PRIMENA HOMEOPATIJE U

RESPIRATORNIM OBOLJENJIMA
AKUTNI RINITIS-NAZEB-KIJAVICA
Rinitisom nazivamo difuznu upalu nosne sluzokoe. Glavni simptom je
opstrukcija (zaepljenje) nosa sa skerecijom, i to je zajedniki simptom za sve vrste
rinitisa. Obino nastaje kao posledica virusa ili bakterija, takoe moe i nastati kao
posledica nadraaja od strane razliitih aerozagaenja (dim, praina, strane estice).
Klinika slika zna biti veoma raznolika, ugl. je karakterie kijanje, umerena guobolja i
poremeaj opteg stanja, obino bez povienja temperature.
Akutni rinitis je
samoograniavajua bolest koja esto ne zahteva posebnu terapiju, pa ni homeopatsku,a
veoma retko prua jasnu simptomatoloku sliku, tako da nekada nije lako ni odrediti
homeopatski lek.
S obzirom na stadijum i uznepredovalost bolesti, leenje moemo podeliti na tri
stadijuma:
POETNI STADIJUM
ACONITUM: rinitis nastaje iznenada nakon izlaganja hladnoi, temperatura raste
naglo i obino nastaje u veernjim satima, pacijent je edan, sva pia mu imaju gorak
ukus; ne znoji se, koa je suva.
Mentalno: pacijent je uznemiren.
BELLADONA : pacijent se znoji, osea suvou sluzokoa, ima
simtomima je esto pridruena kongestivna, pulsirajua glavobolja.

vlanu kou;

KASNIJI STADIJUM
ALLIUM CEPA: pacijent izgleda kao da je seckao crni luk: ima obilnu vodenastu
sekreciju iz nosa i oiju, kie u napadima.; sekrecija iz nosa iritira nosnu sluzokou koja
je crvena i bolna, a sekrecija iz oiju ne iritira; pacijentu prija strujanje vazduha te trai
da mu se otvori prozor.
EUPHRASIA: ova remedija je po nekim simptomima suprotna prethodnoj : sekrecija iz
nosa ne iritira, dok sekreacija iz oiju(suzenje) iritira; pacijent takodje ima spazmodian
kaalj; topliji prostor mu pogorava opte stanje.
NUX VOMICA: nagli poetak sa napadom drhtavice, pacijent trai da se pokriva sa
puno pokrivaa ali ne moe da se zagreje; spazmodino kihanje ujutro, nakon ega sledi
obilna nosna sekrecija.

MERCURIUS SOLUBILIS: iscedak iz nosa je gnojan (ukast ili zelenkast),

iritirajui, nagriza nosnu sluzokou uz nastajanje ulceracija; opte pogoranje nastaje u
toku noi.
KALI BICHROMICUM: lek koji je indikovan kod rinitisa koji je praen akutnom
upalom sinusa (sinusitisom). Sekret je ukasto-zelenkast, nekada sukrviav, gust,
rastegljiv, lako se stvrdne u nosu; esto je praen glavoboljom u eonom delu glave.
KALI IODATUM: rinitis sa bistrim sekretom koji nagriza sluzokou, esto praen
eonom glavoboljom. Ovaj lek se preporuuje u sluaju kada Alium cepa nije dao efekat
(slina simptomatologija).
ZAVRNI STADIJUM
Ovo je stadijum u kojem je sekrecija mnogo manja nego na poetku bolesti, nosna
sluzokoa je znatno manje iritabilna. Bolest e se i sama povui, medjutim, u sluaju da
se simptomi malo razdue uz promenljivost (jedan dan nos je zapuen, drugog dana
nije, jednog dana je obilnija sekrecija, drugog dana manja ili je nema, sekreacija iz dana u
dan menja svoju konzistenciju...), preporuuje se PULSATILLA, jedna od najvanijih
remedija za oboljenja gornjeg respiratornog trakta.

AKUTNA NEKOMPLIKOVANA OBOLJENJA

GORNJIH DISAJNIH PUTEVA
AKUTNI FARINGITIS-LARINGITIS-TRAHEITIS
Zapaljenska oboljenja farinksa, larinksa i traheje veoma esto su udruena i sa
veoma slinom simptomatologijom, te ih moemo i posmatrati na taj nain, a lekove
primeniti uzimajui u obzir sve one faktore (misli se na lokalne simptome) koji
dominiraju za pojedini deo ovog funkcionalno-udruenog sistema.
Napomena: oboljenja ovih struktura najee je posledica bakterijske ili virusne
infekcije, preterivanja u govoru, puenju i uticaju aerozagaenja. Veoma je vano
napomenuti da su procesi u grlu nekada posledica nekih optih oboljenja (npr.
infektivne mononukleoze, tumorskih procesa, arlaha, morbila, difterije, gripa, velikog
kalja...), te ukoliko poprimaju subakutni ili hronini karakter uz kliniku sliku koja je
uporna ili se pogorava, savetuje se konsultacija nadlenog alopatskog lekara, te nakon
klasine dijagnostike, ukoliko ima indikacija, nastaviti sa homeopatskom terapijom.

BRYONIA uglavnom suv, bolan kaalj praen glavoboljom, pacijent ima bolove u
grudnom kou pri kalju zbog ega se dri za grudi, postoji izrazita suvoa sluzokoa.
pokret, jai udah ili duboko disanje, pregrejavanje tela i leanje na niem uzglavlju
sve vazduh, napolju
Mentalno: pacijent ne eli drutvo; mue ga brige o poslu.
CAUSTICUM - nadraajni kaalj sa oseajem golicanja u grlu, esto praen
promuklou, izraeniji nou; urinarna inkontinencija u toku kalja.
hladan vazduh, leanje i utopljavanje, naginjanje glave napred
hladni napici, kiovito vreme
Mentalno: emotivan pacijent, zabrinut,
KALI CARBONICUM kaalj esto praen povraanjem, noni kaalj koji budi
pacijenta, poetno golicanje u grlu koje brzo pree u bronhitis;
nou, hladan vazduh, duboko disanje, topla hrana
sedei poloaj ili telo nagnuto napred
Mentalno: pacijent je razdraljiv i uplaen, eli drutvo.
COCCUS CACTI nadraajni kaalj koji se javlja u kratkim napadima, najee ujutro
ili oko ponoi, sa izbacivanjem obilne sluzi.
zagrejavanje tela i tople prostorije
na otvorenom prostoru i hladnom vazduhu; hladna pia i jela
PULSATILLA kaalj sa iskaljavanjem zelenkastog sputuma
uvee i nou, u zadimljenim prostorijama, kod rashlaenja tela
sve vazduh, duboko disanje,leanje na podignutom uzglavlju
Mentalno:plaljivost uz este promene raspoloenja
SPONGIA TOSTA nadraajni kaalj nalik na lave, praen oseajem stezanja u
grlu, ponekad i guenjem.
hladan i suv vazduh, hladna pia
topla pia i topla hrana, sedenje, naginjanje glave napred
ACONITUM kaalj koji nastaje nakon izlaganja hladnoi,suvom i hladnom vetru;
iznenadni nastanak tegoba.
uvee, obino odmah nakon to pacijent zaspi, dodir vrata, okretanje glave i gutanje
tenosti
leanje na leima
Mentalno: pacijent je nemiran i uplaen
HEPAR SULPHUR oseaj da je u predelu grla zabodena riblja kost, grlo je bolno;
pacijent ima potrebu da umotava vrat.
pri najmanjem gutanju ili udisanju hladnog vazduha; govor; promaja, otkrivanje
toplota; nakon iskaljavanja

ARUM TRIPHYLLUM izrazita promuklost do gubitka glasa, veoma bolan kaalj uz

karakteristino stalno golicanje u nosu. Pogoranje nastaje uvee ili u prvom delu noi.
MEDORRHINUM dugotrajan kaalj nakon infekcije sa postnazalnom drenaom uz
stalno ienje grla.

AKUTNI ZAPALJENSKI PROCESI LIMFNOG

PRSTENA DRELA-AKUTNI TONZILITIS-ANGINA
Pod pojmom akutnog tonzilitisa podrazumeva se akutni zapaljenski proces na
krajnicima-tonzilama. Izraz angina potie od latinske rei angare to znai guiti,
stezati. U lakim sluajevima samo nalazimo lako crvenilo tonzile, a u teim sluajevima
lokalni proces je praen ljutenjem epitela i taloenjem fibrina na povrini, dok se u
najteim sluajevima deava nekroza tonzilarnog tkiva.
Simptomi angine zavise od teine zapaljenskog procesa, uzrasta bolesnika i
imunolokog stanja organizma. U ranom stadijumu obino su izraeni opti simptomi:
visoka telesna temperatura, drhtavica, bolovi u miiima i leima,opta slabost. Nakon 12 dana javljaju se izraeni lokalni simptomi: bol u drelu, oteano gutanje, bolovi u uima
i zadah iz usta. Pojavom lokalnih simptoma pogoravaju se optin znaci zapaljenja.
Javljaju se glavobolja, otean govor i oteano otvaranje usta. U tekim sluajevima
dolazi do toksemije-sve do sepse. U odojadi su izraeni opti simptomi, nema izraenih
lokalnih simptoma. Sve angine praene su vratnom limfadenopatijom. Pri dijagnostici
angine treba biti obazriv i uvek iskljuiti postojanje infektivne bolesti ili hematolokog
oboljenja.
Svaki tonzilitis treba shvatiti kao ozbiljno oboljenje. Alopatsko leenje
podrazumeva antibiotike koje treba davati 2-3 dana po prestanu simptoma da ne bi dolo
do recidiva, po potrebi se daju analgetici i antipiretici, a treba stalno kontrolisati rad
bubrega i kardiovaskularnog sistema.
Homeopatsko leenje tonsilitisa se preporuuje u blagim sluajevima kada nema
intoksikacije organizma i kada je pacijent dobrog opteg stanja i to u akutnim
sluajevima u poetnom stadijumu. Ukoliko oboljenje ima drugaiji tok, treba pristupiti
klasinom medicinskom tretmanu.
Preporuuju se sledei lekovi :
BELLADONA bolest poinje iznenada; sluzokoa je crvena i suva, pacijent
osea bol pri gutanju; bol se veoma esto iri u podruje desnog uha; pacijentu smeta
buka, svetlo, prija mu mrak, mir i tiina, pokriva se do uiju.

MERCURIUS SOLUBILIS
tonzile su crvene i oteene, postoji
hipersalivacija, a pljuvaka je gusta i lepljiva; jezik je takoe oteen sa otiscima zuba.
Osim ova dva glavna leka, u odreenim sluajevima ima mesto i za primenu
sledeih lekova:
APIS edem je glavni simptom ovog leka; resica je oteena i izgleda kao vrea
napunjena vodom; bol je u vidu probada, poboljavaju hladni napici ili sisanje kockica
leda.
ACONITUM iznenadno nastajanje bolesti, najee nakon izlaganja hladnoi,
nagli nastanak poviene telesne temperature; pacijent se ne znoji. Postoji nemir i
anksioznost; tonzile su uveane i crvene; im pacijent pone da se znoji, treba prekinuti
davanje ovog leka.
PHYTOLACCA pacijent ima stalnu potrebu za gutanjem
CAPSICUM glavna indikacija za ovaj lek je neugodan zadah iz usta sa
irenjem bolova u predeo uiju
LYCOPODIUM - je indikovan kod teke disfagije (oteanog gutanja).

GUBITAK GLASA (AFONIJA) I PROMUKLOST

Afoniju moemo definisati kao gubitak glasa ali uz ouvanu mogunost aputanja.
Najee je posledica zapaljenskih ili nadraajnih promena na larinksu, medjutim, moe
biti i posledica neurolokih oboljenja, a nekada i posledice psihikog stresa.
ARNICA lek izbora za gubitak glasa ili promuklost kao posledice preterane upotrebe
glasnih ica (pevanje, govor, vika...)
RHUS TOXICUM odlian komplementarni lek nakon Arnike. Indikovan je kada
pacijent ima afoniju na poetku govorenja, a kasnije mu se glas pobolja.
ARUM TRIPHYLLUM glas je izmenjene boje, tonalitet prilikom govora je
promenljiv (kao da mutira).
CAUSTICUM
Jedno od najboljih sredstava za promuklost uz oseaj suvoe grla,
oseaj titanja. upalj, razdraujui kaalj, bolesnik govori samo apatom, skoro je bez
glasa.
ARGENTUM NITRICUM - indikovan kod fobinog i histerinog laringitisa; esta
delimilna paraliza glasnih ica bez nekog razloga; toplota pogorava, hladan vazduh
poboljava.

AKUTNA OBOLJENJA DONJIH DISAJNIH

PUTEVA
(bronhitis i upala plua)
Akutni bronhitis

je prolazno zapaljenje sluzokoe veih disajnih puteva.

Veoma esto je pridruen i traheitis, tako da
obilno govorimo o akutnom
traheobronhitisu. Oboljenje je uzorkovano virusima i bakterijama, (koji se najee iz
gornjih disajnih puteva sputaju prema donjim), hemijskim iritansima, aerozagaenjem,
alergijskim reakcijama i gljivinim infekcijama. Kod odraslih osoba sa normalnim
imunitetom, oboljenje je kratkotrajno i protie lako. Kod male dece oboljenje je ozbiljnije
i neretko se manifestuje znacima bronhoopstrukcije.
Klinika slika je nekarakteristina: laka malaksalost, temperatura, sekrecija iz
nosa, suv kaalj u poetku, koji kasnije postaje produktivan. Kod osoba sa poveanom
traheobronhijalnom osetljivou i izmenjenim imunolokim odgovorom, kaalj moe
trajati due (nekoliko sedmica) i tada kaemo da bronhitis ima subakutan tok (oprez:
ukoliko suv kaalj ne prestane ni za 2 meseca a nakon prestanka drugih simptoma,
treba iskljuiti latentnu astmu!).
Upala plua-pneumonija je zapaljenski proces u plunom parenhimu,
najee uzrokovan bakterijama i virusima. Pneumonije su najee akutne, retko imaju
hronian tok, kada traju vie nedelja ili meseci (ugl. kod starih osoba). Zapaljenski
procesi u plunom parenhimu esto su praeni zapaljenskim promenama u pleuri (plunoj
maramici), a kao sekvela upalnog procesa, zaostaju pleuralne adhezije (priraslice na
plunoj maramici).
Klinika slika upale plua je dosta karakteristina, bez obzira na uzrok. Poetak
bolesti moe biti iznenadan ili postepen, neretko udruen sa pleuritinim bolom, kaalj je
uporan, u poetku suv, kasnije se javlja iskaljavanje, nekada hemoptizije, bol u grudima
(najee posledica zamorenosti disajnih miia ili zbog zapaljenja plune maramice),
javlja se malaksalost, poviena telesna temperatura, slab apetit, nekada i guenje.

Poetni stadijum:
ACONITUM naglo nastalo oboljenje kod inae otpornih pacijenata; nakon izloenosti
hladnoi, vetru ili iznenadnim i jakim psihikim stresovima sa strahom; nastaje uvee,
obino sa visokom tel. temperaturom praenom groznicom; usta su suva, postoji izraena
potreba za hladnim piima, sva pia imaju gorak okus (osim vode); kaalj je suv i bolan.
toplota, dodir
sedenje, otkrivanje
Mentalno: pacijent je uznemiren i uplaen; eli drutvo

BELLADONA oboljenje nastaje iznenada sa visokom tel. temperaturom uz groznicu i

pulsirajuu glavobolju; nakon hlaenja tela (kia i promaja);arko crveno lice sa irokim
zenicama; pacijent ea, ima elju za limunadom, koa je oznojena, sluzokoe suve, lice
je crveno sa lakim bledilom oko usnica.
svetlo i buka, drmanje, pokretanje, otkrivanje, kaalj
mir i tiina, zamotavanje glave
Mentalno: mentalna grozniavost (pomuenje senzorijuma) do delirijuma,drhtanje i
trzanje miia (slika lii na trovanje atropinom)
BRYONIA sporo ali progresivno pogoranje tegoba u toku 2-4 dana ( kihanjeblaga
tel. temperaturavisoka tel. temperaturaizraen i bolan suv kaalj);suvoa sluzokoa
uz izraenu e za hladnom vodom; jezik obloen beliastom naslagom,bolovi u vidu
probada (grudni ko, glava).
pokret,toplota, duboko udisanje, kaalj, kretanje, drmanje, uznemiravanje
pritisak, leanje na bolesnoj strani
Mentalno: razdraljivost, ne eli drutvo, zabrinut za posao.
FERRUM PHOSPHORICUM esto u kombinaciji sa bolnim laringotraheitisom uz
stalan kaalj; groznica uz povienu tel. temperaturu, bolovi u grudnom kou; smenjuju se
bledilo i crvenilo lica; odbojnost na jaja; pacijent ea, bolest postepeno savladava
pacijenta.
hladnoa, promaja
Mentalno: nervoza (manje nego Belladona), trai da bude sam
PHOSPHORUS oseaj stezanja i teine u grudnom kou sa bolnim kaljem uz lako
iskaljavanje, hemoptizije, izraena e za hladnim piima uz neprijatnost (sve do
povraanja) kad se uzeto pie zagreje u elucu; koa je suva i topla, jezik obloen
beliastom naslagom, igranje miia lica, oseaj nedostatka vazduha (vie od nervoze).
leanje na levoj strani, hladan vazduh
hladna pia
Mentalno:nemir, nervoza, strah, eli drutvo

Progresija bolesti
ANTIMONIUM TARTARICUM bledilo ili cijanoza, hladan znoj, dispnoja i
tahipnoja, guenje, sklonost kolapsu; naprezanje pri disanju; jezik obloen beliastom
naslagom; puls slabo punjen, nepravilan; munina i gaenje; auksultatorno: difuzni
inspiratorni pukoti-krkori (puno sekreta) kao kod edema plua .
toplota
sedenje
Mentalno: zlovolja i razdraljivost, odbojnost na dodir

CARBO VEGETABILIS pacijent veoma sklon kolapsu, obliven hladnim znojem;

spazmodian kaalj (kao kod velikog kalja-uz crvenilo lica) sa obilnim iskaljavanjem u
toku kojeg se javlja i nagon na povraanje;trbuh nadut; oseaj hladnoe uz odbijanje
pokrivanja, elja za hlaenjem, trai sve vazduh;
leanje opruenog tela
sedenje
Mentalno: apatian, stuporozan pacijent.
KALI CARBONICUM kaalj sa guenjem uz obilno znojenje, bolovi u grudima kao
ubodi noem; zimogroljiv bolesnik sa oteenim kapcima; odbojnost prema hladnom
piu, trai pie sobne temperature; pogoranje od 2-4 sata ujutru;
hladnoa, pritisak, mirovanje, leanje na bolesnoj strani (Bronia se poboljava na
pritisak)
nagnutost napred
Mentalno: razdraljiv, uplaen, trai drutvo
IPECACUANHA iznenadan poetak, ozbiljna klinika slika, krkori difuzno ali je jezik
neobloen, muka.

GRIP/INFLUENCA
Grip je akutna virusna zarazna bolest kod koje uz poremeaj opteg stanja
najee postoji simptomatologija od strane disajnih organa. Najee se javlja kao
epidemijska bolest u zimskim mesecima. Varijante osnovnih tipova virusa imaju uvek
razliitu antigensku grau, tako da nema unakrsnog imuniteta to delimino objanja
veliki broj obolelih. Teinu oboljenja poveava ev. pridruena bakterijska infekcija.
Najee je re o hemofilusu influence. Grip je primarno infekcija respiratornog epitela
koja se prenosi sa oveka na oveka inhalacijom infektivnih kapljica. Inkubacija traje 1848 asova.
POETNI STADIJUM
ACONITUM-akutno sredstvo koje ima kratkotrajan efekat i koje se koristi
samo u prvoj fazi oboljenja; poetak je iznenadan kao grom iz vedra neba a oboljenju
esto prethodi stanje straha, preplaenosti, nemira, uzbuenja, suv i hladan vetar,
promaja, rashlaenje tela. Tegobe se prvi put javljaju uvee. Pacijent ima oseaj gubitka
snage, nije mu ni do ega, nita ne podnosi. Mentalno je nemiran, uplaen, razdraljiv
i anksiozan, esta je izjava umirem; koa mu je suva, lice crveno i zaareno-ne znoji
se iako ima visoku temperaturu (suprotno od simptoma Belladone). Kaalj ga gui, ima
oseaj da nema dovoljno vazduha, nekada prilikom kalja ima oseaj bolova u grudnom
kou kada mu ne prija pritisak i ne moe da spava na bolnoj strani. Sva pia imaju gorak
ukus osim hladne vode.

BELLADONA je takodje vano akutno sredstvo. Poinje iznenada i estoko, ima

kontiuirano povienu telesnu temperaturu koja je naroito izraena preko noi, imaju
sjajne i proirene zenice - grozniave oi a bolovi tela sa javljaju u napadima. Nisu
edni, ali postoji velika elja za limunadom. Imaju oseaj toplote tela koja pee uz
oseaj palae suvoe u grlu; esto imaju kongestivnu glavobolju. esto je zahvaena
desna strana tela. Pacijent bolest ne uzima za ozbiljno, ima elju za odmaranjem u miru i
tiini.
KASNIJI STADIJUM
FERRUM PHOSPHORICUM- se preporuuje kada slika leka nije
stabilizovana i jasna. Poetak je kao kod Akonituma : naglo, ali manje estoko i zna da
traje 1-2 dana (postepeniji poetak). U poetku se obino javlja poveana e, a poviena
temperatura je obino u toku noi. Pacijent je slab i razdraljiv, ali se na pulsirajuu
glavobolju koja se smanjuje nakon primene hladnih obloga. Koa i vidljive sluzokoe
su blede, nekada po licu ima crvene mrlje. ee je zahvaena desna strana tela.
GELSEMIUM postepen poetak, postepen razvoj simptoma, pacijent je slab,
iscrpljen, veoma umoran i oi ne moe da dri otvorene. Temperatura postepeno ali
stalno raste.Upadljivo je odsustvo ei uprkos visodkoj temperaturi. Uzrok: trema,
iekivanje uz psihiku napetost sa strahom, pred nastup. Pacijent ima vrtoglavicu,
izraenu miinu slabost uz eonu glavobolju koja obino poinje u potiljku. Deluje
intoksicirano, lice je tamnocrveno, pacijent se subjektivno daleko gore osea, nego to bi
se to reklo po ukupnoj klinikoj slici; za vreme groznice kao da je u stuporu. Jedan od
kljunih simptoma je drhtavica i tremor. Veoma je loe raspoloen.
BAPTISIA- pacijent se veoma loe osea, groznica je skoro stalna i ima veoma
osetljive i bolne miie celog tela. Lice je tamnocrveno; pacijent je potpuno umrtvljen,
tup, zaspi usred reenice. Nekada se javi stomani grip uz proliv i podrigivanje jakog
mirisa.
BRYONIA- veoma lii na Gelseminum, ali je kod ovog leka karakteristina jaka
e. Takoe se klinika slika postepeno razvija; pacijent je razdraljiv, guna i veoma je
zabrinut za posao, te stalno govori o poslu ili novcu jer ima strah od siromatva.
Sluzokoe su suve, gore mu je od svakog pokreta, a bolje od potpunog mirovanjai
leanja na bolnoj strani (boljemu je od pritiska). Ako kalje, kaalj je suv i pogorava sa
pri najmanjem pokretu.
KALIUM PHOSPHORICUM- za ovaj lek je karakteristian spor razvoj tegoba
bez poviene telesne temperature ili uz veoma blagu temperaturu. Veoma esto je uzrok
u prekomernom mentalnom naporu, preteranoj brizi (npr. kod studanta pred ispit).
Mentalni simptomi su veoma prisutni: pacijent je razdraljiv, tup i depresivan, ali se na
vrtoglavicu, glavobolju (u predelu potiljka), umove u uima kao i na slabost u leima i
ekstremitetima (kao da ima paralizu). To su inae stidljive i nervozne osobe. Ovaj lek
je veoma znaajan za mlae ljude, decu u razvoju, uenike i studente.

NUX VOMICA - grip praen jakom glavoboljom, kao da e glava pui uz

oseaj teine i oamuenosti; sa gubitkom apetita, opstipacijom, nagonom na povraanje
ali pacijent veoma teko povrati. Preko dana imaju tenu kijavicu a preko noi im se
nos zapui. Najee se ovi simptomi javljaju kod osoba koji su po mentalnom sklopu
Nux vomica: radoholiari, hipeaktivni, zabrinuti i odgovorni u vezi svog posla,
nestrpljivi, uvek se gore oseaju ujutro, bolje im je uvee.
ARSENICUM ALBUM - za ovaj lek homeopati obino kau, kod stanja gripa,
da podie iz mrtvih. Ovaj lek je veoma velika potpora organizmu. Pacijent se ali na
pekue bolove, ne moe da podnese miris hrane i tu je veoma izbirljiv. Nosni sekret je
bistar, vodenast, pacijent obino ima ojedenu gornju usnicu; ima stalnu e i stalno pije
po malo vode. Sve je gore nou, oko 2 h. Pacijent je uplaen, uznemiren, drhti, teak i
razdraljiv pacijent. Kaalj je u napadima, pacijent nekada i povraa. Iz usta ima
neprijatan uzadah (fetor ex orae).
MERCURIUS SOLUBILIS pacijent se ekstremno znoji, znoj je veoma
neprijatnog mirisa, povremeno na odei ostavlja ute tragove; znojenje ne donosi
poboljanje. Pogoranje je tokom noi; toplota pogorava; koa je esto crvena.
Panja: opreznost kod davanja ovog leka kod prisutnih amalgamskih plombi!
EUPATORIUM PERFOLIATUM - ovaj lek je odlian za bol u kostima uz
oseaj ukoenosti. Bolovi se prvo javljaju u predelu kiemenog stuba a zatim prelaze na
ekstremitete i pacijent esto kae da ima oseaj da su mu sve kosti slomljene. Ima
veliku elju za hladnim piima koje kasnije moe i da povrati, ima groznicu, pogoranje
je ujutro.
RHUS TOXICUM simptmi su veoma slini Eupatorijumu, medjutim, uz njih
se javljaju jo glavobolja i digestivni simptomi (grevi u crevima).
PYROGENIUM pacijent ima visoku telenu temperaturu uz jezu i drhtavicu uz
oseaj slomljenosti sa hladnim ekstremitetima i veoma depresivno raspoloenje.

STADIJUM REKONVALESCENCIJE
U ovom periodu dva leka veoma povoljno deluju u smislu opteg oporavka i
ubrzanja ozdravljenja:
ARNICA uklanja oseaj bolova koji su zaostali u predelu kostiju i miia,
uklanja i opti oseaj slabosti. Pacijent se esto ali da ne moe naui udoban poloaj
u krevetu ili fotelji jer ga sve pritiska i boli.
GELSEMIUM- pacijent
koncentracijom.

se ali na teku glavu i umor, uz probleme sa

ALERGIJSKI (ZAPALJENSKI) PROCESI

Alergijska oboljenja su u veoma velikom porastu. Uzrok tome je svakako
moderan nain ivota koji donosi urbanizacija i industrijalizacija. Alergijska oboljena
spadaju u adaptacijska oboljenja, a savremeni ivot pun stresova veoma pogoduje
njihovom nastanku.
Pojam alergije definisao je Pirquet jo 1906. godine kada je zapazio da su
hiprsenzitivne reakcije uslovljene interrekcijom izmeu strane supstance i imunog
sistema. Osnovu dananje imunologije dali su Ishizake 1967. godine kada su otkrili IgE
antitela. Alergijsko oboljenje je uvek posledica neadekvatnog odgovora organizma na
strane supstance, ili na sopstvene, kada ih organizam ne prepozna kao svoje (autoimuna
oboljenja).
Na nastajanje alergijskih oboljenja utiu nasledni predisponirajui faktori, odn.
nasledna sklonost ka alergiji i za takve ljude se kae da imaju ATOPIJSKU
KONSTITUCIJU. Za nastanak alergijskih oboljenja odgovorni su brojni faktori koji , u
manjoj ili veoj meri, a esto udrueno, dovode do njenog ispoljavanja. To znai da su
za nastanak oboljenja odgovorni nasledni faktori i faktori okoline.
Alergijska oboljenja uglavnom dobro reaguju na homeopatsko leenje, meutim,
bolest moe biti veoma uporna, tako da moe proi dosta vremena dok se simptomi ne
povuku (2,3,4 godine!), to moe da obeshrabri bolesnika, jer nedovoljno obaveteni
pacijenti od homeopatije oekuju promptno reenje zdravstvenih tegoba i ozdravljenje, te
ako su nestrpljivi i razoaraju se u homeopatiju ne daju ansu homeopatskom leku da
postigne zadovoljavajui efekat.
esto se desi da homeopatski lek da odlian afekat koji traje npr. nekoliko
meseci, meutim, moe da se javi ponovni napad bolesti ili pogoranje u velikoj estini
koji opet odreaguje ili ne odreaguje na isti lek. Ako nema reakcije, moramo (jer se ovde
uvek radi o hroninim oboljenjima) sluaj ponovo da preispitamo i dopunimo anamnezu,
jer se slika leka u meuvremenu moe da promeni. Kod akutizacije osnovne bolesti
moda u toku svakog sledeeg pogoranja treba drugi lek, tako da e se pacijentu pomoi
samo u sluaju ako odredimo konstitucionalni lek koji treba ordinirati u periodu kada
nema akutne krize.

ALERGIJSKI RINITIS
Nos predstavlja jedan od glavnih kontaktnih organa s materijama koje izazivaju
alergijske reakcije. Pri alergijskim kijavicama zapaljenski proces je veoma slabo izraen,
te je za njih pogodniji izraz rhinopathia allergica nego rhinitis allergica.
Alergijske manifestacije u nosu mogu se javljati u vidu :
Sezonske kijavice (polenska kijavica, polinoza) koje se javljaju u vreme cvetanja, a to
jeobino maj i jun.

Nesezonske kijavice koje se javljaju u toku cele godine, a uzrokovane drugim alergenima
(inhalacioni, nutritivni, bakterijski).

Simptomi: u sluzokoi nosa dolazi do izraenog edema, nosne sekrecije, a sluzokoa

dobija lividan izgled. Ponekad se razvijaju polipi nosa. Javlja se zaepljenje nosa, obilna
sekrecija, glavobolja, poremeaji mirisa i svrab u nosu, moe nastati kijanje u salvama.
Ova klinina slika esto je udruena sa simptomima bronhijalne astme. U nosnom sekretu
moe se otkriti povean broj eozinofila.
Da bi se alergijska kijavica (koja je u principu hronino oboljenje) leila na duge
staze, potrebno je prepisati konstitucionalni lek, meutim, s obzirom da ovo oboljenje
esto ide sa periodima krize (akutizacije) kada su simptomi veoma izraeni, onda se
prepruuje prepisivanje akutnih lekova.
Kod ovakvog stanja mogu se preporuiti sledei homeopatski lekovi:
ALLIUM CEPA- osoba izgleda kao da je seckala crni luk: crvene oi uz obilno suzenje,
nos je zapuen uz uestalo kijanje, pogotovo nakon ulaska u toplu sobu. Nosni sekret
iritira i pee. Poboljava sve vazduh, pacijent trai da se otvori prozor.
EUPHRASIA- oni sekret iritira oi, jako pee, oni kapci su oteeni, postoji
fotofobija. Nosni sekret ne iritira. Poboljanje je u mraku, na otvorenom i sveem
vazduhu.
SABADILLA - pacijent je preosetljiv na miris cvea, dominira svrab nosa; postoji
oseaj nelagode u grlu i larinksu saoseajem da neto postoji, pacijent pokuava da to
proguta, u tom delu ima svrab.
NUX VOMICA danju je izraena nosna sekrecija, nou sekrecija prestaje uz zaepljen
nos, pacijent je preosetljiv na mirise, posebno na parfeme. Ujutro kie u salvama. Toplota
poboljava.
ARSENICUM ALBUM - oi peku, ali bez velikog suzenja, oteeni su i donji i gornji
kapci, nosni sekret iritira, fotofobija. Pogoranje nou izmedju 1 i 3 h.
SULPHUR - oni kapci esto sleplje, oi svrbe, nos je na vrhu crven sa svrabom, toplota
pogorava.
PULSATILLA promenljivost boje i konzistencije nosnog sekreta od vodenastog do
gustog. Uopte, promenljivost simptoma je glavna indikacija za ovaj lek. Pacijent gubi
oseaj za okus i miris.
NATRIUM MURIATICUM -

BRONHIJALNA ASTMA
Bronhijalna astma predstavlja zdravstveni problem u svim zemljama.
Epidemioloki podaci ukazuju da raste morbiditet i mortalitet od ove bolesti u svim
starosnim grupama, a naroito meu decom.
Definicija:
Astma je hronini inflamatorni (zapaljenski) proces disajnih puteva koji kod
osetljivih osoba izaziva ponavljane epizode zvidanja, guenja, teskobe u grudima i
kalja, posebno nou ili rano ujutro. Navedeni simptomi su u vezi s promenljivom
opstrukcijom protoku vazduha kroz disajne puteve, koja je delimino reverzibilna.
Navedena inflamacija izaziva i poveanu reaktivnost disajnih puteva na razliite
stimuluse.
Hiperreaktivnost disajnih puteva predstavlja pojaan odgovor disajnih puteva na
stimulanse koji direktno izazivaju bronhokonstrikciju (suenje disajnih puteva) ili
indirektno. Ova reakcija je najizraenija u toku noi i pred zoru.
Osnovna karakteristika bronhoopstrukcije u astmi jeste njena velika promenljivost, a
uzrok joj je edem (otok) zida bronhija, stvaranje sluznih epova i remodelovanja zidova
disajnih puteva.
Akutna bronhokontrikcija nastaje usled naglog spazma miia disajnih puteva.
Kao posledica takvog stanja, javlja se hiperinflacija (prenapunjenost disajnih
puteva vazduhom jer isti ne moe da se dovoljno izdahne), to dovodi do simptoma
oseaja napetosti u grudnom kou, a nekada i bolova zbog velikog napora disajnih
miia sa ukljuivanjem pomone disajne muskulature. Iscrpljivanje i zamor disajnih
miia bitni su razlozi za nepovoljan ishod bolesti.
Nona astma je poseban entitet i predstavlja pogoranje simptoma astme,
najee pred zoru i u ranim jutarnjim satima: bolesnik se budi zbog kalja, zvidanja u
grudima i oseaja nedostatka vazduha. Oko 60% bolesnika sa srednje tekom astmom
budi se svake noi, a mnogi od njih imaju manifestacije samo nou. Pojava nonih
napada objanjava se cirkadijalnim (24-asovnim) ritmom mnogih fiziolokih funkcija
organizma, izmeu ostalog, neurohumoralne promene odnose se na nivo kortizola i
adrenalina.

FAKTORI RIZIKA ZA BRONHIJALNU ASTMU

Astma se javlja u odreenim porodicama. Atopija, stvaranje veih koncentracija
IgE posle izlaganja alergenima spoljanje sredine, smatra se najznaajnijim faktorom
rizika za nastanak astme koji je mogue utvrditi.

Alergijske i hemijske supstance su vaan faktor rizika za pojavu astme.

Doprinosei inioci, kao virusne infekcije, mala teina na roenju, ishrana,
duvanski dim i aerozagaenje poveavaju osetljivost za nastanak bolesti kod
prediponiranih osoba.
PREDISPONIRAJUI FAKTORI
- atopijska konstitucija
UZRONI FAKTORI
Alergeni u zatvorenom prostoru : grinje, alergeni domaih ivotinja, alergeni
bubavaba, alergeni gljiva
Alergeni na otvorenom prostoru : poleni (polen korova najee i najdue) i
gljive (bu i kvasac)
Alergeni na radnom mestu:- radna mesta na kojima se moe oekivati
senzibilizacija osoba sa predispozicijom za astmu (rad sa organskim i neorganskim
hemijskim jedinjenjima, sastojcima biljnog i ivotinjskog porekla veterinari,
proizvoai mleka, radnici u skladitima itarica, preraivai ribe, stoari, radnici u
proizvodnji deterdenata, radnici u tekstilnoj industriji...).
Lekovi::
Do 28 % odraslih bolesnika sa astmom acetilsalicilna kiselina i drugi nesteroidni
antireumatski lekovi predstavljaju uzroni faktor za astmu, a kod vie od 20% odraslih
bolesnika sa astmom primena ovih lekova dovodi do egzacerbacije bolesti.
Aditivi u hrani su takoe jedan od veoma znaajnih uzronika nastanka ili
pogoranja astme.

DOPRINOSEI FAKTORI
Puenje - vea uestalost astme kod dece roditelja puaa
Aerozagaenje
FAKTORI RIZIKA ZAPOGORANJE ASTME
Ovde spadaju provokativni faktori ili tzv. trigeri astme:
Alergeni
Respiratorne infekcije
Fiziki napor i hiperventilacija
Promene vremena
Gastroezofagusni refluks
Puenje
Hrana, aditivi i lekovi

Emocionalni faktori (ispoljavanje jakih emocija), hormonalne promene

(trudnoa, menstruacioni ciklus)
S obzirom da se u astmi ispoljava velika varijabilnost simptoma u toku
dana, fiziki nalaz u mirnoj fazi bolesti moe da bude normalan.
Za vreme napada mogu se nai sledei simptomi :
Sviranje zvidanje u pluima, naroito u fazi izdisaja (eksprijuma),
irenje nozdrva pri disanju (naroito kod dece)
isprekidan govor
uznemirenost
kod tekog napada:
cijanoza
pospanost
otean govor
Alopatsko leenje podrazumeva upotrebu lekova za dugotrajnu prevenciju astme,
lekova za brzo otklanjanje simptoma astme kod akutnog napada, ili lekove koji
imaju za cilj smanjenje ukupnih tegoba pacijenta ukoliko su simptomi uestali.
Napomena: u toku tekog napada astme moe da nastane i smrtni ishod!
Ne sme se gubiti vreme! Veoma je vano pravilno proceniti ovakvu situaciju,
te odmah kod pacijenta preduzeti sve mere alopatskog urgentnog leenja, s
tim da se, dok isti ne zapone, moe dati neki od homeopatskih lekova.
U leenju bronhijalne astme, homeopatska praksa je postigla jedan
od svojih najveih uspeha, meutim, opte preporuke je da leenju astme
moe pristupiti samo homeopata koji sa tim oboljenjem ima dovoljno veliko
alopatsko iskustvo, i to iz nekoliko razloga:
- da bi adekvatno procenio bolest (dijagnoza i stadijum bolesti)
-da pravilno primeni lek i da nae pravilan odnos prilikom redukcije
alopatskih lekova u kombinaciji sa homeopatskim
-da pravilno proceni vreme kada je i da li je mogue potpuno prestati sa
konvencionalnom terapijom
-da pravilno proceni vreme i stanje kada e ponovo preporuiti uvoenje
konvencionalne terapije
-da zna da tumai medicinske nalaze i tehniku praenja astme (lini
spirometri, spirometrija, protok-volmen, RTG plua, gasne analize) ime e
proceniti teinu oboljenja ili trenutnog stanja kod pacijenta
-da moe da pretpostavi, s obzirom na koliinu i duinu alopatskog tretmana,
u kojoj meri su alopatski lekovi zamaglili prirodan obrazac bolesti
Tokom homeopatskog tretmana, pacijent je pod
alopatskom
terapijom u onoj dozi pri kojoj je simptomatologija za pacijenta podnoljiva
i bezbedna; kako dolazi do poboljanja, alopatska terapija se postepeno
redukuje.

Dijagnostike tekoe :
VARIJANTA ASTME SA KALJEM : kod nekih bolesnika sa
astmom osnovni, nekada i jedini, simptom je hronini kaalj(esto se javlja
nou).
BRONHOPROVOKACIJA IZAZVANA NAPOROM :
Fizika
aktivnost je izaziva simptoma za veliki broj bolesnika s astmom i za neke
(ukljuujui mnogu decu) je jedini uzronik.
DECA MLAA OD 5 GODINA : nemaju astmu sva mala deca kojima
zvidi u grudima. U ovom uzrastu dijagnoza astme se u velikoj meri bazira na
klinikoj proceni i zbog toiga je sa rastom deteta potrebno periodino proveriti
dijagnozu
ASTMA KOD STARIH : dijagnoza i leenje astme kod starih su
komplikovani zbog udela nekoliko faktora, a to su slaba percepcija simptoma,
prihvatanje dispnoje kao normalne za starije ivotno doba i smanjenje oekivanja
u pogledu pokretljivosti i aktivnosti.
PROFESIJSKA ASTMA : dijagnoza astme steene na radnom mestu se
esto previdi.

LEKOVI KOJI SE PREPOUUJU U TRETMANU BRONHIJALNE ASTME

ANTIMONIUM TARTARICUM astma koja se razvija nakon infekcije respiratornog
trakta (virusne, bakterijske) ili jaki spazmodini napadi kod pacijenata sa HOBP;
- pacijent je pun gustog sekreta koji ne moe da iskalje, a ako uspe, sputum je lepljiv,
ukast, pacijent esto i povrati;
nou i na vruini,
hlaenje (pacijent ima elju da ga hlade lepezom)
Mentalno:malodunost, apatija, zabrinutost, zlovolja
ARSENICUM ALBUM alergijski ili infektivni uzrok, esto nastaje i nakon
potiskivanja konih promena (kod pacijenata sa astmom koji imaju ekceme); oseaj
pritiska i stezanja u grudima sa oseajem da ne moe dovoljno da udahne, oskudan
ispljuvak; pacijentu je hladno i nemiran je;
od ponoi do 2 h ujutru, leanje, hladan vazduh
toplota, sedenje sa telom nagnutim napred
Mentalno:uredne i sitniave osobe, uporne, nepoverljive u tuu kompetentnost(npr.
lekara)
CARBO VEGETABILIS auktni napadi astme sa oseajem nemoi i klonulosti,
prekolapsno i kolapsno stanje; napadima prethode ili su praeni podrigivanjem i

vetrovima, pacijent esto ima elju za gaziranim piima da bi nakon njih podrigivao i
kada ima oseaj da mu je bolje.
PULSATILLA alergijska astma esto udruena sa konjunktivitisom; kaalj sa
iskaljavanjem vodenastog sekreta; promenljivost simptoma; suvoa sluzokoa bez ei;
sklonost otoku lezda
uvee,napolju, vruina
sve vazduh, prostorije sa klima ureajem ili ventilatorom, lagano kretanje na
otvorenom
Mentalno: osobe promenljivog i kapricioznog raspoloenja, plaljive, privrene i
ljubomorne
KALI CARBONICUM kod pacijenta postoji strah da e prehlada prei u astmatini
napad; kaalj da oseajem hladnoe u grudima; povremeno se kaalj smenjuje sa
dijarejom.
hladnoa i vlaga, leanje na levoj strani
sedei nagnut poloaj sa laktovima na kolenima
Mentalno:nemir i zabrinutost, elja za drutvom,preosetljivost
CUPRUM METALLICUM - iznenadni i jak spazam u toku kojeg lice poplavi,
poboljanje od hladnih pia; astmatini napadi su najee uzrokovani potisnutim besom,
a povod mogu biti izraene emocije.
IPECACUANHA bronhospazam u toku bronhitisa; stalan kaalj praen podrigivanjem
i povraanjem, pacijent osea toplotu dok su mu ake i stopala hladni; znojenje.
LACHESIS astmatini napad izazvan jakim oseanjima, neretko ljubomorom dece
nakon roenja brata ili sestre; oseaj stezanja u grudima i grkljanu;
toplota, zatvorene prostorije,premenstrualno
napolju, za vreme menstruacije
Mentalno:brbljivost,sumnjiavost,preosetljivost na bol i dodir
NUX VOMICA - alergijska i polenska astma, napadi se obino javljaju nakon period u
kom je pacijent radno hiperaktivan, neispavan, iscrpljen neumerenim nainom ivota;
napad esto poinje u toku obroka, a pogoranje nastaje u ranim jutarnjim satima;
hladnoa pogorava, topli napici poboljavaju.
PHOSPHORUS najei uzrok nastajanja simptoma je bakterijska ili virusna infekcija,
pacijent navodi da mu obina prehlada odmah pree na plua; dominira uporan
golicajui kaalj, nekada se javi i promuklost.
nou oko 22h, leanje na levoj strani, govor, smejanje, pevanje, jaki mirisi
leanje na desnoj strani
MEDORRHINUM deja astma, astma u kombinaciji sa artritisom; neretko pridruena
laringealna iritacija;

vlano vreme, slatkii

na moru, napolju,u genu-pektoralnom poloaju
NATRIUM SULPHURICUM kod pacijenata koji su imali astmu do puberteta a koja
se ponovo javila u srednjim godinama; pacijenti u stresu zbog izraenog oseaja
odgovornost ili mnotva obaveza; glavobolja, kaalj ugl. preko dana, zeleni sekret.
u ranim jutarnjim satima (oko 5h),vlano i toplo vreme, magla, oluja, zaguljive
prostorije
od sveeg vazduha, izluivanje sekreta (urin,znoj,sputum)
Mentalno: deprimirani, konfuzni pacijenti
APIS kaalj i guenje kod akutnih alergijskih reakcija, neretko vezano i sa slikom
angioedema ili spazmodino disanje sa naprezanjem uz urtikariju.
LOBELIA - histerina astma (objektivni nalaz na pluima nesrazmeran tegobama
pacijenta)
BLATTA ORIENTALIS gojazni pacijenti sa astmom preosetljivi na bu i plijesan
SABADILLA alergijska astma sa svrabom u nosu, nepcima i grlu i u predelu drugih
sluzokoa (ak i rektalna) uz jako kijanje koje izaziva pogoranje (nekad izaziva i
poetak napada)

Saveti za terapiju astme

U veini sluajeva radi o pacijentima koji su na alopatskoj terapiji; leenje obino
zahteva dugotrajnu terapiju, a sama reakcija na lek moe biti odloena iz razloga to se
lei hronino oboljenje (bronhijalna astma je uvek hronino oboljenje sa fazama
akutizacije videti definiciju!). Ovde se procenjuje kompletan sluaj uz detaljnu
anamnezu. U sluaju akutizacije oboljenja, primeniti lek za akutna stanja.
Procena dejstva leka: procenu praviti u odnosu na ukupno stanje pacijenta
(mentalni nivo, emocionalni nivo), a ne samo u odnosu na stanje disajnih teoba.

U sluaju jakog napada (neophodna pravilna procena!) potrebno je alopatskim

lekovima stabilizovati stanje kod pacijenta, zatim zapoeti homeopatsku terapiju, ili
homeopatske lekove davati u isto vreme. Pacijent se ne sme dovesti u opasnost
isprobavajui lek za lekom! Savetuju se srednje ili visoke potencije.
Pacijenti zavisni o kortikosteroidima: najtei oblici bronhijalne astme, esto i
neizleivi; oprez: indikacija za homeopatsko leenje!?; dozu kortikosteroida koju

pacijent prima, treba postepeno smanjivati (oprez: nadbubrena lezda!), ukoliko imamo
povoljan odgovor na homeopatsku terapiju, nekada taj proces traje do godinu dana,

Ostale mere
izbegavanje aerozagaenih prostora
umerena fizika aktivnost
vebe disanja
dijetetski reim-ishrana
bioritam
povoljniji klimatski uslovi
esto se desi da homeopatski lek da odlian afekat koji traje npr. nekoliko
meseci, meutim, moe da se javi ponovni napad bolesti ili pogoranje u velikoj estini
koja opet odreaguje ili ne odreaguje na isti lek. Ako nema reakcije, moramo (jer se ovde
uvek radi o hroninim oboljenjima) sluaj ponovo da preispitamo i dopunimo anamnezu,
jer se slika leka u meuvremenu moe da promeni. Kod akutizacije osnovne bolesti
moda u toku svakog sledeeg pogoranja treba dati drugi lek, tako da e se pacijentu
pomoi samo u sluaju ako odredimo konstitucionalni lek koji treba ordinirati u periodu
kada nema akutne krize.

TEST I

FIZIOLOGIJA I SIMPTOMATOLOGIJA RESPIRATORNOG

SISTEMA
1. Nabrojite organe gornjeg respiratornog trakta
..........................................................................................................................
2. Nabrojite organe donjeg respiratornog trakta
..........................................................................................................................
3. Osnovna funkcija respiratornog sistema je...............................................
...........................................................................................................................
4. Pojasnite termine :
Inspirijum..............................
Ekspirijum.............................
Dispnoja.................................
Disfagija................................
Disfonija................................
5. ta oznaava termin epistaksa
..........................................................................................................................................
6. Nabrojite nekoliko moguih uzroka epistakse
..........................................................................................................................................
6. Poremeaj ula mirisa moe biti....................................... i .....................................
porekla
7. Centar za disanje nalazi se u ...................................................................................
8. Anosmija je................................................................................................................
9. Eustahijeva tuba omoguava komunikaciju izmeu.....................................
.................................................................................................................................

10. Tonzile su bogate...................................... tkivom ija je funkcija .................

.................................................................................................................................
11. Ispred i sa obe strane larinksa smetena je ...................................................

12. Stridor je............................................................................................................

13. Kod odraslih, traheja je proseno duine ................................................ cm

i sastavljena je od ...............................................................

14. Dijametar bronha je oko.......................................... cm

15. Terminalna bronhiola predstavlja ..................... generaciju grananja bronha

16. Acinus je ......................................................................................................... ....

17. Gasnim analizama dobijamo informaciju o ................................................. .....

.....................................................................................................................................
18. Spirometrija nam daje informaciju o..................................................................
19. Kod respiratornih oboljenja grudni bol je najee uzrokovan procesima na
...................................................................................................
20. Desno pluno krilo sastoji se iz............... a levo iz ....................... lobusa.

TEST II

OSNOVNI SIMPTOMI POJEDINIH LEKOVA U

OBOLJENJIMA GORNJEG RESPIRATORNOG TRAKTA
1. iznenadan nastanak tegoba, nakon izlaganja hladnoi,sva pia imaju
gorak ukus, pacijent se ne znoji, uplaen
2. pacijent se znoji, sluzokoe crvene, kongestivna glavobolja, pacijent
se znoji, prija mu mir i tiina
3. pacijent trai da se pokriva, ne moe da se zagreje, spazmodino
kijanje ujutro
4. iritirajua sekrecija iz nosa, sekrecija iz oiju- ne iritira

5. gnojan sekret, hipersalivacija, otisci na rubu jezika, ulceracije na

sluzokoi
6. sekret se otee
7. promenljivost simptoma, duvanski dim pogorava
8. suvoa sluzokoa, brine o poslu, (po)kretanje pogorava
9. urinarna inkontinencija u toku kalja
10. kaalj praen povraanjem
11. oseaj da je riblja kost zabodena u grlo, umotava vrat

TEST III

OSNOVNI SIMPTOMI POJEDINIH LEKOVA KOD

BRONHITISA I UPALE PLUA

1. Bolest postepeno savladava pacijenta; esta kombinacija sa bolnim

laringotraheitisom, koa i vidljive sluzokoe bledi, nekada se
smanjuju bledilo i crvenilo lica, odbojnost na jaja. (Ferrum phosph)
2. Sklonost kolapsu, oblivenost hladnim znojem, obilno iskaljavanje
esto praeno povraanjem, elja za hlaenjem, apatian (Carbo
vegetabilis)
3. Guenje uz obilno znojenje, oteeni kapci, trai pie sobne
temperature (Kali Carbonicum)
4. Nagli poetak bolesti, obino nakon izlaganja hladnoi, psihikim
stresovima sa strahom, poetak uvee, sva pia osim vode imaju gorak
ukus, suv kaalj, pacijent je uplaen, eli drutvo. (Aco)
5. Iznenadni poetak, visoka temperatura sa groznicom, najee nakon
rashlaivanja tela (kia, odlazak frizeru), crveno lice, crvene
sluzokoe, elja za limunadom, mentalna grozniavost (Bell.)
6. Sporo ali progresivno pogoranje, e za hladnom vodom, jezik
obloen beliastom naslagom, za vreme kalja bol u grudima,
kretanje, drmanje pogorava, pacijent ne eli drutvo, zabrinut je za
posao (Bry).

TEST IV

ALERGIJSKA OBOLJENJA

1.ta je atopijska konstitucija?

2.Da li je bronhijalna astma akutno ili hronino oboljenje?

3.Definiite hiperreaktivnost disajnih puteva.

4.Kako se objanjavaju uestaliji astmatini napadi u nonim i ranim

jutarnjim satima? Cirkadijalnim hormonalnim ritmom
5.Nabrojite nekoliko uzronih faktora za nastajanje astme.
6.ta je uzrok nastajanja bronhoopstrukcije ( sa aspekta deavanja na
nivou bronhijalnog stabla)? Edem bronhijalne sluzokoe, stvaranje
sluznih epova i remodelovanje bronhijalnih zidova
7.Koje alopatske lekove nije poeljno davati astmatiarima jer mogu
uzrokovati pogoranje bolesti? Acetilsalicilna kiselina i NSAIL
8.Opiite kliniku sliku akutnog astmatinog napada.