SAVREMENE METODE SEIZMIKE ANALIZE KONSTRUKCIJA ZGRADA

ore LAINOVI

PREGLEDNI RAD
UDK: 624.01.04.001.23:699.841 = 861

1 UVOD
Seizmikoj zatiti u svetu posveuje se velika panja
jer su iskustva pokazala da razaranja tokom jakih
zemljotresa mogu imati katastrofalne razmere, uz realnu
mogunost velikog broja ljudskih rtava [19]. U zemljama
koje se nalaze u seizmikim aktivnim podrujima, seizmika zatita objekata se regulie odgovarajuim tehnikim
propisima [9]. S obzirom da se seizmiki rizik u urbanim
sredinama tokom vremena poveava, u svetu je realizovan niz eksperimentalnih i teorijskih istraivanja u cilju
prouavanja ponaanja konstrukcija za vreme zemljotresa, a i danas su odreeni aspekti seizmike zatite
predmet intenzivnih istraivanja. Sadanji nivo seizmike
zatite, koji je predvien tehnikim propisima, nije u
potpunosti zadovoljavajui i ne obezbeuje adekvatnu
zatitu kako privrednih resursa, tako i ljudskih ivota
[41]. Katastrofalne posledice iz nedavnih zemljotresa
ukazuju na potrebu za novim postupcima prorauna [17],
kao i definisanje novih projektnih kriterijuma, koji bi
obezbedili potrebnu bezbednost objekata i njihovih korisnika, ali i smanjila oteenja objekata na prihvatljiv nivo.
U radu je dat kratak prikaz metoda analize
konstrukcija zgrada na seizmika dejstva i projektovanja
seizmiki otpornih konstrukcija. Za analizu uticaja
zemljotresa na graevinske konstrukcije, potrebno je
usvojiti odgovarajui dinamiki model i definisati pobudu
u zavisnosti od naina prikaza seizmikog dejstva.
Seizmika analiza sastoji se iz prorauna dinamikih
karakteristika konstrukcije, odreivanja seizmikih sila
na osnovu mehanikih osobina konstrukcije objekta i
zadatog pomeranja tla i iz prorauna uticaja u konstrukciji usled dejstva indukovanih seizmikih sila [22]. Kada
se odrede uticaji u konstrukciji usled dejstva seizmikih
sila, sprovodi se dimenzionisanje svih kritinih preseka
za releventnu kombinaciju seizmikog dejstva i ostalih
optereenja. Nakon toga, uz primenu adekvatnih konstrukcijskih reenja i razradu detalja specifinih za aseizdresa autora:
Vanr. prof. dr ore Lainovi, dipl. in. gra.,
Fakultet tehnikih nauka, Trg Dositeja Obradovia 6,
21000 Novi Sad.

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

miko projektovanje, obezbeuje se potrebna nosivost i

dovoljan kapacitet deformisanja razmatrane konstrukcije.
Potrebna nosivost prema aktuelnom konceptu
seizmike zatite, odreuje se za uticaje u konstrukciji
usled seizmikih sila koje odgovaraju tzv. projektnom
nivou (povratni period Tr 500 god.). Ove sile odreuju
se primenom faktora redukcije koji se usvaja u zavisnosti
od pretpostavljenog kapaciteta deformisanja konstrukcije
[16]. Konstrukcija koja je projektovana na ovakav nain
po pravilu moe da izdri zemljotresno dejstvo bez
ruenja, pod uslovom da stvarne karakteristike
dogoenog
zemljotresa
odgovaraju
usvojenom
seizmikom hazardu. Nedostatak ovog koncepta ogleda
se u tome to se na osnovu sprovedenog prorauna
nema uvid u veliinu oteenja nosee konstrukcije [28].
Iskustva iz dogoenih zemljotresa ukazuju da ovakvo
projektovanje ne obezbeuje uniformni rizik jer razliite
konstrukcije mogu imati razliito ponaanje i veoma
razliit stepen oteenja u toku istog zemljotresa. Vaan
aspekt aseizmikog projektovanja je spreavanje naglog
i nekontrolisanog ruenja konstrukcije. Sadanja praksa
projektovanja predstavlja tradicionalni pristup, zasnovan
na silama i odreivanju potrebne nosivosti [15].
Poslednjih godina razvija se jedan novi pristup koji se,
umesto na silama, zasniva na deformacijama i kontroli
oteenja [3], [8], [20], [23], [28] i [37]. Njegova bitna
prednost u odnosu na aktuelni koncept projektovanja je
mogunost procene seizmikih performansi objekata,
kao kombinacije ponaanja nosee konstrukcije i
nenoseih elemenata, kojima se formira kompletan opis
ukupnog stepena oteenja objekta za vie nivoa
seizmikog hazarda [27]. Projektom konstrukcije i
adekvatnim graenjem potrebno je spreiti prevelika
oteenja nosee konstrukcije i povrede ljudi za dejstvo
projektnog zemljotresa. Istovremeno se mora obezbediti
i adekvatan stepen zatite na pojavu oteenja i
ogranienja u funkcionisanju objekta za zemljotrese koji
se mogu dogoditi vie puta u eksploatacionom veku
zgrade, ali i dovoljnu sigurnost od ruenja za zemljotrese
sa manjom verovatnoom pojave od projektnog.

25

ri (t ) = ri , st Ai (t ) = i2 Di (t )

2 TEORIJSKE OSNOVE SEIZMIKE ANALIZE

KONSTRUKCIJA ZGRADA
Zemljotres je veoma sloen fenomen pri kojem dolazi
do razliitih pojava, ali je sa inenjerskog stanovita
najvanija pojava pomeranja (kretanja) povrinskih
slojeva tla [2]. Za vreme zemljotresa dolazi do
vibracionog kretanja temeljnog tla na kome je objekat
fundiran, te seizmiko dejstvo ima izrazito dinamiki
karakter. Prikaz zemljotresnog dejstva preko spektra
odgovora
uslovljava
analizu
konstrukcije
u
frekvencijskom domenu, a kada je dejstvo mogueg
zemljotresa dato preko vremenske istorije ubrzanja tla,
analiza se sprovodi u vremenskom domenu [4]. Analiza
konstrukcija na dejstvo zemljotresa zasniva se na teoriji
prinudnih vibracija usled proizvoljnog pomeranja osnove
ug(t). Uslov dinamike ravnotee linearno elastinog
sistema sa jednim stepenom slobode, dat je
nehomogenom, diferencijalnom jednainom drugog
reda:

mu&&(t ) + cu& (t ) + k u (t ) = mu&&g (t )

(1)

gde je sa m obeleena masa, c je priguenje, k je krutost

sistema, u(t) je relativno pomeranje mase, dok je sa
takom obeleen izvod po vremenu. Reenjem
jednaine (1) dobija se odgovor konstrukcije u(t) na
zadato zemljotresno kretanje tla:
t

u (t ) =

1
( t )
sin d (t ) d
u&&g ( ) e
d 0

(2)

gde je sa d obeleena kruna frekvencija priguenih

vibracija: d = (12). Sa poznatim pomeranjem u(t),
seizmike sile za vreme zemljotresa Fs(t) odreuju se
kao:

Fs (t ) = k u (t )

(3)

nakon ega se sile u presecima konstrukcije mogu

odrediti uobiajenim metodama statike.
Za analizu viespratnih konstrukcija zgrada, po
pravilu se usvaja dinamiki model sa koncentrisanim
masama u nivou svakog sprata. Time se dobija sistem
sa konanim brojem stepeni slobode n, pa su uslovi
dinamike ravnotee opisani sistemom jednaina u
matrinom obliku:

(5)

gde je Ai (t) pseudoubrzanje, a Di(t) pomeranje onog

sistema sa jednim stepenom slobode ija kruna
frekvencija i i priguenje i odgovaraju i tom
svojstvenom obliku vibracija:

Di (t ) =

1
di

u
&& ( )e i i ( t )
g
0

sin di (t ) d

(6)

U (5) sa ri,st je obeleena vrednost posmatrane

veliine r usled statikog dejstva modalnih "sila" Si:

Si = i m i (7)
koje
opisuju
modalnu
raspodelu
inercijalnih
karakteristika sistema za svaki oblik vibracija. Sa i je
obeleen svojstveni vektor u i tom tonu vibracija, a sa
i faktor participacije:

i =

iT m e
Li
(8)
= T
M i i m i

koji slui za ocenu uticaja pojedinih tonova vibracija na

celokupno pomeranje.
Doprinos svakog pojedinanog tona i u ukupnom
dinamikom odgovoru konstrukcije, prikazan je kao
proizvod rezultata dve analize [7]:
1) statike analize razmatrane viespratne zgrade sa
modalnim "silama" Si (sl. 1a); i
2) dinamike analize sistema sa jednim stepenom
slobode za zadato ubrzanje tla (sl. 1b).
Ukupan dinamiki odgovor r(t) dobija se
superpozicijom uticaja svih tonova:
n

i =1

i =1

r (t ) = ri (t ) = ri , st Ai (t )

(9)

m &&
u(t ) + c u& (t ) + k u(t ) = u&&g (t ) m e (4)
gde je m dijagonalna matrica masa, c je matrica
priguenja, k je kondezovana matrice krutosti, e je
vektor iji su svi lanovi jednaki jedinici, a u(t) je vektor
spratnih pomeranja. Sistem diferencijalnih jednaina (4)
predstavlja sistem od n (gde je n ukupan broj dinamikih
stepeni slobode) simultanih jednaina koje treba reavati
kao celinu. Meutim, ovaj sistem jednaina se primenom
modalne analize moe transformisati na n meusobno
nezavisnih diferencijalnih jednaina. Ova transformacija
se sprovodi putem modalne matrice tako da svakom
stepenu slobode odgovara po jedna jednaina, a potom
se ukupno reenje problema dobija superpozicijom
reenja pojedinih jednaina [5].
Dinamiki odgovor r(t) bilo koje veliine moe se za
svaki ton vibracija prikazati kao:

26

Slika 1 Koncept prorauna primenom modalne analize

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

Primena ovog postupka zahteva statiku analizu

viespratne konstrukcije za n razliitih sluajeva
optereenja (modalnih sila Si uzetih kao spoljanje
optereenje), kao i dinamiku analizu za n razliitih
sistema sa jednim stepenom slobode za zadato ubrzanje
tla g(t).
Iako se primenom dinamike (vremenske) analize
dobija kompletan uvid u ponaanje konstrukcije za
vreme zemljotresa, u praksi se ee primenjuje analiza
u frekvencijskom domenu, primenom metode spektra
odgovora [32]. Spektar odgovora Sr neke veliine r(t) po
definiciji predstavlja njenu maksimalnu vrednost u
funkciji perioda vibracija T i priguenja :

S r (T , ) =| r (t ) |max

(10)

Spektar odgovora relativnih pomeranja Sd dobija se

reenjem integrala (2), nakon ega se mogu odrediti i
spektri pseudobrzina Sv i pseudoubrzanja Sa:

Sv = Sd ,

Sa = 2 S d

(11)

Naziv "pseudo" koristi se jer se za proraun ovih

vrednosti koristi kruna frekvencija nepriguenih
vibracija . Na osnovu spektra pseudoubrzanja Sa moe
se odrediti maksimalna seizmika sila:

Fs ,max = m Sa

(12)

Ovako odreena maksimalna seizmika sila koristi

se kao ekvivalentno optereenje na statikom modelu
konstrukcije, ime se mogu odrediti i maksimalne
vrednosti sila u presecima.
Primena metode spektra odgovora mogua je i kod
sistema sa vie stepeni slobode, ako se kombinuje sa
modalnom analizom. Kako je ekstremna vrednost
pomeranja Di (t) jednaka spektralnom pomeranju Sdi za
period vibracija Ti i priguenje i: |Di(t)|max = Sd(i, Ti),
maksimalna spratna pomeranja u i tom tonu odreuju
se prema izrazu:

u i max = i S di i

(14)

gde je Sai vredost u spektru pseudoubrzanja za period

vibracija Ti i priguenje i. Sa poznatim silama Fimax,
maksimalni uticaji za svaki ton vibracija odreuju se
uobiajenim metodama statike. Pri tome se mora voditi
rauna da se maksimalni uticaji za pojedine tonove
javljaju u razliitim trenucima vremena. Zbog toga se
ekstremna vrednost bilo koje statike ili deformacijske
veliine Z, odreuje na osnovu SRSS pravila, kao
kvadratni koren zbira kvadrata pojedinih modalnih
odgovora:

Z max =

Z12 + Z 22 + L + Z n2

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

3 AKTUELNI KONCEPT PROJEKTOVANJA

SEIZMIKI OTPORNIH KONSTRUKCIJA
Projektovanje graevinskih konstrukcija na dejstvo
uobiajenih eksploatacionih optereenja i projektovanje
seizmiki otpornih konstrukcija u osnovi imaju potpuno
razliitu koncepciju. U prvom sluaju, uvoenjem
koeficijenata sigurnosti pri dimenzionisanju preseka
noseih elemenata, obezbeuje se zatita od dostizanja
kapaciteta nosivosti, dok se u drugom sluaju namerno
prelazi ta granica, pri emu se tei da se ostvari dovoljan
kapacitet deformisanja. Klasian koncept projektovanja
seizmiki otpornih konstrukcija zasniva se na
kontrolisanom smanjenju nosivosti. Potrebna nosivost
odreuje se za projektni nivo seizmikih uticaja Fd, koji je
viestruko manji u odnosu na vrednost sile Fe pri
elastinom odgovoru (sl. 2). Time se za stvarno
seizmiko dejstvo doputa nelinearni odgovor, pri emu
e konstrukcije tokom zemljotresa biti izloena
seizmikim silama koje su priblino jednake njenoj
nominalnoj nosivosti Fy. Na ovaj nain je konstrukcija
zatiena od nepotrebnog preoptereenja, ali e se javiti
odreeni stepena oteenja jer je konstrukcija prinuena
da pree u neelastinu fazu rada.

(13)

Sa poznatim pomeranjima, inercijalne sile odreuju

se preko matrice krutosti k ili, uzimajui u obzir
ekvivalenciju elastinih i inercijalnih sila koja je izraena
relacijom problema svojstvenih vrednosti, pomou
matrice masa m:

Fi max = k ui max = 2i mui max = i Sai mi

Primena jednaine (15) neophodna je za

izraunavanje svake statike ili deformacijske veliine
posebno, odnosno dozvoljeno je kombinovati samo
konane vrednosti uticaja.

(15)

Slika 2 Zavisnost sila-pomeranje pri linearnom i

nelinearnom odgovoru konstrukcije
Projektna seizmika dejstva u tehnikim propisima
razliitih zemalja prikazana su u razliitim oblicima, ali im
je svima zajedniko da se proraunsko seizmiko
dejstvo odreuju u funkciji seizminosti podruja,
usvojenog seizmikog hazarda, kategorije temeljnog tla,
dinamikih karakteristika konstrukcije, vanosti objekta i
raspoloive duktilnosti [9]. Uzimajui u obzir ove
parametre, ukupna horizontalna sila u osnovi zgrade
odreuje se kao:

F=

ZIC
W
R

(16)

gde je Z koeficijent seizminosti, I faktor znaaja, C

koeficijent dinaminosti, R koeficijent redukcije, a W
teine konstrukcije.

27

Pomou koeficijenta I definie se vanost objekta u

odnosu na njegovu upotrebu. Objekti se svrstavaju u
odreene kategorije za koje se propisuje razliit nivo
pouzdanosti u zavisnosti od posledica njihovog ruenja.
Za zgrade u kojima se okuplja veliki broj ljudi i za objekte
ije je funkcionisanje nakon zemljotresa bitno za javnost,
zahteva se vii nivo pouzdanosti.
Koeficijent seizminosti Z jednak je odnosu
projektnog ubrzanja tla ag za referentni povratni period
zemljotresa Tr i ubrzanja zemljine tee g (Z = ag / g).
Njegova vrednost zavisi od seizmike zone u kojoj se
nalazi lokacija objekta, dok se pomou koeficijenta
C(T, ) obuhvataju dinamike osobine konstrukcije i
uticaj temeljnog tla na ponaanje objekta tokom
zemljotresa. Koeficijent C uobiajeno se prikazuje kao
bezdimenzionalna kriva pobude, kojom se obuhvata
dinamika amplifikacija ubrzanja tla pri elastinom
odgovoru.
U zavisnosti od sposobnosti konstrukcije za
nelinearno deformisanje i disipaciju energije, proraun
se sprovodi sa smanjenim seizmikim dejstvom, koje se
redukuje putem koeficijenta R. Ovaj koeficijent zavisi od
primenjenih materijala, tipa noseeg sistema, nivoa
aksijalnog naprezanja, predvienih konstrukcijskih
reenja i nivoa obrade detalja.
Za proraun uticaja u konstrukciji, u praksi se
najee koristi ekvivalentna statika metoda (ESM), u
kojoj se ukupna seizmika sila odreuje putem izraza
(16). Raspodela seizmikih sila po visini zgrade odreuje
se prema priblinom obrascu:

Fk = F

Wk zk
,
Wk zk

k = 1, 2,... n

(17)

gde su Fk, Wk i zk horizontalna seizmika sila, teina

sprata i udaljenje sprata k od gornje ivice temelja, a n
ukupan broj spratova zgrade.
Uzimajui u obzir njenu jednostavnost, primena ESM
u praksi se moe opravdati za regularne zgrade.
Meutim, kod neregularnih konstrukcija neophodna je
primena spektralno modalne analize da bi se obuhvatio
uticaj raspodele krutosti i mase po visini zgrade [21].
Ukupna smiua sila u osnovi zgrade Fi i vektor sila Fi za
svaki ton vibracija, dati su sa:

Fi = i iT me Sap (i , Ti ) = mi ,ef Sap (i ,Ti )

(18)

Sa mi,ef je obeleena efektivna tonska masa, koja

predstavlja deo mase koji odgovara ueu svakog
pojedinanog tona u generisanju ukupne seizmike sile:

mi ,ef = i Li

(19)

Sa Sap(i,Ti) oznaena je ordinata proraunskog

spektra pseudoubrzanja za period vibracija Ti u
posmatranom tonu. Proraunski spektar pseudoubrzanja
se konstruie na osnovu spektralne krive C date u
propisima i usvojenih parametara Z, I i R:

S ap ( , T ) =

I
a g C ( , T )
R

(20)

Nakon odreivanje ukupne smiue sile Fi, moe se

odrediti i vektor sila Fi za svaki ton vibracija:

28

Fi = Fi

mi
iT m e

(21)

Sa poznatim silama Fi mogu se odrediti i maksimalni

uticaji u konstrukciji za svaki ton vibracija, a time i
ukupan odgovor na osnovu jednaine (15).
3.1 Numeriki primeri
U savremenim propisima (npr. EC8 [6], FEMA 273
[11]) referentni metod za odreivanje seizmikih uticaja
je metoda spektra odgovora i modalna analiza, pri emu
se koristi linearno elastini model konstrukcije i
redukovani spektri. Zavisno od karakteristika noseeg
sistema zgrade, primenjuje se uproena metoda, za
zgrade koje ispunjavaju odreene uslove, i multi
modalna spektralna analiza ("multi-modal response
spectrum analysis") za sve tipove zgrada. Nelinearne
analize u vremenskom ili frekventnom domenu mogu se
koristiti kao alternativne metode uz odreene uslove. Pri
tome amplitude akcelerograma, za referentni povratni
period, treba mnoiti faktorom znaaja zgrade. Kroz
primere regularnih i neregularnih konstrukcija koji su
ovde prikazani, mogu se sagledati prednosti i ogranienja pojedinih metoda u smislu praktinosti njihove
primene.
Kod visokih, vitkih zgrada kod kojih je uticaj viih
tonova znaajan, odreena je anvelopa bezdimenzionalnih veliina smiuih sila i momenata preturanja po
visini regularne zgrade koji su dobijeni uproenom i
multi-modalnom analizom (sl. 3). Krivama "a" prikazani
su rezultati dobijeni uproenom metodom (ESM) u kojoj
je korien spektar prema EC8 za klasu tla B i faktor
ponaanja q = 5. Za isti spektar, primenom multimodalne analize dobijene su krive "b" za smiui sistem
(skeletnu konstrukciju), tj. krive "c" za konstrukciju
fleksionog tipa (zgrada ukruena sistemom zidova).
Iz prikazanih dijagrama uoljivo je da su smiue sile
i momenti po ESM vei od onih dobijenih primenom
multi-modalne analize. Konzervativnost priblinog
postupka je izraenija za momente nego za smiue
sile. Uticaj viih tonova izraen je samo u gornjem delu
zgrade (priblino u gornjoj treini zgrade), naroito za
zgrade fleksionog tipa. Kod tih konstrukcija, seizmika
analiza primenom ESM moe dati nekonzervativne
rezultate. Ovo ne mora biti posebnog znaaja jer na
mestima na kojima su uticaji dobijeni multi-modalnom
analizom vei od onih po uproenoj metodi, uobiajene
dimenzije noseih elemenata koje proistiu iz arhitektonskih ili minimalnih konstruktivnih zahteva, obezbeuju dovoljnu nosivost.
Konzervativnost ESM je izraenija za momente nego
za smiue sile, naroito u kritinim presecima (donji
deo zgrade), od ijeg ponaanja zavisi seizmiki
odgovor cele konstrukcije. Mogua posledica toga je
vea nosivost na savijanje i, zbog toga, vea
verovatnoa nepoeljnog loma na smicanje [34], [36].
Rezultati analize bitno zavise i od korienog spektra
pobude. Krivama "d" su prikazani rezultati multi-modalne
analize za spektar realnog zemljotresa (El Centro 1940,
komponenta S00E, =5%), za zgradu fleksionog tipa. U
ovom sluaju uticaj viih tonova na ukupni odgovor
konstrukcije je znatno vei nego kod primene spektra iz
propisa, naroito u gornjem delu zgrade.
MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

1.0

z/H

1.0

z/H

d
0.8

0.8

0.6

0.6

0.4

0.4

0.2

0.2

b
0.0
0.0

0.2

0.4

b
0.6

0.8

1.0

0.0
0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

M/(V0,ESM * H)

V/ V0,ESM

Slika 3. Anvelope smiuih sila i momenata preturanja

Uzimajui rezultate multi-modalne analize kao
referentne, razmatrana je veliina uticaja u 2D
regularnom i neregularnom okviru (sl. 4) koji se dobijaju
primenom priblinih metoda i na osnovu multi-modalne
analize [21]. Spratne mase su koncentrisane u nivou
pojedinih spratova, a seizmiko dejstvo je predstavljeno
projektnim spektrom ubrzanja za srednje tlo (B
kategorija tla) i projektno ubrzanje tla ag = 0.2g, sa
vrednostima faktora ponaanja q = 5 za regularnu i q = 4
za neregularnu konstrukciju. U multi-modalnoj analizi
(MMA) uzet je uticaj svih tonova vibracija na ukupni
odgovor konstrukcije, koji je odreen primenom SRSS
pravila jednaina (15). U priblinoj analizi je razmatran
samo uticaj osnovnog tona vibracija, pri emu je ukupna
smiua sila u osnovi zgrade odreena kao proizvod
ukupne teine zgrade i ordinate spektra odgovora za
osnovni period vibracija T1. Raspodela seizmikih sila po
visini zgrade je odreena prema prvom svojstvenom

obliku vibracija (MA1), odnosno na osnovu raspodele

(17) koja se koristi kod ESM.
Za regularnu konstrukciju (sl. 4a) karakteristini
rezultati prorauna, tj. ukupna smiua sila Fb i moment
preturanja u osnovi zgrade Mb, maksimalne vrednosti
momenta savijanja u stubovima Ms i gredama Mg,
maksimalno pomeranje vrha zgrade un i maksimalni
relativni spratni otklon dr (dr = (ui ui-1) / hi), dati su u
tabeli 1. Kod neregularne zgrade (sl. 4b), analiza je
sprovedena sa dva proraunska modela, pri emu prvi
(Okvir 1) predstavlja konstrukciju sa umerenom
promenom krutosti po visini zgrade, dok drugi (Okvir 2)
zgradu sa izrazitom promenom krutosti. Za proraun
uticaja u neregularnim konstrukcijama primenjene su iste
metode analiza (MMA, MA1 i ESM) kao i u prethodnom
sluaju, a karakteristini rezultati prorauna su dati u
tabeli 2.

Slika 4. Regularna i neregularna okvirna konstrukcija

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

29

Pribline metode po pravilu daju znatno vee

vrednosti uticaja u konstrukciji, to je posledica, pre
svega, vee smiue sile u osnovi zgrade. Ove razlike
su posebno izraene kod neregularnih konstrukcija, kod
kojih je procena uticaja u konstrukciji putem priblinih
postupaka svakako neprihvatljiva (u analiziranim
primerima razlike su od 70 do 130%). U sluaju
regularnih konstrukcija, pribline metode generalno
precenjuju uticaje multi-modalne analize, ali s obzirom
da se od priblinih metoda oekuju konzervativni
rezultati, kao i da razlika u veliini uticaja nije izrazita, te
da je priblina metoda znatno jednostavnije za upotrebu,
moe se opravdati njena primena u praksi. Kod
neregularnih konstrukcija, meutim, dobijene razlike su
znatno vee i rastu sa porastom "neregularnosti".
Dobijene razlike su takvog reda veliine da se
primena priblinih metoda kod neregularnih konstrukcija
ne moe opravdati, ak ni kao priblina procena, ime je
potvrena ispravnost stava EC8 koji pribline metode
analize dozvoljava samo kod regularnih konstrukcija. U
radu [21] je pokazano da se za neregularne konstrukcije
u osnovi mora se primeniti prostorni proraunski model i
MMA da bi se na adekvatan nain obuvatili nepovoljni
torzioni efekti. Parametarska analiza uticaja torzije je
pokazalo da se priblinim postupkom kod zgrada sa
slabo izraenom neregularnou, koji je predvien u
EC8, na zadovoljavajui nain moe proceniti uticaj
torzije [18]. Meutim, uvid u stvarni seizmiki odgovor
nesimetrinih konstrukcija moe se dobiti samo
primenom nelinearne analize [25].
4 NELINEARNE METODE ANALIZE
4.1 Metoda faktora duktilnosti
Kod konstrukcija koje imaju veliku obezbeenu
duktilnost, mogue je u veoj meri smanjiti nosivost nego
kod zgrada sa manjom raspoloivom duktilnou [33].
Time e se iskoristiti nelinearno ponaanje konstrukcije,
a da pri tome ipak ne doe do ruenja objekta. U
zavisnosti od postignutog balansa izmeu nosivosti i
duktilnosti pri odreenoj krutosti, moe se oekivati i
razliit odgovor konstrukcije pri dejstvu jakih zemljotresa.

Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija zasniva

se na kontrolisanom smanjenju nosivosti konstrukcije.
Za oekivano seizmiko dejstvo doputa se nelinearni
odgovor uz pojavu odreenog ("kontrolisanog") stepena
oteenja. S ciljem da se izbegne eksplicitna nelinearna
analiza, koja je dosta sloena i veoma retko primenljiva
u praksi, a uzimajui u obzir sposobnost konstrukcije za
disipaciju energije kroz prevashodno duktilno ponaanje
njenih elemenata, za seizmiki proraun se primenjuje
linearna analiza zasnovana na spektru odgovora koji je
redukovan u odnosu na elastian spektar. Ova redukcija
se sprovodi preko tzv. faktor redukcije R, pomou koga
se stvarno seizmiko dejstvo smanjuje na nivo dejstva
za koji se konstrukciji obezbeuje potrebna nosivost.
Vrednosti ukupnog faktora redukcije razlikuju se u
normama razliitih zemalja za detalje videti [22].
Primenom linearne analize i redukovanog seizmikog dejstva, moe se dobiti veoma dobra procena
veliine seizmikih sila koje e konstrukcija indukovati za
vreme stvarnih zemljotresa, ali se pomou nje ne moe
dobiti uvid u stvarnu veliinu pomeranja i drugih
deformacijskih veliina pri dejstvu jakih zemljotresa [20].
Poto se za vreme jakih zemljotresa oekuje nelinearni
odgovor veine konstrukcija (osim nuklearnih elektrana,
visokih brana i sl.), to je za procenu ukupne seizmike
otpornosti konstrukcije potreban uvid ne samo u veliinu
sila ve i u veliinu nelinearnih deformacija.
Jedan od najvanijih ciljeva aseizmikog projektovanja je obezbeenje dovoljnog kapaciteta deformisanja
konstrukcije. Zbog toga je veoma vano znati u kojoj
meri se moe smanjiti nosivost u odnosu na nosivost
koja je potrebna da pri stvarnom dejstvu jakih zemljotresa, ne doe do prevelikih oteenja ili ak do ruenja
konstrukcije. Za ovu procenu se mora poznavati odnos
izmeu sposobnosti konstrukcije za disipaciju energije
(globalne duktilnosti) i faktora redukcije. Analiza uticaja
zemljotresa prema propisima sprovodi se primenom
linearno elastinog modela i redukovanog seizmikog
dejstva, te se ne raspolae procenom nelinearnih efekata. Zbog toga se nelinearni efekti u propisima obino uzimaju priblino, pomou faktora duktilnosti ( = u / uy,
u nelinearno pomeranje, uy pomeranje na granici elastinosti). Ovaj koncept prorauna zasnovan je na principu jednakih pomeranja elastinih i neelastinih sistema

Tabela 1. Karakteristini uticaji za regularnu konstrukciju

Uticaj
Fb
kN
Mb
kNm
Mg
kNm
Ms
kNm
un
cm
dr
-

MMA
173.16
2194.60
81.87
87.61
1.04
1/1232

ESM
207.00
2690.91
98.50
104.80
1.28
1/1025

[%]
19.5
22.6
20.3
19.6
22.8
20.2

MA1
207.00
2649.30
98.73
104.90
1.26
1/1021

[%]
19.5
20.7
20.6
19.7
20.7
20.7

Tabela 2. Karakteristini uticaji za neregularne konstrukcije

Uticaj
Fb
Mbo
Mg
Ms
un
dr

30

MMA
kN
199.21
kNm 3002.90
kNm
97.94
kNm
82.42
cm
3.47
1/535

Okvir 1
ESM
[%]
355.42
78.4
5609.60 86.8
178.50
82.2
149.90
81.9
6.44
85.6
1/290
84.5

MA1
355.42
5743.00
183.90
155.30
6.61
1/280

[%]
78.4
91.2
87.8
88.4
90.4
91.1

MMA
206.72
3141.10
99.21
91.59
2.09
1/550

ESM
355.42
5609.60
156.70
146.60
3.35
1/349

Okvir 2
[%]
71.9
78.6
58.0
60.1
60.4
57.6

MA1
355.42
6706.00
219.00
200.60
4.62
1/240

[%]
71.9
113.5
120.7
119.0
121.0
129.2

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

(sl. 5a), iz kojeg sledi da je faktor redukcije jednak

duktilnosti sistema:

un = ue

R=

(22)

Princip jednakih pomeranja elastinih i neelastinih

sistema je veoma jednostavan i pogodan za praktinu
primenu. Meutim, analiza nelinearnog odgovora
pokazuje da za krute konstrukcije, kod kojih je nosivost
odreena na ovaj nain, zahtevana duktilnost pri dejstvu
uobiajenih zemljotresa postaje izuzetno velika. Da bi se
ograniio iznos plastinih deformacija i dobila zahtevana
duktilnost u uobiajenim granicama, kod krutih
konstrukcija se mora obezbediti vea nosivost od
prosene. Za odreivanje potrebne nosivosti krutih
konstrukcija, Newmark i Hall [32] su primenili koncept
zasnovan na principu jednake disipacije energije
elastine i elasto-plastine konstrukcije (sl. 5b), na
osnovu kojeg sledi:

R=

2 1

(23)

Poreenjem izraza (22) i (23) moe se zakljuiti da je

pri istoj duktilnosti kod kruih konstrukcija dozvoljena
manja redukcija nosivosti.
Proraun zasnovan na konceptu jednakih pomeranja
(ili jednakih energija) samo je gruba aproksimacija
procene stvarne reakcije konstrukcije na dejstvo realnih

zemljotresa.
Mnogobrojne
parametarske
analize
nelinearnog odgovora [14], [16], [31], pokazuju da
dozvoljena redukcija nosivosti zavisi od nivoa
nelinearnih
deformacija,
krutosti
konstrukcije i
frekventnog sastava oscilacija tla. Pri tome se mora
voditi rauna da dozvoljena redukcija nosivosti zavisi i
od tipa zemljotresa [26].
Primenom principa jednakih pomeranja i konstantnog
faktora redukcije, to je uobiajeno u inenjerskoj praksi,
dobija se nedovoljna nosivost za krute objekte [29]. To je
posebno izraeno kod slabih konstrukcija, tj. pri primeni
veeg faktora redukcije R (sl. 5). Zbog toga se kod
konstrukcija projektovanih na osnovu aktuelnih seizmikih propisa, pri dejstvu stvarnih zemljotresa mogu
oekivati vee neelastine deformacije od pretpostavljenih, a time i vei stepen njihovog oteenja [28].
Osnovni problem pri projektovanju je kako odrediti
minimalnu nosivost koja e biti dovoljna da nivo
nelinearnih deformacija bude u predvienim granicama.
Ovaj problem se moe na zadovoljavajui nain reiti
ako se, umesto konstantnog faktora R, koristi faktor
redukcije koji zavisi od perioda konstrukcije T,
predvienog nivoa nelinearnih deformacija (duktilnosti )
i frekventnog sastava kretanja tla, tj. perioda Tg:

15 + 2 T
R = 1 + ( 1) 1 exp

3
Tg

(24)

Slika 5 Redukcija nosivosti prema konsceptu: (a) jednakih pomeranja, i (b) jednakih energ

Potrebna nosivost Ny

1.2

=3

1.0

Standard
Standard EQ
EQ
svi
svi zapisi
zapisi

R=3
0.8

BL
BL HM
HM == 0.00
0.00
==5%
5%

=5

0.6

+++ ++
++ + +++
+
+
++++
++++
R=5
+++++
0.2 ++
++++++
+++++++++++
++++++++++++++++
0.4

0.0

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

Period T(s)
Slika 6 Potrebna nosivost pri konstantoj duktilnosti i pri primeni konstantnog faktora redukcije R

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

31

Na ovaj nain moe se odrediti nosivost koja je

potrebna da se, za dejstvo "obinih" zemljotresa, dobije
ista zahtevana duktilnost ( = const.) nezavisno od
krutosti [24].
Metoda faktora duktilnosti je u razliitim vidovima
ugraena u veinu savremenih aseizmikih propisa.
Proraun zasnovan na ovoj metodi omoguava priblino
obuhvatanje nelinearnih efekata primenom elastine
analize i redukovanog seizmikog dejstva. Ova metoda
na kvalitativan nain odraava osnovne principe
projektovanja seizmiki otpornih konstrukcija. Njeno
razumevanje je od bitne vanosti za razumevanje
ponaanja realnih konstrukcija za vreme jakih
zemljotresa, a time i za pravilno aseizmiko
projektovanje.
4.2 Nelinearna statika analiza
Metode analiza konstrukcija na seizmika dejstva
mogu se podeliti na statike i dinamike, a modeli
konstrukcija na linearne i nelinearne. Shodno tome,
mogue su etiri kombinacije ovih analiza. Stvarno
ponaanje konstrukcije za vreme zemljotresa moe se
najbolje simulirati primenom nelinearne dinamike
analize (NDA). Meutim, NDA je jo uvek suvie
komlikovane za praktinu primenu, te su se u poslednje
dve decenije intenzivno razvijajale metode prorauna
zasnovane na tzv. nelinearnoj statikoj ("pushover")
analizi konstrukcija. Rezultati ovih istraivanja su
implementirani u najnovije propise za projektovanje
seizmiki otpornih konstrukcija: FEMA 356 [12],
FEMA 440 [13] i EC8 [6]. Polazni sistem kod nelinearne
statike analize (NSA) je sistem sa vie stepeni slobode
za koji je potrebno odrediti "pushover" krivu, tj. zavisnost
ukupne popreene horizontalne seizmike sile i
horizontalnog pomeranja vrha zgrade. Ukupna smiua
sila (tj. nosivost konstrukcije) i oblik "pushover" krive
zavise od usvojene (primenjene) raspodele seizmikih
sila po visini zgrade. Primenjuju se razliiti oblici
raspodele poprenog optereenja: ravnomerna i
trougaona raspodela, prema prvom svojstvenom obliku
[1], prema FEMA propisima, raspodela prema SRSS
kombinaciji modalnih spratnih sila, raspodela koja
odgovara ekvivalentnom modalnom obliku [42] i sl.
Nosea konstrukcija viespratnih zgrada moe se
analizirati dekompozicijom na odreene podkonstrukcije

koje ine viespratni okviri optereeni u sopstvenoj ravni.

Pojedini propisi ograniavaju primenu NSA na regularne
okvire po visini, s tim to se dozvoljava primena i kod
okvira sa diskontinuitetom u prizemlju. Okviri u ravni se
modeliraju primenom linijskih elemenata konstantnog
poprenog preseka sa dva vora i tri stepena slobode
pomeranja u svakom voru. Za nelinearnu analizu
zgrada uobiajeno se koriste modeli sa plastinim
zglobovima koncentrisanim na krajevima tapova [35], a
u novije vreme i vlaknasti (fiber) modeli pomou kojih se
moe obuhvatiti i propagacije neelastinih deformacija
du tapova.
U nelinearnoj statikoj analizi odreuje se zavisnost
izmeu ukupne smiue sile i horizontalnog pomeranja
vrha zgrade u vidu tzv. "pushover" krive. Za viespratne
okvire primenjuju se konvencionalna i adaptivna metoda
uz primenu inkrementalnog prirataja poprenog
optereenja i praenja propagacije nelinearnih deformacija [30]. Celokupo seizmiko optereenje deli se na
inkremente, a celokupan sistem se posmatra kroz raliite
konfiguracije u kojima se jednaine ravnotee reavaju
za inkrementalno optereenje (sl. 7). Uslovi ravnotee su
opisani sistemom nelinearnih algebarskih jednaina,
koje se, umesto za ukupno optereenje, reavaju za niz
posebnih inkrementalnih delova optereenja. U okviru
svakog inkrementa, pretpostavlja se da je sistem
jednaina linearan, pa se reenje nelinearnog problema
dobija kao zbir niza inkrementalnih reenja. Kao
posledica linearizacije, javljaju se neuravnoteene
(rezidualne) sile koja su mera odstupanja linearizovanog
reenja od tanog. U okviru svakog inkrementa vri se
iteracija, kako bi se izbalansiralo rezidualno optereenje,
pri emu se koristi Newton-Raphsonov ili neki drugi
iterativni postupak. Raspodela seizmikog optereenja
po visini zgrade uobiajeno je konstantna u toku
inkrementalnog prirataja, ali se moe i menjati sa
promenom krutosti u inkrementalnim situacijama
(adaptivna analiza).
U kovencionalnoja analizi prvo se sprovodi statika
analiza za vertikalno optereenje, a zatim se za dejstvo
horizontalnih sila nastavlja nelinearna statika analiza.
Prethodno je potrebno definisati geometriju sistema,
karakteristike materijala, preliminarne dimenzije poprenih preseka i koliinu armature za sve tapove, karakteristike plastinih zglobova (npr. prema [11]) u zavisnosti
od tipa elementa (greda, stub...). Sledei korak je modalna

Slika 7 Konvencionalna "pushover" analiza

32

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

analiza sa nultim poetnim uslovima (nulto naponsko

stanje). Nakon toga se postepeno nanosi popreno
optereenje i prati formiranje plastinih zglobova sa
prelaskom sistema u zonu nelinearnog ponaanja. Kod
vitkih, neukruenih okvira, mogu je problem stabilnosti
reenja i pojava divergencije usled efekata teorije
drugog reda. Ovakvi sistemi poznati su kao sistemi koji
omekavaju
(softening
systems).
Nedostatak
konvencionalne metode je to se popreno seizmiko
optereenje ne menja sa pojavom i propagacijom
plastinih zglobova, ve se raspodela optereenja
zadrava konstantnom u toku celokupne analize. Zbog
toga se prema propisima zahteva da se u analizi moraju
koristiti bar dve razliite raspodele optereenja.
4.3 N2 metoda
N2 metoda se koristi za seizmiku analizu
viespratnih zgrada i u njoj se koriste dva matematika
modela. Prvi matematiki model je sistem sa vie
stepeni slobode (MDOF multi degree of freedom), a
drugi je sistem sa jednim stepenom slobode (SDOF
single degree of freedom). Konstrukcija viespratne
zgrade modelira kao ekvivalentni sistem sa jednim
stepenom slobode, ije se karakteristike (sila F* i
pomeranje d*) odreuju pomou karakteristika sistema
sa vie stepeni slobode ukupne smiue sile u osnovi
zgrade V i pomeranja vrha zgrade dt. Zavisnost izmeu
sile V i pomeranja dt odreuje se pomou nelinearne
statike ("pushover") analize za usvojenu raspodela
poprenog optereenja, koja ostaje konstantna tokom
celokupne analize. Koz reavanje inkrementalnih
nelinearnih uslova ravnotee, prati se razvoj plastinih
zglobova sve dok se ne formira neki od moguih
mehanizama ruenja [38].
Izbor raspodele seizmikih sila po visini zgrade
predstavlja veoma vaan korak u NSA. Pri tome treba
istai da jedinstveno reenje ne postoji, jer se primenom
razliitih raspodela poprenog optereenja dobijaju
razliite krive sila-pomeranje [30]. Zbog toga se u
praktinim proraunima uobiajeno primenjuju bar dve
razliite raspodele poprenog optereenja [11].

Seizmiki zahtevi za ekvivalentni sistem sa jednim

stepenom slobode mogu se odrediti pomou nelinearnih
spektara ili primenom nelinearne dinamike analize.
Rezultati odreeni iz nelinearnog odgovora sistema sa
jednim stepenom slobode, mada relevantni kao osnovni
podaci, moraju se modifikovati za projektovanje
viespratnih zgrada [40]. Maksimalno pomeranje
ekvivalentnog sistema d* ransformie se u maksimalno
pomeranje vrha zgrade dt kojem e viespratna zgrada
biti izloena u toku zemljotresa. Uticaji u viespratnoj
konstrukciji (sile u presecima, spratna pomeranja, itd.)
odreuju se pomou NSA, pri emu je potrebno
realizovati maksimalno pomeranje vrha zgrade dt. Na
ovaj nain moe se na jednostavan nain proceniti
veliina seizmikih zahteva na lokalnom i globalnom
nivou cele konstrukcije. N2 metoda [10] se sprovodi u 8
koraka, a zbog svoje jednostavnosti je uvrtena u
standard EN 1998 [6].
Korak1 Ulazni podaci. U analizi se koristi MDOF
proraunski model, pri emu se pored podataka
potrebnih za linearnu analizu, mora odrediti i zavisnosti
sila-deformacija za sve nosee elemente (grede i
stubove). Seizmiko dejstvo se prikazuje putem
elastinog spektra ubrzanja koji reprezentuje seizmiko
dejstvo na razmatranoj lokaciji za usvojeni projektni nivo
seizmikog hazarda (uobiajeno se uzima povratni
period zemljotresa od Tr = 475 god.).
Korak 2 Spektar zahteva (demand spectrum).
Polazei od uobiajenog spektra odgovora, kojim je data
zavisnost spektralnog ubrzanja od perioda vibracija,
seizmiko dejstvo se prikazuje u tzv. AD formatu
(A = acceleration, D = displacement), ime se dobija
spektar zahteva. U njemu je prikazana zavisnost
spektralnog ubrzanja i spektralnog pomeranja, dok su
vrednosti perioda vibracija date u vidu radijalnih linija (sl.
8). Za linearno elastini SDOF (single degree of
freedom) sistem moe se napisati relacija:

Sde =

T2
Sae
4 2

(25)

gde je Sde spektralno pomeranje, Sae spektralno

ubrzanje, a T period vibracija linearnog sistema.

Slika 8. Spektar zahteva

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

33

Za nelinearni SDOF sistem sa bilinearnom

zavisnou sila-pomeranje, vrednost spektralnog
ubrzanja i pomeranja moe se odrediti kao:

Sa =

Sae
,
R

Sd =

T2
T2
Sde =
S
=

Sa
ae
R
R 42
42

(26)

gde je duktilnost sistema, a R faktor redukcije koji

zavisi od duktilnosti, tj. od disipacije histerezisne energije
duktilnih konstrukcija. Pri tome treba istai da faktor R
nije jednak faktoru redukcije R koji se uobiajeno uzima
u propisima. Faktor R u propisima predstavlja ukupni
faktor redukcije seizmikog dejstva, koji prored disipacije
energije uzima u obzir i faktor rezerve nosivosti Rs
(R = R Rs). Za faktor redukcije R u radu [14] su
predloeni sledei izrazi:

T
R =1+( 1)
TC

T <TC,

R = T TC

dt
,

F* =

Konstanta predstavlja faktor participacije:

34

mi i
2
mi i

(29)

gde su sa i obeleena spratna pomeranja koja

odgovaraju usvojenoj raspodeli seizmikih sila po visini
zgrade. Pri tome je vektor spratnih pomeranja normiran
tako da je pomeranje na vrhu zgrade jednako 1.
Zavisnost sila-pomeranje uspostavljena za MDOF
sistem, primenjuje se i na SDOF sistem jednostavnim
deljenjem i sile i pomeranja faktorom participacije ,
odnosno promenom razmere za obe ose. Da bi se
odredila idealizovana elasto-plastina veza sile i
pomeranja za SDOF sistem (sl. 9), primenjuje se
preporuka Evrokoda 8 data u aneksu B:

* Em*
d = 2 dm *

Fy

*
y

(27)

gde je TC karakteristina vrednost perioda vibracija tla

ova vrednost predstavlja granicu izmeu oblasti spektra
sa konstantnim ubrzanjem i oblasti sa konstantom
brzinom. Polazei od elastinog projektnog spektra
datog propisima, koristei jednaine (25) do (27), mogu
se konstruisati spektri zahteva pri konstantnoj duktilnosti
(sl. 8), koji reprezentuju neelastine spektre. Na slici su
prikazani nelinearni spektri za zadate vrednosti
duktilnosti, koji su odreeni na osnovu elastinog
spektra datog u EC8 za kategoriju tla B.
Korak 3 Pushover analiza. Zavisnost izmeu sile i
pomeranja kod viespratne konstrukcije odreuje se na
osnovu "pushover" analize. Iako zavisnost silapomeranje moe biti uspostavljena za bilo koju silu i
pomeranje, ona se uobiajeno uspostavlja za ukupnu
smiuu silu i pomeranje vrha zgrade. Izbor raspodele
seizmikih sila po visini zgrade predstavlja veoma vaan
korak u nelinearnoj statikoj analizi. Pri tome treba istai
da jedinstveno reenje ne postoji, jer se primenom
razliitih raspodela poprenog optereenja dobijaju
razliite krive sila-pomeranje. U praktinim proraunima
uobiajeno se primenjuju dve razliite raspodele
optereenja, pri emu se za odreivanje ekstremnih
vrednosti koristi anvelopa rezultata. Prema EC8
proraun se sprovodi za "ravnomernu" i "modalnu"
raspodelu poprenog optereenja kod ravnomerne
distribucije seizmike sile u pojedinim nivoima su
proporcionalne spratnim masama, dok su kod modalne
raspodele seizmike sile po visini zgrade raspodeljene
prema istom zakonu koji je usvojen u elastinoj analizi.
Korak 4 Ekvivalentni SDOF model. Seizmiki
zahtevi se odreuju primenom metode spektra
odgovora, pri emu se nelinearno ponaanje uzima
eksplicitno. Zbog toga se viespratna konstrukcija, tj.
MDOF sistem, mora modelirati kao ekvivalentni SDOF
sistem. Karakteristike ekvivalentnog SDOF sistema (sila
F* i pomeranje d*) odreuju se na osnovu karakteristika
MDOF sistema (ukupne smiue sile V i pomeranja vrha
zgrade dt):
d* =

(28)

gde su

d *y i Fy*

(30)

pomeranje i sila na granici teenja,

d m*

je pomeranje koje odgovara sili pri kojoj se formira

potpuni plastini mehanizam, a E *m energija potrebna za
njegovo formiranje.
Usvajajui elastoplastinu zavisnost sila-pomeranje,
mogu se odrediti masa m*, krutost k* i period vibracija T*
ekvivalentnog SDOF sistema:

m* = mi i ,

k* = Fy* / d*y,

T* = 2 m* / k*

(31)

Na osnovu ovako odreenih karakteristika

ekvivalentnog SDOF sistema, moe se odrediti i
zavisnost ubrzanje-pomeranje datog sistema u vidu tzv.
krive kapaciteta (capacity curve, capacity diagram), koja
se dobija ako se vrednosti sile podele sa ekvivalentnom
masom m*:

S a = F * / m* (32)
Ova kriva ima veliku primenu i u nekim drugim
postupcima prorauna koji se zasnivaju na ekvivalntnom
SDOF sistemu, npr. u CSM (Capacity Spectrum
Method).

Slika 9. Odreivanje idealizovane bilinearne veze sila

pomeranje prema EC8
Korak 5 Odreivanje seizmikih zahteva za SDOF
sistem. Seizmiki zahtevi za ekvivalentni SDOF sistem
mogu se odrediti pomou grafikog postupka prikazanog
na sl. 10. Pri tome je neophodno na istom dijagramu
MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

nacrtati spektar zahteva za projektno seizmiko dejstvo i

krivu kapaciteta za razmatrani bilinearni sistem. Presek
radijalne linije koja odgovara periodu vibracija T*
bilinearnog sistema sa spektralnom krivom odreuje
potrebnu nosivost sistema Sae i veliinu pomeranja Sde
pri linearno elastinom odgovoru konstrukcije. Vrednost
ubrzanja Say reprezentuje vrednost seizmikog dejstva i
potreban kapacitet nosivosti razmatranog sistema pri
nelinearnom odgovoru.

Slika 10.Odreivanje ciljnog pomeranja za ekvivalentni

SDOF sistem
Faktor redukcije R odreuje se putem izraza:

R =

S ae (T )
Say

(33)

Ako je period vibracija razmatranog sistema T* vei

ili jednak periodu TC, vai princip jednakih pomeranja
linearnih i nelinearnih sistema. U tom sluaju zahtevana
duktilnost i pomeranje sistema pri nelinearnom
odgovoru Sd mogu se odrediti na osnovu izraza:

Sd
= R ,
d *y

S d = S de (T * )

(34)

Ako je period vibracija razmatranog sistema T* manji

od perioda TC, zahtevana duktilnost se moe odrediti iz
jednaine (27), tj. na osnovu izraza:

= 1 + ( R 1)

TC
T*

(35)

Pomeranje sistema pri nelinearnom odgovoru

odreuje se na osnovu definicije duktilnosti, tj. putem
izraza:

S d = d *y =

S de
TC
1 + ( R 1) *
R
T

(36)

Sve veliine u ovom koraku se mogu odrediti

numeriki, tj. bez upotrebe dijagrama. Meutim, grafika
prezentacija postupka moe pomoi boljem razumevanju
zavisnosti izmeu osnovnih veliina pri nelinearnom
odgovoru.
Korak 6 Odreivanje globalnih seizmikih zahteva
za MDOF sistem. Maksimalno pomeranje ekvivalentnog
SDOF modela Sd transformie se u maksimalno
pomeranje vrha zgrade dt pomou jednaine(28), tj. na
osnovu izraza:
MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

dt = Sd

(37)

Ovo pomeranje se uzima kao maksimalno pomeranje

(target displacement) kojem e viespratna konstrukcija
biti izloena u toku zemljotresa.
Korak 7 Odreivanje lokalnih seizmikih zahteva
za MDOF sistem. Veliina lokalnih seizmikih zahteva za
razmatranu konstrukciju (maksimalna relativna spratna
pomeranja, rotacije poprenih preseka na krajevima
tapova i sl.) odreuje se na osnovu nelinearne statike
analize (NSA) za MDOF sistem, pri emu je potrebno
realizovati maksimalno pomeranje vrha zgrade Dt
odreeno u prethodnom koraku. U ovom postupku
primenjuje se raspodela poprenog optereenja koja je
usvojena u treem koraku.
Korak 8 Provera seizmikih performansi
konstrukcije. Poslednji korak predstavlja procenu
seizmikih performansi razmatrane konstrukcije kroz
uporeenje veliine seizmikih zahteva odreenih u
koraku 7 i raspoloivog kapaciteta konstrukcije. Ova
provera se uobiajeno sprovodi i na globalnom i na
lokalnom nivou.
4.4 Numeriki primer
Analiziran je petospratni AB okvir [39] sa jednakim
koncentrisanim masama m = 20,4 t u nivou svih etaa
(sl. 11a). Armatura u gredama i stubovima odreena je
na osnovu preliminarne analize, pri emu su seizmiki
uticaji odreeni primenom ekvivalentne statike metode.
Elastini spektar odgovora za horizontalno seizmiko
dejstvo uzeto je prema EC8: tip elastinog odgovora 1,
tip tla B, ag = 0.3 i = 1. Pri dimenzionisanju elemenata
konstrukcije koriena je armatura RA400/500 i beton
marke MB30. Dimenzije poprenih preseka stubova su
4040 cm, a greda 3040 cm. Stubovi su armirani
simetrino sa 12R16, a grede u kritinim presecima sa
4R16. Nakon usvojene armature, definisane su
karakteristike plastinih zglobova (krive sila-deformacija)
prema FEMA 273 u zavisnosti od tipa elementa (greda,
stub...) i vrste deformacije (savijanje, smicanje...).
Nakon definisanja svih potrebnih ulaznih podataka,
sprovedena je nelinearna statika analiza viespratne
konstrukcije. U proraunu je usvojena linearna raspodela
seizmikih sila po visini zgrade ("modalna" raspodela),
pri emu je ona zadrana konstantnom u toku celokupne
analize. Na osnovu sprovedene "pushover" analize,
odreena je zavisnost sila-pomeranje za celu konstrukciju (sl. 11b). Potpuni plastini mehanizam se
formirao pri sili V = 238 kN i pomeranju vrha konstrukcije dt = 15.7 cm .
Faktor participacije (29) i ekvivalentna masa (31)1
idealizovanog SDOF sistema iznose = 1.36 i

m* = 62.52 t , respektivno. Prema jednaini (28), odreene su sila i pomeranje u trenutku formiranja
mehanizma ruenja: Fy* = 175 kN; d m* = 11.54 cm . Na
osnovu odreene povrine Em* = 1614.5 kNcm , iz jednaine (30) odreeno je pomeranje na granici teenja:
d *y = 4.64 cm . Period vibracija idealizovanog SDOF

35

sistema iznosi T * = 0.81 s , a ubrzanje na granici teenja

S ay = 2.8 m s 2. Na osnovu spektra zahteva i dijagrama

kapaciteta konstrukcije (sl. 12), odreene su vrednosti
S ae = 5.45 m s 2 i Sde = 9.04 cm. Faktor redukcije (33)
iznosi: R = 1.95 . Poto je period idealizovanog SDOF
sistema T * vei od TC = 0.5 s, primenjuje se pravilo
"jednakih

pomeranja":

= R = 1.95

Zahtevano pomeranje SDOF sistema tranformie se

u pomeranje vrha zgrade (37), koje za razmatranu
konstrukciju iznosi: dt = 12.3 cm. Nakon toga, ponovo je
sprovedena nelinearna statika analiza, pri emu je
viespratn konstrukcija postupno "gurana" sve dok nije
dostignuta vrednost zahtevanog pomeranja. Pri
dostignutom ciljnom pomeranju dt = 12.3 cm, odreena
su pomeranja u nivo meuspratnih tavanica i relativna
spratna pomeranja (sl. 13).

Sd = Sde = 9.04 cm .

Slika 11. a) Geometrijske karakteristike okvira, b) "Pushover" kriva MDOF sistem

Slika 12. Elastini i neelestini spektar zahteva i dijagram kapaciteta idealizovane konstrukcije

36

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

Slika 13. a) Spratna pomeranja; b) Relativna spratna pomeranja

Za razmatrano seizmiko dejstvo, u konstrukciji se
javljaju nelinearne deformacije, pri emu dolazi do
plastifikacije u stubovima prizemlja i na krajevima samo
nekih greda (sl. 14). Pri dostignutom nivou deformacija,
koje odgova ciljnom pomeranju dt, nije se formirao
potpuni plastini mehanizam. Ovo ukazuje da
konstrukcija ima dovoljan kapacitet deformisanja da
izdri zemljotres date jaine bez ruenja. U stubovima
prizemlja i na krajevima odreenog broja greda dolazi do
plastifikacije, ali ni u jednom preseku nije dostignuto
stanje loma (deformacije su manje od graninih).

Slika 14.

Deformacija sistema i raspored plastinih

zglobova za ciljno pomeranje d t

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

5 ZAKLJUAK
Ponaanje konstrukcija za vreme jakih zemljotresa je
veoma teko pouzdano predvideti. Razlozi za to su
stohastika priroda zemljotresa, nedovoljno poznati
parametri lokacije i nedeterministika svojstva konstrukcije. Osnovni zadatak zemljotresnog inenjerstva je
razvoj adekvatnih metoda projektovanja u kojoj metode
analize uticaja zemljotresa zauzimaju znaajno mesto.
Odreivanje dinamikih uticaja u konstrukciji usled
dejstva zemljotresa zasnovano je na teoriji vibracija.
Meutim, u praktinim proraunima seizmika analiza
uobiajeno se sprovodi primenom ESM, naroito za
jednostavne konstrukcije. Time se za praktino reavanje problema seizmike zatite zadatak svodi na
statiki problem, tj. na odreivanje seizmikog "optereenja", usled kojeg se seizmiki uticaji u konstrukciji
mogu odrediti uobiajenim metodama statike konstrukcija.
Kako na osnovu statike teorije nije mogue odrediti
realnu vrednost seizmikog dejstva i stvarni raspored
inercijalnih sila za vreme zemljotresa, to se u seizmikoj
analizi moraju uzeti u obzir i dinamike karakteristike
konstrukcije svojstvene vrednosti i svojstveni oblici
vibracija. Za analizu uticaja zemljotresa potrebno je
usvojiti odgovarajui dinamiki model i definisati pobudu
u zavisnosti od naina prikazivanja seizmikog dejstva.
Prikaz zemljotresnog dejstava preko spektra odgovora
uslovljava analizu u frekvencijskom domenu, a u sluaju
kada je dejstvo mogueg zemljotresa dato preko
vremenske istorije ubrzanja tla, analiza se sprovodi u
vremenskom domenu. Mada akcelerogrami daju najpotpunije informacije o kretanju tla tokom zemljotresa, u
zemljotresnom inenjerstvu je ea primena spektara
odgovora. Oni daju oigledniju predstavu o karakteristikama kretanja tla, a sem toga su i pogodniji za
praktinu primenu. Zbog toga se spektri odgovora
uobiajeno uzimaju kao osnovni nain prikazivanja
seizmikog dejstva u tehnikim normama.
Primenom vremenske analize (modalne analize i
metode direktne numerike integracije) mogue je na
najbolji nain sagledati ponaanje konstrukcije za vreme
zemljotresa. Na ovaj nain se ne odreuju samo

37

maksimalne vrednosti uticaja ve se dobija i uvid u

njihovu kvalitativnu promenu (vremenski tok). U praksi
se analiza uticaja zemljotresa, po pravilu, umesto na
dinamikoj analizi, zasniva na primeni metode spektra
odgovora. Spektralna reprezentacija seizmikog dejstva
obezbeuje jednostavno polazite za aseizmiko
projektovanje, jer od odnosa svojstvenih perioda i
predominantnih perioda pobude zavisi dinamika
amplifikacija seizmikog dejstva. Primenom metode
spektra odgovora moe se odrediti maksimalna vrednost
odgovora sistema sa jednim stepenom slobode za
zadatu pobudu. Meutim, vrednosti seizmikih uticaja u
konstrukciji dobijenih iz spektra odgovora, mada su
relevantni kao osnovni podaci, moraju se modifikovati pri
projektovanju viespratnih konstrukcija zgrada. U
odnosu na sisteme sa jednim stepenom slobode,
ponaanje viespratnih konstrukcija je znatno sloenije,
jer na njihov seizmiki odgovor utie i raspodela krutosti i
mase po visini zgrade. Uticaj ovih veliina na dinamiki
odgovor obuhvaen je svojstvenim oblicima vibracija.
Zbog toga je, kod sistema sa vie stepeni slobode,
neophodna primena spektralno modalne analize (SMA)
u kojoj de kombinuju rezultati metode spektra odgovora i
rezultati modalne analize. Pri tome se dobijaju samo
ekstremne vrednosti uticaja u konstrukciji, koje se
odreuju statistikom kombinacijom maksimalnih uticaja
dobijenih u pojedinim tonovima vibracija.
Sa razvojem raunara u praksu su postepeno
uvedene i metode analize koje se zasnivaju na
nelinearnom
ponaanju
konstrukcija.
Nelinearna
zavisnost izmeu sila i pomeranja kod viespratne
konstrukcije moe se dovoljno jednostavno odrediti
primenom nelinearne statike ("pushover") analize.
Jedna od novih metoda koja je zasnovana na ovakvom
postupku je metoda N2, koja je zbog svoje
jednostavnosti
uvrtena i u standard EN 1998.
Neophodno je istai da se ponaanje konstrukcija za
vreme zemljotresa ne moe dovoljno dobro proceniti ako
se njihova otpornost odreuje, kako je to uobiajeno,
samo za jedan nivo seizmikog dejstva i na osnovu
kriterijuma sigurnosti iskazanih po silama. Potrebne
seizmike performanse konstrukcija mogu se odrediti
samo ako se zadovolje viestruki projektni kriterijumi
sigurnosti
(po
pomeranjima,
deformacijama
i
oteenjima), pri emu se ova provera mora sprovesti za
seizmika dejstva sa razliitom verovatnoom pojave
za detalje videti [29]. Samo se na taj nain moe
obezbediti da svi ciljevi i zahtevi seizmike zatite
(sigurnost, funkcionalnost i ekonominost) budu u
potpunosti zadovoljeni.

[4]

6 LITERATURA

[19]

[1]

[2]
[3]

38

Albanesi T., Nuti C.: Local Response Evaluation in

Reinforced Concrete Frames via Pushover
Analysis, University G. DAnnunzio of Chieti,
PRICOS, University of Roma Tre, DISC, 2003.
Anii D., Fajfar P., Petrovi B., Szavits-Nossan A.,
Tomaevi M.: Zemljotresno inenjerstvo
visokogradnja, Graevinska knjiga, Beograd, 1990.
Bertero D.R., Bertero V.V. : Performance-based
seismic engineering. Earthquake Engineering and
Structural Dynamics 31 (3), 2002, pp. 627-652.

[5]
[6]

[7]
[8]
[9]
[10]
[11]

[12]

[13]

[14]
[15]

[16]

[17]

[18]

[20]

[21]

Bri S., Lainovi .: Seizmika dejstva prema

Evrokodu 8.
Savetovanje
"Evrokodovi
i
jugoslovensko
graevinsko
konstrukterstvo",
Posebna izlaganja EC5-EC8, Beograd, 1-2 april
1997, str. 101-114.
Bri S.: Dinamika diskretnih sistema Odabrana
poglavlja. Studentski kulturni centar, Beograd, 1998.
EN 1998 Eurocode 8: Design of Structures for
Earthquake Resistance, Part 1: General rules,
seismic actions and rules for buildings, European
Committee
for
Standardization,
Brussels,
December 2004.
Chopra, K.A.: Dynamic of Structures Theory and
Applications to Earthquake Engineering. Prentice
Hall, New Jersy, 2001.
Chopra, K.A.: Estimating seismic demands for
performance-based engineering of buildings. 13th
WCEE, Canada, 2004, Paper No. 5007.
Earthquake Resistant Regulations, A World List 2004, IAEE.
Fajfar, P.: Structural Analysis in Earthquake
Engineering, XII ECEE, London, IX/2002.
FEMA-273/274: NEHRP Guidelines for the Seismic
Rehabilitation of Buildings. Federal Emergency
Menagement Agency, Washington, D.C., October
1997.
FEMA 356, Prestandard and Commentary for the
Seismic Rehabilitation of Buildings, American
Society of Civil Engineers, Federal Emergency
Management Agency, Washington D. C., 2000.
FEMA 440, Improvement of Nonlinear Static
Seismic Analysis Procedures, Applied Technology
Council (ATC-55 Project), Federal Emergency
Management Agency, Washington D. C., 2005.
Fischinger M., Fajfar P.: Seismic Force Reduction
Factor. In Earthquake Engineering, A. Rutenberg
(editor), Balkema, 1994, pp. 279-296.
Foli R. : Stanje i pravci razvoja aseizmikog
projektovanja novih i postojeih zgrada. V. Banja,
JDGK - Simpozijum, 29. septembar-1. oktobar
2004., Uvodni referat, Knjiga 1, str. 129-148.
Foli R., Lainovi .: Inelastic Demand Spectra
for Ground Motions Representing Design
Earthquake. 12th ECEE, Elsevier Science Ltd.,
London, 2002., Paper Reference 742, pp. 1-10.
Foli R., Lainovi .: Nove metode analize i
projektovanja mostova u seizmikom podruju.
asopis "Nae graevinarstvo" br. 6, Beograd,
2004, str. 9-23.
Foli R., Lainovi, .: Uporedna analiza Evrokoda
8 za projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija
sa nekim nacionalnim odredbama. Graevinski
kalendar 2003, SDGITJ, str. 429-485.
Foli R., Petrovi, B.: Stanje i perspektive zemljotresnog inenjerstva, JDGK, XI Kongres, 2002. V.
Banja, Uvodni referat, Knjiga 1, str. 115-132.
Lainovi ., Alendar V.: Procena seizmikih
zahteva za projektovanje konstrukcija prema
performansama. JDGK, 12. kongres, Vrnjaka
Banja, 26.29. septembar 2006., Uvodni referat,
Knjiga 1, U-8, str. 131-142.
Lainovi ., Bruji Z., Radujkovi A.: Structural
Models and Methods for Determining Seismic
Effects According to EC8. MASE, 7th International
Symposium, Vol. 2, Ohrid, 1997., pp. EC9/1-6.
MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

[22] Lainovi ., Foli R.: Analiza konstrukcija zgrada

na zamljotresna dejstva. asopis "Materijali i
konstrukcije" br. 3-4, JUDIMK, Beograd, 2004, str.
31-64
[23] Lainovi .: Application of damage spectra for
seismic design of building structures. 25th
Yugoslav Congress on Theoretical and Applied
Mechanics, Novi Sad, June 1-3, 2005, pp. 1-16.
[24] Lainovi .: Influence of structural parameters on
inelastic seismic response. INDIS 2003, 9th
National and 3rd International scientific meeting,
Novi Sad, 26-28. November 2003, pp. 245-254.
[25] Lainovi ., Foli R.: Non-linear analysis of
seismic behaviour of asymmetric in plan buildings.
1st ECEES, 3-8 September 2006, Geneva,
Switzerland, Paper Number: 853, pp. 1-8.
[26] Lainovi .: Nelinearna dinamika analiza
konstrukcija
izloenih
dejstvu
impulsnih
zemljotresa. asopis Materijali i konstrukcije br.
3-4, Beograd, 2002, str. 73-77.
[27] Lainovi .: Procena seizmikih performansi
graevinskih konstrukcija. Graevinski fakultet,
Subotica, Zbornik radova GF 15 (YU ISSN 03526852), 2006, str. 222-227.
[28] Lainovi .: Projektovanje seizmiki otpornih
konstrukcija zasnovano na proceni oteenja.
JDGK, 11. Kongres, Vrnjaka Banja, 25-27.
septembar 2002, Knjiga 2, str. 163-168.
[29] Lainovi .: Viekriterijumska analiza seizmike
otpornosti konstrukcija armiranobetonskih zgrada.
JDGK, Simpozijum 2004, V. Banja, 29. IX 1. X
2004., Predavanje po pozivu, Knjiga 1, P-4, str.
65-76.
[30] Lainovi ., osi M.: Pushover analiza
armiranobetonskih okvira. Simpozijum SGIT Srbije,
Sokobanja, 13-16 maj 2008.
[31] Miranda E., Bertero V.V.: Evaluation of Strength
Reduction Factors for Earthquake-Resistant
Design. EERI, Earthquake Spectra, Vol. 10, 1994,
pp. 347-359.
[32] Newmark N.M., Hall W.J.: Earthquake Spectra and
Design. EERI, Berkeley, California,1982.
[33] Paulay T., Priestley M.J.N.: Seismic Design of
Reinforced Concrete and Masonry Buildings. John
Wiley & Sons, Inc., 1992.

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)

[34] Powell G.H.: Nonlinear Analysis Promise and

Pitfalls. Technical Journal of RAM International,
November, 2000.
[35] Powell G.H.: Nonlinear Analysis for the Practicing
Structural Engineer. Structural Engineers World
Congress, San Francisco, California, USA, July 1923, 1998, CD-ROM, T101-2/1-8.
[36] Priestly M.J.N.: Myths and Fallacies in Earthquake
Engineering Conflict between Design and Reality.
Concrete International, February, 1997., pp. 54-63.
[37] Priestly M.J.N.: Performance based seismic
design. 12th World Conference on Earthquake
Engineering, Auckland, New Zeland, 2000, CDROM 2831/1-22.
[38] Radujkovi A., Raeta A., Lainovi .: Mogui
mehanizmi
loma
petospratne
ramovske
konstrukcije. JDGK, 12. kongres, Vrnjaka Banja,
26.-29. septembar 2006., Zbornik radova, Knjiga 2,
T-6, str. 47-52.
[39] Radujkovi A., Raeta A., Lainovi .: Seizmika
analiza AB konstrukcije primenom nelinearne
metode N2. DGKS, Simpozijum 2008, Zlatibor, 26.29. septembar 2008., Zbornik radova, str. 8.
[40] Seneviratna G.D.P.K., Krawinkler H.: Modifications
of Seismic Demands for MDOF Systems.
11WCEE, Acapulco, Mexico, 1996, CD-ROM,
2129/1-8.
[41] Tassios T.P.: The seismic design State of
practice. Proceedings of the 11ECEE, A.A.
Balkema, Roterdam/Brookfield, 1998., CD-ROM,
pp. 255-267.
[42] Valles R., Reinhorn A., Kunnath S., Li C., Madan
A.: IDARC2D version 4.0: A Computer Program for
the Inelastic Analysis of Buildings, Rep. No
NCEER-96-0010, State University of New York at
Buffalo, 1996.
Napomena:
Rad je uraen u okviru projekta TP 16017 "Razvoj i
unapreenje projektovanja
graevinskih konstrukcija
izloenih seizmikim i incidentnim dejstvima", koji je
finansiran od strane Ministarstva nauke Republike
Srbije.

39

REZIME

SUMMRY

SAVREMENE METODE SEIZMIKE ANALIZE

KONSTRUKCIJA ZGRADA

MODERN METHODS FOR SEISMIC ANALYSIS OF

BUILDING STRUCTURES

ore LAINOVI

ore LAINOVI

Ponaanje konstrukcija za vreme jakih zemljotresa je

veoma teko pouzdano predvideti. Razlozi za to su
stohastika priroda zemljotresa, nedovoljno poznati
parametri lokacije i nedeterministika svojstva konstrukcije. U radu je dat prikaz metoda analize
konstrukcija na seizmika dejstva i projektovanja
seizmiki otpornih konstrukcija. Za analizu uticaja
zemljotresa na graevinske konstrukcije, potrebno je
usvojiti odgovarajui dinamiki model i definisati pobudu
u zavisnosti od naina prikaza seizmikog dejstva.
Seizmika analiza sastoji se iz prorauna dinamikih
karakteristika konstrukcije, odreivanja seizmikih sila
na osnovu mehanikih osobina konstrukcije objekta i
zadatog pomeranja tla i iz prorauna uticaja u konstrukciji usled dejstva indukovanih seizmikih sila.

Structural behaviour during strong earthquakes is

very difficult certainly to anticipate due to stochastic
nature of an earthquake, deficient recognized site
parameters and random structural properties. The paper
presents a review of structural analysis methods and
design of building structures for earthquake resistance.
For analysis of structures subjected to earthquake action
it is necessary to adopt the proper dynamic model and to
define excitation depending on representation of the
seismic action. The seismic analysis consists of modal
analysis, determination of seismic forces based on
structural characteristics and applied earthquake
motions, and numerical evaluation of dynamic response.

Kljune rei: seizmiki zahtevi, zgrade, oteenje,

aseizmiko projektovanje, nelinearna analiza, N2
metoda, "pushover" analiza.

40

Key words: seismic demands, buildings, damage,

aseismic design, nonlinear analysis, N2 method,
pushover analysis.

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 51 (2008) 2 (25-40)