REZIME

U ovom radu je opisani su Box i Gausov model kao dva od najjednostavniji Ojlerovih
modela za distribucije aerozagaivaa u okolini. Ovi modeli se bazira se na jednostavnosti i
veoma ih je lako primeniti matematiki, a samim tim i implementirati u kompjuterskim
programima, to znatno olakava proraune distribuciju aerozagaenja u ispitivanom prostoru.
Kljune rei: Box model, Gausov model, Ojlerovi modeli, aerozagaivai.

UVOD
Od Ojlerovih modela, Box modeli predstavljaju najjednostavniji matematki pristup, jer oni
ignoriu prostornu strukturu fenomena. Oni pretpostavljaju se da su zagaivai ravnomerno
rasprostranjeni unutar paralelopipda. Sa teoretskog gledita, ovo je ekvivalent za pretpostku
beskonanog koeficijenta difuzije, koji izaziva momentalno irenje zagaivaa predstavljenog u
kutiju koja je predmet razmatranja.
Zagaiva prisutan u kutiji, potie od unutranjih izvora ili vanjskih doprinosa prenesenih
vetrom ili tokom kroz vrh kao posledica varijacija u visini same kutije, to se uopteno podudara
sa ML visinom.
1. Box modeli
U matematikom smislu, kontinualna jednaina koja opisuje pomenuti fenomen je
formulisana kao:

gde su:
Q vreme prosena emisije fluksa polutanata za jedinina podruja
t vreme
C koncentracija na vreme t u kutiji
X duina kutije zajedno sa smerom vetra
h dubina kutije
u proseno brzine vetra kroz box
Ca - koncentracija na vrhu box granice
Cb - je koncentracija na granici uspona vetra
U navedenoj formuli posljednji termin se podrazumeva samo ako je h/t > 0 (poveanje
visine kutije); irina kutija (Y) se prikazuje zato to duplira sve izraze u jednaini. U jednaini,
prvi lan izraava brzinu pri kojoj se zagaiva sakuplja u kutiji.
Ogranieno prema stacionarnim uslovima (C/t=h/t=0), a imajui u vidu nultu vrenost
koncentracije uspona verta (Cb = 0), jednaina moe se pojednostaviti kao:

Postoje takoe i "Muliboks" modeli, koji u zavisnosi od oblasti studija, ovuhvataju nekoliko
susednih kutija koje su u meusobnoj komunikaciji. U svakoj kutiji, koncentracija zagaivaa je

neformalno rasprostranjena i horizontalni protok izlaza iz kutije jeste ulaz u susednu kutiju
(Stern, 1976; Zannetti, 1990).
2. Gausovi modeli
Gausov pristup je iroko primenjen u studijama aerozagaenja kao nain oblikovanja
statistikih komponenti koncentracije zagaivaa emitovanih u PBL.
Uslovi, pod kojima srednji nivo koncentracije odreenih vrsta zagaivaa se emiituje od
take izvora moe biti pretpostavljen da ima Gausovu distribuciju, su visoko idelaizovani, jer
zahtevaju nepokretnu i homogenu turbolenciju. U PBL, protok moe biti pretpostavljen da je
kvazi-nepokretan za odgovarajue kratke periode vremena (otprilike 10 minuta do 1 asa). U
svakom sluaju, usled prisustva na povrini, postoje varijacije sa visokim, ili oba, odnosno
srednjim vetrom i turbolencijom, koje ne mogu uvek biti zanemarljive.
Veina truda je posveena razvaju ne-Gausovih modela za reavanje nehomogenih struktura
PBL turbolencije. U svakom sluaju, oni jo uvek daju rezultate pomou samo pomou preterano
obinog kompjuterskog prorauna, bilo da je re o hitnoj intervenciji aplikacije ili samo za
raunanje vremena serijske koncentracije za dui period (npr. jednu godinu).
Kasnije je ova metoda vrlo bitna proceni krenja standarda zagaenja vazduha, koji su esto
izraeni u velikim procentima.
Meutim, Gausovi modeli su brzi, jednostavni, ne zahtevaju komplikovane meteoroloke
ulazne podatke, i opisuju difuzni prenos u Ojlerovom okviru, inei upotrebu Ojlerovih merenja
jednostavnom.
Zbog svega nevedenog, ovi modeli su jo uvek iroko rasprostranjeni i redovno se primenjuju
u agencijama za zatitu ivotne sredine irom sveta. Pored toga, zbog poznatih unutranjih
granica, pouzdanost Gausovih modela vrsto je zavisna od naina na koji su utvreni parametri
disperzije bazirani na strukturi turbolencije PBL-a, kao i mogunosti modela da ponovo
proizvedu eksperimentalne podatke o difuziji. Postoje bitne varijacije u formulacijama (Hanna et
al, 1977; Briggs, 1985; Berkowicz et al, 1986; Hanna, 1986; Bowen, 1994; Erbrink, 1995,
Mohan and Siddiqui, 1997).
Gausovo reenje je system koordinata gde je x usmeren u pravcu vetra, y je popreno
usmeren od vetra, z je visina, a izvor jaine Q je lociran na (0,0, H), to moe biti zapisano kao:

gde su: y i z funkcije udaljenosti od izvora i turbolentnog, i utvruju se eksperimantalno.

Fiziki fenomen difuzije emitovanog materijala je zbog toga matematiki opisan kao model
kroz bre ili sporije prstiranje (izraeno kao poveanje u numerikoj vrednosti sigme)
Gausove krive. Slika 1.

Slika 1. Gausovo prostiranje oblaka u system reference orjentisan u pravcu srenjeg vetra
Gausovi modeli mogu simulirati kompleksne povrine ili snagu izvora, oboje prema
integrisanom prostiranju doprinosa emisija (mogue je jer Gausovi modeli su linearni
emisijama), kao i za otklanjanje potekoa u integraciji uz upotrebu posebnih algoritama.
U praksi, oni mogu biti upotrebljeni relativno lako, i takoe mogu biti primenjeni u mnogim
uslovima (npr. izoovanim izvorima, gradovima, saobraaju, kompleksim terenima). Osim toga,
imajui na umu da u praktinoj primeni, meteoroloki podaci nisu generalno dostupni i za
povrinski nivo i za visoki nivo vremenske/prostorne rezolucije, njihove performance nisu nita
loije od ostalih modela. Iz svega navedenog, najoperativniji modeli i jesu bazirani na Gausovom
pristupu.
Gausov model moe biti izmenjen da bi se proirila primena nestatinoh i nehomogenih
uslova, kao i za sloeniju orografiju. Konkretno, razbijanje oblaka u dim dozvoljava simulaciju
disperzije zagaivaa u pseudo-statinim uslovima. Takvi modeli, ilustrovani u nastavku,
razlau oblake u dim, ije karakteristike se razvijaju u vremenu i prostoru zajedno sa promenom
meteorolokih uslova i uslova emisije.
U nainima izraunavanja sigme kao funcije atmosferske stabilnosti i udaljenosti niskog vetra
od izvora emisije razlikuju se mnogi Gausovi modeli.
3. Semiempirijski izrazi
Postoji nekoliko ema za izraunavanje y i z kao funkcija stabilnosti klasa i udaljenosti
donjeg vetra od izvora.
Klase stabilnosti u sutini mogu biti izraunate primenom semiempirijskih tehnika, na
primer, Paskolova metoda (Pasquill and Smith, 1983) zasnovana je na jednostavnom
metorookom promatranju (Tabele 1. i 2.) kao to su promatranja brzine vetra, izlaganja
sunevoj svetlosti i navee, prekrivenosti oblaka. Druge tehnike usvajaju mere standardne
devijacije vertikalne brzine vetra w, horizontalnog smera vetra , vertikalnog nagiba
temperature T/z i Riardsonovog broja, kao to je to i prikazano u tabeli 2. Procene klasa
stabilnosti kroy standardnu devijaciju bryine vetra mora biti ispravljeno za vreme noi, to sledi
u Tabeli 3, a kako je predloio Irvin (1980).

Brzina vetra na Zemlji (m/s)

Izloenost suncu/Pokrivenost oblacima
Dan

Jaka izloenost suncu

Umerena izloenost
suncu
Slaba izloenost suncu

2 i <3 3 i <5 5 i <6

<2

A-B

C-D

A-B

B-C

C-D

Dan ili no

Oblano

No

Slaba oblanost ili 0.5

Slaba oblanost ili 0.4

Izvor: Pasquill, F., i Smith, F.B., Atmospheric Diffusion, Halsted Press, John Wilez & Sons, New York, 1983.
Napomena: A, jako nestabilno; B, nestabilno; C, slabo nestabilno; D, neutralno; E slabo stabilno; i F, stabilno.

Tabela 1. Klasifikacija stabilosti

Klasa stabilnosti

Paskalova
klasa
stabilnosti

Vertikalni
Riardsonov
temperaturi
broj na 2 m
nagib (C/m 10-2)

()

Veoma nestabilno

25.0

<-1.9

-0.9

Umereno
nestabilno

20.0

-1.9 do -1.7

-0.5

Blago nestabilno

15.0

-1.7 do -1.5

-0.15

Neutralno

10.0

-1.5 do -0.5

Blago stabilno

5.0

-0.5 do 1.5

0.4

0 do 0.05

Umereno stabilno

2.5

0.8

0.8

0 do 0.05

w/
>0.15
0.1 do
0.15
0.1 do
0.15
0.05 do
0.1

Izvor: Zannetti, P., Air Poluttion Modelling, Computational Mechanics Publications, Southamton, U.K. i Van
Nostrand Reinhold, New York, 1990.
Napomena: je standardna devijacija horiyontalnog smera vetra. je srednja vrednost brzine vetra. w je
standardna devijacija srednje vertikalne brzine vetra.

Tabela 2. Klasifikacija atmosferske stabilnosti

Jednom kada su klase stabilnosti procenjene, sigma su izraene kao funkcija daljine donjeg
vetra x, koristei judnu od mnogih dostupnih formula u literature, preuzete iz eksperimentalnih
kampanja.

Paskal-Giford sigme (Gifford, 1961), predstavljene u analitikom obliku Grena et al. (1980)
mogu biti predstavljenje kao:

gde su: k1, k2, k3, k4 i k5 konstante koje variraju u zavisnosti od atmosferske stabilnosti.
Kategorija
identifikovana
prema

Brzina
vetra na
10m (m/s)

<2.9
2.9-3.6
>3.6
<2.4
2.4-3.0
>3.0
<2.4
2.4

Kategorija
ispravnog
vremena
tokom noi
F
E
D
F
E
D
E
D

Izvor: Irwin, J.S., Estimating plume dispersion A recomanded gereralized scheme, Fourth AMS Symposium on
Turbolence and Diffusion, Reno, NV, 1980.
Napomena: Uzima se obzir da nono vreme bude u intervalu od 1h pre zalska sunca do 1h posle izlaska sunca.

Tabela 3. Ispravka nestabilne stabilnosti u toku noi

Brisove sigme (Briggs, 1973) se razlikuju u zavisnosti od difuzije u otvorenom polju i
urbanim sredinama (Tabela 4.).
U skorije vreme, sigme se izraavaju kao funkcije kontinualnih varijabli u atmosferskoj
turbolenciji. Veina njih je bazirana na pristupu predloenom od strane Paskala (1971). On je
zadrao sutinske elemente Tejlorove statistike teorije, ali je unapredio parameter disperzije u
uslovima koliine turbolencije i njihovim povezanim vremenskim rokovima, koristei sledee
izraze:

gde su:
v i w standardne devijacije transveryalnih i vertikalnih komponenti brzine vetra, a
Sy i Sz univerzalne funkcije vremena difuzije t i Lagrangianive vremenske skale TL.

y(m)

Pasquill

z(m)

Parametri disperzije u urbanim sredinama* (za udaljenost izmeu 100

i 10.000 m)
A-B

0.32x(1+0.0004x)-0.5

0.24x(1+0.001x)0.5

0.22x(1+0.0004x)-0.5

0.20x

0.16x(1+0.0004x)-0.5

0.14x(1+0.0003x)-0.5

E-F

0.11x(1+0.0004x)-0.5

0.08x(1+0.00015x)-0.5

Parametri disperzije u ruralnim sredinama* (za udaljenost izmeu 100

i 10.000 m)
A

0.22x(1+0.0001x)-0.5

0.20x

0.16x(1+0.0001x)-0.5

0.12x

0.11x(1+0.0001x)-0.5

0.08x(1+0.0002x)-0.5

0.08x(1+0.0001x)-0.5

0.06x(1+0.0015x)-0.5

0.06x(1+0.0001x)-0.5

0.03x(1+0.0003x)-1.0

0.04x(1+0.0001x)-0.5

0.016x(1+0.0003x)-1.0

Izvor: Briggs, G.A., Diffusion estimation for small emissions, in environmental research laboratories, air
resiurces atmospheric trubolence and diffusion laboratory, Annual report, 1973. USAEC Report ATDL106, National Oceanic and Atmospherics Administration, December 1974.

Tabela 4. Brigova Sigma (1973) u otvorenom polju i urbanim sredinama

Kao to je prikazano izand, nalazi se ema zasnovana na teoriji slinosti i
mikrometeorolikim promenljivima, predloeno po Irvinu (1983), a koja je ukljuena u nekoliko
regulacionih modela:

sa
Moderni izraz sigmi u uslovima brzine vetra i Langrangianovoj integralnoj vremenskoj
skali, na bazi atmosferske turbolencije spectra modela, su predstavljeni u Mangia et al. (1998).

4. Gausov model produetaka

Kao to je pomenuto iznad, Gausov model moe biti modifikovan da bi dozvolio simulaciju
disperzije u nekim uslovima:
linearni, povrinski i volumetrijski izvori emisije,
kompleksni tereni (doline, gradovi i prioblska podruja),
posebni meteoroloki uslovi, kao to su fenomeni dezinsekcija ili zatoenje zagaivaa,
difuzija tekih ili reaktivnih zagaivaa.
Takoe postoje takozvani klimatolki modeli, gde u svakoj vrednosti koncentracije
izraunatoj prema formuli slinosti sa Formulom 5.10 jeste predstavljena teina, u zavisnosti od
frekvencije deavanja meteorolokih uslova, odgovarajuih datoj vrednosti koncentracije
(Tirabassi et al., 1989; Zannetti, 1990).
Da bi se proiro spektar primenjenosti Gausove metode takoe na nehomogene i
nestacionarne uslove, razvijen je model rasipanja. Ovde, oblak koji je emitovan jeste podeljen na
serije nezavisnih elemenata, koji su ukljueni kao funkcija varijacije meteorolokih uslova u
prostoru i vremenu (Zanetti, 1990).
5. Gausovi modeli rasipanja
Modeli raspinja su predstavljeni da bi simulirali ponaanje zagaivaa u nekomogenim i
nestacionarim meteorolokim uslovima i uslovima emisije (Zannetti, 1990).
Emisija je diskretizovana u privremeno sukcesivno rasipanje, od kojih se svaki oblak
prebacuje u prostor kalkulusa zahvaljujui trodimenzijalnom polju vetra koji je vremenski
promenljiv.
Gausovi modeli raspianja pretpostavljaju da svaki izvor zagaenja u vremensom inervalu t
oslobaa u atmosferu masu polztanata M = Qt, gde je Q stopa emisije koja je promenljiva u
vremenu.
Ako je u vremenu t centar rasipanja lociran kao p(t) = (xp, yp, zp), onda je udio ovog rasipanja
zbog prorauna koncentracije na mestu prijemnika r = (xp, yp, zp) dat kao sledei odnos:

gde Gausova distribucija za polje koncentracije za jednu jednacinu rasipanja zahteva procenu z i
h za svako rasipanje ponaosob. Ukupna koncentracija zagaivaa dobijena iz prijemnika je
izraunata sumiranjem doprinosa c od svih rasipanja emitovanih od svih prisutnih iyvora.
Presudna razlika izmeu izraza 5.16 i 5.25 bi bila: kasnije, razliiti termini difuzije menjaju
termin advekcije sa rezultatom nestanka brzine srednjeg vetra u iz izraza. Ovo znai da u modelu
rasipanja brzina vetra utie na proraun koncentracije samo u gustini rasipanja u predlima
difuzije (donja brzina vetra, blie rasipanju koje se emituje od izvora). Iz ovog razloga, modeli
rasipanja, za razliku od Gausovog modela opisanog u poglavlju 5.16 (koncentacija tei ka
beskonanosti za u koje tei prema nuli), mogu se upotrebiti za simulaciju difuzije u uslovima
mirnog vetra.
Modeli rasipanja su takoe pogodni za simulaciju difuzije preko kompleksnih orografija: u
ovom sluaju trodimenzionalno podruje vetra mora biti rekonstruisano od orografskih
karakteristika i dostupnih anemometrijskih mera.
7

ZAKLJUAK
Modeli za modelovanje disperzije gasnih zagaivaa kaovto su Box i Gausov model igraju
znaajnu ulogu u regulatornim agencijama za kontrolu kvaliteta vazduha kao i slubama za
vanredne situacije. Oni, na osnovu meteorolokih podataka, vrste izvora, jaine izvora,
geometrije terena, hemijskih karakteristika zagaivaa kao i nekih drugih faktora, nastoje da
procene koncentraciju gasova u odreenoj oblasti.
Ovi sistemi se najee koriste kako bi se odredilo da li postojea ili predloena nova
idustrijska postrojenja zadovoljavaju propise o kvalitetu vazduha. Takoe, oni nastoje da
pomognu u kreiranju efikasne kontrolne strategije za smanjenje emisije tetnih zagaivaa u
vazduhu. Sistemi za modelovanje disperzije koji koriste slube bezbednosti i timovi za vanredne
situacije slue za planiranje i reakciju usljed isputanja hazardnih gasova

LITERATURA
1. D. Moreira, M. Vilhena, Air Pollution and Turbulence: Modeling and Applications,
November, 2009,
2. R. Stojanovi, A. kraba, R. De Amicis, G. Conti, D. Elhanani, S. Berkowitz, J.
Kneevi, G. Nikoli, I. Vujai, P. Djurakovi, Development of Real-Time Response
System for Air Pollution Dispersion Accidents in Urban Areas, September, 2011,
3. N. S. Hommes, L. Morawska, A Review of Dispersion Modelling and its application to
the dispersion of particles: An overview of different dispersion models available,
June, 2006,
4. A. Tiwary, J. Colls, Air Pollution, Measurement, Modelling and Mitigation,
December, 2010.

BOX AND GAUSS DISTRIBUTION MODELS OF AIR POLLUTANTS IN THE

ENVIRONMENT
SUMMARY
This paper describes the Box and Gaussian model as two of the simplest Euler models for
the distribution of air pollutants in the environment. These models are based on the simplicity
and they are easily applied mathematical, as well as implemented in computer programs, which
greatly simplifies the calculations distribution of air pollution in the investigated area.
Keywords: Box model, Gaussian model, Euler models, air-polluters.