REZIME:

Vazduh je neophodan za ivot ljudi, biljaka

i ivotinja. On je smea gasova koja ini atmosferu,
od kojih su neki u vrlo promenljivom
sastavu: azota ima 78,08% (4/5), kiseonika 20,95%
(1/5), argona 0,93% i u vrlo malim koliinama
kriptona, ksenona, helijuma, neona i drugih. U
promenljivim koliinama u vazduhu moe biti
vodene pare, ozona, ugljen deoksida, radona i
drugih. Sastav vazduha varira na razliitim
visinama. Pri veoj visini smanjuje se sadraj
kiseonika, a poveava se sadraj vodonika.
ist vazduh je osnov za zdravlje i ivot ljudi
i itavog ekosistema. Nevolje nastaju kada se ovaj
odnos poremeti. Zagaeni vazduh utie na razliite
naine na zdravlje ljudi i itav ekosistem. Atmosfera
slui i kao sredstvo transporta zagaujuih materija
do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagaenja
kopna i vode. Zagaenje vazduha zavisi prvenstveno
od tipa zagaivaa.
1.

Uvod
Klima na Zemlji stalno menja, odnosno da
se oduvek menjala. Nekada ranije, sve do poetka
industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat
promena prirodnih okolnosti. Danas meutim,
termin klimatske promene koristimo kada govorimo
o promenama u klimi koje se dogaaju od poetka
dvadesetog veka. Promene koje su registrovane
prethodnih, kao i one koje se predviaju za narednih
80 godina smatraju se da su nastale kao rezultat
ovekovih aktivnosti a ne kao posledica prirodnih
promena u atmosferi.
Efekat staklene bate je veoma vaan
kada govorimo o klimatskim promenama poto se
odnosi na gasove koji Zemlju odravaju toplom i
kojima pripada najvea zasluga za postojanje ivota
na njoj. Neke od gasova koji prave efekat staklene
bate ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima.
Ta dodatna koliina koju proizvode ljudi glavni je
osumnjieni za pojaani efekat staklene bate.
Izvori zagaenja
Glavni izvori zagaenja vazduha su
zagijavanje stanova, industrijske aktivnosti i
saobraaj.
Najee zagaujue materije su ugljenmonoksid
(CO), sumpordeoksid (SO2), azotdeoksid (NO2),
mikroestice ai. Specifine zagaujue materije
vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl,
hrom, cink i drugi teki metali i organski spojevi
koji nastaju kao rezultat razliitih aktivnosti.
Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez
boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom
nepotpunog
sagorevanja
fosilnih
goriva.
Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna.
Ugljen monoksid je toksian u visokim
2.

koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom

zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije potiu
uglavnom od saobraaja. U Evropi se emituje oko
125 miliona tona, ili 11% od ukupne svetske emisije
ovog gasa.
Procenjuje se da emisija sumpor-deoksida
(SO2) u Evropi iznosi 39 miliona tona godnje.
Emisija SO2 jedinjenja drastino je vea u zimskom
nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih
goriva. Zimski smog pojavljuje se najee i najvie
u centralnoj, junoj i jugoistonoj Evropi. Zato su
vlasti u dravama ovih regiona krenule u kampanju
za redukciju upotrebe vozila u centralnim gradskim
delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadnoevropskih gradova primetno je opala u odnosu na
1970-u godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi
rezultat je redukcije korienja fosilnih goriva u
zagrevanju domainstava.
(Proteklih nekoliko dana zagaenost
vazduha u Banjaluci premaila je maksimalne
granine vrednosti, a u sredu je izmerena najvea
koncentracija ugljen-monoksida i azotnih oksida za
proteklih est godina. Svi parametri kojima se meri
zagaenost vazduha drastino su poveani u
poslednja dva dana. Koncentracija ugljenmonoksida iznosi 8,9 miligrama po metru kubnom,
to je veliko poveanje, jer inae imamo ovu
koncentraciju oko 1,15 miligrama. Sumpor-deoksid
je 50 miligrama po metru kubnom i takoe je
povien. Ipak, najvie je poveana koncentracija
azotnih oksida, koja je u sredu iznosila 19
mikrograma po metru kubnom, a inae iznosi do 10
mikrograma maksimalno. Najvei zagaivai su
mala privatna loita, kojih ima mnogo u Banjaluci.
Pored toga, i vremenske prilike idu na ruku veoj
koncentraciji zagaivaa.)
Emitovane kisele supstance kao sto su
ugnjendeoksid SO2 i azotdeoksid (NO2) u atmosferi
se mogu zadrati i do nekoliko dana i za to vreme
prei razdaljinu od preko nekoliko hiljada
kilometara, gde se preobraavaju u sulfurnu i azotnu
kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi
reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i
promene padaju na povrinu zemlje i povrsinkih
voda (kisele ke) gde uzrokuju zakiseljavanje
sredine. Efekti acidifikacije odraavaju se na:
vodene organizme koji su osetljivi na poveanje pH
i poveanje toksinih metala u vodi, biljke su
osetljive na poveanje koncentracije hidrogenovih
jona u zemljitu, ljudi takoe trpe posledice
acidifikacije zbog konzumiranja povrinske ili
podzemne vode koje esto imaju neprimeren pH i
poveanu koncentraciju metala.

3.

Trend globalnog zagrevanja

Prema izvjetaju Nacionalne zdravstvene
akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u
celukupnoj poznatoj prolosti nee izazvati toliko
poguban uticaj na civilizaciju i ivot na planeti kao
to bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja.
Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana
studija objavljena nakon zavretka Meuvladinog
panela o klimatskim promenama, odranog 2001.
godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja
prognozira da bi temperatura na povrini zemlje do
2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8 stepeni
Celzijusovih. Ova studija predvia da bi takav rast
temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i
artikog polarnog prekrivaa, poveanje nivoa mora,
pojavu oluja, destabilizaciju i nestanak ivotinjskih
stanita i migracije ivotinja prema severu,
salinizaciju pitkih voda, masovno unitenje uma,
ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike sue.
Ukoliko se uzme u obzir da e zahvaljujui
ljudskoj aktivnosti udvostruiti koliina CO2 koja e
se u ovom veku emitovati u atmosferu, moglo bi
sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na
globalnom nivou, i to moda u razdoblju od samo
nekoliko godina.

Slika 1. Prognoza zagrevanja planete do 2100.

godine
Pored industrije, saobraajna delatnost
predstavlja jednog od najveih zagaivaa ivotne
sredine, zbog emisije tetnih gasova, koji se javljaju
kao produkt sagorevanja pogonskog goriva. Jedan
od ovih nusprodukta je CO2 (ugljen-deoksid), gas
koji predstavlja i osnovnog krivca za stvaranje
efekta staklene bate, odnosno globalnog zagrevanja
planete. Primat u emitovanju tetnog gasa CO2, u
saobraajnoj delatnosti, ima drumski saobraaj, s
obzirom na broj transportnih sredstava i
nemogunost primene druge vrste pogonske
energije.
Problem zagrevanja planete je veoma
kompleksan za ije reavanje je neophodno uee
veine zemalja, a posebno onih koje imaju veoma
razvijenu industriju i saobraaj, kao to su Amerika,
Rusija, Kina i dr.

Ujedinjene Nacije smatraju da se klima

menja, pa je angaovano oko 2000 svetskih
vrhunskih naunika, koji su radili pod okriljem UNa kao IPCC komisija (IPCC Intergavermental
panel of climate change). Zakljuak ove komisije je
da se zemlja najvie zagrevala u 1990. godinama,
kada je zabeleen porast temperature od ak 0,6
stepeni Celzijusa, to predstavlja najtopliju dekadu u
poslednjih 1000. godina. Takoe su doli do
zakljuka da je veliina snenog pokrivaa, u
odnosu na 1960. godinu, opala za oko 10%, kao i da
su reke i jezera u severnoj hemisferi zaleene oko
dve nedelje manje nego to je to bio sluaj u
pomenutoj godini. Nivoi mora su porasli za oko
0,10,2 metra od poetka XX veka.
Podaci su poraavajui za kompletnu
civilizaciju, s obzirom da naunici predviaju velike
poplave, jae oluje, pa ak i porast temperature od
1,45,8 stepeni Celzijusa u narednih 100 godina, to
bi predstavljalo pravu katastrofu, pogotovu za
zemlje u razvoju. Osim ovih predvianja, postoje i
ona veoma pesimistika kojima se ovakvo
zagrevanje predvia u narednih 20 godina, (do kraja
2100. godine i opstanak ljudske vrste bio bi doveden
u pitanje).
Koliko su tetni efekti preterane emisije
ugljen-deoksida, veina stanovnitva jo uvek ne
moe da razume, ali naunici irom sveta
pokuavaju da nau pravo reenje ovog problema.
Velika emisija CO2 i ostalih zagaujuih materija je
rezultat odsustva ekoloke logistike u industriji i
energetici, kao i korienje fosilnih goriva u
saobraajnoj delatnosti (poseban primat drumskog
saobraaja). Efekat staklene bate, Albedo efekt i
promena pravca kretanja Golfske struje su samo
neke od posledica globalnog zagrevanja, odnosno
uticaja na ivotnu sredinu.
4.

Efekat staklene baste

Osnovni nauni dokazi pokazuju da CO2
igra znaajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene
baste. Inae, ovo je prirodni fenomen - rezultat
apsorpcije kratkotalasnog Suncevog zraenja koje
Zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-deoksida i
drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci
ne mogu da se probiju u kosmos, ve ostaju pod
slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja
(dugotalasno infracrveno zraenje). Ovaj proces
rezultuje efektom zagrijevanja atmosfere do take
koja je mnogo via nego sto bi to normalno bio
sluaj, jer je znatno poveana prisutna koncentracija
CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Poto su
za znaajne koliine gasova staklenika odgovorni
upravo antropogeni izvori, ovaj efekat je privukao
panju javnosti, ali i rezultate i uoene promene
izazvane njegovim dejstvom.
Efekat staklene bate predstavlja jednu
prirodnu pojavu, pri kojoj atmosfera apsorbuje
Sunevu energiju zagrevajui dovoljno Zemlju za

mogui opstanak ivota. Ovaj prirodan proces

naruava se emisijom ugljen-deoksida, metana kao i
seom uma (vidjeti sliku 2.).
Suneva energija udara u Zemljinu
povrinu (pravac i smer 1), pri emu se deo energije
odbija u svemir (2). Zemlja apsorbuje jedan deo
energije, a drugi odbija i emituje toplotu (3).
Meutim, za razliku od drugih gasova, CO2
apsorbuje (iz 3) i reemituje deo energije na povrinu
(5), a deo u svemir (4). Reemitovana energija (5)
poveava temperaturu povrine Zemlje i stvara
efekat staklene bate.

tada nikada nije zabiljeena. Ako se ponu topiti i

ledene mase na samom kontinentu tj. kopnenom
delu Aljaske, neminovno e doi do drastinog
poveanja nivoa mora. Na primer, ako se potpuno
otopi cela ledena masa zapadnog Antarktika nivoi
mora e porasti za 5 do 6 metara. Ovakav ishod bi
predstavljao kataklizmu globalnih razmera.
Situacija ni u Evropi nije mnogo bolja. Od
1850. godine istopilo se oko polovina ukupne mase
leda Alpskih gleera a prognoze kau da e se do
kraja ovog veka istopiti polovina od sadanje
preostale ledene mase. U poslednjih 100 godina
nivoi mora su porasli od 10 do 20 cm a predvia se
da e rast nivoa u budunosti biti jo drastiniji.
Albedo efekat je direktna posledica
poveanja emitovanja CO2 i ukupnog porasta
temperature s negativnim efektom topljenja leda.
Stvaranje Albedo efekta ilustrovano je na
slici 3. Suneva energija (pravac i smijer 1) odbija se
od povrine leda, a Zemljina povrina, tamnije je
boje, apsorbuje veu koliinu toplote (2). Meutim,
topljenjem leda sve vea povrina Zemlje je izloena
Sunevoj energiji, usled ega se vie i zagreva (3).
Povrina leda se topi, tako da ostaje deo koji ne
moe da se istopi.

Slika 2. Proces stvaranja efekta staklene bate

5.

Albedo efekat
Planinski gleeri se smanjuju u mnogim
delovima sveta mada su naunici posebno zabrinuti
za oblast Aljaske. U tom podruju je u zadnjih 50
godina nestalo oko 80 kubnih kilometara leda.
Gleeri se obino tope kada u toku zime padne
manje snega nego to se tokom leta istopi. Koliina
snega na veini planina Aljaske je znatno smanjena.
Rauna se da je stvar toliko ozbiljna da ak polovina
vode koja usled topljenja ide ka okenima potie od
topljenja leda na Aljasci.
(U martu 2002. javnosti je skrenuta panja
na pucanje ledene ploe Larsen B na Antarktiku.
Naunici su bili prilino iznenaeni brzinom kojom
se odvajanje dogaalo. Komad leda za koji je
procenjeno da tei oko 5000 miliona tona i koji ima
povrinu neto manju od drave u kojoj ivimo,
odlomio se od kontinenta i raspao na hiljade manjih
santi leda. Eksperti su ovakav ishod predvideli jo
pre nekoliko godina ali su i oni bili iznenaeni kada
se sve zavrilo za samo mesec dana. Odvajanje ove
ledene mase nije uticalo na nivo mora poto je i pre
odvajanja led plutao na vodi. To naalost nije
uklonilo sumnje naunika da e budua odvajanja
leda na Antarktiku i drugim mjestima imati
ozbiljnog uticaja na nivo mora.)
Temperature su na Antarktiku u proseku
porasle znatno vie u odnosu na ostatak planete [ak
2.5 stepena Celzijusa za 50 godina] a razlog za to i
dalje nije sasvim jasan. Krivica neminovno pada na
globalno otopljavanje koje je izazvao ovek poto
brzina odvajanja ledene ploe poput Larsena B do

Slika 3. Topljenje leda (Albedo efekat)

IPCC - Intergovernmental panel on climate
change je telo koje su formirale Ujedinjene nacije za
ocenjivanje naunih, tehnikih i socio-ekonomskih
aspekata vanih za razumevanje klimatskih
promena, moguih posledica i mogunosti za
prilagoavanje i umanjivanje negativnih efekata.
Prema prognozama IPCC-a, u sluaju najpovoljnijeg
razvoja situacije, odnosno najmanjeg mogueg
poveanja obima emisije gasova staklene bate, do
2080. godine doi e do poveanja nivoa okeana od
9cm do 48cm. U sluaju nepovoljnijeg razvoja
situacije oekuje se poveanje od 16cm do 69cm.
Ve sada su na udaru pojedina ostrva na
Pacifiku na kojima sve ee dolazi do poplava.
Neki stanovnici su se ve odselili iz najugroenijih
zona a ukoliko se sadanji trend nastavi i svi ostali
e morati da krenu njihovim stopama.
U svakom delu sveta je potrebno paljivo
preraunavanje o tome kakav e uticaj imati sada

ve izvesno poveanje nivoa mora na oveka i

njegovu okolinu. Kakve je korake mogue preduzeti
za eventualno spreavanje ovakvog scenarija kao i
koje se mere mogu preduzeti da bi se to bezbolnije
adaptirali na posledice. Akcija e sigurno imati
velike finansijske implikacije ali e ignorisanje
sasvim izvesno imati poguban uticaj na ivot ljudi.
6.

Golfska struja
Okeani na Zemlji su neprestano u pokretu.
Njihove struje kreu se prilino zamrenim
putanjama na koje utiu vetar, salinitet i temperatura
vode, oblik okeanskog dna i okretanje Zemlje.
Golfska struja je je jedna od najjaih
okenaskih struja nae Plave planete. Pokreu je
kretanja vjtra na povrini i razlike u gustini vode
ispod povrine. Povrina vode u severnom Atlantiku
se hladi vetrovima sa Arktika. Tu voda postaje
slanija i gua pa ponire na dno okeana. Hladna
voda se pomera ka ekvatoru gde se polako greje.
Golfska struja, da bi zamenila hladnu vodu sa
ekvatora pomera vodu iz Meksikog zaliva ka
severu u Atlantik. Golfska struja donosi toplotu na
obale zemalja sjeverozapadne Evrope i glavni je
razlog to su tamo zime relativno blage [u poreenju
sa zemljama iste geografske irine koje se nalaze
duboko u Evropskom kontinentu]. Prosena
godinja temperatura na sjeverozapadu Evrope je
oko 9 stepeni via od proseka za ovu geografsku
irinu.
Negde pri kraju poslednjeg ledenog doba,
kada se topio ledeni pokriva Severne Amerike,
naglo poveanje dotoka svee vode smanjilo je
salinitet povrinskih slojeva Atlantskog okeana pa je
manje guste vode krenulo ka dnu i pomerilo se ka
ekvatoru. Ovo je znatno smanjilo ili sasvim
prekinulo toplu struju iz Meksikog zaliva.
Temperature u severozapadnoj Evropi su za samo
nekoliko dekada opale za 5 stepeni.
Najnovija merenja su pokazala da je od
1950. dolo do smanjenja od 20% u protoku hladne
vode kroz Faeroe Bank kanal izmeu Grenlanda i
kotske. Ova putanja je jedan od glavnih izvora
gue hladne vode koja pokree drugu komponentu
[baziranu na gustini] Golfske struje. Mogue je da
postoji povean dotok iz drugih izvora hladne vode,
ali ako to nije sluaj ovo bi mogao biti poetak
slabljenja Golfske struje.
Danas je ledena ploa na Grenlandu
stabilnija [nego pred kraj poslednjeg ledenog
doba] ali bi globalno poveanje temperature [i
posledino topljenje ledenih santi u morima] kao i
poveanje obima padavina moda dodalo vie svee
vode u severni Atlantik, poput situacije pri kraju
poslednjeg ledenog doba.
Sadanji klimatski modeli predviaju
sledei scenario - ukoliko emisija gasova staklene
bate nastavi da se poveava, komponenta bazirana
na gustini vode koja pokree Golfsku struju e
najverovatnije opasti za 25% u narednih 100 godina.

Kako Golfska struja bude slabila bie sve

nestabilnija pa nije iskljueno da u budunosti
potpuno stane.
Osim predvienog efekta hlaenja i otrijih
zima, pretpostavlja se da bi usled ovog poremeaja
dolo i do drugih promena klime u cijeloj Evropi.
Oigledno je da, globalnim zagrevanjem
planete, dolazi do topljenja naslaga leda, koje zatim
uzrokuje ne samo dalje zagrevanje planete ve i
promenu koja je najuoljivija na vodenim
povrinama. Nivoi vodene povrine, odnosno
okeana i mora, usljed topljenja naslaga leda
znaajno bi porasli, dok bi njihova temperatura
varirala i imala veliki uticaj na tople morske struje
koje dolaze iz tropskih predela.
Uticaj zagrevanja na Golfsku struju je
posebno istraen s obzirom da Golfska struja
predstavlja jedan veliki konvoj vode, koji
transportuje toplu morsku vodu oko nae planete, na
taj nain utiui na temperature kako mora tako i
kopna.
Kretanje Golfske struje i uticaj globalnog
zagrevanja, odnosno topljenja leda, na njen pravac
kretanja prikazano je na slici 4.
Povrinska voda (1) nosi toplu, slanu
morsku vodu iz tropskih predela, koja se hladi i tone
u dubinu (2). Hladna voda plovi nazad ka Ekvatoru
(3) i jednim delom hladi okean koji greje severnu
Evropu. Topljenjem leda voda se hladi i odlazi u
dubine (4). Na ovaj nain dolazi do remeenja
stalnog procesa kruenja Golfske struje, jer se
hlaenjem vode na mestima topljenja leda, voda se
preusmerava (5).

Slika 4. Promena pravca kretanja Golfske struje

Naunici nemaju vrste stavove da li e
globalno zagrevanje samo usporiti kretanje ove
struje, ili e je u potpunosti ugasiti. Ni jedna od ovih
prognoza nee biti povoljna, jer su naunici u
jednom sloni, a to je da e doi do klimatskih
poremeaja u Severnoj Evropi, koja u potpunosti
zavisi od Golfske struje.

7.

Protokol iz Kjota
U proteklih dvadeset godina odrano je
nekoliko skupova pod okriljem Ujedinjenih Nacija,
kako bi se postepeno reio ovaj problem. Jedan od
poslednjih je odran u Japanu, u gradu Kjoto, na
kojem je prisustvovalo vie od 140 predstavnika
razliitih zemalja. Problem koji Kjoto protokol
obrauje je klimatska promena, odnosno brzina
kojom se naa planeta zagreva. Ovakav nain
saradnje, prua realno sagledavanje problema (ne
moe se reiti jednim sporazumom), koji se ne
odnosi samo na smanjenje emitovanja CO2, ve
celokupnog zagaenja planete zbog neadekvatnog
rukovanja otpadom, otpadnim vodama i mnogim
drugim tetnim materijama.
U japanskom gradu Kjotou 1997. godine
oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju
Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, iji je
cilj spreavanje i smanjivanje emisije otrovnih
gasova, pre svega ugljen-deoksida, koji se smatraju
glavni uzronicima porasta temperatura na Zemlji,
odnosno stvaranja efekta staklene bate.
Prema Protokolu iz Kjotoa, industrijske zemlje do
2012. godine moraju da smanje emisiju tetnih
gasova u atmosferu u prosjeku za pet odsto u odnosu
na nivo emisije 1990. godine.
Problem je u tome to taj dokument postaje
pravno obavezujui tek kada 55 zemalja koje
proizvode 55% globalne emisije ugljen-deoksida
ratifikuju Protokol.
SAD i Australija su, meutim, istupile iz
Protokola, Kambera uz obrazloenje da e njegovom
ratifikacijom izvoz prljave industrije biti usmjeren
ka zemljama u razvoju, a u Australiji nastati manjak
radnih mijesta, to e, prema miljenju premijera
Dona Hauarda, znatno ugroziti industriju zemlje.
Interesantno je, meutim, da, prema Protokolu,
Australija ima pravo da za osam procenata povea
nivo emisije CO2 u odnosu na 1990. godinu.
SAD, najvei svetski zagaiva, svoje odbijanje su
obrazloile injenicom da bi ratifikovanje Kjoto
protokola nanelo tetu nacionalnoj ekonomiji, a
Vaington je zauzvrat formulisao domai plan
zatite ivotne sredine.
U Evropi su do sada Kjoto protokol
ratifikovale: Austrija, Belgija, Danska, Finska,
Njemaka, Grka, Irska, Italija, Luksemburg,
panija, vedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velika
Britanija, Sjeverna Irska, Norveka, Malta,
Rumunija i Slovaka.
Jedan od svakako znaajnih koraka u
poslednje vreme je to se zemljama koje su
ratifikovale Protokol 4. juna prikljuio i Japan, jedan
od velikih svetskih zagaivaa.

Slika 5. Fotografija grada Kjoto u Japanu

Kjoto sporazum je prvi put otvoren za
odobravanje i ratifikaciju od strane Ujedinjenih
Nacija u martu 1998. godine, na zasedanju u
Nujorku i smatra se jednim od moguih alata za
reenje problema zagaenja ivotne sredine.
Kjoto protokol je ratifikovan 16. januara
2005. godine, od strane 141 zemlje, ukljuujui
svaku zemlju sa prilino razvijenom industrijom,
oekujui prikljuak Sjedinjenih Amerikih Drava,
Australije i Monako. SAD su odgovorne za emisiju
oko jedne etvrtine gasova koji izazivaju efekat
staklene bate, a odbijaju ratifikaciju ovog
sporazuma.
Kjoto protokol je izraen na est svetskih
jezika i sadri 28 taaka, koje obuhvataju sve
zagaivae ivotne sredine. U ovom radu je skrenuta
panja na CO2, meutim postoji niz drugih gasova
koje takoe treba redukovati kako bi se smanjio
efekat staklene bate. Redukovanje gasova prema
ovom sporazumu se odnosi na CO2, CH4, N2O,
HFCs, PFCs i SF6.
Iako neke zemlje jo uvek nisu ratifikovale
ovaj sporazum, vano je zapoeti jedan ovako veliki
projekat, koji moe doneti samo dobrobit naoj
planeti.
Neeljni efekti na zdravlje
Globalne klimatske promene imae veliki
broj ozbiljnih neeljnih efekata na mentalno zdravlje
stanovnitva, istiu strunjaci Instituta za psihijatriju
na Kraljevskom koledu u Londonu.
Procenjuje se da e efekat klimatskih
promena u bliskoj budunosti dovesti do pogoranja
mentalnog zdravlja u celom svetu. Prema
prognozama, zbog prirodnih katastrofa, ukljuujui
poplave, sue i ciklone, doi e do porasta broja
sluajeva post-traumatskog stresnog sindroma,
depresije i psihosomatskih bolesti, kao posledica
ekstremnog stresa. U vezi sa prirodnim katastrofama
pogorae se zdravstveno stanje bolesnika sa ve
dijagnostikovanim psihikim bolestima u toj grupi
se oekuje poveanje smrtnosti, posebno usled
globalnog otopljavanja. Zbog visoke temperature
vazduha e porasti broj samoubistava i bolesti
8.

zavisnosti od psihotropnih suspstanci, sa smrtnim

ishodom, istiu psiholozi.
U vezi sa izbijanjem zaraznih bolesti, koje
prate prirodne katastrofe, doi e do poveanja
prevalencije psiholokog stresa i sindroma preterane
uznemirenosti. Uestale poplave i promena nivoa
mora dovee do prinudnih migracija stanovnitva,
to e svakako uticati na psihu ljudi. Ekonoimski
problemi sa kojima e se susresti mnoge zemlje,
posebno nisko i slabo razvijene, smanjie ulaganja u
lijeenje psihijatrijskih bolesnika. Svijest o
negativnom uticaju oveanstva na ekologiju sama
po sebi negativno utie na psihiko blagostanje svih
nas.

LITERATURA
1.

2.

3.

4.

5.

OREVI S., Uticaj zagaenja sredine

na zdravlje oveka. Izdavako preduzee
Rad, Beograd, 1977. godine,
ISO
14004:1996
Environmental
menagement system General guideline on
principles, systems and supporting
techniques, 1996. godine,
ISO
14001:1996,
Environmental
menagement system Specification with
guidance for use, 1996. godine,
PAVLOVI M., Ekoloko inenjerstvo.
Tehniki Fakultet Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, 2004. godine,
PAVLOVI M., UBARA N., Ekoloka
logistika. Tehniki Fakultet Mihajlo
Pupin, Zrenjanin, 2006. godine.