada je stimulisano umom vode, amorom
ljudi i itanjem prevoda prie na engleski jezik, bez obzira da li je ita majka ili nepoznata osoba.
Znaajno poveanje frekvencije sranog rada se javilo tokom itanja prie od strane majke na

maternjem jeziku. Pri itanju prie na maternjem jeziku od strane nepoznate muke i nepoznate
enske osobe uoene su razlike u odnosu na ova dva itaa, ali u oba sluaja srana frekvenca je
bila znaajno nia u odnosu na period kada je istu priu itala majka.
itav eksperiment je ponovljen poetkom drugog meseca (posle roenja novoroene nije
stimulisano ovom priom), a reakcije novoroeneta su praene EEG (mape) zapisom. Ponovo je
nedvosmisleno utvreno da se pri stimulaciji umom vode, amorom ljudi i itanjem prevoda prie
na engleski jezik, aktiviraju isti modani regioni, dok se potpuno razliiti regioni pobuuju kada je
priu, kojom je novoroene prenatalno stimulisano, itala majka. Takoe postoji razlika u
aktivaciji zona u odnosu na nepoznatog mukog itaa u odnosu na nepoznatog enskog itaa.
U eksperimentu, koji je sproveden poetkom drugog meseca posle roenja, svi itai su itali i
nepoznat tekst (dete ga je prvi put ulo). Rezultati su bili fascinantni, nepoznati tekst je, kod
novoroeneta aktivirao nove modane zone pri itanju sva tri itaa, u odnosu na poznatu priu i
njen prevod na engleski, a javile su se karakteristine razliite zone koje su se aktivirale u odnosu
na majku i nepoznatu muku i ensku osobu. Zone koje su se aktivirale pri stimulaciji ljudskim
amorom, umom vode i itanjem engleskog prevoda prie su bile identine i vrlo sline
aktiviranim zonama u miru (bez stimulacije) (8, 9, 10, 11).
Eksperiment u prenatalnom periodu ukazuje da prenatalno dete poseduje sposobnost da
razlikuje poznate i nepoznate glasove, kao i muke i enske glasove, ali istovremeno razlikuje
maternji od stranog jezika.
Imajui u vidu da prenatalno dete ima percepciju i memoriju, oigledno je da se to znanje
prenosi u postnatalni period. Naime, novoroene je prenatalno sposobno da naui i zapamti
akustike karakteristike, koje odreuju njihovo ciljno mesto, kao i strukturu glasova i da ih moe
ponovo prepoznati, bez obzira na glas koji ih ita. Prema ovome, novoroene ponovo prepoznaje
ritmike i melodike strukture koje je esto slualo i pre roenja i ima utisak o njima u svojoj svesti.
Oigledno, da novoroene uspeva da deifruje i prepozna sadraj proitane prie, upija
sadraj prie i na taj nain je moe prepoznati, na osnovu prenatalno usvojenih obrazaca, koji se
odravaju i postnatalno. Ono je sposobno da prepozna tekst, a ne samo glas.
im neroeno dete moe da registruje zvuk, ono moe da oseti dva osnovna elementa koja
predstavljaju osnovu za muzikalnost i istovremeno formiraju osnovu za verbalnu komunikaciju. Ta
dva elementa su ritam i zvuk koji je definisan trajanjem, frekvencijom i intenzitetom.
Dete na hiljadu naina veba ritmine eme. Prelingvalna fonologija i nastaje od ritmikih
vrednosti koje su prisutne ve u prvom kriku. Dete niko ne ui plakanju, i na njega e se nadovezati

govor i pevanje koje e imati istu osnovu-proto- ritmove. To su organizovani elementi bez ijeg
ponavljanja dete nee moi da razvije govor i pevanje. Prisutni su ritmovi: disanja izmeu dva
plaa, dahtanja, kaljanja, kijanja, sisanja i sl.
Ritam ima ogroman znaaj za razvoj verbalne komunikacije. Bez ritmike strukture nije
mogue segmentiranje i deifrovanje govora, kao ni razgovetan govor. Ritam je izuzetno znaajan
za govor, od izgovora glasova do pokreta tela u govornom inu. Kako je ve reeno, prilagoavanje
na ritmove ljudskih glasova razvija se pre roenja, a stepen interakcione (uzajamne) sinhronizacije
zavisi od samog odnosa dete - majka, koji kasnije utie na usvajanje jezika (12).
Pored ritma, u prenatalnom periodu usvaja se suprasegmentna struktura govora (SSSG), kao
matrica u koju se ugrauju glasovi, rei i na kraju reenice. SSSG podrazumeva intenzitet,
frekvenciju i trajanje glasova, slogova, rei i reenice.
Prenatalno dete percipira SSSG onoga koji govori, to je poetni korak ka komunikaciji. Zatim
percipira segmente, posle toga deifruje, a zatim usvaja harmoniju, prilagoava se glasu onoga koji
govori, a sve to predstavlja preduslov za komunikaciju, tj. osnovni proces usvajanja jezika.
Kada se glasovi i rei odvoje od neprekidnog toka percepcije, oni se mogu prepoznati kao
znaenjske jedinice i tada ritmika struktura omoguuje odabir i razlikovanje pojedinanih
segmenata. Uzajamna sinhronizacija dete-majka-okolina, obezbeuje poetni obrazac na osnovu
koga svaki glas i re mogu biti umetnuti u govornu matricu (obrazac) sa kojom se novoroene
raa. Kroz formiran obrazac, kao nosea komponenta tee emocionalni govorni izraz. Prenatalno
dete percipira jezik majke i okoline, kako u njegovom fonetskom obliku, tako i odreenom nivou
znaenjskog sadraja.

Povezanost obrazaca prenatalne i postnatalne reakcije na verbalnu i zvunu

stimulaciju
Prenatalno dete i novoroene su osetljivi na jainu, visinu i trajanje zvuka. ak
sedmomeseni prematurus odgovora automatski i bihejvioralno na brojne akustike varijable. U
prvim trenucima ivota, novoroene moe identifikovati izvor zvuka, moe napraviti razliku
izmeu istinskog, pravog plaa i kompjuterski simuliranog plaa, i razliito reaguje na zvuke
sopstvenog plaa, u odnosu na pla drugih novoroenadi, ili starije dece. Deca su prestajala da
plau kad uju snimak sopstvenog plaa. Poruka je verovatno prepoznatljiva i zvui poznato, slina
je onoj koju ono proizvodi. Slino iskustvo je prisutno i kada novoroene slua govor majke.

Postoje razlike u sluanju njenog glasa spolja u odnosu na to kada se slua u utrobi, kada dete
doivljava drugaije senzacije uzrokovane promenama u majinom telu koje se deavaju dok ona
govori (4).
I prenatalno dete i novoroene reaguju motoriki na akustike senzacije. Zvuk sa
odgovarajuom visinom, intenzitetom i udaljenou dovee do neposrednih pokreta prenatalnog
deteta. U primeni prenatalnog slunog skrininga, koji se sprovodi posle 28. gestacione nedelje
reakcija 75% prenatalne dece na zvuni stimulus je da se brzina protoka krvi u aa.cerebri media
poveava, a kod 25% smanjuje, to je verovatno vezano za dva tipa psihosomatske reaktibilnosti,
introvertnu i ekstrovertnu. Novoronead reaguje globalno na nagle promene. Jedan od poznatih
postnatalnih refleksa poznat kao Morov refleks, pokazuje globalne efekte koje zvuk moe imati na
novoroene: oni reaguju na iznenadnu jaku buku ili nesklad, prvo irenjem ruku, a zatim njihovim
skupljanjem, dok se ake otvaraju i skupljaju u pesnicu, a kima i noge opruaju. Ove reakcije nisu
sluajne, i nisu simptomi nauenih reakcija na zvuke i oseanja, ve su i pokuaji novoroeneta da
kontrolie svoje reakcije. Istraivai su utvrdili da se novoroene pokree u preciznom ritmu
majinske vokalizacije, i da su promene u pokretanju delova tela u skladu sa promenama u
slogovima govora, i da su ak i odreeni pokreti tela povezani sa posebnim zvucima. Ove paralele
nisu oigledne na prvi pogled. Ove reakcije imaju prenatalni prekursor u pokretu prenatalnog deteta
u ritmu govora njegove majke (7).

Prenatalni pokreti govornih organa i razvoj govorne komunikacije

Neki autori smatraju da fetus ima mnogo vei broj i mnogo iru distribuciju gustativnih veza u
svojoj usnoj upljini od deteta ili odrasle osobe. Fetus je u kontaktu sa tenostima u svom
okruenju. Amnionska tenosti ulazi u njegova usta u 9,5 nedelji, gutanje i pokreti jezika su uoeni
oko 12-e nedelje. Fetus ima izdiferenciran oseaj za ukus. On preferira slatko, udvostrui gutanje
kada oseti slatko. Ukus amnionske tenosti se menja u zavisnosti od stanja majke, njenih oseanja i
stavova (4). Pored razvoja gutanja u ovom periodu dete razvija i refleks sisanja, i esto se na
ultrazvuku moe zapaziti da sisa palac, plezi jezik i sl. To je jo jedna zanimljiva injenica o
verbalnoj komunikaciji koju treba razmotriti. Organi koji su aktivni u govoru i sluanju su multifunkcionalni. Proizvodnja i percepcija govora je samo jedna od njihovih funkcija. Oni su formirani
na takav nain da omoguavaju korienje i drugih funkcija u uenju jezika jo od prenatalnog
perioda. Imajui u vidu ove injenice, i nae i strane rezultate istraivanja vokalizacije u prvom

trimestru posle roenja, koja su pokazala da se u svim jezicima prvo razvijaju nukleusi vokala,
moemo sa velikom sigurnou zakljuiti da se osnovni pokreti za izgovor vokala razvijaju
prenatalno, jer su to u sutini pokreti sisanja, gutanja i otvaranja i zatvaranja usta (slika 4).
Slika 4. Pokreti sisanja, gutanja, otvaranja i zatvaranja usta kao osnova za izgovor vokala (A
srednji, nizak, E prednji, srednji, U zadnji, visok)

Naa istraivanja razvoja govora u prelingvalnom periodu (6) ukazala su da se u prvom

mesecu razvijaju nukleusi vokala i to sledeim redosledom A, E, U. Ako ovaj redosled vokala
uporedimo sa pokretima sisanja i gutanja, lako uoavamo da se pri vokalizaciji ozvuavaju ovi
pokreti, tj. redosled javljanja vokala u govoru prati redosled pokreta pri hranjenju i to:
- A - otvaranje usta jezik na dnu usne duplje, prihvatanje mamile,
- E - podizanje tela jezika ka nepcu, stiskanje mamile,
- U - podizanje korena jezika ka nepcu - povlaenje mleka i gutanje
Pravac pomeranja jezika u aktu sisanja i gutanja je identian artikulacionim pokretima
srednji (A), prednji (E) zadnji (U).
Vokali I i O se javljaju u drugom mesecu, i evidentno je da pokreti za izgovor ovih vokala
nisu primarno ukljueni u pokrete ishrane. Fonologija dejeg govora se kasnije formira od primarne
ritmike mree (proto-ritmova) fiziolokog porekla: ritmikih vokalnih izraza koji su genetski
odreeni, a zatim se jezik formira u socijalnom kontekstu ovih proto-ritmova.
Ovakvim pristupom jasno se uoava da je govor i jezik istovremeno i uroen, priroen i
steen, i da je povezanost sluha i govora sutinska, ime se u potpunosti uklanjaju nedoumice da li
su glavna obeleja zvuka njegova akustika ili artikulaciona svojstva. Svakako da se artikulaciona
svojstva mogu lake kontrolisati. Upravo zvuno iskustvo prenatalnog deteta preko govora majke
kao i govora iz spoljanje sredine, koji se prenosi kinestetskim, kotanim i vodenim putem, ukazuje

da se nuno moraju uvaavati i akustiki i artikulacioni procesi, i da nema razloga za podele i

razliite teorijske pristupe. To moe objasniti i poreklo sposobnosti sluaoca da dekodira akustike
obrasce. Ova sposobnost se primenjuje u razvoju jezika, u periodu prelingvalnog razvoja, kada
novoroene prvo razvija percepciju u atmosferskim uslovima, a zatim veba svoje artikulatore i
razvija motornu i modanu kontrolu nad glasanjem, oslanjajui se na usvojene uroene i priroene
prenatalne modele. Poznato je da osnove stranog jezika mogu biti postavljene u toku prenatalnog
ivota, kao u sluaju induskih naroda, gde se engleski i hindu jezik upotrebljava paralelno u viim
kastama, i dete progovara na oba jezika. Tomatis je opisao etvorogodinju autistinu devojicu ije
je razumevanje bilo bolje kad bi joj roditelji govorili na engleskom umesto na francuskom
maternjem jeziku, jer je njena majka u toku trudnoe, na poslu, govorila na engleskom jeziku (1).

Prenatalna stimulacija razvoja govora i jezika

Postojanje prenatalne osnove razvoja govora i jezika, obavezuje na adekvatnu prenatalnu
stimulaciju, tj. adekvatno korienje ovog perioda za unapreenje razvoja verbalne komunikacije, a
time i celokupnog psihofiziolokog razvoja deteta.
Uglavnom stimulacija tee kroz komunikaciju ispod praga svesti, koja je poznata kao
empatijska veza, izmeu majke i prenatalnog deteta, meutim viedecenijski rezultati primene
prenatalnog vaspitanja i obrazovanja, ukazuju da se edukacijom majke ova komunikacija moe
razviti u potpunu, svesnu komunikaciju sa detetom u prenatalnom periodu.
Konstruisani su razliiti programi rane stimulacije prenatalne dece, ali uglavnom svi sadre
generalne stimulativne module, kao to su: auditivna, vestibularna, vizuelna, senzomotorna i
taktilna stimulacija, relaksacija, disanje, masaa,
Jedan od glavnih ciljeva prenatalne stimulacije je edukovanje i ohrabrivanje majke da razvije
pozitivni svesni odnos sa svojim prenatalnim detetom. Razvojem pozitivnih emocionalnih stavova,
oslobaa se endorphin iz majinom limbikog sistema koji pozitivno utie na rast fetusa i razvoj
njegovog imunog sistema, detetovog IQ, njegovih jezikih sposobnosti i njegovog emocionalnog
razvoja, kao i na uspostavljanje dobre veze sa svojim detetom nakon roenja i kasnije. Edukacijom
oeva razvija se trijadni odnos majka-otac-dete, koji obezbeuje potpuno uee oca u razvoju
deteta i sutinska snana porodica. Veoma je vano obuiti majku kreativnoj vizuelizaciji koja
pomae da se ostvari komunikacija sa prenatalnim detetom.

Komparativna istraivanja o muzikoj stimulaciji i muziko terapiji pokazala su da muzika,

kako ona proizvedena instrumentima tako i vokalno, pozitivno utie na bebin mozak i intrauterino,
a i posle roenja, posebno u jedinici neonatalne intenzivna nege (13). Muzika generalno podstie
harmoninu komunikaciju u trijadi majka - odoje - otac. Vrsta muzikog iskustva utie na dete na
razne naine. Neki autori su utvrdili da uspavanke i putanje pesama kreira dva razliita nivoa
majine svesti kod novoroene bebe (14). Simbiotska povezanost izmeu staraoca i deteta odvija se
na razliite naine u zavisnosti od pozicije deteta (majinog sadraja) i muzikog podsticaja
(rezonancija). Putanje pesama obezbeuje vie socijalnu, meuljudsku svest, dok uspavanka
razvija vie unutranju, ka sebi usmerenu svest, svest o sebi.
Iste razlike bi mogle biti pronaene i u jeziku. Ako bi jezika stimulacija bila vie
koncentrisana na zvune strukture, zasnivala bi se na varijacijama tonova, slogova, akcenata (ton,
trajanje, duina) intonacije i ritmova. A ako bi trebala biti koncentrisana na znaenje, postoji
nekoliko opcija koje ukljuuju izbor teksta: npr. lirski, epski, dramska liturgija; fantastika ili
stvarnost, prie o stvarnom ivotu.

Umesto zakljuka
Istraivanja sprovedena na temu prenatalne i perinatalna jezike komunikacije, ukazuju na
postojanje sposobnosti prenatalnog deteta da slua, ui i pamti govorno jezike sadraje, poev od
suprasegmentne strukture govora, do upijanja odreenih govornih sadraja, koji su prvenstveno
emotivno obojeni. Priroeni obrasci koji se mogu razvijati u prenatalnom periodu, treba da budu
predmet izuavanja razliitih naunih oblasti i disciplina, kako bi se, s jedne strane dobilo bolje
razumevanje uloge razliitih komponenti jezika u jezikom saznanju, kao i saznanja o svetu koja su
povezana sa jezikom prenatalnog deteta, a s druge strane da se razviju to adekvatniji modeli
prenatalnog vaspitanja i obrazovanja, kroz koncipiranje optimalnog prenatalnog jezikog okruenja,
to e obezbediti unapreenje jezikog razvoja deteta, njegove sposobnosti za verbalnu
komunikaciju, kognitivni razvoj, stvaralako i kreativno miljenje, kao i uveanje potencijala za
uenje i saznavanje.
Kako prenatalna jezika komunikacija nije ograniena samo na govor majke, ve i na premise
kojima se njene misli, jezik i razumevanje mogu preneti na prenatalno dete bez zvuka, onda takva
injenica moe pruiti nove poglede na razliite jezike nivoe i sam pojam maternji jezik koji svoj

razvoj poinje u prenatalnom periodu, kao jedini period kada i majin jezik ima predominantni
uticaj na dete.

Reference
(1) Tomatis A A. Ontogenesis of the Faculty of Lisening. 1987. T. R.Verni (Ed.): Pre-and Perinatal
Pszchology, Human Sciences Pres.
(2) Sovilj M. Ljubi A. Milenkovi V. okovi S. Mogunosti prenatalnog ispitivanja reakcije na
zvuk kod fetusa sa kongenitalnim infekcijama. 1992, Zbornik skraenih radova, X Jubilarni
simpozijum sekcije za perinatalnu medicinu. S.L.D., Beograd, 17-18.
(3) Sovilj M. okovi S. Razvoj plaa-krika novoroeneta od roenja do kraja prvog meseca,
1994, Defektoloka teorija i praksa, Beograd, str.194-200.
(4) Sovilj M. Jelii Lj. Vujovi M. Barlov I. Razvoj ula i ponaanja fetusa i istraivanja auditivne
percepcije i prenatalne auditivne stimulacije, 2004, poglavlje u monografiji: S. Jovii, M. Sovilj
(editori): Govor i jezik: interdisciplinarna istraivanja srpskog jezika, I, IEFPG, Beograd.
(5) Aleksi M. Sovilj M. Adamovi T. Razvoj govora i segmentacija rei, poglavlje u monografiji:
2004., S. Jovii, M. Sovilj (editori): Govor i jezik: interdisciplinarna istraivanja srpskog jezika, I,
IEFPG, Beograd.
(6) Sovilj M. Sound, Hearing and Consciousness, 1998, Downward Processes in the Perception
Representation Mechanisms, Napoly, 487-493.
(7) Adamovi T. Sovilj M. Suboti M. Prenatalna memorija i uenje, 2004. poglavlje u monografiji:
S. Jovii, M. Sovilj (editori): Govor i jezik: interdisciplinarna istraivanja srpskog jezika, I,
IEFPG, Beograd.

(8) Radievi Z. Vujovi M. Jelii Lj. Sovilj M. Comparative findings of speech and language
processing at an early ontogenetic age in quantitative EEG mapping. 2008. Experimental Brain
Research.
(9) Radievi Z. Sovilj M. Jelii Lj. Vujovi M. Mapping of power and concentartion of infants
brain electric activity in examining speech-language stimulation, 2006, The 10th International
Biofeedback Conference, Vienna, Austria
(10) Radievi Z. Sovilj M. Jelii Lj. Vujovi M. The mapping of theta and delta brain electric
activity strength in infant during conditions of speech and language stimulation, 2006. NHS 2006
Conference Beyond Newborn Hearing Screening: Infant and Childhood Hearing in Science and
Practice, Cernobbio, Italy.
(11). Radievi Z. Sovilj M. Jelii Lj. Vujovi M. Comparative findings of speech and language
processing at an early ontogenetic age in quantitative EEG mapping, 2006. The 5th International
Conference on Voice Physiology aned Biomechanics, Tokyo, Japan.
(12) Kosti . Cooing and Babbling, Notes and discussion, 1991, br. 2, IEFPG, Beograd.
(13) Collins S K. Kuck K. Music therapy in the Neonatal intensive care unit. 1991. Neonatal
network.6:23-26
(14) Lopez S. Dixon S J. Stamberger and P Nader. The Effects of Lullabies and Playsongs on
Newborn infants. 1989. XIX Congres International de Pediatrie, Paris.