White Sands (Vajt Sends-Beli Pesak) Incident

Od DANIEL W. FRY-a
Sa zahvalnou Alanu i svim naim drugim vanzemaljskim prijateljima,
koji su doli da nam pomognu kada nam je potrebno.
O AUTORU
DANIEL W. FRY je roen u Verdonu, Minesota (malo pristanite na reci
Misisipi u severnom delu Aitken okruga).
Datum njegovog roenja je 19. juli 1908. godine
Sa devet godina je ostao siroe i dok nije napunio 17 nalazio se pod
starateljstvom svoje bake sa majine strane, sa kojom je doao u Kaliforniju
1920. godine.
Nije bilo velike razlike izmeu njegovog detinjstva i detinjstva bilo kojeg
drugog normalnog amerikog deaka osim, moda, to je njegova udnja za
znanjem (posebno prirodnim naukama) bila izvan proporcija znatielje
mladia. Njegovi roditelji nisu ostavili nikakvo nasledstvo tako da je sa 18
godina zavisio samo od sebe.
Zavrio je srednje obrazovanje i pokuao da pohaa koled ali zbog velike
depresije koja je tada izazvala oajniko nadmetanje za bilo kakvo
zapoljenje, otkrio je da je nemogue da izdrava sebe dok se koluje.
Shvativi da moda nikada nee imati priliku da se obrazuje na priznatom
sveuilitu pohaao je veernju kolu u Javnoj Biblioteci Pasadene. Ovde je
proveo veinu svojih veeri u narednih nekoliko godina uei iste predmete
koje bi izabrao da je bio u mogunosti da pohaa koled ili univerzitet.

Posebno se zainteresovao za hemiju i upotrebu eksploziva a to je rezultiralo

time da je postao tehniar za eksplozive. Ovim zanimanjem se bavio sve dok
ga ono nije odvelo do polja raketstva.
Oenio se u Pasadeni 1934. godine, imao je sretan i miran porodini ivot,
uznemiravan jedino neophodnou da se esto seli to je njegovo zanimanje
zahtevalo. Ima troje dece, jednog sina i dve erke.
Gospodin Fry je poslednjih pet godina zaposlen u Aerojet General
Korporaciji, najveem svetskom proizvoau raketnih motora.
Tokom 1940-ih i 50-ih godina gospodin Fry je veinu svoga vremena
proveo u White Sands Probnom Centru u Novom Meksiku, gde je bio
ukljuen u postavljanje instrumentacije za testiranje serije veoma velikih
motora.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Ra materijal / I. knjiga
Ispitiva: Da li je to tip aviona u kome je transportovan Dan Frye?
Ra: Ja sam Ra. Onaj ko je poznat kao Daniel je, u misaonoj-formi
transportovan putem misaone-forme iluzije vozila od strane
Konfederacije, da bi se toj celini uma/tela/duha dali podaci, tako da
moemo videti kako taj tip kontakta pomae vaim ljudima u
otkrivanju beskonane inteligencije iza iluzije ogranienja.

------------------------------------------------------------------------------------------Incident u Vajt Sendsu

Vajt Sends Probni Centar, 4. juli 1950.
Noas sam se pridruio redovima F.S.B.-a (Flying Saucer Believers-veruju u
letee tanjire). Ne da sam samo video jedan, dotakao sam ga, kroio u njega
i vozio se u njemu. Takoe, ako jo mogu da verujem svojim ulima, u neku
ruku sam komunicirao sa operaterima.
Sada kada je otiao i ja sam nazad u svojim odajama ini mi se sve vie
neverovatnim da se to stvarno desilo. Pored svih naunika i talenata koji su
dostupni u Vajt Sends Probnom Centru, zato bih ja, obian tehniar, bio
izabran, sluajno ili namerno, da budem prvi ovek dananjice koji se vozio
u pravom svemirskom vozilu? Neverovatnost dogaaja je toliko velika da
sam skoro poeo da sumnjam u svoju razumnost. Prirodno, ako bih pokuao
da ubedim nekoga da sam se veeras vozio u tanjiru uskoro bih se naao u

dobro zatienoj eliji u najblioj ludari. Ipak ovo je najvei dogaaj u

mome ivotu i ne mogu da ga zadrim samo za sebe, zato ovo zapisujem
tano kako se desilo dok je jo jasno urezano u mome seanju.
Poto je bio 4. juli nameravao sam da odem do Las Cruces-a da pogledam
vatromet i malo da se proveselim. Zahvaljujui pogrenim informacijama o
rasporedu autobusa propustio sam zadnji autobus ka gradu i naao se u skoro
praznom vojnom kampu nemajui ta da radim osim da sedim u mojoj sobi i
itam (knjigu o prenosu toplote od Cork-a).
Oko 19:30 ventilator klima ureaja je prestao da radi, kao to to ini svakih
nekoliko dana, i uvek kada je veoma toplo. Do 20:30 bilo je nepodnoljivo
vrue i zaguljivo u mojoj sobi, odluio sam da proetam nadajui se da je
napolju hladnije. Krenuo sam putiem koji prolazi pored poligona za
testiranje statike u podnoju Organ planina i zavrava u El Pasu, nekih 60
milja ka jugu. Pre no to sam stigao do poligona skrenuo sam desno na stazu
koja prolazi pored strelita i ide ka livadama u podnoju Organ planina.
Udaljio sam se oko pola milje od strelita ovim putem kada sam ga prvi put
video. Sunce je zalo pre nekog vremena, i vie nije bilo dnevne svetlosti ali
nebo je bilo zvezdano i mesec je davao dovoljno svetlosti. Kada sam
pogledao u grupu izuzetno sjajnih zvezda iznad vrha planine jedna od
zvezda je iznenada nestala. Ovo je, naravno, odmah privuklo moju panju,
jer zvezde ne nestaju tek tako ( barem ne na vedrom nebu). Prvo sam
pomislio da je avion u prolazu blokirao svetlost, iako sam to pomislio znao
sam da to ne moe biti, jer je avionu potrebna samo sekunda da proe datu
taku i zvezda bi opet zasijala. Takoe, u tiini pustinje nou avion bi se uo
sa mnogo vee udaljenosti nego to bi se video a, zvuka nije bilo uopte.
Vremenski baloni se nisu putali nou a i da jesu on bi se brzo uzdizao: stoga
bi zaklonio zvezdu samo na par sekundi. Zatim je zvezda sa desne strane
nestala a nekoliko sekundi kasnije jo dve ispod. U tom trenutku marci su
proli mojom kimom. ta god da je blokiralo svetlo zvezda se poveavalo
brzo i sa obzirom da je udaljenost bila konstantna to je samo moglo da znai
da se kree direktno ka meni.
Konano sam ga video i u isto vreme sam shvatio zato nisam mogao da ga
vidim ranije. Njegova boja je bila tako priblina boji nonog svetla da kada
je bio i veoma blizu bilo je teko videti bilo ta osim njegove ivice. Jo uvek
mi se pribliavalo i osetio sam snanu potrebu da potrim ali dugo iskustvo

u poslu sa raketama me je nauilo da je budalasto beati od nadolazeeg

projektila dok nisi siguran u njegovu putanju; poto su iste anse da natri
na nju koliko i da pobegne. Takoe, nemogue je odrediti njenu putanju dok
tri.
Objekat je sada bio veoma blizu i mogao sam da vidim da je ovalni sferoid
od oko 30 stopa u preniku. Kretao se ne bre od 15 do 20 milja na sat i
inilo se da e se zaustaviti tano kada dosegne zemlju. Takoe sam mogao
da vidim da ako ne promeni kurs promaie me za najmanje 50 stopa.
Donekle ohrabren njegovim sporim kretanjem ostao sam na mestu gledajui
kako klizi na povetarcu i sputa se na zemlju bez udarca ili komeanja. Osim
krckanja bunja ispod njega nije napravio nikakv zvuk. Nekih 20 ili 30
sekundi sam stajao zurei u njega kao dete koje prvi put gleda cirkuski
nastup.
Radio sam nekoliko godina na polju razvijanja raketa i drugih projektila, i
kroz moj posao i veze u Vajt Sendsu mislio sam da sam prilino upoznat sa
veinom razvitaka u polju letelica. Ali ovde se nalazila letelica koja je
prevazilazila sve to sam do sada uo da sam se osetio kao zadrti farmer koji
je prvi put video irafu i rekao, Vidim je ali ne verujem. Moja prva svesna
misao je bila, Ako rusi imaju ovakve brodove Boe pomozi Americi! Ali
uz tu misao je dola i realizacija da ovo ne moe biti letelica iz Rusije, ili iz
bilo kog dela zemlje to se toga tie, jer ko god da je napravio ovu letelicu
reio je dosta problema o kojima nai najbolji fiziari tek poinju da sanjaju.
Rad ovog broda je bio neujan. Nije bilo buke propelera, grmljavine gasova
koji izlaze iz auspuha da bi stvorili potisak. Brod se jednostavno i neno
spustio sa neba na zemlju. Moda je to bio odgovor. Letelica se sputala od
kada sam je prvi put video. Moda je samo lebdela; ali pred sletanje je
usporila na samo nekoliko milja na sat i nije pokazala dokaze o padu. Samo
helikopter ili letelica laka od vazduha ovo moe da uradi ali nije bilo elise
na ovom vozilu i injenica da je bunje smrskano ispod nje kada je sletela je
dokaz da ovo nije bila laka od vazduha letelica. ta god da je ova letelica
bila i ta je jo mogla da uradi sigurno je mogla da se poigra sa
najpoznatijim zakonom Ser Isaka Njutna.
Iznenada sam shvatio da nesvesno prilazim brodu dok je sve ovo prolazilo
kroz moju glavu. Ja nisam niti sam ikada bio heroj. Svaki instinkt i deli
razuma koje sam imao vikali su da bih trebao da se udaljavam to vie od

ovog nepoznatog i stoga nepredvidivog ureaja. Na nesreu, oduvek sam bio

proklet velikom znatieljom, i kada je objekat te znatielje naune prirode,
naroito vaan napredak u nauci, znatielja postaje manija koja uklanja svu
razumnost.
Priao sam na nekoliko stopa udaljenosti i poeo da kruim polako oko
njega. Bio je kao to se i uinilo, sferoid, poprilino spljoten na vrhu i dnu
tako da mu je visina bila oko 16 stopa, dok mu je horizontalni dijametar
tamo gde je najiri bio oko 30 stopa, to se nalazilo na oko 7 stopa od
zemlje. Tamno plava boja koju je izgleda imao kada sam ga prvi put video
na nebu sada je nestala. Bila je to samo ispolirana metalna povrina, srebrne
boje, sa neim to je izgledalo kao veoma blago ljubiasto presijavanje.
Obiao sam ceo krug oko njega ne primetivi nikakav otvor. Ako ima ikoga
unutra, pomislio sam, mora da ulaze odozgo ili odole.
Zastao sam da izvagam situaciju. ta da uradim sledee? Da li da se vratim u
bazu i prijavim dolazak letelice? Ovo se, u poetku, pokazalo kao logina
stvar ali se onda druga misao umeala. Trebalo bi mi najmanje 45 minuta da
se vratim, naem nekog nadreenog i da se vratim sa drugim posmatraima.
ta ako letelica odleti u meuvremenu? Ostalo bi samo zgnjeeno bunje da
podri moju priu. Ko bi mi verovao? Ako bi neko i poverovao da li bi se
usudio da prizna? Proitao sam dovoljno ismevanja onih koji su bili
neobazrivi toliko da priznaju da su videli neobjanjive letee objekte na
nebu. Koliko bi bilo ismevanje onoga koji tvrdi da je video jednu kako slee
i bio dovoljno blizu da je dotakne a ipak nije imao dokaza osim smrskanog
bunja! Ova misao me je podsetila da; iako sam se nalazio dovoljno blizu
nekoliko minuta jo uvek nisam dodirnuo letelicu. Moda bih mogao da
saznam neto o materijalu od kojeg je sazdana dodirom.
U svakom sluaju mogao sam da odredim temperaturu. Zakoraio sam
napred i neno stavio vrh prsta na ispolirani metal. Bio je svega nekoliko
stepeni iznad temperature vazduha i bio je neverovatno gladak. Teko je
opisati stepen glatkosti. Kada bi ste povukli prst preko velikog bisera koji je
prekriven tankom sapunskom penom imali bi ste oseaj slian onom koji
sam ja imao kada sam dotakao metal. Preao sam preko metala dlanom ruke
i osetio blago golicanje u prstima i dlanu. Zatim je glas dopro iz vazduha sa
moje strane, Bolje ne diraj, prijatelju, jo uvek je vrue!
Nisam shvatao pod kolikim pritiskom se nalazim dok glas iznenada nije
razbio tiinu. Odskoio sam unazad nekoliko stopa zakaivi petom nisko

rastinje i pruio se na pesak koliko sam dugaak. uo sam neto to je

podsealo na kikotanje i onda se glas zauo ponovo sa prijateljskijim tonom,
Polako, prijatelju, meu prijateljima si. Ponienje zbog mog poloaja
kombinovano sa blagim tonom glasa i njegovim prepoznatljivim frazama
odnelo je sav strah koji sam oseao i zamenio ga blagom iritacijom. Podigao
sam se otresajui prainu sa odela i vadei granje iz kose.
Mogao si da bude tii, zareao sam.
Nisi morao da drekne na mene tako. Oduzeo si mi nekoliko dana ivota.
Dreknem? oklevao je glas.
O da, misli da je visina tona upozorenja bila visoka. Izvini, drukane, ali
zamalo si se ubio i nije bilo vremena za podeavanje kontrola.
Misli da je brod visoko radioaktivan? upitao sam.
Ako je tako i dalje sam preblizu. Nije radioaktivan, bio je odgovor.
Upotrebio sam izraz vru jer je to najbolje ega sam se setio na vaem
jeziku da objasnim stanje. Brod ima polje koje odbija sve druge materije.
Polje je veoma snano na molekularnim udaljenostima ali se smanjuje sa
udaljenou tako da sila postaje zanemariva na nekoliko mikrona od broda.
Moda si primetio da je povrina veoma glatka i klizava. To je zato to tvoje
meso nije zapravo dotaklo metal ve je zadrano na kratkoj udaljenosti od
povrine odbojnou polja. Mi koristimo polje da odbranimo brod od
ogrebotina i oteenja prilikom sletanja. Takoe smanjuje trenje vazduha
kada je neophodno da se kreemo velikom brzinom kroz atmosferu.
Ali kako bi me to ubilo? upitao sam. Dodirnuo sam brod i osetio samo
blago golicanje u ruci i ta si mislio pot tim moj jezik? Ako nisi Jenki,
nikada nisam uo nijednog.
to se tie tvog prvog pitanja, odgovorio je glas staloeno, ne bi te ubilo
odjednom. Zapravo, potrajalo bi nekoliko meseci ali bi bilo sigurno kao da
je bilo trenutno. Najbolji nain da ti objasnim je da ti kaem da izlaganje
ljudske koe polju izaziva da koa proizvodi ono to nazivate antitela u
krvotoku. Iz nekog razloga koji jo ne razumemo ova antitela bivaju upijena
od strane jetre, ije funkcije ova antitela napadaju izazivajui uveavanje i
skupljanje. U sluajevima gde je koa izloena polju na minut ili vie smrt je
sigurna. U tvom sluaju, mislim da nisi bio dovoljno izloen da bi bio u
velikoj opasnosti; ali e bez sumnje osetiti efekte ranije ili kasnije, pod
uslovom, naravno, da su tvoje bioloke funkcije identine sa naima a
imamo svaki razlog da verujemo da jesu.

to se tie tvog drugog pitanja ja nisam, kako ti to naziva, Jenki; iako moj
zadatak zahteva da postanem jedan. injenica da si mi poverovao da sam
jedan od tvojih sunarodnika je svedodba uspeha truda koji sam uloio
tokom dve vae godine da nauim i uvebam upotrebu tvog jezika i idioma.
Ja jo uvek nisam stao nogom na tvoju planetu. Bie potrebno jo najmanje
4 vae godine da postanem prilagoen na vau atmosferu i gravitaciju.
Stajao sam u tiini koja se inila da traje satima ali je verovatno bilo samo
nekoliko sekundi, pokuavajui da svarim puno znaenje i sadraj ovog
govora. Napokon sam polako rekao,
Da nisam svojim oima video ovu letelicu kako se pribliava i slee rekao
bih da si neki ludak koji je itao previe naune fantastike. Poto stvari
stoje ovako spreman sam da priznam mogunost bilo ega. Pored toga, poto
je to to sam ovde i to sam te video da slee sasvim sluajno oigledno je
da moje verovanje ili neverovanje nema veliko znaenje za tebe.
Naprotiv, odgovorio je glas. Nama je vano da vam pruimo svaku
mogunost da se upoznate sa injenicama i da u skladu sa tim stvorite svoje
miljenje. Jedan od glavnih principa ove ekspedicije je da se utvrdi osnovna
adaptivnost zemaljske rase, posebno stepen njene mogunosti da adaptira
svoj um brzo i smireno konceptima koji su potpuno strani njenim
uobiajenim tokovima misli. Prethodne ekspedicije naih predaka su imale
potpuni neuspeh to se ovoga tie. Ovaj put postoji nada da emo uspeti da
naemo umove dovoljno receptivne tako da moemo biti od koristi u
napredku vae rase. U tvom sluaju, barem do ovoga trenutka, tvoje
ponaanje je iznenadilo naa najbolja oekivanja.
Mogu da vidim, rekao sam, da tvoja rasa, koja je god, i moja imaju
barem jednu zajedniku stvar; da je sarkazam oblik humora.
Shvatam da je sve to sam uradio od kada sam te prvi put video bilo
pogreno. Na prvom mestu, da sam imao imalo razuma, otiao bih odavde
brzo kada sam te prvi put video da dolazi, umesto da ekam, da moda
budem smrskan ispod broda. Kada si sleteo, umesto da odem ili barem da
ostanem na sigurnoj udaljenosti, morao sam da priem i pronjukam oko
tvoje letelice. Zatim, kada je tvoj upozoravajui glas dopro iz zvunika-ili
ta god da je to-umesto da ga prihvatim smireno i brzo ja sam skoio kao
uplaeni zec i zavrio u pesku u veoma neuglednom poloaju. Na kraju, ti
verovatno predpostavlja da ja verujem u izjave koje si dao. Kao to sam
ranije rekao, ja sam spreman da uzmem u obzir mogunost da su istinite.

Takoe sam spreman da uzmem u obzir da je to samo gomila gluposti.

Tano, odgovorio je glas.
Dozvoli da objasnim moju poziciju. Nije bilo namere za sarkazmom.
Mislio sam ono to sam rekao. Na prvom mestu si rekao da te je znatielja
podstakla da ispita letelicu, podvrgnuvi sebe nepoznatim nesreama radije
nego da potrai sigurnost u begu. Ovo naglaava borbu izmeu elje za
znanjem i elje za sigurnou statusa kvo. Verujem da postoji stara izreka
meu tvojim ljudima da je samo-ouvanje prvi zakon prirode. Ohrabrujue
je videti da elja za znanjem moe povremeno da prevazie ivotinjski
instinkt. Kada sam uzviknuo upozorenje tvoja reakcija nije bila iz straha kao
to ti veruje. Reakcija istog straha bi te zamrzla na mestu barem na
nekoliko trenutaka. Umesto toga ti si reagovao trenutno i na odgovarajui
nain. injenica da si se sapleo ukazuje na to da si se koncentrisao na detalje
broda toliko da si zaboravio da odredi jasan put povlaenja.
to se tie verovanja u sve to ja kaem to je poslednja stvar koju elimo.
Ono to mi trebamo su umovi dovoljno otvoreni da prime dokaze (iako su ti
dokazi u suprotnosti sa svim predubeenjima) i umove dovoljno agilne da
asimiliraju te dokaze i dou do loginog zakljuka. injenica da se nalazi u
poloaju koji je potpuno jedinstven za tvoje iskustvo, ti smireno slua moj
glas i daje logine odgovore, je najbolji dokaz da je tvoj um tipa kojem smo
se nadali da emo nai.
Hvala na komplimentima, rekao sam. Voleo bih da verujem da ih
zasluujem ali tvoja izjava implicira da nameravate da me iskoristite za
projekat koji ukljuuje nauno napredovanje ljudi na zemlji. Zato ste
izabrali mene? Samo zato to sam sluajno bio tu kada ste sleteli. Mogao bih
lako da vas spojim sa nekim od mnogih ljudi ovde u bazi koji su mnogo
napredniji od mene u nauci.
Osnovni zakoni
Kada kae da se ovde nalazi sasvim sluajno veoma nas podcenjuje,
bio je odgovor. Mozgovi mnogih ljudi prenose ali ti si jedan od retkih iji
mozak takoe prima. Ako pogleda kada se vrati u bazu videe da se klima
ureaj nije pokvario kao to se to esto deavalo prethodnih veeri. Ali da se
vratimo na temu diskusije, ispitali smo umove mnogih vaih vrhunskih

naunika. U svakom sluaju smo otkrili da su njihovi umovi otvrdli u kalupu

njihovih trenutnih shvatanja. Oni su napredovali predaleko. Zbog toga bi
morali mnogo da se vrate. Mogu to jasnije da objasnim analogijom. ovek
koji traga za naunim znanjem je poput mrava koji se penje na drvo. On zna
kada se kree ka vrhu ali njegov vid ne moe da obuhvati celo deblo.
Rezultat je da e verovano skrenuti na jednu od grana a da ne shvati da je
napustio glavno deblo. Sve je u redu jedno vreme. Jo uvek moe da se
penje nagore i da ubere nekoliko plodova svoga napretka ali uskoro postaje
zbunjen kada se grana iznenada razgrana u mnotvo granica i listova koji
usmeravaju na sve strane. Tako traga za znanjem nalazi da se Osnovni
Zakoni, koji su oduvek bili nepromenljivi, sada dele i upuuju na suprotne
strane.
Naunik dolazi do zakljuka da se blii ogranienju znanja koje moe biti
shvaeno od strane uma i da svi fiziki zakoni na kraju postaju samo
statistiki. Kada dosegne ovu taku on moe dalje da napreduje samo pratei
liniju apstraktnog matematikog rezonovanja. Ovo je kao putovanje vozom
u vaoj podzemnoj. Ti e na kraju stii na svoje odredite ali poto ne
moe da vidi kuda ide ne moe da bude siguran da nije postojao krai i
laki put da stigne do toga istog mesta. Vaa nauka je sada u ovoj poziciji.
Na primer, va naunik je sada obavezan da izjavi da je elktron u isto vreme
estica i talasno kretanje. Oni pokuavaju ovo da racionalizuju govorei da
je elektron estica u talasu verovatnoe. Ovo je stanje koje ne moe biti
vizuelizovano od strane uma i jedina sredstva napredka su kroz alternativne
puteve abstraktne matematike. Fundamentalne istine su uvek jednostavne i
razumljive kada se gledaju iz odgovarajue perspektive.
Tako granica postaje jednostavna i razumljiva kao granica kada se gleda
odozgo sa glavnog debla. Ukratko, ono to vaa nauka mora da uradi kako bi
nastavila progres je da se vrati sa grane na kojoj ste zarobljeni na glavno
deblo i nastavi na gore. U ovome moemo i hoemo da vam pomognemo ali
samo ako elite i moete da pratite stazu na koju emo vas uputiti. Ovo je,
meutim, za budunost. Pre nego to budemo od pomoi ljudima zemlje dve
stvari moraju biti postignute.
Prvo: Naa tela moraju postati bioloki adaptovana na vau okolinu tako da
kada se naemo meu vama biemo identini sa vama. Za ovo e biti
potrebno, kao to sam rekao, najmanje 4 vae godine. Drugi uslov je tei.

Politika tenzija koja trenutno postoji meu vaim nacijama mora biti
smanjena. Ako bi bilo koja od dve dominantne nacije dostigla naunu
superiornost to bi dovelo do, pod sadanjim uslovima, rata do istrebljenja.
Mi nismo ovde da bi pomogli jednoj od nacija da stekne prevlast ve da
stimuliemo stepen progresa koji e eliminisati razloge za ratove na zemlji,
kao to smo to uradili hiljadama godina ranije da eliminiemo razloge za
sukobe meu naim ljudima. Ali vidim da postaje umoran od stajanja tamo
napolju i sluanja ovih dizertacija o nauci i sociologiji.
to me podseti na moje dunosti domaina. Da li bi eleo da ue i moda
iskusi kratak let? Ovo je samo nosa tereta sa daljinskom kontrolom ali ima
mali putniki odeljak sa nekoliko sedita koja su veoma prosta ali izrazito
udobna.
Bilo bi mi zadovoljstvo da mi se dozvoli da vidim unutranjost broda,
odgovorio sam.
I dao bih sve da mi se dozvoli da se vozim u njemu ali kako da uem?
Obiao sam celi brod i nisam video trag nijednog ulaza. Takoe si rekao da
jo nisi naviknut na nau atmosferu. Ako uem uneu sa sobom moju
atmosferu. Kako e to uticati na tebe?
Kao to sam rekao ranije, odgovori glas, letelica je nosa tereta sa
daljinskim upravljanjem. Ja nisam u ovoj letelici. Ja sam u centrali ili kako
bi ste vi to rekli glavnom brodu koji se trenutno nalazi na nekih 900 milja
iznad povrine vae planete. Ova teretna letelica se koristi da nam donese
uzorke vae atmosfere kako bi smo se navikli na nju. Teretni deo je
evakuisan tako da kada ja otvorim prilazni portal teretni deo postaje ispunjen
atmosferom bilo koje temperature ili pritiska. Takoe sve bakterije koje se
nalaze u vazduhu bivaju skupljene radi prouavanja i proizvodnje
antitoksina. Prilazni portal je na vrhu broda. Sada u ga otvoriti.
Tada sam uo jedan klik kako dopire sa povrine broda, mali ali rezak klik
poput prekidaa za svetlo i deo tela broda sa moje leve strane se uvukao
unutra nekoliko ina a zatim kliznuo na stranu, nestajui u zid broda,
ostavljajui ovalni otvor od oko 5 stopa visine i 3 stope irine. Pribliio sam
se otvoru ili portalu, kako god se zove, i blago povivi glavu krenuo kroz
otvor. Zbog zaobljenosti broda naravno, moja glava je bila unutar broda dok
su mi noge jo bile na zemlji.
Odeljak u koji sam gledao zauzimao je samo mali deo broda. Bila je to soba
od otprilike 9 stopa dubine i 7 stopa irine, sa podom 16 ina od zemlje i

plafonom koji je jedva bio preko 6 stopa od poda. Zidovi su bili blago
nakrivljeni i ivice su bile ukoene tako da nije bilo otrih uglova ili okova.
Naravno, zid najblii meni, kroz koji je vodio otvor, bio je samo korito broda
i imao je istu zakrivljenost unutra i spolja. Ovaj zid je bio oko 4 ina debeo i
u njega su bila uvuena klizna vrata. Soba je sadrala 4 sedita koja su
izgledala kao nae stolice sa konturom tela samo to su bile donekle manje
od onih na koje smo mi navikli. Sedita su bila okrenuta prema otvoru u
kojem sam se ja nalazio i bile su poreane u dva reda po dve u samom
centru prostorije, ostavljajui prostor izmeu sedita i zidova.
U sredini zadnjeg zida, gde se spajao sa plafonom, nalazila se kutija ili
kabinet sa tubom i soivom koje je sliilo malom pokretnom projektoru
samo to nije bilo vidljivih rolni filma ili bilo kojih drugih delova. Svetlost
je dopirala od ovog soiva. To nije bio zrak svetla kakav bi nastao od
filmskog projektora ve rasuti sjaj, koji iako nije delovao posebno sjajno
jeste odavao dovoljno svetla da se lepo vidi.
Sedita i svetlo su bili jedini nametaj u ogoljenoj metalnoj prostoriji.
Nije ba ugodna kabina, pomislio sam, vie lii na eliju.
Kao to sam rekao; prosta je ali videe da su sedita udobna, ree glas.
Ui i zauzmi mesto ako eli da se vozi. Nemamo mnogo vremena.
Skoro automatski sam zakoraio na pod kabine i krenuo prema jednom od
sedita. Pre nego sam seo uo sam opet onaj klik i kako vrata klize ka svom
prvobitnom poloaju. Instinktivno sam se okrenuo da pokuam da iskoim u
sigurnost pustinje ali su se vrata ve zatvorila iza mene. Ako je ovo bila
zamka ve sam bio u njoj i sada nije bilo razloga boriti se da izbegnem
neizbeno.
Gde bi voleo da ide? javio se glas ponovo, i ovaj put kao da nije dolazio
sa moje strane ve direktno iz mene, kao da sam sluao rei koje sam
izgovaram.
Ne znam koliko daleko moete da me odvedete u vremenu koje imate,
odgovorio sam. I poto ovaj odeljak nema prozora, nema veze kojim putem
idemo poto neu videti nita.
Moi e da vidi, bio je odgovor. Isto koliko moe da vidi iz bilo
kojeg vozila u vazduhu nou. Ako ti se svia predlog mogli bi da te
odvedemo do Njujorka i vratimo nazad za 30 minuta. Svetla Njujorka nou
sa visine od 20 milja je oduvek bio jedan od najimpresivnijih prizora na
vaoj planeti koji smo videli.
Do Njujorka i nazad za 30 minuta! rekao sam. To je 8000 milja na sat!
Kako moete da stvorite energije toga reda na ovakvoj letelici i kako ja

mogu da podnesem ubrzanje? Nemate ni pojaseve za vezivanje na ovim

seditima!
Nee osetiti nikakve loe efekte od ubrzanja, bio je odgovor. U stvari,
nee osetiti ubrzanje uopte. Samo sedi i ja u pokrenuti letelicu. Objasniu
neke od stvari koje te interesuju tokom vonje.
Seo sam u levo prednje sedite koje je bilo najblie vratima i otkrio da je
veoma udobno. Materijal od kojeg je napravljeno izgledao je kao penasta
guma sa plastinim pokrivaem. Meutim, nije bilo avova ili spojeva kao
na drugim pokrivaima tako da je materijal, koji god da je bio, verovatno bio
ukalupljen u ovaj oblik jednim korakom.
Onda je glas opet izbio u mojim mislima.
Sada u iskljuiti svetlo u odeljku i upaliti zrak za posmatranje.
Na trenutak soba je postala potpuno tamna. Onda je projektor ponovo postao
aktivan. Ovaj put nije bio rasut sjaj ve zrak kao kod filmskog ili slajd
projektor. Zrak, ili taj deo njega koji je bio vidljiv, bio je tamno ljubiast, na
samom vrhu vidljivog spektra. Zrak se rasuo preko vrata, kroz koja sam
uao, i vrata su nestala. Nisu kliznula u zid kao to su uradila ranije.
Jednostavno su prestala da postoje, barem vizuelno. Bilo je kao da gledam
kroz najfinije staklo ili Lucite prozor.
Nema vremena da ti kompletno objasnim sve stvari koje bi voleo da zna o
ovoj letelici i nama ali bih moda mogao da objasnim nekoliko osnovnih
principa koji su ti interesantni, ree glas-tj. moj glas ree-jer sam upravo
poeo da shvatam da rei koje ujem ne dopiru do mojih uiju kao zvuni
talasi ve potiu direktno iz moga mozga.
Transparentna vrata
Vrata su kao to vidi postala providna. Ovo te plai jer si navikao da misli
da su metali potpuno neprozirni. Meutim, obino staklo je iste gustine kao
veina metala i vre od veine a ipak proputa svetlo veoma lako. Zrak
energije, koji sada deluje na metal vrata, je ono to bi ste vi nazvali
umnoiva frekvencije. Zrak probija metal i reaguje na svako svetlo koje
dodirne na takav nain da je frekvencija svetla umnoena do opsega izmeu
onoga to znate kao X-zrak i Kosmiki zrak spektara. Na ovim
frekvencijama talasi prolaze kroz metal sa lakoom. Onda, kada ovi talasi
napuste metal sa unutranje strane vrata oni ponovo interaktuju sa

gledajuim zrakom stvarajui ono to bi ste nazvali ritam frekvencije koje

su identine sa originalnim frekvencijama svetla, tako da dok misli da
gleda kroz metal ti ustvari vidi reprodukciju. Ako si spreman ja u sada
pokrenuti letelicu.
Instinktivno sam se uhvatio obema rukama za stolicu. Sekund kasnije zemlja
je poela da se udaljava velikom brzinom. Nisam osetio nikakvo kretanje a
brod je bio miran kao kamen. Uprkos injenici da smo ubrzavali tempom od
najmanje 10g mogao sam se zakleti da stojimo u mestu.
Svetla vojne baze u Probnom Centru, koja su bila skrivena malim brdom, su
se iznenada pojavila i poela da se grupiu kao jato pilia kada ih pozove
kokoka. Nekoliko sekundi kasnije svetla grada Las Cruces su se pojavila u
donjem desnom uglu prozora i ja sam znao da smo se uzdigli na najmanje
1000 stopa u te 2-3 sekunde. Brod se okretao na levo blago dok se uzdizao i
mogao sam da vidim autoput od Las Cruces do El Pasa, veoma uska ali
sjajna traka osvetljena farovima hiljada automobila koji su se nalazili na
njoj. Svetla El Pasa i Cuidad Juarez-a bila su samo solidan sjaj na horizontu
ali kako smo nastavili da se diemoizgledala su kao da se pribliavaju i dele
na delove razliitog sjaja. Mogao sam da vidim deo koji je predstavljao
Presidio oblast, stotinu hiljada svetala Fort Bliss-a, i intenzivno sjajnu taku
koja je bila centar El Pasa. ak sam zamislio da mogu da razaberem tamnu
tanku liniju koja je bila Rio Grande, koja razdvaja El Paso od svog
meksikog blizanca, Ciudad Juarez. Posle par sekundi brod se okrenuo tako
da su svetla tih gradova nestala iz vida na desnom kraju ekrana za gledanje.
Ekran za gledanje je sada bio okrenut prema jugo-istoku i prestao je da se
okree. Povrina zemlje je sada izgledala kao da svetluca slabom zelenom
fosforesencijom. U isto vreme nebo izvan broda je postalo tamnije a zvezde
kao da su postale duplo svetlije.
Mora da smo uli u stratosferu, pomislio sam.
Ako je tako, mora da smo se uzdigli vie od 10 milja za samo 15 do 20
sekundi a ja nisam osetio ni trunku ubrzanja.
Sada si na oko 13 milja od povrine, uo sam glas kako govori. Podie
se otprilike pola milje u sekundi. Podigli smo te vrlo sporo kako bi imao
bolju priliku da gleda okolne gradove iz vazduha. Podii emo te do 35
milja radi horizontalnog leta. Na toj visini atmosfera je razreena dovoljno
da omogui let bez otpora za letelicu.

Usput, rekoh ja, ta se desilo sa mesecom? Upravo je izlazio kada sam ja

uao u brod i mora da je negde na nebu ali je veoma mrano napolju.
Izgleda mrano, bio je odgovor, jednostavno zato to nema dovoljno
atmosfere na ovoj visini da raspe svetlost. Nee videti nikakav dokaz
meseine osim ako ne sija direktno na ekran za gledanje. Ja sam namerno
spreio da se letelica okrene dovoljno da se to desi jer je svetlo veoma jako
iznad atmosfere i bilo bi teko videti, ako ne nemogue, bilo ta dok je ono
vidljivo. Sada si dovoljno visoko da ponem da dodajem horizontalnu
komponentu na tvoje vertikalno kretanje.
Poto u sledeih nekoliko minuta nee biti niega interesantnog za videti
upotrebiu ovo vreme da objasnim nekoliko stvari koje te zbunjuje.
Na prvom mestu; spomenuo si neto o pojasevima za vezivanje i zapitao
se da li moe da izdri ubrzanje.
Ovo je pitanje koje je esto muilo umove ljudi od nauke vae planete.
Kad god su naa vozila pregledavana od strane vaih ljudi i kada su mogue
ubrzanje i brzine ovih letelica opisane neverica je uvek bila vidljiva. uli
smo kako neki od vaih najuenijih ljudi kau da: Nijedno ljudsko bie ili
vii oblik ivota ne moe da preivi ubrzanje ove vrste. Ovo je uvek bilo
razoarenje za nas u naoj evoluciji inteligencije ljudi sa zemlje. Nama se
ini da bi ak i umereno inteligentan laik sa prosenim znanjem koje vi ljudi
posedujete trebao biti sposoban da opovrgne ovu izjavu trenutno. Odgovor
je, naravno, jednostavno taj da sila koja ubrzava vozilo, deluje, ne samo na
svaki atom samog vozila ve podjednako deluje na svaki atom mase koji je
unutar njega, ukljuujui pilota ili putnike.
U vaem avionu situacija je potpuno drugaija. Vi imate propelere ili
motore, koji proizvode potisak na jednom delu broda. Ovaj lokalni potisak
ubrzava brod ali ne i pilota. Pilot je ubrzan samo potiskom protiv onih
delova svoga tela koja su u dodiru sa seditem. Zbog inercije ostatka tela
dolazi do kompresije koja izaziva oseaj ubrzanja ili u ekstremnim
sluajevima onesveivanje ili smrskavanje tela. Na jedini limit ubrzanja je
limit dostupne sile.
Ali u ovom sluaju, pomislio sam, zato ja ne lebdim okolo u vazduhu
kao to to rade stvari unutar projektila koji je u slobodnom padu?
Odgovor na ovo bi takoe trebao biti vrlo oigledan, bio je odgovor. Pre
nego to je brod pokrenut, ti si se nalazio na seditu, i bilo je sile jedne

gravitacije koja deluje izmeu tvoga tela i sedita. Poto sila koja ubrzava i
brod i tvoje telo deluje u tanoj proporciji sa masom i poto zemljina tea
nastavlja da deluje na oboje, originalna sila izmeu tvoga tela i sedita e
ostati konstantna, osim toga to e se smanjiti kako se sila gravitacije planete
smanjuje sa udaljenou. Kada putujemo izmeu planetarnih tela, daleko od
bilo kojeg izvora prirodne gravitacije, mi nalazimo neophodnim, iz
praktinih razloga, da stvaramo ovu silu vetaki.
Gravitacija na koju smo mi navikli je malo vea od polovine one koja
postoji na zemlji. Ovo je glavni razlog zbog kojeg e trebati toliko vremena
da postanemo obini lanovi vae rase. Ako bi smo sleteli sada na povrinu
vae planete i napustili zatitu naih brodova visoka gravitaciona sila bi
izazvala veliki pritisak na nae unutranje organe, to bi za par dana dovelo
do ozbiljne bolesti i na kraju do smrti. Ovo nije samo obian proraun.
Znamo da je to istinito jer je isprobano nekoliko puta u prolosti. Ostajui u
naim brodovima gde moemo da kontroliemo silu kojoj smo podvrgnuti i
pojaavajui tu silu malim ali regularnim dodavanjem moemo da izgradimo
tkiva i ojaamo miini sistem dok, na kraju, vaa gravitacija ne postane
prirodna za nas kao to je naa sada.
Kada ovo vreme doe mi se nadamo da e ti i jo neki lanovi tvoje vrste,
koji su odrali dovoljno otvoren um, biti u mogunosti da nam asistiraju u
premoivanju pozamanog jarka koji postoji izmeu nae i vae kulture.
Meutim, kao to sam rekao ranije, mi neemo pokuati da nametnemo ni
nae znanje ni nau kulturu vama i nikada neemo doi vaim ljudima osim
ako nema dovoljno dokaza da oni to ele.
Tano je da svrha ove ekspedicije nije u potpunosti filantropska. Postoje
neki materijali na vaoj planeti koje bi smo mogli da upotrebimo za
napredak naih naroda, materijal koji vi imate u izobilju ali koji je redak u
ostatku solarnog sistema. Iako mi elimo da upotrebimo ove materijale naa
pomo tvom narodu nee zavisiti od te upotrebe. Svako znanje ili pomo
koje mi moemo da damo bie slobodno ponueno.
Moe li da mi objasni principe na kojima ova letelica radi? pitao sam.
Kako proizvodite ogromnu koliinu energije potrebne da ubrzate brod
poput ovog na tako velike brzine i kako aplicirate tu energiju a da ne
proizvodite spoljni dokaz njegove upotrebe?

Nuklearna podmornica
Da bih to uradio, glasio je odgovor, morao bih da ti dam potpuno nove
osnove u Osnovnoj Fizici. Kao to sam rekao ranije, vaa nauka pokuava da
jedna grana zauzme mesto celog drveta znanja sa rezultatom da je vaa
nauka postala prekomplikovana. Zatim, kada se ova nauka primeni na
praktian rad rezultirajui aparatus postaje neverovatno komplikovan. Na
primer: Odreeni inenjeri i naunici vae zemljesu sada zauzeti planiranjem
podmornice koju bi pokretala onim to nazivate atomska ili nuklearna
energija.
Oni planiraju da urade ovo konstruiui gomilu u kojoj laki izotopi
uranijumske fisije proizvode toplotnu energiju i slobodne neutrone koje
absorbuju tei izotopi uranijuma konvertujui ga u sledei tei element u
transuranskoj seriji koji je, takoe, sklon fisiji. Ovaj metod, iako
komplikovan, je i dalje najizdaniji izvor energijskog diferencijala koji ste vi
ljudi proizveli, ali kako bi pretvorili ovu toplotnu energiju u kretanje broda
oni planiraju da cirkuliu radni fluid kroz gomilu da upije toplotu, cirkuliu
radni fluid kroz razmenjiva toplote da pretvore drugi fluid u isparenja pod
pritiskom, propuste isparenja kroz turbine da proizvedu obrtni momenat i
konano, iskoriste turbinu da generator proizvodi elektrinu struju. Ako
dostignu ukupnu efikasnost od 30% bie to remek delo ininjerstva.
Ako bi oni bili sposobni da misle jednostavnije, mogli bi, sa znanjem koje
sada poseduju, da konstruiu jednostavan termopil oko fisijske gomile i
konvertuju rezultirajuu temperaturni gradijent direktno u elektrinu
energiju sa efikasnou od najmanje 94 do 98 procenata, bez pokretnih
delova, jeftinije i sa manje mase po jedinici energetskog izlaza. U poreenju
sa naim metodima ak bi i ovaj sistem izgledao izrazito sloen.
Vaa najvea potreba je da otkrijete potpunu jednostavnost osnovnih zakona
ili prirodnih injenica. Onda ete lako moi da proizvedete efekte koji vam
sada izgledaju da su nemogui.
Kada vai inenjeri dizajniraju vozilo za prevoz tereta ili putnika oni oseaju
neophodnim da obezbede sredstva proizvoenja energetskog diferencijala
unutar samog vozila kao motiva snage. A ipak su vai preci, hiljadama
godina putovali u sve delove vae planete u brodovima koji nisu imali
interni izvor energije nego su radili u potpunosti na kinetikoj energiji
atmosfere. Iako ovo nije uvek bio pouzdan izvor bio je dovoljno uspean da

je trebao da natera vae ljude da shvate da postoji mnogo tipova energetskog

diferencijala konstantno dostupnih i da je samo neophodno stvoriti sredstva
gde tok energije moe biti napravljen da proizvodi eljeni rezultat.
Materija i energija
Jedna od glavnih smetnji brzom napretku vae nauke jeste da vai naunici
nisu jo u potpunosti shvatili jednostavno jedinstvo materije i energije. Jedan
od vaih najveih mislioca, profesor, Albert Ajntajn, objavio je pre mnogo
godina, matematiku formulu koja je opisala kvantitativni ekvivalent
materije i energije. Ova formula, iako matematiki perfektno tana, vodi do
netanog zakljuka, da je materiju mogue pretvoriti u energiju i obrnuto.
Istina je da su materija i energija samo razliiti aspekti istog entiteta.
Zamislite ravan sa dve dimenzije. Ako je ova ravan vertikalna na tvoju liniju
gledanja to je samo ravna povrina. Ovo predstavlja materijalni aspekt
entiteta. Ako sada rotirate ravan za ugao od 90 stepeni povrina e nestati
ostavljajui samo jednu dimenziju. Ovo je enrgetski aspekt entiteta. Niste
promenili ravan ni na koji nain. Samo ste promenili perspektivu gledanja ili
tehniki, promenili ste taku reference. Koliina energije koja se sadri u
datom telu materije zavisi u potpunosti od toga koliko je rotirala na maseno
energetskoj osi u odnosu na datog posmatraa. Drugi posmatra,
posmatrajui isto telo iz druge referentne take e nai potpuno drugu
koliinu sadrane energije.
Sledei zakljuak koji je dr. Ajntajn izneo na svetlo putem abstraktnog
matematikog rezonovanja je: Dok se telo materije poveava u brzini
njegova dimenzija se smanjuje u smeru kretanja. Kada telo dostigne brzinu
svetlosti prestaje da ima bilo kakvu dimenziju u smeru kretanja. Ovo,
naravno, je zato to je rotiralo na maseno energetskoj osi, relativnoj za tog
posmatraa, sve dok nije prestalo da bude materija i postalo ista energija.
Tako ete videti da je potrebno 9x10 na dvadesetom erg-a energije da se
ubrza jedan gram mase do brzine svetlosti. Poto na ovoj brzini prestaje da
bude materija oigledno je da nikakva koliina energije ne moe dalje da
ubrza njegovu brzinu u odnosu na datu referentnu taku.
Meutim, bie jo vremena kasnije za dalju diskusiju o fizici. Poto je ovo
razgledanje trebao bih te uputiti na ono to vidi.

Veliki grad severno od tebe je Saint Louis, sjaj na horizontu ispred tebe je
Sinsinati. Bie iznad njega za manje od 2 minuta a uskoro potom e moi
da vidi svetla Pitsburga.
Vidi da smo nauili veliki deo vae geografije kao i vaeg jezika. Vaa
istorija nam nije toliko poznata poto vaa rase ne razmilja mnogo o
prolosti. Naravno, istorija originalnih civilizacija nam je mnogo bolje
poznata nego vama
Ova poslednja izjava se nije urezala u mojoj svesti tada poto sam bio
zaokupljen gledanjem svetala Sinsinatija kako tiho plutaju prema meni na
zemljinoj povrini 35 milja dole.
Sa obzirom da smo se kretali prema istoku znao sam da se mesec sada nalazi
skoro direktno iznad ali povrina zemlje je davala malo dokaza o njegovom
reflektovanom svetlu. Zelenkasta fosforesencija koju sam video kada sam
poletao u Novom Meksiku je skoro nestala. Nikada nisam uo neke procene
o zemljinoj refleksivnoj moi ali sudei po njenoj skoro totalnoj tami na
ovom nivou mislim da je reflektivnost barem zemljanih oblasti sigurno
veoma niska. Naravno procenjivao sam samo na osnovu meseine i nisam
bio dovoljno daleko udaljen od zemljine povrine da formiram tanu
procenu zemljine reflektivne moi.
Svetla Sinsinatija su sada skoro bila ispod mene. Bilo je previe svetala i bila
su suvie blizu da bi mnoga od njih odredio pojedinano. Opti utisak je bio
kao da gledam na lomau koja je izgorela do sjajnog ara.
Naravno, Sinsinati nije bio jedini grad vidljiv sa ove take. Na visini od 35
milja pogled se prua veoma daleko i ak sa ogranienim pogledom kroz
ekran za gledanje mogao sam da vidim mnoge ljudske naseobine, preduzea
ili svetionike.
Bie iznad Njujorka za nekoliko minuta, uo sam sebe kako govorim. I
ja u poeti da te sputam na visinu od 20 milja. Poto letelica u kojoj se
vozi nije dizajnirana da prevozi putnike nije bilo neophodno da se obezbedi
kompletna negativna gravitaciona kompenzacija kakvu imamo na svim
naim veim brodovima. Stoga, kada krene nadole, ubrzavae u smeru
sopstvene gravitacije tako da e tvoja telesna teina postati donekle manja.
Ako ti ovo stvori neugodnost smanjiu ubrzanje.

Osetio sam blago podizanje stomaka, kakvo se osea kada krene dole u
prilino sporom liftu, samo to je u ovom sluaju oseaj trajao nekih 30
sekundi. Onda je moja teina postala normalna ponovo.
Sada se kree nadole konstantnom brzinom koja e te dovesti do
odgovarajueg nivoa za minut. Proces poravnanja, naravno, ukljuuje
pozitivnu gravitacionu akceleraciju tako da je nee osetiti. Izgleda da nisi
bio strano pogoen promenom gravitacije ali poto tvoja rasa jo uvek nije
razvila ureaje za nadoknadu gravitacije za vaa transportna vozila
predpostavljam da si vie oguglao na takve promene od nas.
Ako misli da treba da se potresem tako blagom promenom trebao bi da
proba da se vozi u jednom od naih rolokoustera, odgovorio sam ja.
Samo trenutak, bio je odgovor .
Bojim se da te ne razuem. Busao sam se da je moje razumevanje vaeg
jezika skoro savreno. Ipak ti si sada upotrebio termin ije je znaenje meni
nepoznato. Da li bi ga molim te objasnio ili mi dao sinonimi?.
Rolokouster
Misli na rolokouster? pitao sam.
Rolokouster je mehaniki ureaj koji se moe nai u mnogim naim
zabavnim parkovima. Sastoji se od niskih otvorenih kola sa seditima za
putnike i opremljen je rukodraem za putnika. Ima metalne tokove koji se
kreu po inama postavljenim na uzdignuti ram. Kada putnici zauzmu svoja
mesta auto je povezan sa pokretnim lancem koji se nalazi izmeu ina koji
vue kola do najvie take strukture. Tamo se kola oslobaaju lanca i
gravitacija preuzima. ine poniru nadole pod otrim uglom sve dok ne
dostignu nivo zemlje a onda se ponovo uzdiu skoro do nivoa poetne take.
Ovi iznenadni usponi i padovi se ponavljaju nekoliko puta i ima nekoliko
krunih skretanja , tako da se na kraja vonje putnici vraaju na poetnu
taku i kola su spremna za sledeu turu trgaa za uzbuenjem. Oseaj
uzbuenja proizveden vonjom je izazvan injenicom da refleksni deo
mozga osetivi naglu promenu gravitacije izaziva da adrenalin bude puten u
krvotok. Ovo, se naravno deava kada god se telo suprotstavi iznenadnoj
pretnji ali u ovom sluaju putnik zna da nema prave opasnosti. Tako je u
mogunosti da uiva u stimulaciji koju izaziva adrenalin a da se ne podvrgne
pravoj opasnosti.
Hvala ti, odgovorio je domain.

Sada znam da nismo pogreili kada smo izabrali tebe kao sredstvo za
direktan kontakt.
Sada se nalazi na nivou od dvadeset milja i Njujork lei pred tobom.
Letelica mu prilazi sa severozapadne strane i nastavie ovim kursom dok ne
doe do okeana na severoistonoj strani grada. Zatim e kruiti oko grada
dok ne krene prema zapadu. U isto vreme letelica e rotirati tako da ekran za
gledanje uvek bude okrenut prema centru grada. Brzina je smanjena na oko
600 milja na sat kako bi imao vie vremana da uiva u pogledu.
Da sam pisac ili pesnik mogao bih moda da opiem prizor koji su moje oi
videle dok je najvei metropolis na svetu polako rotirao ispred mene. Poto
nisam ni pisac ni pesnik, ve samo obian tehniar sa ogranienim
vokabularom bojim se da je skoro beznadeno pokuati. Na nivou od oko 20
milja svetla su bila mnogo svetlija i imala su veu individualnost nego to se
inilo da imaju sa vieg nivoa. Ovo nije bio krevet od usijanog uglja sa
nekoliko sjajnijih iskri. Ovo je bio ogroman raspon miliona plavo-belih
dijamanta koji se suprotstavljao crnoj pozadini. Razliite temperature,
razliitih vazdunih slojeva ispod mene kombinovane sa brzim kretanjem
broda izazvalo je da mirkaju besomuno tako da je ceo grad bio more
pulsirajue, mirkajue emisije svetlosti.
Da sam umetnik, pomislio sam.
Ovo bi verovatno bio najvei trenutak mog ivota, ali moja glad za
znanjem mora da je uveliko prevazila moje cenjenje isto estetskih
vrednosti. Koliko god je ova scena prelepa i koliko god je vonja bila
interesantna ja bih sve to rado menjao za petominutni obilazak glavnog
broda.
alimo to nije bilo dovoljno vremena da organizujemo takav obilazak,
bio je odgovor.
Ali ti e se setiti, mi jo nismo naviknuti na tvoju atmosferu i kao to si ti
sam rekao ako bi uao u na brod, morao bi da ponese svoju atmosferu sa
sobom. Istina je da, kada bi imali dovoljno vremena mogli bismo da
pripremimo odelo kakvo vai ljudi nose kada se sputaju ispod povrine
mora. Ovo bi ti omoguilo da ue u na brod ne menjajui ni svoju ni nau
atmosferu. Ali ovo bi zahtevalo dosta vremena. Iako mi nismo ogranieni
vremenom kao to se dojmi da je vaa rasa, bez obzira, nalazimo se u letelici
koja koristi operativnu energiju uglavnom iz prirodnih izvora i mi kao i
mornari vae rase esto nalazimo neophodnim da plovimo sa plimom.

Moramo da napustimo ovu oblast ubrzo ali emo se vratiti na vau planetu
za nekoliko meseci. Spakovali smo dovoljno vae atmosfere da je meamo
sa naom u vremenu u kojem emo biti odsutni. Kada se vratimo ponovo
emo te konatktirati.
Ali ja neu biti u Probnom Centru tada, rekao sam.
Moj rad ovde e biti gotov i morau da se vratim u Kaliforniju. Sluajno ja
ak i ne znam tvoje ime ili da li vi uopte imate imena?
Imamo imena, bio je odgovor.
Iako su retke prilike da ih koristimo meu naim ljudima. Ako postanem
lan tvoje rase ja u koristiti ime Alan, koje je uobiajeno ime u tvojoj
zemlji i skoro je isto kao moje ime koje je A-Lan. to se tie toga da e biti
u Kaliforniji kada se vratimo to e imati male razlike u naoj sposobnosti da
te kontaktiramo. Kao to sam rekao tvoj um dobro prima. Zapravo, da si
imao malo vie prakse u reavanju mentalnih slika moglo je biti mogue za
nas da ti pokaemo detalje nae letelice bez neophodnosti da bude u njoj.
Ja bih jako voleo da to pokuam, rekao sam.
Najbolji nain da se to naui je vebanjem i ako su detalji vae letelice
suvie komplikovani kao starter, kako bi bilo da me isporbate na detaljima
letelice u kojoj se nalazim? Ako zatvorim oi i koncentriem se hoe li biti
mogue za vas da mi barem date pregled preseka ovog broda?
Teko, odgovori Alan suvo. Pravi greku koju tvoj narod skoro uvek
pravi kada pokuava ono to vi definiete kao ekstrasenzorna percepcija. Na
prvom mestu to uopte nije ekstrasenzorna.
To je isto toliko deo normalne perceptivne opreme tela kao bilo koje drugo
ulo, samo to se koristi jako malo od strane tvojih ljudi tako da je jo uvek
u poetnom stanju razvoja. Neke od vaih ivotinja i mnogi vai insekti su
razvili ovaj oseaj na viem nivou od vaih ljudi. Vi ste naviknuti od roenja
da primate i reavate vizuelne impresije sa otvorenim oima. Setie se da
kada si prvi put nauio da koristi mikroskop nauen si da iako postoji samo
jedan okular da je najbolje drati oba oka otvorena. Stoga, ne zatvaraj oi. Ja
u iskljuiti zrak za gledanje kako ne bi bilo uticaja distrakcije.
Pod dva, ne koncentrii se. Koncentracija je stav transmisije i skoro je
kompletna zabrana za recepciju. Da bi odgovarajue primao mora dostii
stanje kompletne oputenosti. Za ovo ima sposobnost, sposobnost koja je
neverovatna za vau rasu.

Zapravo kroz ovu sposobnost sam ja nainio prvi kontakt sa tvojim umom.
Bilo je to pre tri noi. Vratio si se u svoj krevet ali nisi mogao da zaspi jer je
pritisak od dogaaja tog dana bio neobino velik. Upotrebio si mentalni
ureaj koji je bio vrlo intersantan za mene zbog svoje jednostavnosti i
uinkovitosti. Da li se sea ta je to bilo?
O da, rekoh ja.
esto ga koristim kada mi san ne dolazi na oi. Jednostavno vizualizujem
sobu koja je potpuno zatamnjena osim 10 svetleih brojeva na suprotnom
zidu sobe. Fokusiram moju panju na te brojeve sve dok sve druge misli ne
budu iskljuene iz moje svesti. Zatim ponem da briem jedan po jedan broj
fokusiraji se na preostale brojeve ali smanjujem stepen koncentracije sa
svakim brisanjem. Obino zaspim dok jo ima nekoliko brojeva, ali ni u
kojem sluaju nisam ostao svestan vie od nekoliko sekundi nakon to je
poslednji nestao.
Tano, odgovori Alan.
I ne smao da ovaj proces oputa svesni um ve takoe vraa sve strane
misli na njihovo odgovorajaue mesto u nesvesnom delu uma. Pod ovim
uslovima nesvesni um transmituje i prima mnogo spremnije nego to to
ikada ini svesni um.
Trebao bih moda da se stidim da priznam, ali u tvom sluaju iskuenje je
bilo preveliko da odolim i bojim se da sam pretresao tvoj um kako verovatno
ni jedan um nikada nije bio pretreen ranije. Mislim da mogu da kaem da
znam vie o tebi nego to to ti zna. Ono to sam naao u tvom umu nije bilo
sve ono to je moglo da se poeli. Naravno, ivot je bio veoma grub prema
tebi s vremena na vreme i naao sam mnogo oiljaka i nekoliko rana koje su
tek napola zarasle. Takoe sam naao da su ti ovi isti udarci sudbine dali
neobinu dubinu percepcije i razumevanja. Tada sam odluio da bi ti bio
idealan konatkt.
Opet smo skrenuli sa trenutnog projekta. Hteo sam da ti predloim da
upotrebi svoj metod oputanja svog uma. Gledaj prema ekranu za gledanje
koji je sada mraan i kada tvoj um bude oputen ja u pokuati da ti dam
mentalnu sliku enterijera letelice u kojoj se vozi.
Nije mi bilo neophodno da zamiljam zatamljenu sobu jer je zrak bio
iskljuen i odeljak u kojem sam se vozio je bio u potpunom mraku. Nisam
imao potekoa u vizualizaciji svetleih brojeva na delu ekrana za gledanje
ali kada sam pokuao da odbacim tuce pitanja koja su se nalazila na ivici

moje svesti otkrio sam da je to skoro nemogue. Na kraju sam odustao da

pokuavam da ih odbacim u potpunosti i gurnuvi ih to je dalje mogue
poeo sam da briem brojeve. Zbog velike sile navike dok sam mentalno
brisao brojeve moj um se oistio tako da dok sam dostigao poslednji broj
skoro sam zaspao. Sa uklanjanjem poslednjeg broja postao sam svestan slike
na ekranu za gledanje koju ranije nisam primetio. Nije se pojavila iznenada.
Izgledalo je kao da je oduvek bila tamo ali ja sam je video po prvi put. U
levom delu slike prepoznao sam odeljak u kojem sam se ja vozio i znao sam
da slika predstavlja enterijer tela letelice. uo sam glas kako dopire do mene
ali ovaj put kao iz daljine. Nekako sam znao da je to Alanov glas iako se
boja glasa potpuno promenila. Glas koji sam sluao je bio rezak i skoro
otar. Ovaj je bio blag i tean sa skoro melodinim kvalitetom.
Vidi delove broda i njegov mehanizam koje je tvoj um sposoban da shvati.
Velika struktura u obliku bubnja iznad centralne pregrade je diferencijalni
akumulator. To je u osnovi baterija za deponovanje koja moe da se puni iz
bilo kojeg broja prirodnih energetskih diferencijala koji su dostupni. Pod
reju punjenje, ja podrazumevam da je potencijalna razlika stvorena
izmeu dva pola akumulatora. Materijal polova ima dostupne slobodne
elektrone u broju koji ti ne moe ni da zamisli. Kontrolni mehanizam
dozvoljava ovim elektronima da teku kroz dva prstena sile koja vidi na vrhu
i dnu letelice. Ti si dovoljno upoznat sa elektrodinamikom da zna da
elektron u pokretu stvara magnetno polje.
Ogromna navala elektrona kroz prstenove sile proizvodi veoma jako
magnetno polje. Poto pravac i amplituda toka moe biti kontrolisana kroz
svaki prsten moemo da stvorimo polje koje je u suprotnosti ili u koliziji sa
bilo kojim magnetnim poljem kroz koje mi elimo da putujemo. Ovo nam
takoe daje kontrolu nad ponaanjem letelice u odnosu na dato polje.
Pogon magnetnog polja
Sva materijalna tela koja su u pokretu imaju magnetno polje oko sebe iz
upravo datog razloga: sva materija sadri elektrone i svi elektroni u pokretu
stvaraju magnetna polja. Magnetno polje vae zemlje je veoma slabo u
proporciji na njeno gravitaciono polje i moe biti teko za tebe da razume
kako ubrzanje protiv snanog polja moe biti stvoreno u suprotstavljanju sa
slabim. Samo se seti ta se deava kada priblii iste ili suprotne polove dva

permanentna magneta. Kako su linije sile odgurnute spolja skoro

vertikalno na njihovu normalnu poziciju. Tako se polje letelice iri ka spolja
dok ne presee suvine linije zemljinog polja da proizvede potrebno
kretanje.
Moda si se zapitao koliko dugo moe da udie vazduh u malom
putnikom odeljku pre nego to postane zaguljivo. Ovde moe videti da
postoje mali otvori ispod svakog od dva zadnja sedita sa mehanizmom da
cirkuliu vazduh iz odeljka za prtljag kroz putniki odeljak. U ovoj letelici
nema sredstava za obnavljanje vazduha ali velika koliina vazduha u odeljku
bi u sluaju krize snabdela ak etiri putnika sa adekvatnim kiseonikom na
vie sati.
Kutija koju vidi odmah iznad diferencijalnog akumulatora sadri kontrolnu
opremu. Nema posebne svrhe zalaziti u ovo poto si ve upoznat sa mnogim
tipovima daljinskog upravljanja i servo mehanizama. Dok su nai veoma
uproeni i mnogo zavisniji od vaih ovde bi nam opet bilo potrebno
nekoliko sati objanjavanja fizike kako bi razumeo njihov rad.
Vreme nam istie. Vratili smo te na brzinu donekle veu nego to je bila
prvobitna i sad si skoro direktno iznad take polaska. Poto tvoj narod, za
razliku od naeg, izvlai odreeni stepen zadovoljstva ili kako ti to naziva
uzbuenje iz doivljavanja irokog menjanja gravitacije mi moemo, ako
eli da tokom sputanja proizvedemo stanje koje se pribliava nultoj
gravitaciji ili to bi ti nazvao slobodan pad. Da bi se ovo stanje dostiglo u
potpunosti to bi bilo potresno za svakoga kao i donekle opasno ali moemo
prii dovoljno blizu tako da dok i dalje odrava neku stabilnost ti e osetiti
senzaciju bezteinskog stanja.
Iznenadna realizacija da je put skoro gotov probudilo me iz stanja polutransa
u kojem sam bio od kada sam uao u letelicu.
O.K., Rekoh. Povedi McDuff. Kao to to osuni kriminalac ree kada se
popeo na veala, Sve u probati jedanput.
Istog trena upalilo se svetlo odeljka. Nakon totalne tame u kojoj sam bio
svetlo je bilo zaslepljujue. Dok sam pokuavao da prilagodim oi svetlu
stomak mi je iznenada skoio u grudi. Na trenutak sam mogao jasno da
osetim kako mi srce kuca u donjem delu grla dok su moja plua i ostali
gornji organi bili reeni da mi izau na ui.

Doiveo sam strma padanja i otra uzdizanja u avionima i vozio se mnogim

zabavnim napravama napravljenim da proizvedu besteinski oseaj ali
nikada ranije nisam osetio neto poput ovoga. Nije bilo oseaja padanja,
jednostavno sam oseao kao da moji organi poto su osloboeni snane veze
odskau na gore kao elastine trake kada se oslobode tenzije. Na sreu ovaj
oseaj je kratko trajao. U nekoliko sekundi sam se oseao skoro normalno
ponovo.
Ne oseam se ba besteinski sad, pomislio sam i snano se odgurnuo
rukama od strane sedita. Uzdigao sam se u sporom i vie ili manje
gracioznom pokretu skoro do plafona odeljka. Moje podizanje bi bilo
gracioznije ali sam oigledno upotrebio vie sile na zadnji deo od mog
centra gravitacije tako da se moje telo prevrnulo ka napred dok sam se
uzdizao i takoe rotiralo na moju levu stranu. Do vremena kada sam poeo
da padam na dole bio sam skoro okrenut glavom na dole i bio sam prisiljen
da se uhvatim za naslon sedita da se ispravim. Rezultat je bio da sam se
spustio kolenima u stolicu dok su se moje oi nalazile samo nekoliko ina od
naslona.
Tada sam video neto to sam prevideo kada sam uao u brod. Bio je to
samo jednostavan logo utisnut u materijal sedita ali ja sam prepoznao
simbol i pepoznavanje mora da je stvorilo snaan mentalni ok koji je Alan
pogreno protumaio kao strah ili bol jer je gravitacija istog trena
normalizovana izazivajui da iskusim jo jedan grubi momenat dok su svi
moji organi pokuavali da zauzmu mesto koje im je propisano.
ta je? zauh Alanov glas i po prvi put uinilo se da postoji trag
zabrinutosti. Zatim:
Oh, vidim da si primetio simbol i prepoznao njegovo znaenje.
Da, rekoh. Svako ko je ikada ita itao bi prepoznao simbol drveta i
zmije. On je naen u originalnim zapisima i legendama svake rase na zemlji.
Uvek mi se inilo da je to zemaljski simbol i bilo je zastraujue videti ga da
se pojavljuje iz dubine svemira ili sa koje god planete koju vi nazivate dom.
Atlantis i Mu
Ovo su stvari koje sam se nadao da u da odloim do naeg sledeeg
kontakta, ree Alan. Ima toliko toga da se kae a tako malo vremena. Nai
preci su originalno doli sa ove zemlje. Oni su sagradili ogromno carstvo i
monu nauku na kontinentu koji vae legende nazivaju Mu ili Lemurija.
U isto vreme takoe je postojalo veliko carstvo na kontinentu Atlantis.

Postojalo je rivalstvo u nauci. U poetku prijateljsko, ali je postajalo

neprijateljsko sa godinama poto je svaka nacija veliala svoja dostignua u
lice druge. U nekoliko vekova njihova nauka je prela taku razvoja koja
sada postoji ovde. Pod tim uslovima bilo je neizbeno da e se dve nacije na
kraju meusobno unititi kao to se na to spremaju dve najvee nacije
dananjice na zemlji.
Ali ova diskusija mora da saeka na povratak. Nae vreme je vie nego
isteklo. Ve sada je potrebno previe energije da se na brod odri na svojo
trenutnoj poziciji a mi ne moemo da ostavimo teretnu letelicu. Nalazi se
na zemlji i ja u otvoriti vrata. Zbogom za sada, Dan . uvaj se, do naeg
povratka.
Kao osoba koja hoda u snu zakoraio sam sa poda letelice i zateturao se
nekoliko koraka kroz pesak pre nego to sam se okrenuo da pogledam
unatrag. Vrata su se zatvorila i za mene i dok sam se okretao horizontalna
traka narandasto obojenog svetla pojavila se negde kod centralnog dela
broda i on je odskoio na gore kao da je izbaen iz katapulta. Zrak koji je
pourio da zauzme mesto onoga to je upravo izmeeteno na gore me je
povukao ceo korak napred i skoro me nateralo da izgubim ravnoteu. Uspeo
sam da zadrim oi na letelici dok je traka svetla prolazila kroz boje spektra
od narandaste do ljubiaste. Do ovog trenutka ve se nalazila hiljadama
stopa u vazduhu i kako je svetlost prela u ljubiastu traku letelica je
potpuno nestala iz moga vida.
Snaan oseaj depresije me je obuzeo tada. Osetio sam se kao da su moj rad
i ivot izgubili svaki znaaj. Nekoliko sati ranije bio sam samo-zadovoljan
tehniar koji postavlja instrumentaciju za testiranje jednog od najveih
raketnih motora ikada sagraenih. Dok sam shvatao da je moja uloga u
programu bila mala oseao sam se da se kreem u pravcu napretka. Sada
sam znao da je motor, pre nego to je i testiran, zastareo. Ja sam bio mali i
beznaajni raf u smotanoj i nazadnoj nauci koja se kretala samo ka svojoj
sopstvenoj destrukciji. Dugo sam stajao u pesku gledajui prema zvezdama
iz kruga smrskanog bunja.
Alan je rekao da e se vratiti za nekoliko meseci i da e me tada opet
kontaktirati. Da li su to stvarno mislili ili je to bila samo ljubaznost pred
rastanak? Mora da postoji hiljade ljudi u ovoj zemlji koji bi mogli biti od
vee pomoi od mene. Mogu samo da ekam i nadam se.

Postskriptum
Moj kontakt sa ekstra-terestrialnom grupom se nije zavrio sa gore
navedenim dogaajima ve je postao trajna asocijacija.
Da bih preneo sve to se dogodilo meu nama zahtevalo bi mnogo asova
govorenja ili ako bi bilo svedeno na pisanje zauzelo bi nekoliko tomova.
Ako prihvatanje ovoga teksta pokae da postoji pozamaan broj osoba koje
su iskreno zainteresovane ja u se potruditi da stavim pred javnost
celokupno telo informacija koje sam primio.
Bie mi drago da primim vae komentare bez obzira da li su pohvale ili ne.
DANIEL W. FRY Los Angeles, Calif. 22. maj 1954.
Alanova poruka:
Ljudima Zemlje
Od DANIEL W. FRY-a
LAKE JE ISMEVATI NEGO ISTRAIVATI ALI NIJE ISTO TOLIKO
PROFITABILNO.
Alan
PREDGOVOR
Od kada je Vajt Sends Incident publikovan opseda nas javnost o daljim
informacijama od istog izvora. Konano smo nagovorili gospodina Fry-a
koji je veoma zauzet ovek da sastavi pismeni izvetaj o njegovim
kasnijim kontaktima sa ALANOM iz ekstra-terestrialne grupe. On je ovo
uinio i sadraj Alanove poruke Ljudima Zemlje je ispunjen informacijama
od vitalnog znaaja za oveanstvo i posebno za ljude naeg vremena, koje
smo odluili da vam objavimo onako kako smo ih dobili, bez pokuaja da ih
uveliamo ili umanjimo na bilo koji nain i sa vrlo malo komentara od
gospodina Fry-a. Poto tako postaje mala knjiga koja se brzo proita
videete da je nabijena snagom. Svaka reenica je bitna i nema nepotrebnih
rei. Sigurni smo da je gospodin Fry mogao da pie nairoko ali on je
odluio da poruka govori sama za sebe. Oni koji su uli gospodina Fry-a na
predavanjima, radiu ili televizijskom programu e shvatiti da je njegova
jedina briga da ljudi shvate hitnost poruke i mudrost otkrivenu od njegovih
ekstra-terestrialnih prijatelja.
U godinama koje su usledile posle D. W. Fry-ovog prvog susreta sa ekstraterestrialnim ljudima i njihovom letelicom, mnogi drugi ljudi su istupili da
prenesu iskustva koja potvruju prisustvo ljudi sa drugih svetova, unutar

nae atmosfere ako ne na naoj zemlji. Iako su mnogi pokuaji komunikacije

bili uinjeni od strane svemirskih ljudi oni nisu uvek bili uspeni.
U prolim mesecima, meutim, bilo je nekoliko pokuaja kontakata i
komunikacije sa vanzemaljskim ljudima u meusobno udaljenim delovima
zemlje koji potvruju Fry-ovo iskustvo kako za metod prihvatanja tako i za
sadraj poruke. ini se veoma oiglednim da sa bilo kojeg mesta oni dolaze
vanzemaljci imaju slinu poruku za ljude naeg vremena.
Dok ova knjiga ide na tampanje u nae ruke je upravo stigla neverovatna
komunikacija ove vrste. Ona je iz Austrije i napisana je na nemakom ali mi
je prevodimo na engleski radi dobrobiti onih koji su proitali Vajt Sends
Incident ili su uli Alanovu Poruku Ljudima Zemlje direktno sa usana
gospodina Fry-a, ali koji su se osetili kao da on stoji sam i bez podrke u
svojim tvrdnjama, ili da je obina forma telepatije moda bila umeana.
Ostali skori kontakti, osim ovoga iz Austrije, su jasno pokazali da postoji
nain komunikacije, daleko napredniji od obine telepatije, u upotrebi naih
vanzemaljskih prijatelja gde se glas komunikatora uje unutar glave koji nije
mogue pomeati sa telepatskom recepcijom misli i ideja od druge osobe ili
sa mislima ili impresijama koje nastaju unutar neijeg uma sa podsvesnih
nivoa.
Sa ovakvom vrstom komunikacije nije vano ako um luta ili ako druge misli
prolaze kroz um jer glas i dalje ostaje snaan i jasan i nije ni najmanje
poremeen prolazeim mislima i pitanjima. Bili smo toliko zainteresovani
ovim aspektom Fry-ovog iskustva i nekolicina drugih da smo napravili
anketu o nainu primanja gde god su poruke od ljudi drugih svetova bile
primljene. Mi smo ubeeni da smo se susreli sa pravom sluhovitosti
(vidovitosti) i da se bliimo nezavisnom glasu koji nauni istraiva udi da
sretne.
Skoranji kontakt u severnoj Kanadi je od strane nekih smatran malo
fantastinim ali postaje vie razumljiv i prihvatljiv u trenutku kada shvatimo
da su tri ogromna svemirca moda nosila svemirska odela! Meutim,
injenica da je preplaeni i neobrazovani Italijan takoe izjavio da mu se
svemirac nije obraao izvana nego zapravo unutar njegove glave, donosi
vie kredibiliteta originalnosti susreta nego bilo koji drugi detalj. Ovaj
mladi nikada nije uo za letee tanjire i zasigurno nikada nije itao o
svemircu, ekstra-senzornoj percepciji, telepatiji, sluhovitosti, nezavisnom
glasu ili glas-u-glavi fenomenu.

Ova injenica sama daje utisak veoma stvarnog iskustva. U sluaju

gospodina Von Cihlar iz Bea uinjeno je da shvati tano ta je ovek sa
Marsa eleo da mu kae iako je on ubeen da ovek nije ispustio nikakav
zvuk i verovatno nije govorio nemaki u svakom sluaju. Prema gospodinu
Fry-u sasvim je mogue da vanzemaljci moda imaju elektronski ureaj
sposoban za moduliranje slunih nervnih struja na takav nain da govor
moemo uti iako niko ne govori u naoj okolini.
Da je ovo lako mogue je dokazano injenicom da uvo nije esencijalno da bi
se ulo, niti je zvuk, to se toga tie. Bilo koji inenjer elektronike moe
lako da postavi ureaj sa kojim celo ljudsko telo postaje radio prijemnik sa
nervima koji nose moduliranu struju koja e za posledicu da se uje kao
zvuk i protumai kao govor. Poto je evidentno da je njihovo nauno znanje
mnogo superiornije od naeg ovaj vid komunikacije za njih ne bi trebao da
predstavlja tekou ali je takoe mogue da su oni toliko ispred nas u nauci
da su otkrili nain da moduliraju nae nervne struje ili modane talase
direktno bez potrebe da interveniu sa elektronskim ureajima. Moda su
nauili kako da aktiviraju neke latentne ili malo koritene modane elije
koje otvaraju ove nove ili barem malo koritene sposobnosti.
Uzevi u obzir da esto nailazimo na reference o treem oku u
komunikacijama koje dolaze od ljudi drugih svetova nije neverovatno da su i
oni takoe doli do ovoga otkria. Nema drugog naina da objasnimo neke
stvari koje su sadrane u tekstu primljene poruke.
Ovo se posebno odnosi na znanje o naoj dalekoj prolosti koju je pokazao
Alan u svojoj Poruci Ljudima Zemlje i u njegovoj sposobnosti da istrai rad
Danovog uma kao to je reeno u Vajt Sends Incidentu, zatim tu je i proroki
aspekt ovog kontakt i u stvari svih drugih kontakata to implicira na
superiorno znanje uvianja i intuicije barem to se tie budunosti
oveanstva. Jasno je da se susreemo sa visoko razvijenim tipom individua.
Oni su u potpunosti savladali svemirsko putovanje, magnetizam, gravitaciju
i ostala nauna pitanja.
Poto smo privilegovani da primimo vitalnu i duhovnu poruku od tako
naprednih i savrenih bia to nas obavezuje da obratimo panju dok jo ima
vremena da se promeni tok dogaaja. Na ovaj nain moda jo moemo da
izbegnemo sunovrati pad od kojeg samo Mihajlo i njegovi aneli mogu da
nas spasu direktnom intervencijom.

Razvoj nuklearnog oruja, navodeih raketa, nervnih gasova i

bakteriolokog ratovanja ovo ne pomae da se umanji sumnja da smo na
ivici rata do istrebljanja umesto samo-ouvanja i slobode. Tako da nam
dolazi skoro kao odgovor na nae molitve i nade, da u svim kontaktima sa
vanzemaljcima, kroz koje god kanale oni dopiru do nas, radosna vest
preovlauje i oni nas uveravaju da katastrofa koje se bojimo moe biti
izbegnuta ako uzmemo u obzir njihova esto ponovljena upozorenja.
Ali ostalo je na Daniel W. Fry-u i njegovim vanzemaljskim prijateljima da
nam kau tano sa kojim se problemom suoava oveanstvo i kako tano
moe biti reen. Ali najbitnije od svega je ta mi moemo da uradimo da
pomognemo spreiti oekivani svetski rat i svetski poar koji preti da donese
propast nae ere.
Situacija je toliko ozbiljna da postaje neophodno pokuati alarmirati sve
mislioce na opasan tok dogaaja dok jo ima vremena da se poduzmu
korektivne mere i tako pronae put ka miru. Oigledno je, meutim, da ne
moe biti trajnog mira sve dok ne postoji obostrano poverenje i razumevanje
meu nacijama i volja da se ivi i pusti da se ivi. Tiranija i despotizam su
oduvek bile kratkog veka a ipak mnoge civilizacije su nestale sa nae zemlje
uglavnom zbog toga.
Sasvim je sigurno da je dolo krajnje vreme za ljude zemlje da nau nain da
spree ovu tragediju i kada bi glas malih ljudi mogao da se uje oni bi
sigurno insistirali na tome. Dan gospodara rata je proao jer vie ne mogu da
nau sigurnost u zadnjim redovima ili utoite u zamkovima. Zaista, u ovoj
eri nuklearnog oruja i problema radijacije mnogi na visokim poloajima
brzo postaju ubeeni u istinu onoga to nam vanzemaljci govore ve dugo
vremena, naime, da je rat zastareo kao metod reavanja razlika. Oni se boje
da nee biti nikoga da uiva u naseljavanju!
Trebali bi biti zahvalni to su druge oi osim naih videle zapis na zidu i dale
nam upozorenje da spreimo ponavljanje drevnih traginih greaka. U
svakom sluaju, budunost je svetla sa novom nadom i moda ak
intervencijom od strane vanzemaljskih prijatelja ako bude bilo potrebe!
Zapamtite, NISMO SAMI!
FRANKLIN THOMAS

ALANOVA PORUKA LJUDIMA ZEMLJE

UVOD
Za dobrobit onih koji jo nisu proitali VAJT SENDS INCIDENT neka
objanjenja bi trebala da se daju o izvoru ove poruke i kako je dostavljena. U
proteklih sedam godina, kao to svaki italac zna, nae novine i magazini,
nae radio i TV stanice su prenele nebrojene prie koje se tiu vianja raznih
objekata, uglavnom u vazduhu, ali ponekad i na zemlji, ije pojavljivanje i
ije akcije ne odgovaraju nijednom obrascu sa kojim smo upoznati na ovoj
zemlji.
Mnogim osobama su ovi objekti jo uvek klasifikovani kao nepoznati.
Postoji ak nekoliko njih koji, uprkos pozamanoj masi dokaza, jo uvek
uveravaju da ovi objekti ne mogu da postoje.
Neki ugledni naunici, posle oputenog istraivanja, su odbacili ove
fenomene kao beznaajne. Mnogi drugi su ih odbacili bez ikakvog
pretvaranja o istrazi. Sa druge strane, postoji velika i stalno rastua grupa
ljudi ije interesovanje im je dalo energije i strpljenja da sakupe i istrae sve
dostupne podatke. Svakoj od ovih osoba tri injenice postaju evidentne bez
sumnje.
Prvo, da su ovi objekti stvarni. Oni postoje.
Drugo, da su vanzemaljski, daleko od bilo ega sa im smo upoznati na
zemlji.
Tree, da ih vodi inteligencija oigledno vea od nae, iako ne moemo uvek
da shvatimo njenu nameru ili pratimo njen rad.
Knjiga zvana VAJT SENDS INCIDENT, je injenini i objektivni izvetaj
iskustva koje je pisac imao sa jednom od ovih vanzemaljskih letelica i
uspostavljanjem komunikacije sa vodeom intaligencijom.
Tokom poslednje dve godine postalo je sve evidentnije da je naa zemaljska
civilizacija ula u kritino stanje svoga razvoja. Veliki problemi su se
pojavili za koje izgleda da nema reenja i koji ozbiljno prete samoj
egzistenciji oveanstva na zemlji. Poruka koja se sastoji od sledeeg teksta
mi je data od jednog iz vanzemaljske grupe sa zahtevom da se rasprostrani

to vie i sa izraenom nadom da e se u njenom svetlu jednostavno reenje

naeg nereivog problema moda ispoljiti.
ALANOVA PORUKA
Alan je 28. aprila 1954. uspostavio direktan kontakt samnom po trei put i
moda poslednji. Postojao je oseaj urgentnosti u ovom kontaktu koji nije
bio prisutan tokom naih prethodnih sastanaka. Takoe mi je po prvi put
skrenuta panja da imam linu odgovornost i obavezu u trudu koji Alan i
njegovi prijatelji ine da promene prirodan tok dogaaja i tako preusmere
holokaust koji je u suprotnom neizbean.
Ja u ponoviti koliko mi to moje seanje omoguava ceo razgovor koji se
odigrao meu nama u nadi da e svrha i poruka ovih vanzemaljskih prijatelja
biti jasna vama kao to je bila meni.
Otiao sam u moju vikendicu u umama Oregona u nadi da u ostvariti ovaj
kontakt jer sam eleo uputstva, ako ih je bilo, ta da radim sa informacijama
koje sam ve posedovao. Moja vikendica u Oregonu se nalazi na kraju
umskog puta koji vodi duboko u umu. Veoma je izolovana i ja sam oseao
da e biti idealno mesto za kontakt koji sam traio. Bio sam potpuno sam tri
dana kada je u sumrak treeg dana Alanov glas dopro do mene. Dobro,
Dan, koliko jo e da krije svoje svetlo ispod inije?
Uprkos tome to sam preao 800 milja i ekao tri dana u nadi da u ostvariti
ovaj kontakt bio sam uplaen kao da nikada ranije nisam uo Alanov glas.
Pogledao sam brzo po sobi oekujui da vidim nekoga kako stoji u senci
iako mi je razum govorio da tmo ne moe biti nikoga. Konano sam se
oporavio toliko da odgovorim, ali sve to sam mogao da kaem bilo je, ta
hoe da kae?
Zna ti ta mislim, odgovori Alan, u vaoj velikoj knjizi mudrosti i
filozofije koju vi nazivate Biblija reeno je da kada je ovek zapalio sveu
ne stavlja je ispod inije ve je dri ispred tako da svi ljudi mogu da se
upravljaju njenim svetlom. Mi smo utroili dosta vremena i strpljenja u
pokuaju da zapalimo nekoliko svea meu rasama tvoje planete. Naa nada
je bila da e svetlost ovih svea postati jaa sve dok ne otkrije straan ambis
prema kojem ljudi tvoga sveta slepo jure.

Dali smo ti informaciju koja je od znaaja i vrednosti za tvoj narod. Zato je

dri za sebe? Ali ta mogu da uradim? rekoh ja, Ja sam nepoznat. Kako
da doprem do javnosti i ko bi sluao kada bih mogao?
Oni koji nisu slepi za istinu e prepozati vrednost poruke bez obzira ko je
njen vesnik. Zapii to si nauio od nas u knjigu. Ve si sreo oveka koji e
je objaviti. Ispriaj priu putem novina, radio i TV stanica i ako je
neophodno, izvikuj je sa krovova ali reci je ljudima.
Vi ne shvatate ta traite, rekoh. Ako prihvatim ovaj put nekolicina e
moda sluati ali veina nee. Postoji previe ljudi na ovom svetu koji se
boje istine i bilo ega to bi moglo da promeni postojee ureenje stvari.
Ako pokuam da objavim informaciju koju ste mi dali to e samo dovesti do
toga da me ismeju. Neki e me nazvati laovom, drugi budalom a ostali
arlatanom. Ako dam izjavu naim novinama oni e je ili potpuno ignorisati
ili e objaviti iskvarenu verziju koja e uiniti da izgledam glupim i
smenim.
Alanov glas je postao strpljiv i strog kao kod uitelja koji objanjava
jednostvanu injenicu donekle zaostalom ueniku. Naravno da e te
ismevati. Ismevanje je barijera koju neznalice podiu izmeu sebe i bilo koje
istine koja ih uznemirava ili plai. Moe li da navede nekog oveka sa
tvoje planete koji je postigao neto od velikog znaaja za va narod kojeg
neko nije ismevao i nipodotavao? To je cena koju svaki ovek, koji je iole
ispred svojih savremenika, mora da plati.
Postoji izreka u zapisima prethodne civilizacije vaeg sveta za koju ja
verujem da bi trebala da se nalazi na koricama svake knjige iz filozofije.
Lake je ismevati nego istraivati, ali nije isto toliko profitabilno.
Da, bie nazivan laovom od strane jednih i budalom od strane drugih.
Ako bude traio ili prihvatao bilo kakvu finansijsku pomo, koliko god
malu, odmah e te optuiti za komercijalizam.
Bie mnogo problema sa kojima e morati da se suoi ali zapamti da oni
nisu ni u kojem sluaju svojstveni za tvoju poziciju. Sa njima su se suoili
svi pojedinci koji su ponudili svoje usluge i svoje znanje svojim komijama
u pokuaju da unaprede kulturu rase.

Zapamti da e imati prijatelje, vie nego to si ikada sanjao. Dok je istina,

kao to kae, da ima mnogo osoba koje se boje svega to moe da promeni
njihov nain ivota ima i drugih, vie nego to misli, koji oseaju kritinu
poziciju vae civilizacije i marljivo trae lek. Oni e pogledati pre nego se
nasmeju i svako ko pogleda postae ti novi prijatelj. Ne zaboravi ta sam ti
rekao o snazi misli. Kada ima prijatelje nikada nisi sam ma gde se nalazio.
Svaki um koji je za tebe e biti sa tobom i dae ti dodatnu hrabrost i
sposobnost.
Nadam se rekoh.
Imam oseaj da e mi trebati i jedno i drugo.
Prolo je skoro 4 godine od kako si me prvi put kontaktirao. Za nekoliko
meseci trebao bi da bude kompletno adaptovan na nau okolinu. Zato
jednostavno ne spusti svoju letelicu na travnjak Bele Kue jednog jutra,
zatrai prostorije za komunikaciju irom sveta i celom svetu prenese tvoju
poruku odjednom?
Ovo jednostavno reenje je samo elja da bude tako jednostavno sa tvoje
strane,odgovori Alan.
Diskutovali smo o ovome ranije i ako bi razmislio malo video bi da postoje
mnogi razlozi, kako opti tako i posebni, zato takav tok dogaaja ne bi bio
uspean. Na prvom mestu je psiholoki aspekt. Ako bi smo se pojavili kao
lanovi superiorne rase, koji dolaze odozgo da vode narod tvoga sveta, oko
30% ovih ljudi bi insistiralo na tome da nas smatraju Bogovima i pokuali bi
da svale na nas svu odgovornost njihovog blagostanja.
Ostalih 70% bi nas smatralo tiranima koji su doli da porobe njihov svet i
odmah bi poeli da trae nain da nas unite. Da bi iz naih nastojanja
proizilo veliko i trajno dobro voe moraju da budu iz vaeg naroda.
Nema Sletanja na Travnjak Bele Kue
Sa praktine take gledita ti zna isto tako dobro kao i mi da ako sletimo u
blizinu sedita vae vlade bili bi smo odmah opkoljeni i vlast nad nama bi
imale vojne jedinice iji je zadatak da tite poglavare vae vlade od bilo koje
mogue opasnosti. Ispitivali bi nas satima, moda i danima pre nego to bi
razmotrili bilo koji na zahtev. Bili bi smo naterani da pokaemo nau
superiornost u domenu materijalne nauke. Kada bi ova superiornost bila
demonstrirana vojne voe bi neizbeno zauzele poziciju da je imperativ da
njihova zemlja stekne i zatiti ovo napredno nauno znanje. Stav vae

vlade, u skladu sa vladama drugih naprednih nacija vae planete danas, je taj
da svo novo znanje, posebno nauno znanje, jeste vlasnitvo drave.
Ovo nije krivica nijednog pojedinca ili politike frakcije ve je jednostavno
filozofija vlade koja se razvila tokom dva velika rata na vaoj zemlji. Veliki
zalet joj je dat u vaoj zemlji neophodnom tajnou koja prati razvoj vaeg
nuklearnog oruja.
Meutim tajnovitost vojne bezbednosti je sada prevazila granice svog
razloga i postala je, u mnogim sluajevima, samo izgovor da se sakrije bilo
ta to bi moglo da osramoti bilo kojeg lana vaih vladajuih tela. Veina
tenzije koja postoji danas izmeu vaih nacija je direktan rezultat ove
preterane tajnovitosti. Mora da shvati da bi bilo koja informacija koju bi
vaa vlada mogla da dobije to se tie nas, nae letelice ili naeg znanja, bila
smatrana najvitalnijom vojnom tajnom koju su ikada posedovali.
Ali pretpostavimo da ste sleteli. Pretpostavimo da ste dali naoj zemlji
dobrobit vaeg znanja ne bi li to stremilo tome da se sprei izbijanje jo
jednog rata? rekoh ja.
Sigurno nas ne smatrate tolikim varvarima da bi smo napali drugu zemlju
jednostavno zato to smo osetili da imamo sredstva da je osvojimo?
Nipoto, odgovori Alan.
Promaio si poentu potpuno. Kada bi smo sleteli u tvoju zemlju vaa vlada
bi pokuala da to zataji ali u tome ne bi uspela kao to nije uspela da sakrije
tajne o nuklearnom oruju. Vlada Rusije, poto bi saznala injenicu da je
vojska Sjedinjenih Drava dobila visoko napredno tehniko znanje, bi
odluila da je njihova jedina nada da izbegnu kompletnu dominaciju od
strane Sjedinjenih Drava bila da pokrenu trenutni napad. Da li si tako brzo
zaboravio lekciju vaeg Pearl Harbor-a da ne shvata ovo?
Ako bi smo sleteli u obe zemlje u isto vreme rezultat bi bio pojaavanje ve
postojee trke za naoruanjem i na kraju bi dovelo do holokausta koji mi
pokuavamo da spreimo. Mi emo vam pokazati put i dati vam pomo koju
moemo ali ti i ostali ljudi koje smo kontaktirali morate da ponesete teret.
Da li e vaa deca da imaju budunost ili ne e u veliko zavisiti od uspeha ili
neuspeha vaeg sopstvenog truda.
Ja shvatam opasnost od mogueg atomskog rata, rekoh ja,

Svako ko se bavi u tehnikom polju rada zna. Skoro svaki od vrhunskih

naunika nae zemlje je, u jednom ili drugom trenutku dao izjavu da bi
atomski rat rezultirao potpunim unitenjem nae civilizacije, ali izgleda da
niko ne obraa panju na njih.
To je zato to su oni samo naveli problem ne ponudivi reenje, ree Alan.
Zapravo, mogunost atomskog rata na vaoj planeti nije problem, to je
samo simptom i niko nikda nije imao velikog uspeha u leenju bolesti leei
samo simtome.
Vaa civilizacija se susree sa velikim problemom i tokom poslednjih godina
on je postao kritian. Njegovo postojanje nije krivica nijedne rase, verskog
uverenja ili politike frakcije ve je jednostavno rezultat prirodnih
tendencija. To je neverovatno jednostavan problem, i kao veina prostih
stvari, njegova vanost je previena od strane mnogih vaih ljudi. Takoe,
kao i svi prosti problemi, reenje se nalazi u potpunom razumevanju
problema. Kako bi ga podrobno razumeo ja u ga iskazati najjednostavnijim
terminima.
Tri Grane Nauke
Postoje tri tipa ili grane nauke koje su neophodne za odgovarajui razvoj
oveanstva:
Duhovna nauka,
Socijalna nauka i
Fizika ili Materijalna nauka.
Duhovna i socijalna moraju da dou prve. Ne moe doi do razvoja
materijalne nauke ako pre toga ne postoji osnova duhovne i socijalne nauke.
Ovo moete sebi dokazati uzevi u obzir razliku izmeu ljudi i ivotinja.
ivotinja nema duhovnu ili socijalnu nauku te stoga nikada nije razvila
materijalnu nauku. Nekolicina vaih insekata kao to su mravi i pele su
razvili osnovnu formu socijalne nauke do te mere da mogu da ive zajedno u
velikom broju, rade zajedno radi zajednike dobrobiti i imaju oblik
discipline koji je jedinstven za sve.
Kao rezultat ovoga oni su razvili veoma ogranienu materijalnu nauku, po
tome to podiu uzdignute strukture i skladite hranu za budue potrebe.
injenica, meutim, da nemaju duhovnu nauku je dokazala apsolutnu

zabranu daljem razvoju sa rezultatom da nisu napredovali nijedan korak ve

hiljadama godina.
oveanstvo, sa druge strane, jeste, od samog poetka njegovog razvoja, je
osetilo injenicu da postoji vrhovna mo i inteligencija koja proima i
kontrolie svu prirodu. ovekov stav prema ovoj moi je varirao od straha i
ozlojeenosti do strahopotovanja i ljubavi ali je uvek imao elju da naui
vie o prirodi ove moi.
Tako je duhovna nauka imala svoj poetak u samom osvitu ljudske
inteligencije. Sa shvatanjem da ovek moe da unapredi uslove svoga ivota
samo saradnjom dola su prva plemenska okupljanja koja su bila zaetak
socijalne nauke.
Iz temelja dobijenih od ove dve nauke superstruktura materijalne nauke je
poela da se uzdie i ovde poinje problem. Razvoj materijalne nauke, poto
je stalno stimulisan stalno rastuim potrebama i eljama tela, napreduje
normalno prema kvadratu vremena. Ovo takoe, moete dokazati sebi ako
uzmete u obzir izume i materijalne razvoje koji su se odigrali u poslednjih
30 vaih godina, uporedite ih sa razvojem u poslednjih 100 godina a onda to
uporedite sa prethodnih 1000 godina.
Odmah ete videti da razvoj materijalne nauke ide stopom koja konstantno
ubrzava. Duhovna i socijalna nauka sa druge strane napreduju normalno;
samo direktno sa vremenom i ak ni ova stopa napretka se ne odrava uvek.
Sada imate problem velike i masivne strukture koja raste stalno rastuom
stopom a stoji na osnovama koje rastu mnogo manjom stopom napretka.
Oigledno je da ako se ne pronau neka sredstva da stimuliu naveliko rast
temelja neizbeno e doi vreme kada e se struktura sruiti na taj temelj
donosei unitenje i jednom i drugom. Ovo se desilo ranije na vaoj zemljii
vaa civilizacija je sada ula u period gde je mogue da se to desi ponovo.
Vaa rasa je sada u konstantnoj opasnosti od totalne destrukcije od strane
agencije koju je sama proizvela. Zato bi ljudi trebali da se plae svoje
sopstvene kreacije? Jednostavno zato jer nisu dovoljno napredovali u
duhovnoj i socijalnoj nauci koje bi im omoguile da odrede u koje svrhe e
njihove kreacije biti upotrebljene.

Veina mislioca vae rase je potpuno svesna opasnosti skriveneu upotrebi

nuklearnog oruija, ali postoji i drugi asprekt problema koji nije u potpunosti
prepoznat. To je injenica da ako se ne postigne jedinstvo izmeu vaih
nacija, samo postojanje takvog oruija e na kraju dovesti do pada vae
civilizavcije ak i ako nikada ne bude upotrebljeno. Istina o ovoj injenici
moe biti shvaena od strane bilo koga - pomalo razmisli. Civilizacije su
sagraene i odrane od strane ljudi sa vizijom koji misle i rade za budunost.
Koji ovek e biti voljan da poseti svoj ivot i rad dobrobiti generacija koje
tek dolaze kada se budunost ne protee dalje od sledea 24 asa?
Ve se mnogo lanaka pojavilo u vaim novinama i magazinima
komentariui ubrzani rast onoga to oni opisuju kao maloletna delikvencija.
Neki pisci krivicu svaljuju na roditelje, neki na kole, drugi krive crkvu ili
dravu. Zapravo ni jedna od ovih struktura nije naroito kriva. Stanje
principijalno zavisi od injenice da je omladina posebno osetljiva na stanje
nesigurnosti (bilo koji od vaih psihologa e ovo potvrditi) i nikada u istoriji
vae rase nije budunost bila manje sigurna.
Javno je izjavljeno od strane jednog od vaih najviih vladinih inovnika da
politika i vojna tenzija izmeu vae vlade i vlade Rusije moe da se nastavi
na ovom trenutnom nivou sledeih 40 godina. Ovo bi znailo da e jo dve
generacije vaih ljudi biti roene i odgojene pod konstantnom pretnjom
predstojeeg unitenja. Ni jedna civilizacija koju je univerzum do sad
stvorio ne bi mogla da izdri pod ovim uslovima.
Mislim da razumem problem sada, rekoh ja. Ali ta emo sa reenjem?
Postoji mnogo ljudi koji oseaju opasnost nae trenutne pozicije ali njihovi
saveti variraju. Neki kau da bi trebali da zaustavimo razvijanje materijalne
nauke, zaustavimo rad sa naprednim zamislima bilo koje vrste i zabranimo
prouavanje nuklearne fizike. Drugi idu ak dalje od toga i kau da bismo
trebali da unitimo u potpunosti materijalnu nauku i vratimo se prirodi
ivei kao to ive ivotinje.
Ako bi bio u procesu podizanja velike nove zgrade, odgovori Alan, i
iznenada otkrije da zbog loeg prorauna, temelj nee biti dovoljno jak da
izdri zgradu, da li bi odmah poeo da je rui? Teko! Umesto toga ako si i
malo inteligentan poeo bi da trai sredstva da povea ili ojaa temelj.

Progres materijalne nauke nemoe uspeno biti zaustavljen. Ili e

napredovati ili e nazadovati. Ako nazaduje, sruie se zbog injenice da e
osnovne okosnice prve oslabiti pod programom nazadovanja. Ne postoji
nita to je sutinski pogreno sa vaom materijalnom naukom. Ona e
napredovati i iriti se do granica o kojima niste sanjali samo ako vai ljudi
nabave osnove sposobne da je podre.
A ako to ne urade? pitao sam ja.
Onda e vaa civilizacija propasti, odgovorio je Alan polako.
Unitie samu sebe u holokaustu koji e ostaviti samo nekoliko preivelih.
Tih nekoliko koji preive nee imati niti sposobnosti niti elje da ponovo
izgrade svoju nauku. U nekoliko generacija njihovi potomci e se vratiti
skoro na nivo ivotinja. Onda e proces evolucije poeti ponovo.
Za 15 ili 20 hiljada godina druga civilizacija e se pojaviti. Suoie se sa
istim problemima i imae iste prilike za njihovo reenje. Ako ne uspe i one
e propasti. Ovo je nepromenljiv zakon univerzuma ali jedan koji radi u
skladu sa slobodnim izborom rase. Tvoja rasa i tvoja kultura nisu proklete na
istrebljenje. One mogu da nastave svojim naprednim kursom dok ne ostave
ovu opasnost zauvek iza sebe. Ishod je va.
Ima malo sumnje, rekoh, koji izbor e ljudi napraviti ako budu svesni
izmeu alternativa koje mogu da biraju.
Tano, odgovori Alan. Zato smo mi ovde i zato si ti ovde.
Kao to sam rekao ranije: nai preci su bili grupa preivelih u zadnjem
kompletnom kolapsu civilizacije na ovoj planeti. Ovo je bilo pre vie od 30
hiljada godina po vaem merenju vremena ali ak i tada oni su razvili
materijalnu nauku koja je u nekom smislu barem bila naprednija od vae
dananje pozicije.
Oni su pratili prirodne zakone tako da su njihovi ureaji bili mnogo
jednostavniji i mogli su da postignu stvari koje vi jo niste uspeli da uradite.
Oni, takoe nisu uspeli da shvate apsolutnu neophodnost podjednakog
razvoja duhovnih i socijalnih vrednosti.
Politiki i socijalni rascep se razvio izmeu dve osnovne nacije te ere .
Sukob izmeu njih se poveavao godinje sve dok nije prerastao u rat
istrebljenja.

Oruja apsolutne energije su upotrebljena od strane svake nacije protiv one

druge, oruije ija destruktivna mo je bila hiljadu puta vea od hidrogenske
bombe koja preti vaoj rasi danas. Nije postojalo pitanje pobede ili poraza.
Oni su jednostavno unitili jedni druge. Bilo je nekoliko preivelih i nivo
radijacije na celoj povrini planete je podignut iznad ljudske tolerancije.
Ovo nije znailo da su svi preiveli bili trenutno osueni na smrt od
radijacije, ali je znailo da rapidno propadanje mentalnih i biolokih
funkcija, zajedno sa velikim brojem imutacija do kojih bi dolo u buduim
generacijama, bi na kraju dovelo njihov nivo egzistencije skoro na onaj
zveri.
Na visoravni, u zemlji koju sada nazivate Tibet, est naih letelica je sletelo
sa svojim posadama. Odran je savet da se utvrdi ta, ako bi ita moglo da se
uradi. Predloeno je da se pokua odlazak do druge planete. Letelica koja je
tada bila u upotrebi bila je sposobna za putovanje u svemir i esto je
koritena da dostigne visine od nekoliko stotina milja iznad povrine zemlje.
Meutim, jo uvek nije pokuano da se premosti jaz izmeu planeta i
lanovi posade su bili daleko od sigurnosti da e se takav pokuaj pokazati
uspenim. Planeta koju vi sada zovete Mars bila je tada u poravnanju sa
zemljom i u to vreme, uslovi na povrini, temperatura, atmosfera, voda itd.
su bili mnogo bolji za ljudski opstanak nego uslovi koje vai astronomi
danas prijavljuju. Odrano je glasanje i lanovi posade etiri letelice odluili
su da se kockaju u nadi da e tako sauvati barem deo kulture rase.
Ostali lanovi posada su verovali da e zbog visine visoravni na kojoj su se
okupili i niskog nivoa radijacije koji je tamo postojao moi da nastave da
ive u ovoj oblasti a da ne pretrpe kompletnu fiziku ili mentalnu
degeneraciju kod sebe ili svojih potomaka. Oni su odabrali da ostanu.
Poto mogu da vidim pitanje koje se oblikuje u tvom umu objasniu da je
ova rasa postigla savreno izjednaavanje polova i oba su podjednako
zastupljena u ovom savetu. Od etiri letelice koje su odabrale da krenu, tri su
sigurno stigle na odredite. Ne postoji podatak u naoj istoriji o sudbini
etvrte.
Tokom mnogih generacija sumorna borba za opstanak zahtevala je
celokupno vreme i energiju ljudi. Ovo je bilo mrano doba nove rase i mi
imamo relativno malo znanja o ovom periodu. Meutim, originalni lanovi

posade su odmah nakon dolaska na novu planetu sastavili paljivo napisanu

istoriju zemaljskih rasa istiii razloge njihove propasti.
Kroz vekove ova istorija je paljivo uvana. Poznata je kao Velika lekcija i
prva je stvar koju nai mladi ue kada se pripremaju za aktivan ivot.
Kako je bitka za opstanak postepeno dobijana razvoj materijalne nauke je
ponovo zauzeo svoj normalan obrazac sa lekcijama iz prolosti koje su
konstantno bile pred naim ljudima uvek je odravana u odgovarajuem
odnosu sa socijalnim i duhovnim vrednostima. Mi smo otkrili da sve tri
nauke imaju iste osnovne prirodne zakone i mi smo daleko otili u njihovom
razumevanju.
Mi sada u biti ne zavisimo od planeta . Neke od naih letelica su veoma
velike, sudei po naim standardima. One su mnogo puta vee od vaih
najveih brodova. Mi moemo da proizvedemo sve neophodnosti i
ugodnosti za nae fizike ivote unutar ovih letelica i poto smo savladali
problem energije nemamo potrebu da sletimo na bilo koju planetu osim
povremeno da sakupimo sirove materijale za novu uzgradnju.
Zadovoljavanje naih fizikih potreba sada zahteva vrlo malo vremena i
truda. Zbog toga smo u mogunosti da posvetimo veinu naih misli i
energije na pomaganje onim rasama koje jo nisu prole kritinu taku u
svom razvoju.
Moe li mi dati neka odreena uputstva? rehoh.
Neku odreenu informaciju koju mogu da prenesem bilo kome koga
ubedim da slua?
Skoro nema potrebe za tim, odgovri Alan.
Vai filozofi, i proli i sadanji su dali tvom narodu obilne instrukcije,
obimnu mudrost, da im omogue da obelee odgovarajui kurs samo ako
shvate apsolutnu neophodnost da je prate. Ako ovek sa povezom preko
oiju juri prema litici veliki trud bi mogao biti da ga udaljimo od opasnosti.
Meutim, ako bi povez bio uklonjen (mnogo laki zadatak) dalji napor nije
neophodan poto e se ovek sam uvideti opasnost.
Postoji veliki broj izjava u vaim religioznim i filozofskim knjigama koje
pokazuju da su vai veliki mislioci kroz vekove bili veoma dobro svesni
opasnosti od koncentrisanja na materijalnu nauku. U prvoj knjizi vae
Biblije postoji pria o Vavilonskoj kuli, o rasi koja je izgubila iz vida

duhovnu nauku u potpunosti i pokuala da dostigne boga radom sopstvenih

ruku.
Pokuaj je zavrio, naravno, frustracijom i haosom kao to takvi pokuaji
uvek zavre. Razvoj socijalne i duhovne nauke postaje skoro automatski ako
je vitalna neophodnost tog razvoja jasna svima.
Ako se svede na najjednostavnije termine, socijalna nauka je uenje o
ovekovim odnosima prema sunarodnicima. Duhovna nauka je uenje o
ovekovom odnosu prema Bogu. Neizbena potreba za napretkom u obe ove
nauke je iskrena elja za bolji razumevanjem.
Nepravilan prevod biblije
Jedna od greaka koja je napravljena u prevodu vae biblije bila je ta da
rei ljubav i samilost su koritene kada su rei originalnog teksta zapravo
znaile razumeti i razumevanje. U vaoj bibliji reeno je da je najvia
zaposvest od svih ;
Voli Boga svoga svim svojim srcem, svom duom svojom, svim svojim
umom i svom svojom snagom.
Prevod je trebao da glasi;
Tei tome da razume.
Nema potrebe narediti oveku da voli Boga. Ako ovek razume boga ljubav
sledi neizbeno.
Postoji reenica, Iako govorim jezicima ljudi i anela a nemam ni milosra
(razumevanja) ja postajem kao truba ili cimbal. Oigledno je da bez obzira
koliko ovek teno moe da govori, njegove rei nemaju pravo znaenje ako
ne razume ko o emu govori.
Vae knjige o filozofiji tvrde da ovek treba da voli svog komiju i oprosti
svojim neprijateljima. Nae kau da ako ovek razume svog komiju i
njegov komija razume njega, oni nikada nee postati neprijatelji.
Razumevanje tvog prijatelja zahteva sposobnost da se stavi na njegovo
mesto i da vidi stvari kako ih on vidi. Postoji velika razlika izmeu znanja i
razumevanja.

Sedite znanja je u glavi ali je sedite razumevanja u srcu .

Vitalna potreba tvog sveta danas je jednostavno razumevanje izmeu ljudi
vaih nacija. Postoji malo prednosti u primirju, paktu ili garanciji izmeu
vlada ako nedostaje razumevanje meu ljudima.
Vi ste razvili sredstva za brzu komunikaciju irom sveta putem vaih radija,
televizije, telefona i telegrama. Zato ova sredstva nisu upotrebljena u veoj
meri za propagiranje razumevanja meu nacijama. Istina imate nekoliko
radio stanica koje su posveene zadatku irenja istine ali njih je vrlo malo i
program koji one prenose se sastoji uglavnom od propagande.
Propaganda je samo sredstvo za prodaju drugim osobama ili nacijama ideje
ili smera delovanja za koje vi verujete da treba da se prati.
Ono to ljudi vaeg sveta moraju da prepoznaju je da su potrebe i elje, nade
i strahovi svih ljudi na zemlji zapravo identini. Kada ova injenica postane
deo svaijeg razumevanja onda ete imati sigurnu bazu za stvaranje Jednog
Sveta o kojem vai politiari govore tako olako a vai duhovni lideri tako
enjivo.
Narod tvoje nacije kroz vau vladu troi bilione dolara svake godine leei
simptome bolesti. Vi troite desetine biliona godinje u pripreme za globalni
konflikt koji, ako doe, e samo dokazati da je bolest postala fatalna. Ako bi
samo 10% ovog novca i truda bilo utroeno za napad na samu bolest za
nekoliko godina ta bolest bi bila izleena.
Industrije vaih nacija osloboene od neophodnosti proirivanja polovine
njihovog vremena i energije za proizvodnju sredstava za unitavanje bi
podigle standard ivota svih na vaoj planeti do take u kojoj bi bili potpuno
osloboeni od potreba. Sa osloboenjem od potreba dolazi osloboenje od
straha i vaa civilizacija bi sigurno prola kritinu taku u svom razvoju.
Vae najbolje doba, vae Zlatno Doba lei pred vama. Samo treba da proete
kroz odgovarajua vrata.
Dao sam ti onoliko instrukcija koliko si sposoban da upije u ovom trenutku.
Uini sve to je mogue da nae rei priblii panji tvog naroda. Ako bude
napredovao mi emo te kontaktirati ponovo. Kao to sam rekao ranije mi
neemo niti elimo da nameemo nae znanje ili nau kulturu tvojoj rasi, niti

moemo da se lino pojavimo pred tvojim ljudima dok ne bude dovoljno

dokaza da veina to eli. Ovo je daleko od istinitog trenutno.
Naputam te sa citatom iz vae filozofije,
Ispitajte sve stvari. Drite se onih koje su dobre.
Zbogom, Dan. Daj sve od sebe
P.S.
Dao sam sve od sebe da vam prenesem poruku tano kako je data meni.
Moda e se itaocu uiniti da je slikovita i moda skoro opora u nekim
pasusima. Kritika moe da bude da je trebala biti obimnija i da je vie
pojedinih podataka dato. Meutim, napisana je kako sam je ja primio i poto
ja nikada nisam imao prednost bilo kakvog specijalizovanog obuavanja ni u
teologiji ili sociologiji bilo bi veoma prepotentno sa moje strane da ovu
poruku ispunim mojim miljenjima i ogranienim znanjem.
Ja ne mogu da preuzmem zaslugu za bilo koju vrednost koja moe da se
nae u ovoj poruci ali sam obavezan da prihvatim odgovornost za sve greke
u njoj ili za nedostatak logike doslednosti u njenom predstavljanju.
Iskreno, oekujem vae komentare bez obzira na njihovu prirodu.
DANIEL W. FRY