1. Kako se moe odrediti sociologija menadzmenta?

- Polazei od predmetnog odredjivanja sociologije i menadzmenta kao drutvene pojave,

sociologija menadzmenta se moe odrediti kao posebna sociologija koja za predmet prouavanja
ima menadzment kao drutvenu pojavu (proces) istraujui njegove specifine veze sa
ukupnou svih drutvenih, a pre svega, drutveno-ekonomskih odnosa. Ovako predmetno
odredjena ona treba da uvai saznanja o ekonomskoj delatnosti do kojih je dola savremena
drutvena misao.
2. Nabrojte najznaajnije kole u teoriji menadzmenta?

Klasina
Bihejvioristika
Sistemska kola

3. Nabrojte predstavnike klasinih teorija?

- Fredrik Tejlor, Henri Fajol, Maks Veber, Frenk Gilbert, Henri Gant, Emerson Harington,
4. U razliitim drutvenim strukturama menadzeri su:
- a)su deo socioloke stratefikacije drutva
b) nisu deo sociolokog stratefikacija drutva
5. Danas se menadzment definie sa 5 osnovnih f-ja. Podvucite tane
-planiranje, organizovanje, kadrovska politika, vodjenje-rukovodjenje, kontrola
6. Nabrojte najznaajnije teoretiare bihejvioristike teorije menadzmenta.
- Elton Majo, Rensis Lukert, Kris Argiris, Daglas MakGregor, Harold J. Leavit
7. Nabrojte stilove rukovodjenja (objasniti)
- Tri stila:
1. demokratski
2. slobodni
3. autokratski
Demokratski-podrazumeva saradnju izmedju rukovodioca i radne grupe. Rukovodilac ne donosi
sam odluku ve se ukljuuju i svi lanovi grupe. Oni diskutuju, predlau i donose odluke a
naredjenja rukovodioca prihvataju kao svoja. Rukovodilac nastoji da uje miljenje i sugestije
lanova grupa, potpomae komuniciranje, ukljuivanje svih u angaovanju i planiranju radnih

zadataka. Ne stvara se vrsta hijerarhijska struktura ve svi lanovi uestvuju u reavanju

problema, ime se poveava i njihov interes za posao.
Slobodni-je takav gde rukovodilac ima uglavnom koordinirajuu ulogu. Uloga rukovodioca je
svedena na minimum. Grupa je ostala bez rukovodjenja pri emu se gubi oseaj zajednitva i
grupnog rada. Rukovodilac prenosi zadatke grupi i evidentira rezultate koje postignu. lanovima
grupe ostavljena je sloboda u izboru naina za izvrenje zadatka. Veza izmedju rukovodioca i
grupe je slaba. Odgovornost za izvrenje zadataka snose sami lanovi grupe.
Autokratski-stavlja rukovodioca u sredite f-je rukovodjenja. Rukovodilac ima apsolutnu vlast i
dri sve u svojim rukama, odluuje sam o svemu. On je protiv bilo kakvih promena. Autoritarni
rukovodilac tei sveobuhvatnoj kontroli zato se autoritarni sistemi upravljanja odlikuju time to
imaju niz razliitih nivoa kontrolisanja. Ovaj stil rukovodjenja nekada je veoma efikasan jer se
postiu znaajni rezultati u poslovanju. Medjutim radni moralu u poslovanju je veoma nizak
medju lanovima grupe a to utie i na medjuljudske odnose i nezadovoljstvo.
8. Objasnite f-ju menadzmenta organizovanje?
- Posle planiranja naredna f-ja menadzmenta je organizovanje. Ona je sloena aktivnost gde se
objedinjuju ogranieni resursi. U okviru ove f-je menadzmenta neophodno je stvaranje
organizacionog sistema, njegovo aktiviranje, odravanje u efikasnom radu i usmeravanje ka
ciljevima koji su mu postavljeni a sve u skladu s principima prema kojima preduzee treba da
funkcionie. Organizovanje kao znaajna f-ja menadzmenta se obavlja prema tano odredjenim
pravilima, propisima i metodama. Ljudi su shvatili da u okviru organizacija, radei zajedno sa
drugim ljudima mogu da poveaju svoje sopstvene sposobnosti, poveaju proizvodnju i na taj
nain lake ostvare svoje sopstvene potrebe. U procesu organizacije se projektuju i
uspostavljaju odnosi izmedju aktivnostima i ljudima ukljuenim u pribavljanje, alociranje,
korienje i zamenu organizacionih resursa.
9. Navedite faze koja obuhvata kadrovska politika?

potrebe sa kadrovima
pronalaenje kadrova
izbor i prijem kadrova
obuku kadrova
ocenjivanje rada i nagradjivanje kadrova
napredovanje kadrova
odstupanje sa posla kadrova
fluktuacija kadrova

10. Objasnite f-ju menadzmenta kontrola?

Kontrolisanje je integralni deo procesa f-je menadzmenta. Kontrola kao poslednja faza f-je
menadzmenta je dugotrajan proces. Aktivnosti procesa kontrole su usmerene na merenje
ostvarenih rezultata i uporedjivanje s planiranim i preduzimanje odgovarajuih akcija, u cilju
realizacije eventualnih odstupanja. Osnov kontrole su standardi koji se izraavaju u obliku
kvaliteta, kvantiteta, ekonomskih rezultata trokova i vremena. Zadatak kontrole pored praenja
ostvarenih rezultata je da obezbedi efikasno izvetavanje o devijacijama. Kao poslednja faza
omoguava da se sve planirane aktivnosti organizacije realizuju i da se otkriju bilo kakva
odstupanja od planiranih ciljeva organizacije, da bi se postavljeni ciljevi organizacije ostvarili.