Uvod

Sam naziv ovog eseja ,,ta treba da radi socijalistika drava predstavlja pokuaj iznoenja
prednosti i nedostaka koje prate socijalizam, najvie gledano kroz istoriju u periodu druge
polovine XX veka. Sam socijalizam je obino u narodu interpretiran kao revolucija koja e ona
kroz njen proces oduzeti sve materijalne stvari bogataima i podeliti svima siromanima
podjednako. To se ne moe smatrati socijalizmom koji se pokuavao predstavljati na surovosti i
ugnjetavanju protivnika. Socijalizam i socijalistika drava uvek su tenja da se radniku i
radnikoj klasi daruju i tite prava koja im pripadaju, a ne da radnik i radnika klasa bude
podvrgnuta robovanju, konstantnom radu bez odmora i jo povrh svega davanje malog dohotka.
Sloboda i jednakost kao kolektivna dimenzija i legitimnost, zatim jedna celina, zajednica
spojenih zajednikih vrednosti sve ovo to je predhodno navedeno u velikom broju sluajeva
istorijski gledano nije se u potpunosti ostvarilo za dobrobit graana u socijalistikim dravama
koje kada proitamo literaturu imaju svoje prednosti i nedostatke. Jedinstvo i drutvena
solidarnost su osnovni temelj drave zasnovane na socijalizmu, ali da bi se postavio takav temelj
u socijalizmu koje bi sainjavalo takvo drutva potrebno je da se na jednom mestu stvori
zajednica ljudi koji su razliiti po razmiljanjima jer je to drutvena realnost. Koliko god da je
teila i da se ponovo zatrai nekada u budunosti socijalistike drave uvek e se iznosti kritika
stvaranja zajednikih vrednosti i svi nedostaci koji su neminovni za svaku ideologiju.
Sama pojava socijalizma je karakteristina da se razvio kao reakcija na pojavu industrijskog
kapitalizma. U svom najranijem obliku socijalizam je uglavnom bio revolucionaran ili
utopistiki. Pogubno je bilo to to je dolo do podele tokom veeg dela XX veka gledano u
socijalizmu na dva suprotstavljena tabora: komuniste i socijaldemokrate. To je ve potkopalo
isterivanju pravog socijalizma koji bi moda i danas bio prisutan. Nasuprot socijalizmu,
graansko drutvo ili kako se jo predstavlja demokratijom samo slobodu koja ne ide zajedno sa
jednakou, to se moe danas i videti da je u XXI veku prisutna velika nejednakost i jo gledano
globalno i slobode su ugroene u svim delovima sveta.
3

1. Pojam socijalistike drave

Drutveni poredak kao to je socijalizam bio je nova i mobilizirajua ideja dvadesetog veka
velikih masa najvie meu radnicima radnitva. To je ideja koja nam stavlja do znanja da je bitan
ovek uvek, prosto ovek nije rob. Socijalizam se moe svesti na sledee pet stvari:
1.
2.
3.
4.
5.

stan
posao
obrazovanje
zdravstvo
bezbednost.

Navedene pet stvari su nekada bile zagarantovane, dok u dananje vreme uoavamo nepostojanje
ni socijalne odgovornosti a kamoli tenje da se obnovi socijalistika drava. Socijalizam
predstavlja drutvo u kojem novac nije jedina mera svih vrednosti, ve ovek i univerzalne
ljudske vrednosti: potenje, solidarnost, drugarstvo, ljubav, porodica. Socijalizam je kao kad
gradite kuu: bitno je postaviti temelje, potom dolaze zidovi i krov. Ljudska prava, multietniko
drutvo, suivot, antifaizam i antimilitarizam (da ne kaemo pacifizam), odrivi razvoj, sve je
to socijalizam, ali sve to dolazi na kraju kao fasada, kao parket, lamperija i stolarija. Socijalizam
ne predstavlja i ne velia velike udeje, ve male stvari koje oveku kao ljudskom biu mnogo
znae. Kada dublje uemo u sam pojam socijalizma uavamo da su Marx i Engels, i kasnije
Lenjin, u delima koja imaju karakter neposrednog odreivanja ciljeva i zadataka socijalistike
revolucije, definisali socijalizam pre svega u smislu ekonomskog i politikog osloboenja
radnike klase. Socijalistiku teoriju karakterie naglaeni sociologizam, okrenutost iskljuivo
problemima drutva, vera da e pod uticajem izmenjenih drutvenih okolnosti automatski nastati
promene i humanizacija ljudskih odnosa. Stoga je u sferi drutveno-ekonomskih odnosa
postignut znatno vei progres nego u oblasti izgraivanja adekvatnih ljudskih linosti, koje bi
mogle da nose teret izgradnje jedne humanistike zajednice. Posledice se vide u tome to su
konflikti sve ei i sve otvoreniji na relaciji kapitalizma i socijalizma.
Socijalizam se upotrebljava da se njime predstave i definiu politiki pokreti i politike
filozofije. Socijalizam esto promoviu socijalistike organizacije i socijalistike politike
partije.
4
2. Prednosti i nedostaci socijalistike drave

O svakoj dravi bilo da je socio-demokratska, liberalna postoje prednosti i nedostaci to je to i

sasvim normalno. Tako i socijalistika drava ima svoje prednsoti i nedostatke. Pre iznoenja
prednosti i nedostaka o socijalistikoj dravi treba istai da je socijalizam kao ideologija
objanjava ono to treba da bude, to se eli da bude, to je interes klase da bude koje se gleda
kao prednost, dok se nedostaci uvek stavljaju u drugi plan.
2.1.

Prednosti socijalistike drave

Prednosti socijalistike drave ogledale su se u nekoliko komponenata od kojih emo navesti

samo neke:
-Radnici su imali veliki identitet sa svojom firmom i njenim proizvodnim programom.
-Oseaj pripadnosti ogledao se i kroz odluivanje o raspodjeli sredstava za line dohotke i druga
primanja.
-Velika sigurnost zaposlenja i sigurnost radnog mjesta. Naime zaposleni radnici teko su mogli
biti otputeni, a u koliko bi do toga i dolo razvijena je bila socijalna osetljivost za probleme i
reavana su ta pitanja na politikoj razini opina, regija, republika.
-Razvijena socijalna politika koja je funkcionirala u okviru preduzea. ( Reavanje stambenog
pitanja, dodela kratkoronih i dugoronih stambenih kredita, koritenje godinjih odmora i
radnikih odmaralita itd.).
-Razvijena zdravstvena zatita. Besplatna zdravstvena zatita i leenje ( bez dodatnih trokova
izvan izdvajanja u okviru dohotka ) dostupnost i koritenje banjsko rekreativnih centara i
konzumacija njihovih usluga uz malu ili nikakvu participaciju.
-Visoki standardi zatite na radu i koritenje benefita koji su usmereni za nadoknadu za odreene
tete nastale na radu i na posledice radnika.

-Visok nivo solidarnosti radnika kroz svoje sindikate istina sloeno organizirane od osnovne
organizacije preko republikih centrala do sindikata Jugoslavije.

-Velika solidarnost i ulaganje u radniko obrazovanje i dokolovavanje. S obzirom na stalno

razvijajuu tehnologiju i industriju nuno se nametala potreba za obrazovanjem radnika kako
onih uz rad tako i obrazovanja radnike djece od predkolskog do univerzitetskog obrazovanja
besplatno.
-Razvijenu socijalnu zatitu od podsticanja nataliteta putem doplatka, pa do drugih oblika
solidarnosti koji su radnici i njihovi sindikati veoma iroko koristili.
10. Veoma iroko rasprostranjena radnika solidarnost kroz razne oblike pomoi radnicima u
drugim krajevima i drugim potrebama kao to su samodoprinosi za izgradnju velikih objekata,
kola, domova zdravlja univerziteta, sportskih centara, vodovoda i sl.

2.2.

Nedostaci socijalistike drave

Nedostaci socijalistikh drava mnogo su iri i viedimenzionalniji za ovu analizu vano je da

sagledamo one aspekte koji se odnose na poziciju radnika. Ti nedostaci koji e biti navedeni sa
malim obrazlaganjem doprineli su nekada svi da doe dotle da socijalistika drava bude
smatrana dravom sa velikim nedostacima. Po najpre moe se o nedostacima i uti od starijih
ljudi koji su iveli radili u dravi koja se zvala Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija
poznata jo kao druga Jugoslavija koja je postojala u period od 1945 do 1992 godine.
-Veliki nedostatak se ogledao u prevelikom odlijevanju dohotka i zarada preduzea kroz razne
mehanizme koja je drava uspostavljala, za podmirivanje opedrutvenih potreba.
-Mala motivacija rada i preveliki normativizam i prividnost u odluivanju o raspodeli dohotka i
poslovanja preduzea. To su i osetili radnici u drugoj Jugoslaviji od 1945 do 1992 godine.
Preinstitucionaliziranost socijalistikih ili samoupravnih struktura od preduzea, do nivoa
republika i Saveznog nivoa te Sizovskog organizovanja to je to bilo u drugoj Jugovlaviji.

-Ideologizacija, parcijalizacija i glorifikacija radnika za potrebe partijskih struktura, kao

ornamenta suprotnih politikih interesa koji su se kasnije poeli javljati u prvom redu izmeu
razvijenih i nerazvijenih regiona, a kasnije izmeu republika i pokrajina, te na kraju izmeu

novih koncepata ureenja Savezne drave, kada posmatramo bivu drugu Jugoslaviju od 1945 do
1992. godine.
-Kontinuirano slabljenje radnike solidarnosti i interesa rada nasuprot nacionalnih i politikih
interesa koje su u prvi plan na tetu naroda koji je radio mnogo stvljale su partije socijalistike
orijentacije. Solidarnost radnika nije trebala da slabi ve da jaa, ipak se to nije moglo izbei.
-Nejasne reforme koje su u bile u velikom broju i nedovoljno jasno predstavljenesu izazvale
pojavu kriza socijalizma i njegovog sloma. Takoe i posledice koje je narod i najvie osetio na
leima.
-Identifikacija radnika i partije vodilo je ka homogenizaciji a u kasnijim fazama i velikoj
manipulaciji za ostarivanje ciljeva odreenih politikih grupa iji interesi nisu bili interesi rada
ve iri interesi gde su radnici bili masa i sredstvo njihovog realizovanja.
3. Pravo lice socijalistike drave
Socijalistika ideologija se utkala i uspela je da se realizuje u vidu socijalizma kao politiki
poredak u socijaldemokratskoj i boljevikoj varijanti. Dogaaj koji se urezao pamenje mnogih
je prelaz sa privatnog i korporacijskog vlasnitva u javno u kome se traila inovacija novih
oblika planiranja, ekonomije i socijalnog mehanizma da bi se omoguilo funkcioniranje
prostornog tipa u okolini takvoj koja je karakteristina gradskim. Promovisana je esto bila
solidarnost u porodici, familiji, u selu, u komuni, kolektivu, gradu okrugu, dravi. Nije se
promovisala podela po nacionalnosti, imovinskom stanju, veri i mnogim drugim gleditima.
Ne treba okretati glavu da se u socijalistikoj dravi radi i na uklanjanju negativnih rodnih
stereotipa u medijskom prostoru i svakodnevnom porodinom i drutvenom ivotu veoma je
bitno za politiku jednakih mogunosti za ene i mukarce. Politika jednakosti izmeu ene i
mukarca postoji i postojala je u bivim socijalistikim dravama.

ene su ee na udaru negativnih tradicionalnih obrazaca i ukupnih ivotnih navika, te je otuda

bitno iskoreniti jezik mizoginije ( govor mrnje prema enama ) u medijima i u optim
drutvenim tokovima.

Mere politike jednakosti ene i muakaraca su bile predstavljane kao pozitivne akcije su
neophodne za postizanje politike jednakih mogunosti u svim sferama drutvenog ivota.
Naalost bilo je uoljivog nejednakog poloaj ena.
Greke u socijalistikim dravama