SADRAJ

1. UVOD........................................................................................................................ 2
2. CILJ I POTREBA ZA REVIZIJOM.......................................................................... 4
2.1 Cilj revizije...........................................................................................................4
2.2 Potreba za revizijom.............................................................................................4
2.3.1 Postojanje ili deavanje................................................................................. 5
2.3.2 Kompletnost ................................................................................................. 6
2.3.3 Prava i obaveze..............................................................................................6
2.3.4 Vrednovanje ili alokacija ..............................................................................6
2.3.5 Prezentacija i obelodanjivanje ......................................................................7
2.3.6 Matematika tanost .....................................................................................7
2.3.7 Razgranienje ...............................................................................................7
2.4 Ostale tvrdnje menadmenta................................................................................ 7
3. PRIKUPLJANJE REVIZORSKIH DOKAZA.......................................................... 9
3.1 Kompetentnost dokaza......................................................................................... 9
4. ZNAAJ DOKUMENTOVANJA U REVIZIJI.......................................................14
5. INTERNA KONTROLA (DEFINICIJA, KOMPONENTE, VRSTE)....................16
5.1 Komponente sistema interne kontrole................................................................17
5.1.1 Kontrolno okruenje....................................................................................17
5.1.2 Procena rizika..............................................................................................17
5.1.3 Kontrolne aktivnosti....................................................................................17
5.1.4 Informacije i komunikacije......................................................................... 17
5.1.5 Nadgledanje i praenje................................................................................ 18
6. LIMITIRANOST INTERNE REVIZIJE U SPREAVANJU PRONEVERA........19
6.1 Ispitivanje interne kontrole od strane revizora...................................................19
6.1.1 Oslanjanje revizora na internu kontrolu...................................................... 19
6.2 Opseg i metode ispitivanja interne kontrole.......................................................19
6.3 Izvor informacija za upoznavanje i opsivanje interne kontrole......................... 20
6.3.1 Testiranje transakcija...................................................................................20
6.4 Ocena i izvetaj interne kontrole........................................................................20
7. INTERNA REVIZIJA (PERSPEKTIVA UVOENJAU NAIM USLOVIMA). . .21
8. ZAKLJUAK.......................................................................................................... 23
LITERATURA............................................................................................................. 24

1. UVOD
Re ''revizija'' potie od latinskog izraza ''revisio'' to u prevodu znai ponovno
vienje, ponovno gledanje, pregled, obnovu procesa, poslednji pregled sloga pred
tampu. Posmatrano kroz istoriju revizija je bila stalna pratilja organizovane
ekonomske aktivnosti. Postoje dokazi o obavljanju revizije jo u vreme Vavilonije
3000 toeina pre nae ere. Reviziju su uglavnom obavljali induvidualci. Predmet
revizije je bila zatita vlasnika ekonomskih resirsa od prevare, greke, pogrenog
prikazivanja rezultata koje su ti resursi ostvarivali, takoe revizija je pokuavala ak i
da preventivno deluje u pogledu nastajanja prevare ili greke.
Nastanak savremene revizije vezuje se za industrijsku revoluciju i pojavu
trgovakih drutava kao i za razvoj velikih korporacija koje su prikupljale kapital od
brojnih akcionara i obezbeivale kontrolu veeg dela kapitalnih resursa odreenog
podruja. Najvei privredni razvoj bio je u Engleskoj pa se u toj zemlji razvija
najintezivnije razvijala, da bi devedesetih godina HH veka centar razvoja nezavisne
revizije postale SAD.
Revizija je profesija u kojoj je praksa izraz primene teorije. Revizija nije
posao za svakoga ona je dostupna samo kompetentnim i moralno ispravnim licima.
Ona od revizora zahteva da poseduje talenat, znanje, vetine, analitinost i
racionalnost. Da bi se revizija kvalitetno izvrila mora biti zasnovana na iskustvu,
znanju i izvoenju.
Revizija spada u profesionalne usluge zato to preduzee vri izbor revizora
po vlastitom nahoenju i njegov angaman plaa po ugovorenoj ceni. Ljudski resursi
kompetencija, smisao za prosuivanje i integritet kadrova predstavljaju najvaniju
imovinu revizorskih firmi. Vodee revizorke firme u zavisnosti od njegove veliine i
raspoloivih kadrova nastoje da se specijalizuju za pruanje pojedinih vrsta usluga.
Na proirivanju usluga revizije kao to su poreske usluge, konsultantske
usluge, raunovodstvene usluge itd., doprinele su promene izazvane primenom
informacione i telekomunikacione tehnologije kao i globalizacija na koju je
raunovodstvo odgovorilo harmonizacijom.
Uspeno izvravanje revizije kao usluge zavisi od: odgovornosti i visokih
ovlaenja zaposlenih, privrenosti firmi, kulturi organizacije, saoptenja misije,
obrazovanja i osposobljavanja, adekvatnog nagraivanja, liderstva i poslovne etike.
Sve to spada u domen Kodeksa profesionalnog ponaanja koji je usvojila revizija.
Revizija se moe definisati ''kao sistematski proces koji izvodi nezavisan i
kompetentan revizor koji skuplja i vrednuje dovoljne i relevantne dokaze o poslovnim
transakcijama i njihovim posledicama da bi utvrdio na koji je nain stanje, vlasnitvo,
vrednovanje i obelodanjivanje tih akcija iskazano u raunovodstvu i nivo saglasnosti
iskazivanja tih promena sa raunovodstvenim standardima. Utvreni rezulati nalaza
se, na odgovarajui nain saoptavanju zainteresovanim korisnicima u vidu
revizorskog izvetaja.''
Meunarodni standardi revizije definiu reviziju na sledei nain: ''Cilj revizije
finansijskih izvetaja je da omogui revizoru da izrazi miljenje da li su finansijski
izvetaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa identifikovanim okvirom za
finansijsko izvetavanje.''
Primarni cilj svake revizije je formiranje i saoptavanje zainteresovanim
korisnicima miljenja o saglasnosti finansijskih izvetaja sa ustanovljenim
kriterijumima. Do tog osnovnog cilja revizije dolazi se posredstvom sistema ciljeva
kao to su sveobuhvatnost, tanost, postojanje, vlasnitvo, vrednovanje, procena,
prikazivanje i obelodanjivanje i prekidnost. Revizor ove ciljeve ostvaruje putem
2

analiza, upitnika, raspisivanja, ponovnim izraunavanjem, konfirmacijama, testovima

razgranienja i sl.
Menadment savremenog privrednog drutva suoen je sa potrebom donoenja
poslovnih odluka u vezi sa ostvarenjem poslovnih ciljeva.
Sistem internog nadzora koji ukljuuje sve mere panje usmerene na spreavanje
greaka prekomernih trokova i prevare, proverava i obezbeuje pouzdanost
informacija. Kljuni zadatak internog nadzora jeste da kontrolie sve delove
preduzea da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na poetku poslovnog
perioda kao i da o tome podnose informaciju menadmentu privrednog drutva. Za
pojaano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog vie su i prisustvo
nelojalne konkurencije, povecane konkurencije i erozije poslovnog morala.
Poetkom devedesetih godina prologa veka u Engleskoj je raspravljala
Komisija pod imenom Cadbury (od prezimena njenog predsednika), koja je imala
zadatak da istrai neke aspekte delatnosti i postupanja uprava i njihovu odgovornost
za unutranju kontrolu. Evo, ovde emo dati dva citata iz raporta ove Komisije.
Prvi Efektivan sistem interne kontrole je neophodan za efektivno upravljanje
u preduzeu."
Drugi je izjanjenje Sir Adrijana Cadburija, u kojem je naveo injenicu da je
nedostatak efektivnog sistema interne kon-trole osnovni faktor bankrotstva firmi:
Kad pogledamo sluajeve bankrot-stva berzanskih firmi u poslednjim godinama, sva
su ona bila povezana sa slabostima njihove interne kontrole."

2. CILJ I POTREBA ZA REVIZIJOM

2.1 Cilj revizije
Meunarodni standardi revizije definiu reviziju na sledei nain: cilj revizije
finansiskih ivetaja je da omogui revizoru da izrazi miljenje da li su finansiski
izvetaji po svim bitnim papirima sastavljeni u skladu sa identifikovanim okvirom za
finansisko izvetavanje.
Primarni cilj svake revizije je formiranje i saoptavanje zainteresovanim
korisnicima miljenja o saglasnosti finansiskih izvetaja sa ustanovljenim
kriterijumima. Do tog osnovnog cilja dolazi se posredstvom sistema ciljeva kao to
su:
1.
sveobuhvatnost predstavlja potrebu da se raunovodstvenim
izvetajima prikau ekonomske transakcije i iznosi kod klijenata
koji su se delili kao klijenti u periodu na koji se raunovodstveni
izvetaj odnosi.
2.
tanost podrazumeva da se transakcije zasnivaju na precizno
utvrenim cenama i koliinama i da su dokumenti i iznosi
rasporeeni po principima raunovodstva
3.
postojanje se odnosi na potrebu da svi iznosi budu prikazani na
osnovu dokumenata u bilansima
4.
vlasnitvo podrazumeva da svu te pozicije u bilansu vlasnitvo
klijenta
5.
vrednovanje podrazumeva da su iznosi utvreni po prihvaenom
metodu koji se neprekidno primenjuje
6.
procena podrazumeva da prihodi omoguavaju utvrivanje neto
realizacije i prispeli rauni omoguavaju merenje trokova
7.
prikaz visine i obelodanjivanje podrazumeva da su svi radni i
transakcije prikazani u finanskom izvetaju
8.
prekidnost podrazumeva da su transakcije evidentirane i da se
prikazuju na period na koji se odnose.1
Revizor ove ciljeve ostvaruje putem analiza, upitnika, raspitivanja, ponovnim
izraunavanjem, konfirmacijama i sl.

2.2 Potreba za revizijom

Potreba da eksternom verifikacijom raunovodstvenih izvetaja proizilazi iz
inherentnog potencijalnog sukoba izmeu menadmenta preduzea i korisnika
raunovodstvenih izvetaja. S obzirom da vlasnici preduzea
na osnovu
raunovodstvenih izvetaja donose vane investicione odluke, oni na osnovu njih
ocenjuju i kvalitet rada menadmenta. Tako da menader moe da utice i modifikuje
raunovodstvene izvetaje u skladu sa njegovim interesima. Posledica svega je
sumnja korisnika u tanost informacija u raunovodstvenim izvetajima. S obzirom da
korisnici nemaju direktan pristup raunovodstvenim podacima neophodno je
angaovati nezavisnog revizora koji treba da ih obavesti da li je finansiski izvetaj
taan i potpisan.
1

Mirko Andri, Krsmanovi Branko, Jaki Dejan Revizija teorije i prakse.

Za korisnike raunovodstvenih izvetaja (vlasniku i preduzeu, investitori,

kreditori i drugi) raunovodstveni izvetaji su samo iranti jer im pruaju informacije
za strateko odluivanje. Odluke koje su osnovane na pogrenim informacijama mogu
imati dalekosene ekonomske posledice po njihove donosioce. Zato je vana eksterna
verifikacija raunovodstvenih izvetaja, jer ona potvruje i istinitost i objektivnost tih
informacija i na taj nain poveava sigurnost korisnika izvetaja.
Komplikacije raunovodstveno obuhvatanje poslovnih transakcija oteava
korisnicima samostalnu procenu kvaliteta dobijenih informacija ali i poveava
verovatnou nenamernih greaka. U takvim uslovima javlja se potreba za revizijom
koja e biti u stanju da razume kompletne transakcije i izvri potrebnu irifikaciju
kvaliteta raunovodstvenih informacija, te tako oslobodi potrebe korisnike izvetaja
za samostalnim procenama.
Korisnik izvetaja moe biti spreen da samostalno donosi zakljuke o
kvalitetu dobijenih informacija ako je geografski udaljen od entiteta koji izvetava o
svom poslovanju, ukoliko postoje neki pravni razlozi ili smatraju da se na taj nain
troi previe vremena i stvaraju visoke trokove. U ovakvim okolnostima javila se
potreba za revizijom.
Doprinos revizije raunovodstvenim informacijama ogleda se u tome to ona
stimulativno deluje na menadere da vie panje posvete kvalitetu raunovodstvenih
informacija jer e biti izvrena nezavisna eksterna provera tih raunovodstvenih
informacija a samim tim poveava poverenje korisnika u te informacije.
Kao to smo rekli opti cilj revizije jeste izraavanje miljenja o tome da li su
finansiski izvetaji klijenta po svim bitnim peticijama pravilno sainjeni u skladu sa
okvirom za finansisko izvetavanje. Da li se taj cilj ostvario potrebno je definisati
posebne ciljeve. Ti posebni ciljevi su izvedeni iz tvrdnji menadmenta koji su sastavni
deo finansiskog izvetaja.
Drugim reima finansiski izvetaji u sutini prikazuju prezentaciju
menadmenta. Menadment prilikom pripreme finansiskih izvetaja iznosi odreene
tvrdnje koje se odnose na saldo nekih rauna. Revizor odreuje cilj revizije pojedinih
rauna na taj nain to te ciljeve dovodi u vezu sa tvrdnjama menadmenta, tj. treba
da se utvrdi da li su tvrdlje menadmenta opravdane, validne, razlone i zasnovane na
injenicama. Tvrdnje mogu biti eksplicitne ili implicitne. Primeri eksplicitnih tvrdnji
se odnose na postojanje, kompletnost, prava i obaveze i vrednovanje. Tvrdnje su:
''izjave menadmenta date ekstracitno ili na drugi nain, koji su ugraeni u finansiske
izvetaje i odnose se direktno na pravilnost prezentiranja kljunih bilanskih pozicija u
tim izvetajima.
Postoji sedam optih tvrdnji i to su:
postojanje ili deavanje
kompletnost
prava i obaveze
vrednovane ili alokacija
prezentacija i obelodanjivanje
matematika tanost
razgranienje.

2.3.1 Postojanje ili deavanje

Menaderi tvrde da sva imovina, obaveze i kapital zaista i fiziki postoje kao
takvi i oni su prikazani u bilansu stanja kao i da svi prihodi, rashodi, dobici i gubici
nastali u obraunskom periodu za koji se finansiski izvetaji sastavljaju. Imovina,
obaveze i kapital zaista postaju kao takvi, a poslovne transakcije koje su evidentirane
su se zaista i desile. Tvrdnje o postojanju odnose se na to da li imovina, obaveze i
kapital postoje na dan obraunskog perioda.
Ove tvrdnje se odnose kako na bilanse pozicije u materijalnom obliku (kao
to su zalihe, gotovina, potranja i sl.) tako i na pozicije imaterijalne prirode kao to
su kupci i dobavljai. Tvrdnje o deavanju se odnose na to da li nabavka i realizacija
koje prisustvuju evedentirane transakcije odraavaju ekonomske dogaaje koji su se
zaista i desili takom odreenog vremenskog perioda.
Najbitnija briga revizora se tie procenjivanja salda pojedinih bilansnih
pozicija i to putem ukljuivanja bilansnih stavki koje ne postoje.
Prava i obaveze se odnose na to da li je imovina vlasnitvo kao i na to da li su
obaveze dug. Prava i obaveze se ire i na pravo upotrebe sredstava i obaveza koja ne
predstavljaju zakonsku obavezu i esto su sastavni deo poslovne transakcije. Na
primer u sluaju prodaje na poek menaderi tvrde da ekonomski entitet evidentira to
kao imovinu. S obzirom da se tie i vlasnitvo nad imovinom esto se o njoj govori
kao o tvrdnji o vlasnitvu. Tvrdnja koja se tie prava i obaveze se odnosi samo na
pozicije bilansa stanja.

2.3.2 Kompletnost
pokazuje da sve transakcije i rauni zaista ukljueni u finansiske izvetaje. Na
primer u sluaju gotovine menadment tvrdi da iznos za ovu poziciju ukljuuje svu
aktivu kojim entitet raspolae.

2.3.3 Prava i obaveze

Za menice menadment tvrdi da iznos iskazan u finansiskim izvetajima
ukazuje sve iznose po tom osnovu. Kod bilansa uspeha menadment tvrdi da
ukljuuje svu predatu robu i izvrene usluge u obraunskom periodu. Kod tvrdnje
koja se odnosi na konkretnost revizora obino proveravaju da li je dolo do
potiskivanja nekih bilansnih pozicija. Znai ova tvrdnja se bavi veravatnom da li je
dolo do potcenjivanja nekih bilansnih pozicija. Znai ova tvrdnja se bavi
verovatnoom da li su postavljene neke pozicije koje je trebalo ukljuiti u finansiske
izvetaje. Kod tvrdnji koje se odnose na postojanje ili deavanje revizor proverava
verovatnou ukljuivanja nekih stavki koje nije trebalo ukljuiti u bilansu.

2.3.4 Vrednovanje ili alokacija

se odosi na to da imovina, obaveze, prihodi i rashodi ukljueni u finansiske
izvetaje u odgovarajuim iznosima. Kada je re o gotovini, gotovinskim
ekvivalentima, realizaciji i nabavci njihove tvrdnje ukazuju da su prikazani iznosi
pravilno vrednovani. Za potraivanja iz poslovnih odnosa se predpostavlja da
odraavaju naplativ iznos. Kada je re o potraivanjima od kupaca koja su iskazana u
bruto iznosima potraivanja se smatra da nee biti naplaena. Plasmani i zalihe se
iskazuju po nabavnim vrednostima, a osnovna sredstva po nabavnim i sadanjim
vrednostima.
6

2.3.5 Prezentacija i obelodanjivanje

se odnosi na to da sve komponente finanskih izvetaja budu pravilno
kvalifikovane, opisane i obelodanjene.

2.3.6 Matematika tanost

se odnosi na matematiku tanost transakcija koje su evidentirane u
finansiskim izvetajima kao i na pravilno zbrojane i knjiene tih transakcija. Na
primer kod obaveza prema dobavljaima finansiski izvetaji pokazuju da li te obaveze
odraavaju nabavku robe i usluga. Takoe se odnosi na tanost pozicija kao to su
pasivna vremenska razgranienja, obraun amortizacije i sravnjenje sintetikih i
analitikih rauna.

2.3.7 Razgranienje
se odnosi na to da li su transakcije evidentirane u odgovarajuem periodu a
koje su se desile neposredno pre i posle kraja godine. Na primer realizacija koja je
evidentirana na kraju obraunskog perioda je faktiki prikazana. Evidentirane
transakcije e biti uklopljene u finansiske izvetaje naredne godine.
Razgranienje se ne javlja kod transakcija koje su nastale 10 i vie dana pre
kraja obraunskog perioda.

2.4 Ostale tvrdnje menadmenta

Primeri za ovu tvrdnju su:
- konzitentnost u primeni raunovodstvene politike
- transakcija sa povezanim subjektima
- nastavak poslovanja
- potovanje zakona, propisa.2
Konzitivnost se odnosi da raunovodstveni princip koji su korieni u
finansiskim izvetajima se ne raunaju u veoj meri od onih koji su korieni u
prethodnom periodu. Izmena raunovodstvenih principa moe da uzrokuje promene u
finansijskoj poziciji i rezultatima poslovanja. Da bi se korisnici finansiskih izvetaja
upozorili na promenu raunovodstvenih principa, te promene moraju biti naznaene u
netanima uz finansiske izvetaje i unete u izvetaj o reviziji.
Odnosi sa povezanim subjektima se odnosi na to da su transakcije nastale
izmeu nezavisnih subjekata, osim ako nije naznaeno da se odnosi na povezane
subjekte. Smatra se da su ove druge transakcije podlone manipulaciju i zbog toga je
obavezno obelodanjivanje transakcija sa povezanim subjektima.
Nastavak poslovanja smatra se da e sastavljanje bilansa nastaviti sa
poslovanjem bar jo godinu dana od dana bilansiranja. Takoe ovi dogaaji moraju
2

Dr Duan S.Milojevi Revizija finansijskih izvetaja

biti obelodanjeni uz finansiske izvetaje. Imovina se procenjuje po nabavnoj

vrednosti, dok se imovina i obaveze mogu podeliti kao dugoroni ili kratkoroni.
Potovanje zakona i propisa smatra se da sastavlja bilansa potuje zakon i
propise, osim u sluaju ako se jasno ne obelodani da to nije sluaj. Revizor je duan
da obavi postupke provere o tome da li menadment potuje zakone, propise,
standarde i pravila.

3. PRIKUPLJANJE REVIZORSKIH DOKAZA

Dokazi revizije su dokumenta i informacije koje revizor u toku procesa
revizije treba da bi njegovo miljenje bilo verodostojno i argumentovano. Na osnovu
dokaza se mogu potvrdili istinitost, konzistentnost i komparativnost
raunovodstvenog izvetaja. Dokazi revizije se sastoje od raunovodstvenih
informacija. Koriste se sledee raunovodstvene informacije a to su raunovodstvena
dokumentacija sa izvornim knjienjem (glavna knjiga ili analitiko knjigovodstvo) i
druge, evidencije. Dokazi revizije se moraju dokumentovati. Meunarodni standard je
definisao dokaze na sledei nain: ''su informacije koje je revizor pribavio u vezi sa
izvoenjem zakljuaka na kojima zasniva miljenje revizora''.
Postoje sledei naini prikupljanja dokaza:
dokazi zasnovani na pismenom ili usmenom iskazu drugih i ovaj nain se
naziva autoritatizam.
dokazi koji su povezani sa prethodnim su dokazi steeni pregledanjem
dokumenata.
Pregledanje se obino vri iz knjiga, zapisa i dokumenata.
Osnovna razlika izmeu ova dva naina je u tome to se prvi zasniva na
dokazima koji pruaju druga lica, a drugi nain na oseaju intuicije, instinkta i
imaginaciju revizora. Ovaj nain se naziva intutizam.
sledei nain se na osnovu prihvaenih predpostavki i sledi iz matematike.
Ovaj nain se naziva racionalizam,
sledei nain su emitirana iskustva i
sledei zadnji nain odnosi se na praktine rezultate i bazira se na shvatanju da
ono to se radi mora biti istinito. Ovaj nain se naziva pragmatizam.
Trei GAA standard izlae sledee objanjenje da revizor mora da pribavi
dokazni materijal putem inspekcije, posmatranja, iskazivanja kako bi se obezbedila
pouzdana osnova ''za izraavanjemiljenja o finansiskim izvetajima''.
Dokazni materijal je bilo koji informacija koja potvruje neku tvrdnju
menadmenta. Dokazni materijal se sastoji od bazinih raunovodstvenih podataka i
potkrepljujuih informacija. U bazine raunovodstvene podatke spadaju knjienje u
dnevniku, knjienje u glavnim i pomonim knjigama, raunovodstvenim
prirunicima, kao i neformalne evidencije. U potkrepljujue informacije spadaju
dokumenta kao to su fakture, ugovori, potvrda salda, informacije dobijene putem
ispitivanja, posmatranja kao i druge informacije.
Dokazi revizije imaju sve osobine kao to su kompetentnost i dovoljnostg.
Kompetentnost se tie kvaliteta dokaza, a dovoljnost se tie kvantiteta pribavljenih
dokaza.

3.1 Kompetentnost dokaza

Ova osobina dokaza se odnosi na istinitost. Da bi dokaz bio kompetentan on
mora biti pouzdan i relevantan. Da bi dokaz bio relevantan on mora da ima
sposobnost da revizor prihvati ili odbaci tvrdnju koja je sadrana u finansiskim
izvetajima. Pouzdanost je ''kvalitet informacija koja prua uverenje da ta informacija
ne sadri greke i da vernoodraava ono to treba da predstavlja''. Sinonimi za
pouzdanost su uverljivost i zavisnost.
Konzistinstost dokaza odreuju faktori kao to su:
9

izvor odakle je dokaz pribavljen

kompetetnost davaoca dokaza
struktura sistema interne kontrole
objektivnost dokaza
vreme pribavljnja dokaza
raspoloivost i trokovi pribavljanja dokaza3.

1.) Izvor pribavljenih dokaza

Revizor za dokaze koje je prikupio iz spoljnih izvora su pribavljeni klijenti. Primeri
su potvrda salda o sredstvima na raunu kod banke, kredit dobijen od banke, i potvrda
o iznosu hartije od vrednosti i obratno.
2.) Kompetentnost davaoca dokaza
Se odnosi na injenicu da se dokaz moe pribaviti od osobe koja je kompetentna i
dovoljno kvalifikovana da prua potrebne informacije. Revizor ne bi smeo da smatra
ako je osoba na veem poloaju u organizaciji da je pouzdanija da prua traene
dokaze.
3.) Struktura sistema internih kontrola pokazuje koji su dobijeni na bazi
pouzdanog sistema interne kontrole, (SIK) iz mnogo pouzdaniji od podataka
dobijenih iz sistema interne kontrole. Revizor mora da izvri dodatnu proveru sistema
interne kontrole da bi mogao da prihvati opis sistema interne kontrole od strane
klijenta.
4.) Objektivnost dokaza
Se zasniva na injenici da je dokaz objektivan ukoliko trai manje prosuivanje radi
procene pouzdanosti. Dokazi koji su prikupeni od strane revizora su mnogo
objektivniji od dokaza koji su prikupljeni na miljenju drugih (advokata, sudskog
vetaka),
5.) Vreme pribavljanja dokaza
Za kompetentnost dokaza je i bitno vreme pribavljanja dokaza i to posebno se odnosi
na raune sa velikom dinamikom promena.
Dokazi koji su prikupljeni krajem godine se smatraju mnogo kompetentnijim
dokazom nego kod dokaza koji su pribavljeni na raniji datum. Dokaz revizije je
mnogo pouzdaniji ukoliko je datum nekog rauna blii kraju godine u sluaju kada se
vri postupak revizije rauna na odreeni datum.
6.) Raspoloivost i trokovi pribavljanja dokaza
Nekada je nemogue pribavljati traeni oblik dokaza. Na primer, revizor ne
prisustvuje popisu zaliha kada je ugovor o obavljanju revizije sklopljen po ispisu
poslovne godine. Revizor nekad nema vremena da razmotri i pribavi dokaze revizije.
- Dovoljnost dokaza je merilo oblika pribavljenih dokaza i zavisi od
briljivosti revizora pri pribavljanju dokaza i kod umenosti revizora da te dokaze
priceni i prikae.4

3
4

Dr Duan S.Milojevi Revizija finansijskih izvetaja

Mirko Andri, Krsmanovi Branko, Jaki Dejan Revizija teorije i prakse

10

Nivo dovoljnosti odreuju:

koliko revizor poznaje klijenta
karakter i materijalnost otkrivenih nedostataka
poverenje revizora koje stie u toku rada
na dovoljnost dokaza utie revizorova procena pristrasnosti menadmenta
na dovoljnost dokaza ima uticaja ubedljivost dokaza.5
Revizor odluuje dovoljnost i adekvatnost dokaza na osnovu profesionalnog
stava i averzija prema riziku.
Metode i tehnike prikupljanja dokaza su:
1. inspekcija
2. posmatranje
3. razgovor sa osobom klijenta
4. konfirmacija
5. klasifikacija postupaka revizije.6
1.
Inspekcija
Je ispisivanje evidencije, dokumenata ili iznosa pojedinih bilansnih pozicija. Njom se
vri provera ulaznih i izlaznih faktura, ugovora, dokumenata o vlasnitvu i dr.
reviziski dokaz koji su sainila trea lica i koji se kod njih nalaze
-

reviziski dokaz sainjen od strane treih lica a koji se nalaze kod pravnih lica
revizioni dokaz koji je sainilo pravno lice i koji se kod njega nalaze
Postoje etiri tehnike inspekcija i to su:
1.
fiziko ispitivanje imovine
2.
ispitivanje dokumenata i evidencija
3.
provera matematike tanosti
4.
analitiki postupci
1.
Fiziko ispitivanje imovine je ispitivanje imovine u fizikom obliku. Revizor
ispituje ta sredstva u cilju provere njihovog postojanja, upotrebljivosti, koliine,
vlasnitva ali i kvaliteta.
2.
Ispitivanje dokumenata i evidencije vri se ispitivanje dokumenata i
evidencija od strane klijenta ili treeg lica i ovo ispitivanje vri revizor.
Dokumentacija se deli na internu i eksternu. Interna dokumenta su nastala u
organizaciji klijenta i ukljuuje fakture za predatu robu, prijemnice, trebovanje
materijala, skaterna dokumenta su pripremila trea licai ona su nastala van
organizacije. Ona ukazuje porudbinu, ulazne fakture i drugo.
Revizorski trag je tok neke transakcije koju revizor prati prilikom pribavljanja
dokaza iz dokumenata. U prvom sluaju govorimo o jemstvu koja predstavlja
ispitivanje dokumenta koji se krije u smeru od raunovodstvenih evidencija prema
izvornim dokumentima. Drugi sluaj koji se kree u smeru od izvornih dokumenata
ka raunovodstvenim izvetajima. Posebno je znaajna ova metoda za utvrivanje
potcenjivanja nekih bilansnih pozicija. Revizor pored ove dve metode koristi i
istraivanje i iitavanje dokumenta. Istraivanje znai obavljati detaljan uvid u
dokumenta. Iitavati znai traiti podele injenice u dokumentu.
3.
Provera matematike tanosti se vri od strane treih lica, a ako je re o
proveri nekih rauna se naziva ponovno izvrenje postupka.
5
6

Mirko Andri, Krsmanovi Branko, Jaki Dejan Revizija teorije i prakse

Dr Duan S.Milojevi Revizija finansijskih izvetaja

11

4.
Analitiki postupci je tehnika uporeenja raunovodstvenih podataka sa
istoriskim informacijama, uvidom u planove. Podaci koji se koriste mogu biti
finansjiski ili nefinansijske prirode, podaci iz grane ili interni podaci. Analitiki
postupci ukazuju na povean rizik pogrenog knjienja.
Dve su vrste analitikih postupaka i to skrivene i izraunavane. Skrivanje je
istraivanje dokumenata u cilju utvrivanja neuobiajenih stavki koje su naglaeni
usled veliine ili starosti. Izraunavanje je utvrivanje obrauna od strane revizora
kao to je izraunavanje trokova provizije.
1.)
Posmatranje
je postupak posmatranja nekih aktivnosti, dokaza koju klijent obavlja. Promet
posmatranja su zaposleni, postupci i procesi. Na primer posmatranje samih zaliha,
gotovih proizvoda.
2.)
Razgovor sa osobljem klijenta
je pribavljanje informacija od strunih lica u okviru i van poslovnog subjekta.
3.)
Konfirmacija
je pribavljanje dokaza revizije od strane treih lica putem direktne komunikacija kao i
odgovor na zahtev za dobijanje informacija o bilansnoj stavki.
Proces konfirmacije podrazumeva:
1.)
Izbor stavki koje treba da se potvrde
2.)
Izradu zahteva za konfirmaciju
3.)
Slanje tog zahteva treim licima
4.)
Dobijanje odgovora na zahtev
5.)
Procena dobijenih informacija.
Konfirmacija se najee koristi kod provere stanja potraivanja, obaveza,
zaliha, stanja na raunima kod banke, i drugo.
U praksi se koriste dve vrste konfirmacije i to pozitivna i negativna.
Pozitivna konfirmacija je postupak koji zahteva da trea strana dostavi
odgovor na zahtev nezavisno da li je informacija tana ili netana. Negativna
konfirmacija se koristi samo u sluaju kada informacija nije tana.
(5.) Klasifikacija postupka revizije su:
1.) postupci za razumevanje sistema
2.) provera kontrole
3.) postupci sutinskog ispitivanja koji se sastoji iz tri komponente: analitiki postupci
provera poslovnih transakcija i provera salda rauna.
Primena tehnike za prikupljanje dokaza se prikazuje:
tehnike prikupljanja dokaza
Vrste
inspekcija
posmatranje
ispitivanje
Konfirmacija
raunska
analitiki
testova
kontrola

Kontrolni
testovi
Sutinski
testovi
transakcije
Sutinski
testovi
detalja
analitiki
postupci

/
/
/

/
/

postupci

/
/

12

Postoje dve vrste revizorskih testova i to su:

kontrolni testovi
pomoni testovi.
Kontrolni testovi se vre radi dobijanjem dokaza o efikasnosti struktura
sistema interne kontrole.
Pomoni testovi se vre radi prikupljanja dokaza i otkrivanja znaajnih
primena u raunovodstvenim izvetajima. Postoje dve vrste ovih testova i to:
provera poslovnih dogaaja i stanja na raunima
analitiki postupci.

13

4. ZNAAJ DOKUMENTOVANJA U REVIZIJI

Cilj prezentacije finansiskih izvetaja jeste da prate jedoobraznost finansiskih
izvetaja u smislu uporedivosti, kako bi finansiski izvetaji poslovnog subjekta
prethodnog perioda mogli da se uporede sa finansiskim izvetajima drugih poslovnih
subjekata.
Domet odnosno obuhvatnost ovog standarda se odnosi na njegovu primenu
prilikom prezentacije finansiskih izvetaja kako kod prezentacije izvetaja
pojedinanog subjekta tako i kod prezentacije konsolidovanog finansiskog izvetaja.
Ovaj standard se primenjuje na sve oblike preduzea, na banke, organizacije
za osiguranje, zatitna neprofesionalna i druga dravna lica.
Cilj finansijskog izvetaja jeste da prui informacije korisnicima o:
finansijskoj situaciji poslovnog subjekta koji se iskazuje kroz bilans stanja kao
i kroz izvetaj o promenama na kapitalu.
uspenost poslovanja poslovnog subjekta koji se iskazuje na kapitalu
gotovinskim tokovima poslovnog subjekta koji se iskazuje kroz izvetaj o
tokovima gotovine.
Finansijskim izvetajima se obezbeuju informacije o imovini, obavezama,
istoj imovini, prihodima i rashodima, rezulatitima poslovanja i tokovima poslovanja.
Korisnici finansijskog izvetaja imaju pravo na dodatne informacije koje su
sadrane u napomenama uz finansijske izvetaje
''Set finansijskih izvetaja opte namene sadri:
1.)
bilans stanja
2.)
bilans uspeha
3.)
izvetaj o promenama na kapitalu
4.)
izvetaj o tokovima gotovine
5.)
raunovodstvene politike.7
1. Bilans stanja je tabelarni pregled u kome je prikazana imovina preduzea u
obliku stalne i obrtne imovine na jednoj strani (aktiva) i kapitala i obaveza na drugoj
strani (pasiva).
Ovaj pregled sadri podatke za tekui i prethodni obraunski period.
Poreenjem ovih pozicija izmeu dva obraunska perioda utvruje se rezultat
poslovanja pri emu njihove razlike slue za sastavljanje bilansa tokova gotovine.
Stalna sredstva su sva ona sredstva iji je rok trajanja dui od 12 meseci.
Stalna sredstva mogu biti nematerijalna pitanja, injenice, materijalna, zemljite,
ume, finansijska, dugorona ulaganja i potraivanja.
Obrtna imovina obuhvata gotovinu (novac i gotovinske ekvivalente) dakle
likvidna sredstva, kratkorona likvidna sredstva), zalihe robe, proizvoda sredstva ija
se likvidnost oekuje u proizvodnom ciklusu.
2. Bilans uspeha je zbirni prikaz prihoda i rashoda tokom redovnog
poslovanja i informaciju o rezultatu poslovanja. Smatra se najvanijim finansijskim
izvetajem jer pokazuje da li je neko preduzee poslovalo profitibalno.
3. Izvetaj o promenama na kapitalu je sastavni deo raunovodstvenog
izvetaja i namenjen je vlasnicima kapitala.
Ovaj izvetaj iskazuje:
neto dobitak ili gubitak
svaka stavka prihoda ili rashoda, dobitka ili gubitka
7

Savez raunovoa i revizora Srbije, Profesionalna regulativa u raunovodstvu

14

zbirni efekat promena u raunovodstvenoj politici.

4. Izvetaj o tokovima gotovine su svi prilivi i odlivi gotovine koji su
grupisani u tri (3) podbilansa:
- prilivi i odlivi iz poslovnih aktivnosti
- prilivi i odlivi iz aktivnosti plasiranja i investicija
- prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja.

15

5. INTERNA KONTROLA (DEFINICIJA, KOMPONENTE,

VRSTE)
Osnovni i najvaniji oblik kontrole u preduzeu, s obzirom na njen karakter,
predstavlja interna kontrola. Za interne kontrole su zainteresovani skoro svi, od
eksternih revizora do uprave, borda direktora, velikih kompanija, pa sve do drave.
Prema ISO 400, sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke
koje je usvojila uprava nekog preduzea kako bi joj pomogli u postizanju cilja uprave
vezanog za obezbedjenje, koliko je ukljuujuci poslovanje politike uprave, zatita
sredstava, spreavanje prevare i greke, tanost i kompletnost raunovodstvenih
evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih informacija.
Za internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji: menadment, upravni
odbor, interni revizori i ostalo osoblje. Najodgovorniji je izvrni direktor koji treba da
preuzme nadlenost nad sistemom interne kontrole, tj.da vodi i daje direktive viim
menaderima. Upravni odbor ija je glavna obaveza da obezbedi rukovodjenje,
davanje direktive i nadgledanje. Interna kontrola se moe definisati kao proces,
ustanovljen i sprovoen od strane upravnog odbora preduzea, menadmenta i ostalog
osoblja, a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva u
sledeim kategorijama i efikasnost i uspenost poslovanja, pouzdanost finansijskog
izvetavanja, saglasnost sa postojeim zakonima i propisima i zatita imovine od
neovlaenog prisvajanja, korienja i otudjenja.
Navedena definicija interne kontrole odrava sledee osnovne koncepte i to:
Interna kontrola je proces
Internu kontrolu obavljaju ljudi, neke organizacije, zavisno od toga ta
rade i govore, oni odreuju ciljeve preduzea i uvode u funkciju
kontrolne mehanizme
Od interne kontrole se oekuje da upravnom odboru i menadmentu
preduzea prui samo razumno uverenje, a ne apsolutno uverenje da su
ciljevi kompanije ostvareni
Interna kontrola se primenjuje radi postizanja ciljeva u jednoj ili vie
kategorija koje se meusobno preklapaju
Neto jednostavnija definicija internih kontrola ih oznaava kao skup mera
koje preduzima menadment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva. Pomenute
mere se mogu definisati i grupisati na sledei nain, i to:
zastita imovine od preteranog troenja, neefikasne upotrebe i moguih
prevara
obezbeenje pouzdanosti raunovodstvenih podataka
dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog
drutva
ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadmenta
Dr Slavoljub Marti, navodi da se sistem interne kontrole sastoji od svih mera
i metoda koje se primenjuju u preduzeu u cilju obezbeenja njegovih sredstava od
rasipanja, pronevera i neefikasnosti, unapreenja tanosti i pouzdanost
knjigovodstvenih i operativnih podataka, pridravanje poslovne politike preduzea, i
ocene poslovne efikasnosti.

16

Iz navedene definicije moe se, dakle, izvesti zakljuak da interna kontrola, u

naelu, obuhvata sve sektore i sve aktivnosti preduzea.

5.1 Komponente sistema interne kontrole

Od pet meusobno povezanih komponenti se sastoji interna kontrola:

Kontrolno okruenje
Procena rizika
Kontrolne aktivnosti
Informacije i komunikacije
Nadgledanje i praenje.

5.1.1 Kontrolno okruenje

Ljudi su svojim individualnim osobinama, ukljuujui integritet, moralne
vrednosti i kompetentnost i okruenje u kome oni rade, ine jezgro svakog preduzea,
ukupno ponaanje, shvatanje i aktivnosti menadmenta u pogledu sistema interne
kontrole i njenog znaaja u preduzeu podrazumeva kontrolno okruenje.

5.1.2 Procena rizika

Kompanija mora da bude svesna rizika sa kojima se suoava i mora o njima da
vodi rauna. Poslovne ciljeve koje nastoje da ostvari kompanija odreuje, zatim
uprava utvruje rizike vezane za postizanje zacrtanih ciljeva i preduzima odreene
korake radi kontrole tih rizika.

5.1.3 Kontrolne aktivnosti

Da bi se upravi preduzea pomoglo da obezbedi realizaciju onih aktivnosti
koje ona smatra neophodnim da bi se kontrolisali rizici, vezani za postizanje zacrtanih
ciljeva preduzea, moraju se ustanoviti i obavljati kontrole politike i procedure. One
obuhvataju itav niz aktivnosti. Iako mnogobrojne kontrolne aktivnosti mogu se
sistematizovati u sledeih pet kategorija:

adekvatno razdvajanje dunosti

pravilno odobravanje transakcija i aktivnosti

adekvatna dokumentacija i evidencije

fizika kontrola sredstava i poslovnih knjiga

nezavisne provere uspenosti rada.

5.1.4 Informacije i komunikacije

Na svim nivoima organizacije potrebne su informacije: finansijske
informacije, poslovne informacije, informacije o usklaenosti i informacije o
vanjskim dogadjajima, aktivnostima i uslovima. Pomenute informacije moraju da
budu utvrene, dobijene i prenete u onoj formi i vremenskom okviru koji e
korisnicima omoguiti da obave svoje dunosti i obaveze. Najvaniji sistem za
internu kontrolu je raunovodstveni sistem, koji se smatra serijom zadataka i knjienja
jednog preduzea pomou kojih se transakcije obrauju radi voenja finansijskih
evidencija.

17

5.1.5 Nadgledanje i praenje

Celokupan proces mora da bude praen i po potrebi se mora modifikovati. To
se i postie konstatnim aktivnostima praenja i nadgledanja, posebnim procenama ili
kombinovanjem tih dvaju postupaka.
Sa analitike take gledita interna kontrola se moe podeliti na dve iroke
kategorije nadzornog delovanja, i to: administrativnu kontrolu i raunovodstvenu
kontrolu. I jedna i druga kontrola su funkcije upravljanja, a u veini sluajeva se
prepliu tako da se izmeu njih ne moe povui neka precizna granica. Revizor se
mnogo vie bavi internom raunovodstvenom nego administrativnom kontrolom. Na
aktivnosti koje nisu direktno finansijskog karaktera odnosi se administrativna interna
kontrola, sa zadatkom da obezbedi efikasnost u poslovanju i da se to poslovanje u
svim sektorima i odelenjima preduzea odvija u skladu sa proklamovanom poslovnom
politikom. Efikasne administrativne interne kontrole imaju uticaj na uspenost
poslovanja. Raunovodstvena kontrola ukljuuje aktivnost i obuhvata organizaciju,
metodologiju i evidenciju s ciljem obezbeivanja zatite sredstava i verodostojnosti
finansijskih izvetaja, a koncipirana je na taj nain da prui pouzdane dokaze: da su su
transakcije obavljene prema ovlaenjima menadmenta, da su transakcije
evidentirane na taj nain da je, u prvom redu, omogueno sastavljanje finansijskih
izvetaja, i potom da je obezbeeno prikladno iskazivanje vrednosti sredstava, da je
pristup i raspolaganje sredstvima doputeno samo po ovlaenju menadmenta, da je
knjigovodstveno
stanje sredstava uporeivano sa postojeim stanjem u
odgovarajuim intervalima.
Definicija finansijske kontrole, u principu, iskljuuje pitanje uspenosti,
vrednosti novca i usklaenost sa zakonskom regulativom. Da li i kako kompanija
koristi bankovni sef za deponovanje kratkoronih hartija od vrednosti, ili koristi
bankovni sef radi deponovanja gotovine kompanija, primeri su raunovodstvenih
kontrola.
Primeri administrativnih kontrola su provere biografije mogueg budueg
zaposlenog i provera plate zaposlenih.

18

6. LIMITIRANOST INTERNE REVIZIJE U

SPREAVANJU PRONEVERA
Znaajnu prepreku za obavljanje prevara i pronevera predstavlja snana i
dobro organizovana interna kontrola, ali ipak nije u stanju da ih u potpunosti sprei.
Mogunost da doe do pronevere su, drugim reima prisutne ak i u sluaju da
preduzee ima adekvatan sistem interne kontrole i ako se svake godine podvrgava
eksternoj finansijskoj reviziji. Razlog za navedeno lei u injenici to je obim interne
kontrole koji preduzeca mogu da primenjuju, u velikoj meri ogranien njenim
trokovima.

6.1 Ispitivanje interne kontrole od strane revizora

Prvu fazu rada revizora predstavlja ispitivanje i ocenjivanje postojee interne
kontrole preduzea. Do koga obima e revizor vriti proveru i koja podruja e
zahtevati intezivnije ispitivanje revizor e odluiti na osnovu analize interne kontrole.

6.1.1 Oslanjanje revizora na internu kontrolu

Proveru pozicija u bilansu stanja i bilansa uspeha revizor e izvriti ako se
ispostavi da je sistem interne kontrole preduzea adekvatan, metodom testiranja i
uzorka, koja bazira na pretpostavci da e ispitivanja dela knjienja ili drugih
relevantnih podataka, otkriti iste osobenosti kao i ispitivanje svih pozicija. Polazei
od injenice da je adekvatan sistem interne kontrole glavni faktor u reviziji koju vri
eksterni revizor, postavlja se pitanje ta on treba da preduzme ako utvrdi da interna
kontrola ima ozbiljnih nedostataka. Da bi revizor ustanovio da finansijski izvetaji u
velikim preduzeima na konkretan nain odravaju finansijsku situaciju i rezultate
poslovanja preduslov je postojanje adekvatne interne kontrole.

6.2 Opseg i metode ispitivanja interne kontrole

Iz dve faze se sastoji ispitivanje interne kontrole od strane revizora i to:
studiranja i ocenjivanja. U prvoj fazi revizor pribavlja dokaze o karakteru sistema
interne kontrole i nainu na koji ona fukcionie. U drugoj fazi on ocenjuje dobre
strane i slabosti sistema i proiruje svoj program revizije s ciljem nadoknaivanja,
odnosno kompenziranja nedostataka interne kontrole. U fazi studiranja (prva faza) u
praksi revizor o karakteru sistema interne kontrole preduzea klijenta pribavlja dokaze
putem tri forme, tj. metode i to: standardni upitnici za internu kontrolu, zatim,
tekstualno prikazivanje i ematsko prikazivanje.
Adekvatna forma upitnika:
da obezbedi indikacije izvore informacija koje su neophodne za
odgovor na svako pitanje iz upitnika i proveru, ako je potrebno

19

da obezbedi razlikovanje izmeu krupnih i sitnih nedostataka u

internoj kontroli
da obezbedi dovoljno detaljan opis nedostataka u internoj kontroli
koji omoguavaju sastavljanje pismenih izvetaja o tim slabostima

Standardni upitnici za internu kontrolu su, uglavnom, uinjeni na taj nacin, tj.
pitanja su tako formulisana da odgovor ne indicira na slabosti interne kontrole. Meu
najvee slabosti prilikom korienja upitnika za internu kontrolu ubrajaju se:
prepisivanje odgovora iz upitnika od prethodne godine, zatim mehaniko ispunjavanje
da i ne odgovora bez stvarnog razumevanja i studiranja problema i tretiranje upitnika
kao cilja umesto kao sredstva. Tekstualno opisivanje i prikazivanje poslovnih tokova
obuhvata indetifikaciju lica koji obavljaju odreene funkcije i koja mogu da indiciraju
na detalje u vezi sa nainom izvrenja zadatka. Revizor nakon opisa postupka interne
kontrole moe da sumira ocenu klasifikujui svaki glavni deo sistema interne kontrole
kao dobar, zadovoljavajui ili slab. ematsko prikazivanje interne kontrole sastoji se
u simbolikom prikazivanju sistema. Revizoru e priprema ovih ema omoguiti da
brzo oceni efikasnost interne kontrole.

6.3 Izvor informacija za upoznavanje i opsivanje interne

kontrole
Prilikom prikupljanja dokaza o odreenom sektoru kontrole iskusniji i manje
iskusni revizori reaguju razliito. Naime mlai revizori nisu uvek sigurni koji je
metod ispravan za pribavljanje neophodnih informacija za upitnik tekstualno
opisivanje i ematski prikaz. S druge strane, iskusniji revizori su skloniji da odmah
lino izvre ispitivanje uvidom na licu mesta pribave objektivne i konane odgovore
za upitnik. Oslanjanje samo na ispitivanje osoblja u svakom sluaju bilo bi u
suprotnosti sa osnovnim naelima revizije.

6.3.1 Testiranje transakcija

Da bi ustanovio da li interne kontrole prikazane u upitniku, tekstualnom opisu
ili emi, realno funkcioniu, odnosno da li se primenjuju na prikazani nain revizor
obavlja testiranje transakcije, prilikom ega prati odreene transakcije kroz knjige
poevsi od monetarne njihovog iniciranja pa do zavretka.

6.4 Ocena i izvetaj interne kontrole

Revizor nakon zavrnog studiranja, odnosno upoznavanja interne kontrole
mora da oceni sistem, pri emu e mu studiranje interne kontrole omoguiti da
indetifikuje postojee slabosti, tj. nedostatak u sistemu. Nacrt kompletnog programa
revizije revizor treba da pripremi nakon to kompletira svoju ocenu o internoj
kontroli, a, isto tako, i da napie izvetaj o internoj kontroli klijenta.
Veina revizorskih firmi kada otkrije ozbiljnije nedostatke u internoj kontroli
praktikuje da sastavi izvetaj i uputi ga klijentu, odnosno njegovom menadmentu.
Izvetaj, koji se obino sainjava u formi pisma koje sadri sugestije za otklanjanje
naenih nedostataka, slui da minimizira obaveze revizora u sluaju da se kasnije
otkrije velika prevara ili drugi ozbiljni gubici. Pismom koje se odnosi na nedostatke u

20

internoj kontroli se pomae da se izgradi adekvatnije razumevanje i vee

respektovanje za usluge koje obavlja eksterni revizor.

7. INTERNA REVIZIJA (PERSPEKTIVA UVOENJAU

NAIM USLOVIMA)
Interna revizija predstavlja naknadnu SUB kontrolu poslovnih transakcija
ukljuujuci i kontrolu kontrole. Tamo gde je interna revizija instalirana, ona testira i
ocenjuje raunovodstvene i administrativne kontrole u svim sektorima.
Zakon o preduzeima, meutim, internu reviziju predvia samo kao
mogunost, a ne kao obaveza.
Kada govorimo o internoj reviziji, mislimo na profesionalnu internu reviziju
iji je rad utemeljen na verifikovanim i opteprihvaenim standardima. S obzirom na
injenicu da je adekvatnog kadra u internoj reviziji danas veoma malo, ako ga uopte
ima, to podrazumeva timski rad i angaovanje kadra koji nastoji da u internoj reviziji
ostvari znaajnu karijeru, kao i njegovo kolovanje za internu reviziju. Interna
revizija se obino organizuje u matinim preduzeima, sa takvim ovlaenjima da
poslove moe obavljati i u matinom i u povezanim preduzeima, to omoguava
usklaenost postupaka interne kontrole i veu efikasnost na svim nivoima. Na
stvaranje osnove za internu reviziju pozitivno e se odraziti razvoj raunovodstvene
profesije. Do uvoenja interne revizije najpre e doi u onim preduzeima i bankama
u koje bude ulozen inostrani kapital odnosno inostrani investitori e zahtevati primenu
metodologije interne revizije, to e omoguiti i formiranje osnove za obrazovanje
kadra i ire uvoenje interne revizije u nau praksu. Politika preduzea jeste da uvede
i ocenjuje poslovanje preduzea radi pruanja pomoi menadmentu preduzea u
realizaciji, ciljeva definisanih poslovnom politikom preduzea. Deo za internu
reviziju organizaciono vezan za generalnog menadera, a svoje izvetaje podnosi
generalnom menaderu i upravnom i nadzornom odboru. Zaposleni u odeljenju za
internu reviziju imaju pravo na potpun i slobodan pristup svim informacijama i
dokumentaciji, radi obavljanja svojih poslova. Osnovni cilj organizacionog dela za
internu reviziju jeste da na efikasan nain prui pomo menadmentu preduzea u
izvravanju zadatka.
Rukovodilac interne revizije rukovodi internom revizijom u sektoru
preduzea, zavisnom preduzeu ili u drugom organizacionom delu, izvrava program
interne revizije u skladu sa standardima revizije i uputstvima za rad i uspostavlja
saradnju sa nadlenim rukovodiocima u organizacionim delovima u kojim se vri
revizija.
Interni revizor ima sledee dunosti:
Ispituje poslovanje preduzea u oblasti koju je po programu dobio i
ocenjuje adekvatnost i efikasnost internih kontrola u toj oblasti
Utvruje da li se u organizacionom delu u kom vri reviziju
primenjuju propisani postupci koji se odnose na planiranje,
raunovodstveno obuhvatanje, ouvanje sredstava preduzea i
kontrolu rada i da li su ti postupci usklaeni sa poslovnom

21

politikom preduzea i savremenim standardima organizacije

poslovanja
Planira i izvodi reviziju u skladu sa profesionalnim standardima
Obrauje nalaze revizije i preporuke za otklanjanje uoenih
slabosti
Vri specijalne preglede na zahtev rukovodstva
Daje instrukcije mlaim revizorima.
Na organizaciju i efikasnost nadzora utiu veliina preduzea.
Komplikovanije je usavriti internu kontrolu u malom preduzeu nego u velikom, iz
jednostavnog razloga to, na primer, u malom preduzeu na sedam zaposlenih nije
mogue urediti zadovoljavajue razgranienje ovlaenja. Pored navedenog ima to
veze i sa trokovima.
Zakljuak koji se moze izvesti iz navedenog jeste da se struktura internog
nadzora mora adaptirati individualnim potrebama svakog preduzea ponaosob.
Interni nadzor, ili jo preciznije interna kontrola, ima primarni cilj da
preventivno deluje na suzbijanju prevara, koje se definiu kao namerno pogrene
interpretacije injenica sa ciljem obmanjivanja i dovoenja u zabludu tree osobe. U
sluaju kada raunovodstveni nadzor otkrije nepravilnosti tretira ih kao namerne
greke unesene u raunovodstvene evidencije, poslovne knjige i finansijske izvetaje
u prevarantske svrhe. Nepravilnosti se mogu definisati u dve grupe i to: prevare koje
su uinili zaposleni, i prevare koje je uinio menadment. Smanjenje rizika od
prevare, falsifikata i drugih neasnih radnji zaposlenih u dobroj meri bi usledilo,
dakle, raspodelom ovlaenja nad transakcijama.
Terminom vezivanje vernosti oznaava se osiguranje ovog neobinog rizika,
odnosno to je vrsta ugovora kojim se osiguravajua firma obavezuje da isplati
poslodavca stete nastale prevarom od zaposlenih osoba vezanih vernou.
U iskazivanju profitabilnosti preduzea u obzir treba da se uzmu svi trokovi,
naime menadment i upravni odbor su odgovorni za kontrolisanje ukupnih trokova, a
samo uz stalni nadzor je mogue adekvatno upravljanje trokovima.
S ciljem poboljanja profitabilnosti, menadment preduzea svojom odlukom
moe ispitati modalitet smanjenja resursa za proizvodnju nekog proizvoda ili resurse
uiniti produktivnijim ili ih nabaviti po niim trokovima. Prisutna je alternativa da
menadment podigne cene onih proizvoda koji koriste velike unose resursa i na taj
nain stimuliu proizvodnju sa jeftinijim unosom.

22

8. ZAKLJUAK
Interni nadzor, ili jo preciznije interna kontrola, ima primarni cilj da
preventivno deluje na suzbijanju prevara, koje se definiu kao namerno pogrene
interpretacije injenica sa ciljem obmanjivanja i dovoenja u zabludu tree osobe.
Kljuni zadatak internog nadzora jeste da kontrolie sve delove preduzea da
li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na poetku poslovnog perioda kao i
da o tome podnose informaciju menadmentu privrednog drutva. Za pojaano
interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog vie su i prisustvo nelojalne
konkurencije, poveane konkurencije i erozije poslovnog morala.
Za internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji i ona se sastoji od svih
mera i metoda koje se primenjuju u preduzeu u cilju obezbeenja njegovih sredstava
od rasipanja, pronevera i neefikasnosti, unapreenja tanosti i pouzdanost
knjigovodstvenih i operativnih podataka, pridravanje poslovne politike preduzea, i
ocene poslovne efikasnosti.

23

LITERATURA
1. Andri, M., Krsmanovi, B., Jaki, D., Revizija teorije i prakse, Beograd
2002.
2. Milojevi, D., Revizija finansijskih izvetaja, Beograd 2006.
3. Krasulja, D. i Ivanievi, M., Poslovne finansije, Ekonomsi fakultet,
Beograd 2000.
4. Ruth, E.G., Analiziranje finansijskih izvetaja, American Bankers
Association, Washington 2003.
5. Rankovi, J.M, Upravljanje finansijama preduzea, Ekonomski fakultet,
Beograd 1999.

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

24