PRIVREDNI RAST

Doc. dr Zoran Mastilo

POJAM PRIVREDNOG RASTA

Privredni rast je uveanje realnog bruto

drutvenog proizvoda odreene makroekonomije
u odnosu na njegovu veliinu u prethodnom
vreinenskom inlervalu.

Privredni rast predstavlja poveanje agregatne

ponude.

POJAM PRIVREDNOG RASTA

Privredni rast se kvantitativno izraava na

najrazliitije naine a najee pomou
pokazatelja stope rasta bruto drutvenog
proizvoda,
nacionalnog dohotka, bruto
drutvenog proizvoda po glavi stanovnika,
nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, itd.

Posmatrano u dugom roku pokazatelji

privrednog rasta govore o napredovanju
nacionalne ekonomije.

POJAM PRIVREDNOG RASTA

Privredni rast je rezultat rastue efikasnosti

upotrebe proizvodnih inputa.

Pojam privrednog rasta je ui od pojma

privrednog razvoja. Rast je komponenta razvoja.
On se bazira na krajnje simplificiranom
prouavanju
ekonomske
dinamike
i
podrazumeva vrlo rigorozna ogranienja.
Privredni rast je proces poveanja realnog bruto
drulvenog proizvoda.

NAJZNAAJNIJE TEORIJE
PRIVREDNOG RASTA

TEORIJE
UZLETA,
STAGNACIJE,
URAVNOTEENOG RASTA

KRATKORONE I DUGORONE TEORIJE

PRIVREDNOG RASTA

TEORIJE UZLETA
Teorije uzleta se povezuju sa imenom Rostova i
njegovog uenja u kome se akcentiraju sledei
periodi privrednog rasta: tradicionalno drutvo,
etapa prelaza od tradicionalnog ka modernom
drutvu i etapa starta ili uzleta.
Kao to se vidi jedan od perioda privrednog rasta
koje apostrofira Rostov je start ili uzlet, a
njegova analogija je sa avionom koji jc sposoban
da leti tek nakon dostizanja kritine visine.

TEORIJE UZLETA
Pojedine makroekonomije imaju razliite periode
uzleta.
Zemlja

Period uzleta

Velika Britanija

1783 - 1802.

Francuska

1830 - 1860.

Belgija

1833 - 1860.

Sjedinjene Amerike Drave

1843 - 1860.

Nemaka

1850 - 1873.

vedska

1868 - 1890.

Japan

1878 - 1900.

Rusija

1890 - 1914.

Kanada

1896 - 1914.

Argentina

1935 -

Turska

1937 -

Indija

1952 -

Kina

1952 -

TEORIJE UZLETA
Fazu uzleta Rostov vezuje za ispunjenje sledea tri
uslova: 1) porast investicija sa 5 posto (ili
manje) na vie od 10 posto nacionalnog dohotka;
2) razvoj jednog ili vie proizvodnih sektora
koje odlikuje visoka stopa rasia; 3) postojanje ili
nagla pojava politikog, drutvcnog i
institucionalnog okvira koji je stimulativan sa
stanovita rasta modernih sektora, dok
inogunosi angaovanja strane akumulacije u
fazi uzleta daje sigurnost razvoju.

TEORIJE STAGNACIJE
U

osnovi svih teorija slagnacije nalazi se

meunarodna dimenzija privrednog rasta i stav da
danas nerazvijene zemlje imaju odreene prednosti
koje nisu bile karakteristika razvoja prvobitno
nerazvijenih, a danas razvijenih privreda.
Nedovoljno razvijene zemlje, naime, mogu u
savremenim uslovima ostvarili privredni rast
mehanizmom transfera akumulacije i tehnologije iz
razvijenih zemalja. Ovu teoriju razvio je hardvarski
profesor Aleksandar Gerenkron i ona je u lileraturi
poznata kao Gerenkronov efekat.

TEORIJE URAVNOTEENOG RASTA

Teoretiari uravnoteenog rasta, napominju da je privredni rast u
svojoj biti uravnoteen proces u kome se privrede pojedinih
zemalja stalno kreu napred. Ekonomisti koji zastupaju ovakave
stavove esto prave digrcsiju da je rast slian kretanju kornjae
koja sporo i stalno ide napred, a ne kretanju zeca koji na mahove
pravi snane iskorake, ali se odmara im oseti umor. Jedan od
najpoznatijih predstavnika ovog teorijskog pravca je Sajmon
Kuznec. Ovaj autor jc prouavao privrednu istoriju 13 visoko
razvijenih zemalja, poev od 1800. godine. Poruke njegovih
istraivanja se mogu saeti u reenici da je privredni rast ovih
zemalja najpribliniji modelu uravnoteenog rasta. Ovo iz
osnovnog razloga to rezultati njegovih istraivanja nisu upuivali
na znaajniji rast ili opadanje stopa privrednog rasta u
analiziranom vremenskom periodu.

KRATKORONE I DUGORONE
TEORIJE PRIVREDNOG RASTA
Teorije kratkomnog privrednog rasta (Short-Term Economic
Growth Theories) analiziraju rigorozne matematike odnose
izmcu stope privrednog rasla i proizvodnih inputa, posebno
kapitala i radne snage. Teorije kratkoronog privrednog rasta
bave se istraivanjem relacija koje postoje izmcu stope
privrednog rasta i veliine upotrebljenih proizvodnih utroaka.
Teorije dugoronog privrednog rasta (Long Term Economic Growth
Theories) istrauju dinamiku dugoronog rasta kako u visoko
industrijalizaovanim tako i u nedovoljno razvijenim zemljama.
Kao tri najvanije kole dugoronog privrcdnog rasta u razvijenim
sredinania u literaturi se navode: a) kola stagnacije b) kola
dugoronog rasta sa fluktuacijama privrednih ciklusa i postepenim
uveanjem stope privrednog rasta i c) kole eksplozijc i kolapsa.

KRATKORONE I DUGORONE
TEORIJE PRIVREDNOG RASTA
kola stagnacije najee se povezuje sa imenom ekonomiste Alvina
Hansena. Ukratko, njegova teorija jc polazila od konstatacije da je
krajem tridesetih godina ovoga veka dolo do stagnacije stopa rasta
stanvnitva i tednje kao i zavretka teritorijalnih osvajanja u
globalnim relacijama. Ove promcne su uslovile pomeranje akcenta
u proizvodnji od kapilalno-intenzivnih tehnolokih postupaka ka
kapitalno-tednim procesima. To je, sa svoje slrane, dovelo do
stagnacije privrednog rasta.
kola dugoronog rasta sa fluktuacijama privrednih ciklusa i
postepenim uveanjem stope privrcdnog rasta ima za polaznu
premisu opredeljenje da e budui rast biti analogan rastu u
prolosti, te da su pesimistiki stavovi stagnacionista neprihvatljivi.
Reprezentativni predstavnik ovakvog uenja jc Robert Solou. Po
ovom autoru stabilan dugoroni privredni rast jc ostvariv.

KRATKORONE I DUGORONE
TEORIJE PRIVREDNOG RASTA
kola eksplozije i kolapsa razlikuje tri njena najvanija pravca. Prvi
pravac se odnosi na Makrsovu teoriju koja predvia nestajanje
kapilalizma, budui da u okviru istog dolazi do sve vceg
ispoljavanja brojnih drutvenih protivrenosti. Drugi pravac
reprezentuju razmiljanja intelektualnih naslednika Tomasa
Maltusa i njegovih pesimistikih stavova u vezi mogunosti
uveanja proizvodnje u obimu neophodnom da prati trend stalnog
uveanja stanovnitva. Najpoznatiji radovi su objavljeni od strane
Rimskog kluba pod nazivom Granicce rasta iz 1972. godine. Trea
varijanta predstavlja negaciju druge, Protagonisti ovog teorijskog
pravca odbacuju kataklizmine poruke druge varijante, temeljii
svoje zakljuke na stavu po kome savremene tehnoloke promene
omoguuju rastue prinose u oblasti poljoprivredne proizvodnje. u
ekstrakciji prirodnih resursa i zatiti prirodne sredine.

EKONOMIJA PONUDE PREOKRET U

TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA
Kejnsijanstvo tumai privredni rast prvenstveno sa take gledita
tranje. Ono objanjava nizak tempo privrednog rasta
nedovoljnom veliinom ukupne tranje, koja ne obezbeuju
neophodan rast bruto drutvenog proizvoda. Zato se oni zalau za
politiku niskih kamatnih stopa (politika "jeftinog novca") kao
sredstvo stimulncije investicija. U sluaju potrebe, fiskalna
politika se moc korisiiti za ogranienje dravnih rashoda i
potronje, s tim da visok nivo investicija ne vodi inflaciji.
Osnovna racionalna nit kejnsijanskog pristupa dinamiziranju
proizvodnje je stav po kome je principom multiplikovanog
delovanja na neku od komponenata potronje mogue u kratkom
roku uticati na akceleraciju slope privrednog rasta.

EKONOMIJA PONUDE PREOKRET U

TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA
Monetarizam se u ekonomskoj teoriji vezuje za ime amerikog
ekonomistc Miltona Fridmana. Promene stope rasta ponude
novca istovremeno objanjavaju i logiku privredne dinamike.
Analogno takvom zakljuku proizilazi i stav o odluujuoj
vanosti monetarne polilike u procesu dinamiziranja stope
privrednog rasta. Bitno ogranienje monetarizma u kontekstu
izuavanja problema privrednog rasta ogleda se u tome to ovaj
teorijski pravac polazi od zakljuka da se u kratkoin roku moe
promeniti proizvodnja i zaposlenost poveanjem novane mase.
Meutim, u dugom roku, posle procesa prilagoavanja u kratkom
roku, dolazi do efekata koji se uglavnom oglednju u poveanju
cena.

EKONOMIJA PONUDE PREOKRET U

TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA
Vreme od kasnilh ezdesetih i posebno od sedamdesetih godina 20.
veka pa do dananjih dana karakterie napntanja kejnsijanskog
pravca u ekonomskoj teoriji i uspon tzv. novoklasinih pristupa.
Premda miljenja o ukupnim dometima ovog teorijskog pravca
vrlo podjeljena, tvrenje po kome visoke poreske stope utiu
negativno na privredni rast. Moe se zakljuiti da su investicije u
centru istraivanja predstavnika ekonomije ponude. Nivo
agregatnih investicija zavisi od veliine agregatne tednje, a
tednja od visine ukupnih poreskih zahvatanja. Dolazi se do stava
o presudnom znaaju motivacija u procesu dinamiziranja
privrednog rasta, motivacije da se radi, tedi i da se investira.
Visoke poreske stope destimulativno djeluju na sistem motivacije

EKONOMIJA PONUDE PREOKRET U

TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA
Elementarna analiza stavova makroekonomske teorije i politike u
vremenu koje se protee od polovine 20. veka, pa sve do
osamdesetih godina u zemljama razvijene trine privrede, moe
se pznaiti kao iznaaenje puteva i naina pomo kojih se
ekonomska politika efikasno suprostavlja inflaciji, s jedne, i rastu
nezaposlenosti, s druge strane. U situacijama kada je
nezaposlenost pokazivala trendove rasta, liberali su zahtevali
poveanje izdataka ili smanjenje poreza. Suprotno, u uslovima
rasta inflacije, konzervativci su preporuivali kreatorima
ekonomske politike iroku paletu monetarnih i fiskalnih mera
restruktivnog karaktera.

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Empirijski pokazatelji stope rasta bruto drutvenog proizvoda u
pojedinim zemljama u duem vremenskom intervalu to najbolje
pokazuju. Daleko najvei broj zemalja u toku dugog roka ima
prosenu stopu rasta realnog GNP izmeu dva i tri posto.
Agnus Madison (Agnus Maddison) ekspert za ekonomsku istoriju i
teoriju privrcdnog rasta je podelio vremenski interval od 500.
godine nae ere, pa do 1920. godine na etiri perioda:

poljoprivreda, (500-1500);

razvijena poljoprivreda (1500-1700);

trgovaki kapitalizam (1720-1820.) i

kapilalizam (1820-1980).

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Tempo privrednog rasta i poljoprivredne proizvodnje po stanovniku
Stanovnitvo

Poljoprivredna
proizvodnja po
stanovniku

0,1

0,0

Razvijena poljoprivreda (1500- 1700)

0,2

0,1

Trgovaki kapitalizam (1700- 1820)

0,4

0,2

0,9

1,6

Poljoprivreda (500-1500)

Kapilalizam (I820-I9S0)

Zapaa se da je nivo poljoprivrednih proizvoda po stanovniku, u gotovo

desetovekovnom periodu ostao nepromenjen, dok je stanovnitvo u toku istog
vremenskog intervala raslo po stopi od 0,1%. Tokom sledea dva veka
stanovnitvo jc raslo po stopi od 0,2%, dok je proizvodnja po stanovniku bila
uveavana po stopi od 0,1%. Kvalitativna promena se dogodila u sledcoj fazi
razvoja kapitalizma, kada je prosena stopa rasta proizvodnje po glavi
slanovnika iznosila 1,6%.

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Rezullati istraivanja Sajmona Kuzneca pokazuju da je tempo
privrednog rasta u vremenu prve industrijske revolucije, koja se
dogodila u Velikoj Britaniji izmeu 1780. i 1820. godinc, u SAD
izmeu 1810. i 1860. godine i u Nemakoj izmeu 1820. i 1870.
godine, znaajno povean. To se poklapa sa procesom razvoja
kapitalizma kao vodeeg privrednog sistema u globalnim
relacijama. U ovim zemljama se u analiziranom vremenskom
intervalu zapaa privredni rast, a takoe i rast stanovnitva, pri
emu je privrcdni rast bio praen znaajnim tehnolokim
usavravanjima. Kuznec je u jednom od svojih radova primctio
da se proces prelaza na ubrzani prvredni rast dogodio naglo, a da
su politike i socijalne posledice tog dogaaja veoma burne.

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Zbog ega se tempo privrednog rasta ubrzava u nekim zemljama a
u drugim ne?
Jedna od najpopulamijih teorija koja objanjava ovu pojavu vezana
je za ime Maksa Vebera, a za polaznu taku ima objanjenje
uzrono-posledinih odnosa izmeu religije i ekonomije. Po
Veberu najbolji uslovi za prosperitet kapitalizma postoje u onim
zemljama u kojima su naglaene protestantske religijske
vrednosli. Veber je tvrdio da protenstantizam potencira tenju za
profitom. Po njemu, nagon za profilom ima isti rang vanosti kao
i tenja za sticanjem znanja.

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Dugoroni privredni rast se temelji na uveanoj
upotrebi proizvodnih faklora - rada, kapitala i
prirodnih resursa i uveanju efikasnosti njihovog
korienja - tehnolokim promenama. Ukoliko
se poe od stava po kome prirodni resursi
predstavljaju konstantu, proizilazi da se
privredni rast, odnosno rast GNP, moe
dekomponovati na tri zasebna izvora: rast radne
snage, rast kapiiala i tehnoloke promene.

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Stope rasta GNP od 1980-1987. godine u nekim zemljama i vreme
dupliranja
zemlja

prosena stopa rasta

vreme dupliranja

Koreja

8,6

Indija

4,6

16

Ban.eladc5

3,8

19

Japan

3,8

19

Australija

3,2

23

SAD

3,1

23

Kanada

2,9

25

Kolumbija

2,9

25

Dominikanska Rep.

1,6

45

Ncmaka

1,6

45

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Veoma je bitno zapaziti da privredni rast zavisi i
od faktora na sltrani tranje i faktora raspodele.
Na privredni rast, takoe, imaju uticaja i faktori na
strani raspodele. Za potpuno iskorienje
proizvodnog potencijala, pored punog ukljuenja
proizvodnih resursa u ekonomsku aktivnost,
potrebna je i adekvatna njihova raspodela kako
bi se dobila maksimalna koliina korisne
produkcije.

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Faktori privrednog rasta na strani ponude i oni na strani
tranje meusobno su povezani.
Npr:
Rast nezaposlenosti negativno deluje na akumulativnu
sposobnost makroekonomije, a takoe i na rast trokova
istraivanja i razvoja. Ali i suprotno, nizak nivo
akumalativne sposobnosti i inovativnosti moe biti
kljuni razlog rasta nezaposlenosti

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Potrebno je imati u vidu da se prirast proizvodnog potencijala
realizuje ukoliko se:

ukupni rashodi poveaju do nivoa dovoljnog za odravanje pune

zaposlenosii:

dodatni resursi efikasno koriste, kako bi obezbedili maksimalno

mogue povcc'anje obima proizvodnje.

Visoke stope radne snage, same po sebi, ne znae i visoke stope

privrednog rasta. Kvalitet rada determiniu nivo obrazovanja,
obuavanje, radno iskustvo, kao i odnos prema radu. Obrazovanje
je najsporiji, ali sasvim izvesno, i najznaajniji faktor privrednog
rasta.

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Stepen korienja radne snage zavisi od sposobnosti
zemlje da investira u kapitalna dobra, to je povezano sa
njenim mogunostima tednje. Za slobodna trita i
stabilne ekonomije malo je dokaza da vie kamatne
stope poveavaju tednju.
Postoji mnogo dokaza da ekstremna finansijska
nestabilnost, sa velikim i realnim negativnim kamatnim
stopama dovodi do sledee tri stvari: domainstva
znaajno smanjuju lednju; premetaju je u
inostranstvo; akumuliraju tcdnju u neproduktivne
vrednosti (na primer u zlato).

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Kao dodatak privatnom sektoru, vlada utie na nacionalnu
tednju kroz budetsku politiku. Izvan domae privrede,
zemlje u razvoju mogu dolaziti do strane tednje na tri
osnovna naina:

da preduzea iz inostranstva direktno investiraju u

domau privredu;

pozajmljivanjem na svetskom iritu kapitala ili od

institucija kao to je Svetska banka;

dobijanjem
zemalja.

strane

pomoi

od

industrijalizovanih

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Iznos tednje, domae i strane, privatne i javne,
deteminie investicionu aktivnost u zemlji.
Privredni rast dovodi do profita; profiti se ponovno
investiraju; kapital, produktivnost i dohodak
percapila se uveavaju, ime se krug
ekonomskog prosperiteta zatvara.

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Prirodni resursi - poljoprivredno i umsko zemljite,
mineralna
bogatstva,
vodeni
potencijal,
kombinovani sa radom i kapitalom, mogu
doprineti privrednom rastu, ali izgleda da nisu
neophodni uslov rasta. Neke zemlje u razvoju su
relativno bogate prirodnim resursima, no i pored
toga one nisu uspene u njihovoj upotrebi. S druge
strane, postoje zemlje koje su siromane prirodnim
resursima (Japan, na priiner), a koje su realizovale
izuzetan privredni rast u prethodnim decenijama.

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Tehnologija - nain kombinovanja resursa u proizvodnji
roba i usluga - kljuna je determinanta privrednog rasta.
Tehnoloka promena omoguava proizvodnju veeg
autputa uz postojca ulaganja faktora. Tehnoloka
promena zavisi od naunoistraivakog kadra i od
ukupnih ulaganja u istraivanje i razvoj. Obrazovanija
radna snaga prua visoko razvijenim privredama
znaajnu prednost u primeni nove tehnologije u odnosu
na zemlje u razvoju. Pored toga, vodec privrcde
izdvajaju izmeu 2% i 4% svog GNP za istraivanje i
razvoj, to je dalcko iznad mogunosti zemalja u razvoju.

IZVORI DUGORONOG PRIVREDNOG

RASTA EMPIRIJSKI ASPEKT
Determinante privrednog rasta realnog GNP SAD u
periodu 1948-1989. godine

Rast realnog GNP

Doprinos inputa
Kapital
Rad
Zemlja
Tehnoloke promere
Obrazovanje
Ostali vidovi tchnol. promena

Prosena stopa rasta

% od ukupnog rasta

3,3
1,9
1,2
0,7
0,0
1,4
0,4
1,0

100
58
37
21
0
42
12
30

NEKA OBELEJA SAVREMENOG

PRIVREDNOG RASTA
Osnovna karkateristika savremenog privrcdnog rasta je
tendencija ka sniavanju udela poljoprivrede u vrednosti
bruto drutvenog proizvoda i ukupnoj zaposlenosti.
U SAD, na prinier. 1920. godine 70% od ukupnog broja
radne snage bilo je zaposleno u oblasti poljoprivrcdc.
Godine 1940. ovo uec je iznosilo 20%, a 1987. isto je
palo na svega 3%. U Japanu, udeo zaposlenih u
poljoprivredi se smanjio sa 72% u 1879. godini na svega
8% u 1980. godini. U zemljama u razvoju ovaj procenat
se kree oko 20%, a u industrijski razvijenim je on manji
od 5%.

NEKA OBELEJA SAVREMENOG

PRIVREDNOG RASTA
Britanski ekonomista Kolin Klark (Colin Clark) primetio
je da trend smanjenja udela poljoprivrednih radnika u
ukupnom broju zaposlenih prati rast zaposlenih u
sektoru industrije, a potom i u sektoru usluga.
Za zenilje koje stupaju u fazu brzog privrednog rasta,
veoma su karakteristine promene na planu urbanizacije.
koju je Kuznec definisao kao "koncentraciju
slanovnitva u gusto naseljenim relativno krupnim
regionima". Urbanizacija je posledica sniavanja udela
agrarnog sektora i prosperiteta induslrije.

NEKA OBELEJA SAVREMENOG

PRIVREDNOG RASTA
Osnovna karkateristika savremenog privrcdnog rasta je
tendencija ka sniavanju udela poljoprivrede u vrednosti
bruto drutvenog proizvoda i ukupnoj zaposlenosti.
U SAD, na prinier. 1920. godine 70% od ukupnog broja radne
snage bilo je zaposleno u oblasti poljoprivrcdc. Godine
1940. ovo uec je iznosilo 20%, a 1987. isto je palo na
svega 3%. U Japanu, udeo zaposlenih u poljoprivredi se
smanjio sa 72% u 1879. godini na svega 8% u 1980. godini.
U zemljama u razvoju ovaj procenat se kree oko 20%, a u
industrijski razvijenim je on manji od 5%.

NEKA OBELEJA SAVREMENOG

PRIVREDNOG RASTA
Znaajan doprinos istraivanju faktora privrednog rasta
dao je tokom sedamdesetih godina Holins eneri
(Holins Chenery) sa Harvardskog univerziteta i Moe
Sirkvin (Moshe Syrquin) sa Bar Ilanskog univerziteta.
Njihova istraivanja su obuhvatila grupu od 100 zemalja
za period 1950-1970. godine. Jedan od najvanijih
zakljuaka je stav da deoba zemalja na razvijene i
zemlje u razvoju treba da bude zamenjena koncepcijom
o stadijumima prelaza izmeu ta dva nivoa razvoja.

NEKA OBELEJA SAVREMENOG

PRIVREDNOG RASTA
Rezultati njihovog prouavanja idu u prilog teze da kljune
promene u zemljama u razvoju po mnogim karakteristinim
obelejima podseaju na pojave koje su svojevremeno bile
prisutne u danas visoko razvijenim privredama: smanjeiije
udela poljoprivrede u bruto drutvenom proizvodu, trend ka
urbanizaciji, itd.
Analiza je potvrdila zakljuak da posedovanje prirodnih
resursa od strane pojedinih zemalja ne predstavlja
odluujui inilac njihovog privrednog rasta. Takve zemlje
obino izvoze industrijske proizvode, a uvoze neophodne
sirovine. Japan i grupa zemalja azijskih tigrova" (Honkong.
Koreja, Tajvan i Singapur) primcr su takvog modela razvoja.

NEKA OBELEJA SAVREMENOG

PRIVREDNOG RASTA
Novija istraivanja privrednog rasta u vezi sa
kvantifikacijom doprinosa faktora privrednom rastu
neto su razliita od pristupa i rezultalta Roberta Soloua.
Osnovna ideja novih prilaza sastoji se u stavu da
invesiije, nezavisno od toga da li su ovaploene u
mainania ili u ljudima, dovode do pozitivnih ekstemih
efekala. Primer ovih pozitivnih eksternih efekaia je
transfer tehnologije i znanja radnika koje koriste novu
tehnologiju. Jedna firma stie novo iskustvo, a druga
locirana u blizini moe iskoristiti eksterne efekte od
upotrebe takvog znanja. Primjer: Silokonska dolina u
blizini San Franciska

NEKA OBELEJA SAVREMENOG

PRIVREDNOG RASTA
Jedan broj ekonomista koristi kvantitativni pristup za
izraunavanja uticaja nekih politikih i institucinalnih
faktora na privredni rast. Primera radi, Skali (G. Scully)
je poredio 115 zemalja trine privrede za period 19601980. U cilju utvrdjivanja sitepena korelacije tempa
privrednog rasta sa pokazateljima koji mere slepen
polilikih, graanskih i ekonomskih sloboda, ovaj autor
je dokazao da je znaajan uticaj na privredni rast imala
struktura
politikih
institucija.
U
sivarnosti
najdinaminije sitope privrednog rasta su imale drave
za razvijenim sistemom pravne zatite privatne svojine.

MODELI PRIVREDNOG RASTA

Modeli privrednog rasta predstavljaju vrlo uproenu
sliku rasta kao centralnog makroekonomskog atributa i
krajnje sloenog fenomena, ija se dinamika i karakter
transformiu od jednog do drugog vremenskog trenutka.
Savremeni modeli privrednog rasta obrazovali su se na
osnovu dva izvora:
1.

Kensijanske teorije makroekonomske ravnotee

2.

Teorije proizvodnje neoklasiara

MODELI PRIVREDNOG RASTA

Kejnsijanski modeli makroekonomske ravnotee su nastali i
razvijali se na temelju kritike razrade kejnsijanske
ekonomske misli.
Najpoznatiji neokejnsijanski modeli privrednog rasta su
modeli Roja Haroda (Roy Harrod) i Izija Domara
(Ewsey Domar). U osnovi oba modela nalaze sc dve
pretpostavke: 1) rast nacionalnog dohotka (proizvodnje)
iskljuivo je funkcija akumulacijc kapitala dok je uticaj
ostalih faktora (nova zaposlenost i tehnoloke promene),
koji deluju na privredni rast apstrahovan. To znai da su
modeli Haroda i Domara - jednofaktorski modeli.

MODELI PRIVREDNOG RASTA

Odluujua komponenta privrednog rasta i
njegove dinamike su investicije. Rast investicija
u analiziraniin modelinia ima najvaniju ulogu i
znaaj. Sa jedne strane, uveanje investicija
determinie rast agregatne tranje na taj nain
to procesom multiplikatora deluje na veliinu
drutvenog proizvoda. Sa druge strane,
investicije
su
pretpostavka
poveanja
proizvodnog kapaciteta, odnosno, one su uslov
rasta ukupne ponude.

MODELI PRIVREDNOG RASTA

Uveanje proizvodnje kao rezultat invcsticija pretpostavlja rast
agregatne tranje da bi se uveani proizvodni kapaciteti u
potpunosti iskoristili. Islovremeno, poveanje agregatne
tranje podrazumeva rast proizvodnih kapaciteta da bi se ona
zadovoljila. U visoko razvijenim zemljama akcenat je na
agregatnoj tranji i problem je definisan na sledei nain: ta
uraditi da agregatna tranja tokom vremena raste intenzitetom
koji je u funkciji potpunog korienja rastuih proizvodnih
kapaciteta. Suprotno, u nedovoljno razvijenim privredama
teite je na agegatnoj ponudi, pa se problem definie u
smislupitanja ta uiniti da proizvodni kapaciteti rastu
intenzitetom dovoljnim da zadovolje rastuu agregatnu
tranju.

MODELI PRIVREDNOG RASTA

Modeli privrednog rasta neoklasiara predstavljaju
vraanje kljuinim razvojnin dilemma privrednog rasta,
ijim istraivanjem su sc bavili klasini ekonomsiti
posebno Rikardo i Mil. Po predstavnicima neoklasiara,
proizvodnja moe da se uvecava i u situacijama kada u
modelu ne egzistira korespondentno uveanje kapitala u
odnosu na rast upotrebljenog rada. U ovom sluaju
logino je da se smanjuje kapitalni koeficijent. Kljuna
pretpostavka neoklasiara u modeliranju privredne
dinamike je njihov stav o perfektnoj konkurenciji kao i
potpunoj angaovanosti faktora.

MODELI PRIVREDNOG RASTA

Prilikom analize privrednog rasta neoklasiari polaze od
sledeih injenica:
Prvo, vrednost proizvodnje je funkcija svih proizvodnih
faktora u modelu (kapitala, rada i tehnolokih promena).
Drugo, svaki faktor deluje na stvaranje vrednosti
proizvodnje u skladu sa svojim graninim proizvodom i
dobija dohodak koji je jednak tom graninom proizvodu.
Tree, postoji kvantitativna zavisnost izmeu obima
proizvodnje i proizvodnih faktora, a takoe egzistira i
kvantitativna zavisnost izmeuu pojedinih faktora.

HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
Harod-Domarov model rasta spada u najpoznatije i daleko
najee koriene modele privrednog rasta.
Pretpostavke na kojima se temelji model su sledee:
1) Proizvodnja se sastoji samo od jednog dobra koje slui za
zadovoljenje svih potreba, potronih i investicionih.
2) Agregatni autput funkcija je ulaganja dva faktora
proizvodnje: rada (zaposlenosti) i kapitala (akumulacije).
Drugim reima, model apstrahuje postojanje
tcehnolokih promena kao daleko najznaajnijeg faktora
privrednog rasta u savremenini uslovima privreivanja.

HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
3)

4)

Uveanje faktora rada L, odnosno rast zaposlenosti rezultat

je rasta stanovnitva, odnosno faktor rada u modelu
poveava se po nekoj konstantnoj stopi - n. Ova stopa se
naziva prirodna stopa rasta stanovniiva. Prirodna stopa
rasta stanovnitva je egzogeno data veliina, to znai da
se model ne bavi pitanjima u vezi promene faktora rada.
Apstrahovanjem tehnolokih promena i tretiranjem
zaposlenosti kao egzogene varijable, model polazi od stava
da kapilal predslavlja odluujuu determinantu dinamike
privrednog rasta. Drugim reima, promcne kapitala u
modelu se tretiraju u smislu primarne endogene
promenljive.

HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
5)

6)

Ulaganje
proizvodnih
faktora
se
karakterie
konstantnim prinosima. Konstantni prinosi (constant
returns of scale) oznaavaju situaciju kada u sluaju
promenc proizvodnih inpula u odreenom procentu dolazi
do rasta proizvodnje u tom istom iznosu.
Elastinost supstitucije proizvodnih faktora K i L jednaka
je nuli. To znai da insuficijentnost bilo kog od ova dva
faklora ograniava privredni rast. Budui da faktor L ima
egzogen karakler, akcenat se stavljana istraivanje
ponaanja fakiora K. Pretpostavka o nultoj elastinosti
supslitucije faktora znai da na nivou makroekonomije
posloji samo jedan tehnoloki postupak.

HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
7)

8)

9)

Odnos izmeu kapitala i proizvodnje, odnosno

kapitalni koeficijent je konstantan ( K/Y = const.).
Udeo iednje u nacionalnom dohotku je poznai i
nepromenjiv.
Trite dobara je uvek u ravnotei, odnosno nivo cena
je nepromenjen.

HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
Harod-Domarov model privrednog rasta je u svojoj sutini
statikog karaktera. Sledee tri strukturne jednaine
ine njegovu sutinu:
s=S/Z=I/Y
pri emu je: s granina sklonost tednji, S - tednja. Y proizvodnja, odnosno dohodak, a I - investicije. Po
definiciji inveslicije su jednake promeni veliine
proizvodnih fonodava, odnosno, promeni veliine
proizvodnog faktora kapitala: K=I

HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
Granini kapitalni koeficijent definisan je kao odnos
izmeu veliine prirasta proizvodnih fonodva, odnosno,
prirasta faktora kapitala i porasta ukupne proizvodnje:
b=K/Y=I/Y
Budui da je K/Y stopa rasta proizvodnje r, da kolinik
investicija i dohotka (I/Y) predstavlja stopu tednje s, a
I/Y kapitalni koeficijenlt b, proizilazi da jc stopa
privrcdnog rasia jednaka:
r=s/b
Ovako dobijena stopa privrednog
garantovana stopa rasta.

rasta

naziva

se

HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
Osnovni
nedostatak
Harod-Domarovog
modela
privrednog rasta je nerealnost pretpostavke da je odnos
K/Y jednak odnosu prirataja njihovih veliina K/Y
(da su proseni i granini kapitalni koeficijenti jednaki).
U situacijama opadajuih prinosa kapitala, to jc gotovo
pravilo, proseni i granini kapitalni koeficijenti nisu
identine veliine. Ova diskrepanca je ilusirovana na
slici sledeoj slici

HAROD-DOMAROV MODEL
PRIVREDNOG RASTA
ZAVISNOST VELIINE RASTA
Y

Opadajue
prinose
kapitala
pokazuje kriva Y=F(K). Zbog
opadajuih prinosa neophodni su
T
stalno
uveani
proizvodni
fondovi za produkciju dodatne
jedinice finalnog proizvoda.
Y=F(K) Linije 0T ilustruje nerealan odnos
izmeu veliine proizvodnih
fondova i proizvodnje od koga se
polazi u Harod-Domarovom
modelu rasta
K

NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG

RASTA
Polazna taka svih neoklasinih modela privrednog rasta je
proizvodna funkcija oblika:
Y= F (K, L, A)
gdje je:
Y - autput (bruto drutveni proizvod ili nacionalni dohodak),
A - tehnoloki nivo proizvodnje,
K - input kapitala,
L - radna snaga.
Analiza privrednog rasta zapoinjc premisom po kojoj se
funkcija prozivodnje karakterie konstantnim prinosima.

NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG

RASTA
Najpoznatiji neoklasini model privrednog rasta je model
Roberta Soloua. On pokazuje kako tednja, rast
slanovnitva i tehnoloke promenc utiu na uveanje
proizvodnje tokom vremena. Model, takoe, apostrofira
uzroke zbog kojih se pojedine makroekonomije meusobno
razlikuju u nivou ivotnog standarda stanovnitva. Pored
toga, on ilustrije nain na koji ekonomska politika moe da
stimulie rast ivotnog standarda
Izraz y = f(k) predstavlja proizvodnju po radniku ili
stanovniku, odnosno, produktivnost rada kao funkciju
kapitala po radniku, tj. tehniku opremljenosti rada i kljuno
je polazite u modelu privrednog rasta Roberta Soloua.

NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG

RASTA
KRIVA PRODUKTIVNOSTI
(Y/L) y

y=f(k)
T

y*

k*

(K/L) k

Proizvodna funkcija prikazana

kao kriva produktivnosti ilustruje
kretanje
proizvodnje
po
stanovniku kao funkciju veliine
kapitala po stanovniku. Meutim,
usljed dejstva zakona opadajuih
prinosa nakon odreenog nivoa
identino uveanje tehnike
opremljenosti rada doprinosi sve
manjem rastu produktivnosti rada

NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG

RASTA
DEDNJA INVESTICIJE I AKUMULACIJA KAPITALA
y
y=f(k)
y0
sy0

Funkcija tednje sy pokazuje deo

dohodka koji se tedi za svaki
odnos K/L. Prava linija (d+n)k
pokazuje
koliko
investicije
moraju biti uveane za svaki
odnos kapital/rad.

(d+n)k
sy

C
B

k0

k*

NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG

RASTA
UTICAJ STOPE RASTA TEDNJE NA PRIVREDNI RAST
y
x
C (d+n)k

sy

sy
C

k0

k**

Rast stope tednje dovodi do

uveanja tehnike opremljenosti
rada. Zato se funkcija tednje
poniera sa sy navie na s'y. U
taki C tednja nadnmuje
investicije
neophodne
za
odravanje K/L na konstantnom
nivou. Zbog toga dolazi do
povetanja proizvodnih fondova
po zaposlenom. Povecanje stope
tednje uslovljava poveanje
dohotka po stanovniku. Meutim,
ovaj rast egzistira samo u
tranzitornom periodu, od C doC.

NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG

RASTA
PUTANJA RASTA PROIZVODNJE PO STANOVNIKU I
PUTANJA RASTA PROIZVODNJE
y

y**
y*
a)

b)

t0

t1

Stopa privrednog rasta

VREME
Y/Y
n

t0

VREME

t1

a) Uveanje stope tednje

uslovljava porst K/L, to ima za
posledicu rast proizvodnje po
stanovniku do uspostavljanja
novog ravnotenog stanja.
b) Uticaj uveanja stope tednje
na privredni rast u tranzitornom
periodu.

NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG

RASTA
Kljuni rezultati rasta neoklasine teorije privrednog rasta
su sledei:
1. Na
osnovu iskazanih relacija izmeu kljunih
ekonomskih varijabli i grafikih prezentacija proizilzi da
je stopa privrednog rasta egzogena vcliina (u ovom
sluaju ona je jendaka slopi n). Ukratko, stopa privrcdnog
rasta nezavisna je od stope rasta tednje (s).
2. Dijagramske prezentacije omoguuju zakljuak da i
pored injenice da rast stope tednje ne utie na stopu
ravnotenog privrednog rasta, rast stope tednje delujui
na uveanje tehnike opremljenosti utie na poveanje
nivoa ravnotene proizvodnje.

NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG

RASTA
3.

Kada doe do rasta produktivnosti, iako postoji

ravnoteno stanje, stopa rasta autputa ravnotenog
stanja ostaje egzogena. Stopa rasta ravnotene
produktivnosti determinisana je stopom tehnolokih
promena. Ravnotena stopa privrednog rasta jednaka
je zbiru stope tehnolokih promena i stope rasta
stanovnitva.

NEOKLASINI MODEL PRIVREDNOG

RASTA
4.

Konani rezultat neoklasine teorijce privrednog rasta odnosi se

na moguu konvergenciju u razvoju dve zemlje. Ako dve
privrede imaju jednaku stopu rasta slanovnitva i raspolau
istom proizvodnom funkcijom, konano e ostvariti jednak nivo
dohodka. U tom kontekstu, siromane privrede su siromane
zbog toga to nemaju dovoljno proizvodnih fondova, ali ako
tede po stopi tednje bogaiih zemalja i ako koriste istu
tehinologiju, onda ce ih one vremenom sustii. Nadalje. ako
zemlje imaju razliite stope tednje, onda e one ostvariti
razliite nivoe dohotka u ravnotenoj taki (steady state). U
sluaju da su njihove siope tehnolokih promena i rasta
slanovnitva jednake, ravnotene stope privrednog rasta e
lakoe biti jeanake.

HVALA NA PANJI