17.12.2014.

BEOGRAD
[Company address]

Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet

Seminarski rad iz predmeta Istorija azijsko-pacifike regije 1, na

temu:

DRUTVENI POLOAJ
ENE U JAPANU
Mentor: dr Milica Jotov

Student: Konstantin Mileki, br. Indeksa: 2013/399,

studijska grupa: 24

Sadraj
Drutveni poloaj ene u Japanu................................................................................. 2
Poloaj ene u japanskom jeziku.............................................................................. 2
Status ene u japanskom drutvu............................................................................ 3
Istorijski i religijski kontekst.................................................................................. 3
Status majki i domaica........................................................................................ 9
Zakljuak............................................................................................................ 11

Drutveni
poloaj ene u
Japanu

Uvod
Temu za seminarski rad Drutveni poloaj ene u Japanu sam izabrao iz
radoznalosti koju je u meni podstakao sam naslov ove teme, zato to nikada ne bih
predpostavio da je poloaj enskog dela japanske populacije ugroen u meri u kojoj
jeste, sudei po podacima na koje sam ja naiao. Ugroenost ena u Japanu korene
vue iz daleke istorije, a primenu nalazi i u savremenim drutenim sistemima.
Pokretaku snagu crpe iz tradicije, duboko ukorenjene u japanskom mentalitetu.
Ogleda se na gotovo svim aspektima ivota, od jezika, preko meuljudskih odnosa u
raznim sredinama, kako u porodinom okruenju, tako i na poslu; pa sve do
politikog sistema, ije se tenje manifestuju na ivotu pojedinca i itave zajednice, i
odreuju perspektive za eventualnu socioloku tranziciju u bloj ili daljoj budunosti.

Poloaj ene u japanskom jeziku

Mnogi japanski izrazi koji se koriste za opisivanje ena oslikavaju iroko
prihvaene stereotipe i optu naklonost jaem polu, kao to pokazuju sledei izrazi:
Onna no ichinen iwa omo toosu (enska odlunost breg roni; Iako ene izgledaju
slabo i bespomono, one su opsesivne i osvetoljubive); Onna wa bakemono (ene
su udovita; ene mogu da promene svoj izgled uz pomo minke i odee); Onna
no chie wa ushiro e mawaru (enska pamet je naopaka; ene su glupe i nesposobne
za brzo misljenje i zakljucivanje); Otoko wa matsu, onna wa fuji (Mukarac je kao
bor, a ena kao vistarija; ena od mukarca zavisi ba kao to od bora zavisi biljka
vistarija, vrsta puzavice sa belim ili ljubiastim listovima koja se obmotava oko bora
ivei s njim u nekoj vrsti parazitskog odnosa); Otoko wa dokyoo, onna wa aikyoo
(Mukarcima je data odvanost, a enama zavodljivost), i bezbroj drugih.
Ne samo da veliki broj japanskih izraza u vezi sa razlikama izmeu polova
propisuje ta je to prihvatljiv i neprihvatljiv izgled i ponaanje ena i mukaraca, ve
im i odreuje uloge i status u drutvu.
Japanski jezik ima veoma irok spektar termina za razlikovanje mukaraca i
ena u zavisnosti od stepena formalnosti jezikog izraza, kao i starosti osoba o
kojima je re. Onna (ena) i otoko (mukarac) su najei izrazi za odraslu enu i
odraslog mukarca. Pored toga, re onna ima u veoj meri nego otoko negativnu i
seksualnu konotaciju nasleenu iz drevnih vremena. Mnogi feministiki nastrojeni
istraivai su prouavali ove konotativne razlike zasnovane na polu, naroito od
takozvanog drugog talasa feminizma koji je poeo 1970ih godina. Meu njima se
naroito istiu: Endo, 1995; Hio 2000; Hiraga, 1991; Nakamura, 1999; i Takahashi,
1991.
Negativnost termina onna je primetna i u izrazima: Onna sannin yoreba
kashimashii (Kada se susretnu tri ene, naprave galamu); onna no asajie (enska
niska inteligencija); Onna sakashuu shite ushi urisokonau (Pametna ena ne
uspeva da proda kravu; ene mogu na prvi pogled izgledati bistro, ali su neuspene,
zato to od drveta ne vide umu) itd.
Dalje primecujemo veliki broj izraza u japanskom koji ene opisuju kao
seksualne objekte: onna guse (zavodjenje slabijeg pola; nagon muskaraca da zavedu
svaku enu sa kojom se susretnu), onna asobi/ onna dooraku (zadovoljavanje
enom/ uivanje u eni; imati ljubavne odnose sa mnogo ena), kao i onna tarashi
(zavodnik; mukarac koji zavede i iskoristi mnogo ena) itd.
Pored negativnog i seksualnog prizvuka termina koji opisuju ene u japanskom
jeziku, postoje jo neka konotativna distinktivna obeleja koja odvajaju ene od
mukaraca u jezikoj ravni. Opte uzev, enski princip stoji u vrstoj asocijativnoj
vezi sa neim malim, tihim i pasivnim, dok se muki princip vezuje za neto veliko,
glasno, aktivno i pozitivno, to se vidi iz sledeih primera: onna zaka (enska
strmina mala strmina), nasuprot otoko zaka (muka strmina velika strmina),
medaki (enski vodopad mali i tihi vodopad) i odaki (muki vodopad veliki i
glasni vodopad), menami (enski talas nizak i slab talas), nasuprot onami (muki

talas visok i jak talas), medoki (ensko vreme nesreno vreme) i odoki (muko
vreme sreno vreme) i memeshii (enskast, nedovoljno muevan), nasuprot ooshi
(hrabar, muevan). Pritom, izraz memeshii se najee koristi kao kritika upuena
mukarcu iji je izgled kao enski. Postoji jedan slian, jo uvredljiviji izraz: onna
no kusatta yoona (kao prokleta ena), koji se upotrebljava kao kritika upuena
mukarcu koji je neodluan i kukavica. Oba ova izraza opisuju neke osobine koje se
kod mukarca smatraju nepoeljnim.
tavie, nesimetrinost u odnosu prema dva roda se osea u veini izraza koji
opisuju ene. Na primer, sledee rei i fraze nemaju odgovarajueg parnjaka koji se
odnosi na muki rod: jonan (tekoe sa enama, muke mukaraca u odnosima sa
enama); makienu (gubitnik; omraeni; neudata ena posle tridesete godine ivota
koja jo uvek nema decu); akujo (loa ena, ena koja ima mnogo mana u svom
karakteru i ponaanju); rooba (stara ena); gusai (glupa ena, poniavajui naziv za
suprugu); jukujo (zrela ena; seksualno aktivna sredovena ena) 1.

Status ene u japanskom drutvu

U poetku, ena bee Sunce,
Autentino, pravo ljudsko bie.
Sad je ena poput meseine.
Sada drugi laom kormilari,
Odblescima tueg sjaja svetli,
Ubledeli mesec plaviasti2

Istorijski i religijski kontekst

Veruje se da su ene u drevnom japanu bile veoma mone i uticajne, o emu nam
govori Hiratsuka (1886-1771), jedna od prvih feministkinja u Japanu, ija pesma koja
je iznad navedena i odie ovom tematikom objavljena 1911. godine u prvom izdanju
feministikog asopisa Seito (Bluestocking3), koji je te godine osnovala. Hiratsuka je
na poetku svoje pesme aludirala na boginju Sunca, Amaterasu Omikami. Po
japanskoj kosmogoniji, Amaterasu Omikami predstavlja praizvor nastanka svih
1 Preuzeto iz knjige Women in theLanguage and
Society of Japan
The Linguistic Roots of Bias
NAOKO TAKEMARU
McFarland & Company, Inc., Publishers
Jefferson, North Carolina, and London

2 Slobodni prevod pesme autora Hiratsuka, 1911, pp. 12

stvari. Prie o Amaterasu Omikami se mogu nai i u Kojiki (Drevni zapis4), to je

najstariji istorijski i knjievni zapis u Japanu, ija je kompilacija izvrena 712. godine,
kao i u Nihon Shoki (Japanske Hronike), najstarijem istorijskom spisu nastalom po
narudbini Carskog dvora 720. godine. Slino tome, u drevnim japanskim
legendama, ene se pojavljuju u ulogama aristokrata, amana i poglavara, za koje se
verovalo da su blii onome to se smatralo boanskim od mukaraca, i koje su
upravljale izvodjenjima svetih rituala. Na primer, Gishi Wajinden, dokument koji je
kompiliran u u kasnom treem veku i koji se bavi praistorijom Japana i koji potie iz
Kine, govori o harizmatinom liku ene amana koja je postala vladar Japana 239.
godine kada je uspostavila diplomatske odnose sa kineskom Wei dinastijom,
najmonijom od kineskih dinastija u periodu od 220. do 265. godine. 5
Poevi od period Nara, koji je trajao od 710. do 794. godine, pa tokom ranog Heian
perioda, od 794. do 1185, postojala je jedna vrsta brane institucije nazivane
tsumadokion ili kayoikon, u kojoj je par zadravao odvojena mesta boravka, i mu je
poseivao svoju suprugu. U ovakvoj branoj vezi, porodino imanje se prenosilo sa
majke na erku.6 Ova praksa je opisana u ljubavnim pesmama u Manyoshu (Zbirka
deset hiljada listova), najstarijoj antologiji pesama, koju je sakupio Japanski carski
dvor u desetom veku.
ene su uinile znaajan doprinos japanskoj knjievnosti kroz istoriju nakon to je
ustanovljeno pismo. Smatra se da su u Japan prvobitno uvedeni karakteri
ideografskog tipa, poznati kao kanji,7 doneseni iz Kine u treem i etvrtom veku i
korieni u najveoj meri od strane obrazovanog dela muke populacije. Tokom
perioda Heian (794-1185), fonetski znaci koji se zovu hiragana sainjeni su od
ideografskih karaktera da bi se omoguila transkripcija japanskog jezika. Kanji,
ugaoni ideografski karakteri, nazivani su otoko de (muka ruka), dok je hiragana,
fonesko pismo sainjeno od znakova krunog oblika koji potiu od ideografskog
pisma, nosilo naziv onna de (enska ruka) i koristile su ga najvie ene. Mnoge ene
sa dvora su tokom Heian perioda (794-1185), koji je ostao zapamen po
aristokratskoj kulturi, ulazile u knjievne krugove i postajale ugledne u njima. Jedan
znaajan broj klasinih dela nastao je od ruku enskih autora kao to su Ono
Komachi, Izumi Shikibu, Seisho Nagon, Murasaki Shikibu i mnogi drugi. Nihova dela

3 Neprevodiv engleski izraz za dobro obrazovanu, uenu enu koja se ne interesuje

za stvari koje se tradicionalno smatraju enskim, ve se vise bavi uenjem i
istraivanjem. Oxford Advanced Learners Dictionary: bluestocking
4 Eng. The Record of Ancient Matters
5 Hane, 1991; Sugimoto, 1999.
6 Obayashi, 2005.
7 Re koja potie od kineske rei hanzi, to znai kineski karakteri (Han je naziv
dominatne kineske etnike zajednice).

se i danas itaju i prouavaju meu irokim krugovima italaca. Meu najpoznatijim

je Genji Monogatari (Pria o Genji) iji je autor Murasaki Shikbu.
U kasnom periodu Heian (794-1185), rairila su se budistika i into uenja koja su
ene povezivala s neistotom i grehom. Tokom perioda Kamakura (1185-1333) kada
su samuraji preuzeli vlast od aristokrata, na tim religioznim uporitima razvila se
doktrina koja je ene smatrala inferiornim, nasuprot superiornim mukarcima i ta se
doktrina naroito rairila meu privilegovanom samurajskom klasom, naroito u
periodu Edo (1603-1867). Nasuprot samurajskim enama ija je uloga sad postala
ograniena samo na radjanje mukih naslednika, ene srednje i nie klase, ene
poljoprivrednika, trgovaca i umetnika su i dalje uivale autonomiju do izvesne mere. 8
Ipak, shvatanje da su mukarci superiorni u odnosu na ene (danson joshi), ukorenilo
se u svim slojevima tokom perioda Meii koji je trajao od 1868, do 1912. godine,
kada je Graanskim zakonikom iz 1898 legitimizovana primena ie9 sistema, koji se
zasnivao na porodinoj organizaciji samurajske klase izmeu perioda Kamakura
(1185-1333) i perioda Edo (1603-1867). Sistem ie je podrazumevao da najstariji sin
postaje naslednik imovine kako bi se loza odrala, ali i da preuzme autoritet nad
ostalim lanovima porodice. Pod ovim patrijarhalno ureenim sistemom dolo je do
ekstremne nejednakosti meu polovima, koja je postala jedan od glavnih elemenata
hijerarhijskog ureenja patrijarhalnog drutva u Japanu pre Drugog svetskog rata.
Industrijalizacija i utvrivanje pojma sarariiman10 u periodu Taisho (1912-1926) je
dodatno podstakla razdvajanje mukih i enskih drutvenih uloga i ideju mukarca
na poslu, a ene kod kue (otoko wa shigoto, onna wa katei), naroito u
posleratnom, urbanizovanom japanskom drutvu. Iako je patrijarhalni sistem
porodine organizacije zvanino ukinut nedugo nakon Drugog svetskog rata, i
jednakost polova zagarantovana Ustavom koji je donesen 1946, neke zaostale,
duboko ukorenjene posledice stanovita da je mukarac superioran (danson joshi) se
i danas oseaju u mnogim sferama ivota u Japanu.
Mnogi faktori su imali udela u formiranju inferiornog statusa ena u Japanu, izmeu
ostalog into, konfucijanizam i budizam. into je narodna religija poreklom iz Japana
zasnovana na kultu prirode i kultu predaka. Prvi zapisi o into religiji nalaze se u
Nihon Shoki (Japanske hronike), najstarijem japanskom istorijskom spisu koji je
kompilirala Carska palata 720. godine. Od perioda Meii, koji je trajao od 1868. do
1912. godine, pa do zavretka Drugog svetskog rata, car je smatran srcem drave i
biem sa boanskom moi i into je postala dravna religija, kako bi se promovisala
ideologija nacionalizma. Od 1946, kada se car zvanino odrekao boanskog epiteta,
into religija je odvojena od drava.

8 Kaneko, 1995; Okano, 1995.

9 Ie znai: porodica, dom.
10 Zaposleni mukarci, takozvani beli okovratnici, termin koji je u japanski jezik
uveden transkripcijom engleskog termina salary men.

Predmeti oboavanja u religiji into, esto potiu iz prirode i to je: drvee,

kamenje, izvori i tome slino. Obino su u prirodi obeleeni svetim into kanapom,
koji se zove shimenawa, kao i kapijama (torii) koje se podiu na mestima za koja se
veruje da na njima obitava boanstvo (kami- Bog). Torii kapije se takoe podiu na
ulazu u into hramove koji se grade na svetoj zemlji. U okviru into religije postoji
pojam kegare (skrnavljenje, prljanje), koji je prouzrokovan smru, kao i krvlju i
slinim pojavama. Ovaj pojam je tumaen na tetu ena i povezivao ih sa
neistotom, to je postalo odluujui faktor u promociji inferiornog poloaja ena.
Osniva konfucijanizma je Konfucije (Kong-zi), kineski uenjak i teoretiar, koji
je iveo od 551. do 479. godine pre nove ere (u periodu Prolea i jeseni).
Konfucijanizam jedni smatraju religijom, dok ga drugi nazivaju filozofijom. To nije
religija po svojoj prirodi, ve skupina moralnih, etikih i politikih principa koji
naglaavaju pobonost, lojalnost, obrazovanje, marljivost i dobijanje povlastica po
zasluzi, ali i potovanje striktne drutvene hijerarhije. Konfucijanizam je uveden u
Japan preko Koreje u petom veku i imao znaajan uticaj na japanski politiki i
zakonski sistem tokom sedmog veka. Iako je dominacija budizma spreila
konfucijanizam da se proiri, pojava neokonfucijanizma, pokreta koji je osnovao Dudz (Zhu-zi, 1130-1200), kineski filozof iz dvanaestog veka, sa odobravanjem je
doekana od strane oguna iz perioda Edo (1603-1867), koji su eleli da uvrste
svoju vlast. Insistiranje neokonfucijanizma na vanosti prouavanja kineskih klasika
je dovelo do visoke stope pismenosti u Japanu.
Meutim, neokonfucijanizam je imao nepovoljan evekat na status ena,
zahvaljujui svojem pogledu koji je zahtevao potpunu podreenost ene u odnosu na
mukarca. Ovi pogledi na ene su bili ocrtani velikim brojem maksima zasnovanih na
konfucijanskoj etici koja je propisivala i moralne principe kojima bi ene trebalo da se
vode. Na primer, ove maksime su bile utkane u Onna Daigaku (Maksime za ene),
knjigu sa moralnim uputstvima za ene, tampanu u ranom osamnaestom veku, koja
je propisivala potpunu pokornost i odanost mukarcu. Onna Daigaku se zasniva na
uenju neokonfucijanskog uenjaka, koji se zvao Kaibara Ekiken, i sastoji se od 20
maksima. Jedna od njih navodi niz osobina: pokornost, nezadovoljstvo, klevetanje i
ogovaranje, ljubomoru i glupost kao najgore poremeaje kojima se ene odlikuju i
koji ih ine podreenim u odnosu na mukarce. Jedna druga govori o neophodnosti
bezuslovnog potovanja koje udata ena treba da osea prema svom muu i
njegovoj porodici i koje treba da iskazuje odanim, poniznim i ljubaznim ponaanjem.
Onna Daigaku ne samo da je otelotvorenje konfucijanske doktrine, ve i patrijarhalne
ideologije superiornog mukarca, inferiorne ene, koja je ene stavljala u podreen
poloaj u drutvu.
Budizam je u Japan uao preko Koreje u estom veku kao sredstvo
uvrivanja politikog saveza izmeu dve zemlje. Monici su i uprkos injenici da je
u pitanju strana religija, prihvatili i podsticali razvoj budizma kao dravne religije u
periodu Nara, koji je trajao od 710. do 794. godine. Od tog vremena dolo je do
razvoja mnogih budistikih sekti, ukljuujui i Zen Budizam, ija se praksa zasniva
na meditaciji i koji je uveden u periodu Kamakura (1185-1333) zahvaljujui
japanskim budistikim monasima koji su uili metode Zen-a u Kini. U principu,
budizam se trudi da dostigne prosvetljenje i stanje nirvane, i to prevazilaenjem

ovozemaljskih muka i iskuenja. U dananjem Japanu, ostvareno je uzajamno

postojanje dveju religija- into i budizma i procenjuje se da preko dve treine
stanovnitva praktikuje obiaje obe religije.
U vreme svog dolaska u Japan u estom veku, budizam je isticao vanost koju
asketizam predstavlja za monahe, i striktno im zabranjivao seksualne odnose sa
enama, koje su smatrane smetnjomza ostvarivanje asketske istote. U mnogim
budistikim sutrama oigledna je sva negativnost pogleda ove religija na ene. Jedna
budistika sutra definie pet smetnji (goshoo) koje ene predstavljaju i tri
pokornosti (sanjuu)11 kojima ene treba da se vode. Pet smetnji ih spreavaju da
ikada dosegnu spasenje putem transformacije u jedno od etiri indijaska boanstva
(Brahma, Shakra, Mara i Cakravartin) ili u Budu. Ovo je stvorilo koncept
metamorfnog mukarca, kroz koji je enam omogueno da dosegnu spasenje
pretvaranjem u mukarca. Tri pokornosti (sanjuu) enam poruuju: Kao erka, sluaj
svoga oca; po udaji povinuj se muu; kada ostane udovica, onda budi pokorna volji
svoga sina.12 Slino tome, budistika sutra govori: Onna sangai ni ie nashi
(enama nije mesto ni u jednoj od tri ravni postojanja: prolosti, sadanjosti niti
budunosti).
Ideja telesne neistote, koja potie iz budizma i into religije, je stvorila sliku o
enama koja ih predstavlja kao grena i neista bia. Primera radi, Kepponkyo,
budistika sutra koja je nastala u Kini u desetom veku, tvrdiila je da su ene pale u
dubine pakla usled obilne krvne zagaenosti, prouzrokovane menstruacijom i
poroajem. U into religiji, ideja krvne neistote kao posledice ovih dvaju uzroka
nastala je na Carskom dvoru u devetom veku. U svom klasinom delu, Genji
Monogatari (Pria o Genji), Murasaki Shikibu je govorila o obiaju pod imenom
miyasagari (povlaenje sa dvora) koji je primoravao ene da napuste dvor nakon to
ostanu u drugom stanju.
Ovo povezivanje ena sa pojmom krvne neistote dovelo je do njihovog
iskljuivanja iz raznih sfera ivota i stvorilo tradiciju nyonin kinsei (zabranjen
pristup enma), koja je postala iroko primenjivana u dvanaestom veku. enama je
zabranjeno uestvovanje u budistikim i into ritualima i festivalima, kao i stupanje
na svetu zemlju, na primer, into oltare, budistike hramove i planine reizan, koje
su u into i budizmu smatrane svetim. Igrom sluajeva, i planina Fuji, najvia
japanska planina, bila je zabranjena teritorija enama do kasnog devetnaestog veka.
enama je pristup bio zabranjen i na mnogim mestima ija namena nije bila
religijska, kao u ribarskom amcima, gradilitima, mestima proizvodnje sakea, sumo
borbenim ringovima, kao i iza tezgi sa suijem, i mnogim drugim mestima.
Godine 1872, japanska vlada je dekretom zvanino ukinula zabranu pristupa
enama na pomenutim mestima. To je uraeno sa namerom da se popravi slika o
11 Nedovoljno precizan prevod sa engleskog jezika na kojem ovaj termin glasi:
three obediences.
12 Sopstveni prevod sa engleskog budistike sutre citirane u knjizi Women in the
Language and Society of Japan, The Linguistic Roots of Bias, autora Naoko
Takemaru.

Japanu u svetu i da se Japan predstavi kao moderna zemlja, izmeu ostalog i

povodom prvog japanskog sajma industrije odranog u Kjotu 1876. godine. Time je
jednakost izmeu ena i mukaraca postala zagarantovana Ustavom koji je stupio na
snagu ubrzo nakon Drugog svetskog rata. Ipak, naslee iz prolosti se i danas osea
u izvesnoj meri i podstie izolovanje ena u izvesnim situacijama. Na primer,
enama je zabranjeno bavljenje jednim tradicionalnim vidom scenske umetnosti pod
nazivom kabuki. To je veoma paradoksalan podatak, ako u vidu imamo da je taj vid
umetnosti jedna apsolutno enska kreacija i prvobitno je izvoen samo u enskim
krugovima u sedamnaestom veku. Zatim je 1629. praksa da ene igraju u ovakvim
predstavama obezakonjena zbog tvrdnji da je nemoralna. Od tada kabuki izvode
samo mukarci, od kojih neki igraju enske uloge (to donekle podsea na englesko
elizabetansko pozorite). Slino tome, enama je zabranjeno uestvovanje u
ceremonijama i obredima budizma i into religije i uprkos injenici da su glavni
organizatori takvih deavanja do osmog veka i bile ene, kako je opisano u spisu
zvanom Kojiki (Drevni zapis), kompiliranom 712. godine.
Osim toga, neke planine, gradilita i into hramovi i dalje predstavljaju mesta
na kojima je pristup enama zabranjen. Planina Omine u Nari, juno od Kjota, je
jedna od poznatijih reizan (svete planine) gde je enama zabranjeno penjanje do
vrha. U podnoju planine Omine nalazi se natpis izrezberen u kamenu koji glasi:
enama je zabranjeno dalje kretanje od ove take. Kameni natpisi sline sadrine
nose naziv kekkaiseki (kamenovi graninici), i bili su postavljani na ulaze svetih
mesta, kao to su budistiki hramovi i into oltari, kako bi zabranili pristup enama.
enama se i danas poruuje da ne ulaze u tunele koji su u procesu izgradnje kako ne
bi razljutile boginju planina, za koju se veruje da izaziva nesree u napadima
ljubomore koje dobija zbog prisustva drugih ena. Tunel Seikan koji povezuje ostrva
Honu i Hokaido je zavren 1988. bez prisustva i jedne ene na gradilitu tokom
esnaestogodinje gradnje. Zahtevi za inspekciju od strane ena, vladinih
zvaninika, su svi odbijani zahvaljujui ovom sujeverju.
Slino tome, usled verovanja zastupljenog u religiji into da su ene neiste
tokom mesec dana nakon poroaja, neki into hramovi zabranjuju enama prolazak
kroz ulazne kapije (torii) od mesec do sedamdeset dva dana posle poroaja. U into
religiji, ene se smatraju neistim i sedam dana tokom menstrualnog ciklusa.
Postoje tvrdnje da se od mladih neudatih ena, koje ine deo osoblja u into
hramovima i koje pomau svetenicima u obavljanju rituala, zahteva da podleu
hormonalnoj terapiji kako bi kontrolisale svoje menstrualne cikluse i kako ne bi
uprljale svetost mesta.13 Osim toga, enama nije dozvoljen pristup na ostrvu
Okinoshima, koje se smatra svetim i koje se nalazi na jugu Japana. Trenutno, jedini
stanovnik ovog ostrva je into svetenik i na ovom ostrvu su izvoeni obredi od
etvrtog do desetog veka. Preko osamdeset hiljada obrednih predmeta je iskopano i
proglaeno nacionalnom blagom 2006. godine. Uprkos protestovanju zabrinutih
graanskih grupa koje se bore za prava ena, neki lokalni stanovnici i istoriari su
pokrenuli kampanju da se ovo mesto uvrsti u zatiena mesta svetske batine koja
priznaje Unesko (UNESCO) u skladu sa sporazumom iz 1972. Od 2007. godine
13 Okano, 1995.

ukupno 851 mesto irom sveta je zatieno ovim sporazumom, ukljuujui i Piramide
u Egiptu, Veliki kineski zid i ostrva Galapagos.
Poslednjih godina, sve vei broj ena kao i organizacija koja se bore za ljudska prava
se bore za raskidanje sa tradicijom zabranjivanja pristupa enama na pojedinim
mestima (nyonin kinsei). Godine 1990, prva ena na poziciji sekretara efa kabineta,
Moriyama Mayumi, traila je od Japanske sumo asocijacije pristup ringu, kako bi
uruila trofej jednom rvau. Zatim, 2000. godine, Ota Fusae, prva ena guverner
Osake, najveeg grada u Japanu posle Tokija, izrazila je elju da stupi u sumo ring iz
istog razloga kao Moriyama. S obzirom na to da je uruivanje sumo trofeja obiaj koji
su izvodili samo mukarci tokom istorije, obema su im odbijeni zahtevi. Japanska
sumo asocijacija je insistirala na zabrani pristupa, kako bi se ouvala istota ringa i
svetost sumo rvanja, koje je postalo jedan od into rituala.
Ovi incidenti su propraeni velikom medijskom panjom, naroito sluaj
guvernerke Ota. Japanski mediji su 1990. godine proglasili poetak jedne nove ere,
nazvane onna no jidai, to znai era ena, a pritom su imali u vidu jedan dogaaj
koji se odigrao prethodne godine i bacio novu svetlost na politiku i socijalnu
situaciju u Japanu. Bila je to pobeda Socijalistike partije na izborima leta 1989.
godine, sa Doi Takako, prvom enom elnikom stranke. Ne samo da je Doi bila prva
ena na elu Socijalistike partije tokom etrdeset godina njenog postojanja, ve je
bila prva ena-lider u celokupnoj istoriji japanske politike. Pobeda na izborima 1989.
je oznaila novu epohu, jer je donela kraj monopolu Liberalno-demokratske partije,
koja je na vlasti bila preko trideset godina.
Suprotno popularnosti Doi Takako, guverner Ota je dobila nedovoljnu javnu
podrku. Izvestan broj upitnika na temu Otinog izazivanja tradicionalnih normi dao je
indikacije da je javnost najveim delom na strani Japanske sumo asocijcije i da
veina ispitanika ima kritiki stav prema guverneru. Nedugo nakon poslednje
uloene albe guvernera Ote na odluku o zabrani pristupa, Japanska sumo
asocijacija je po prvi put naruila tradiciju svog prestinog Saveta sumo ampionata
(Sumo Championship Council) da u svoje redove prihvata samo mukarce i u svoj
odbor uvrstila prvu enu lana, Uchidate Makiko, oboavaoca ovog sporta, esejistu i
scenaristu. Uchidate ne samo da je podrala stav Japanske sumo asocjijacije da
treba odrati tradiciju nyonin kinsei, ve je i uputila kritike guverneru i
komentarisala istiui da ukoliko se tradicija ne ouva, ene e u sveti prostor sumo
ringa stupati na visokom podpeticama.14
Godine 2005, grupa ljudi, protivnika nyonin kinsei tradicije i njene primene u vidu
zabrane pristupa enama planini Omine, jedne od poznatih reizan (svetih planina),
posetila je hram na planini Omine kako bi pregovarala o ukidanju ovog obiaja. Kada
su se pregovori zavrili neuspehom, obe strane su se sloile da raspravu treba
nastaviti; ipak, tri ene, lanovi aktivistike grupe, su se popela na vrh planine
neposredno nakon pregovora, kao vid protesta protiv daljeg potovanja ove tradicije.
Premda su postupci ena koje su protestovale naili na izvesnu podrku nekih
krugova, Omine hram, lokalni ivalj, koji se protivi ukidanju tradicije nyonin kinsei,
kao i nekoliko medijskih kua kritikovale su ovaj postupak sa stanovita da je
14 Uchidate, 2006.

tradicija o kojoj je re duboko ukorenjena u japansku kulturu i da ju je nemogue

napustiti. Prethodne godine, planina Omine sa okolnim oblastima postala je
dvanaesto mesto u Japanu zatieno Sporazumom o svetskoj batini, uprkos stalnih
protesta boraca za enska prava i graanskih organizacija koje se protive tradiciji
nyonin kinsei.15
Nekoliko godina kasnije, tanije 2007. godine, grupa ena je napravila donaciju u
vrednosti od 4,3 miliona jena (to priblino iznosi 43000 amerikih dolara) kako bi
bila izgraena pokretna karnevalska bina, koja bi uestvovala na Gion festivalskim
sveanostima.16 Iako je nyonin kinsei politika i njena primena na festivalu zvanino
naputena 2001. godine, enama je i dalje zabranjeno da nastupaju u muzikim
grupama zajedno sa mukarcima, kao i da uestvuju u procesiji. 17 tavie, enama
nije dozvoljeno ni da vide deo parade (neke od bina). Grupa ena o kojoj je re je u
martu 2007. godine napravila binu koja je zasebno prikazana i na kojoj je nastupao
bend sainjen samo od ena muziara. Ipak organizatori festivala su zabranili
uestvovanje te enske bine u julskim sveanostima te godine. To je bio drugi takav
pokuaj od jeseni 2002. godine, i grupa o kojoj je re je izrazila svoju reenost da
nastavi da pregovara sa organizatorima, sve dok ne dobije pravo punog uea u
festivalu.
Status majki i domaica
Opti naziv za domaice u japanskom jeziku je shufu, to na japanskom znai
glavna ena, i one se mogu podeliti u dve kategorije. One koje sve svoje vreme
posveuju kunim poslovima se zovu sengyoo shufu (profesionalna domaica), a
one koje usklauju kune poslove sa honorarnim ili stalnim zaposlenjem u nekoj firmi
na primer, zovu se kengyoo shufu (domaica koja ima i druge obaveze).18 Kao to
ove rei mogu nagovestiti, u Japanu se na voenje domainstva gleda kao na
profesiju koja se sasoji od svih aspekata obavljanja kunih poslova, brige o deci,
organizovanja porodinih finansija, brige o starim roditeljima, kako svojim tako i
muevljevim, i drugih obaveza.
Podeljenost uloga meu polovima oznaena frazom mukarci na poslu, ene kod
kue (otoko wa shigoto, onna wa katei), promovisana je poetkom dadesetog veka,
15 Minamoto, 2005.
16 Gion sveanosti se odravaju kod Yasaka hrama u Kjotu tokom itavog meseca
jula i postoji jo od sredine devetog veka. Ovaj kulturni dogaaj finansira japanska
vlada, jer se smatra nacionalnom blagom u itavom Japanu. Glavno obeleje ovog
dogaaja su velianstveno ukraene pokretne dvospratne bine, sa muziarima koji
uivo nastpaju na drugom spratu. Bine kao da plutaju po ulicama dok uestvuju u
procesiji u centru Kjota.
17 R. Inoue, 2005.
18 Part-time adjunct homemakers.

kada se jJapan naao u procesu industrijalizacije i kada je isplivala nova klasa pod
nazivom sarariiman.19 Posleratno urbanizovano japansko drutvo je nastavilo da
primenjuje ovu tradiciju, to je postalo jedan od faktora privrednog rasta koji je
Japan doiveo od ezdesetih do sedamdesetih godina dvadesetog veka, i koji je bio
bez presedana u istoriji svetske ekonomije. Tokom ovog perioda esta je bila
upotreba fraze koja je oslikavala zavist zaposlenih mukaraca, koji su provodili
mnogo sati na poslu, prema enama domaicama i koja je glasila: sanshoku hirune
tsuki (tri obroka dnevno i siesta).
Domaice u Japanu ne samo da omoguavaju svojim muevima da se u potpunosti
posvete svom poslu, ve i da uestvuju u estim drutvenim dogaanjima u vezi sa
svojom profesijom, to kompanije od njih oekuju. Takav vid socijalizacije sa
kolegama (tsukiai) i provoenje vremena sa poslovnim klijentima (settai) ini
fundamentalni deo poslovanja u Japanu. Okupljanja u karaoke barovima, klubovima i
restoranima posle radnog vremena i brojne partije golfa koje se igraju vikendom, su
tipini primeri socijalizacije sa poslovnim partnerima. Japanske supruge se esto ale
na nedostatak komuikacije sa svojim muevima, koji kui dolaze kasno uvee,
prumorni da bi izgovorili bilo ta osim: meshi, furo, neru (veera, kupanje,
spavanje).
Veina japanskih ena je osuena na odgajanje dece bez pomoi mukarca,
usled ogromnog broja sati koje Japanac provede u kancelariji. Iako od sedamdesetih
godina postoji postepeno poveanje broja kengyoo shufu (domaica koje imaju i
zaposlenje), jo uvek esta praksa meu enskim delom populacije je privremeno ili
trajno naputanje radnog mesta zbog obaveza koje namee briga o deci. Kada deca
dostignu kolski uzrast, mnoge od ovih ena ponovo postaju deo radne snage kako
bi poveale kuni prihod.
Status i drutvena uloga domaica, naroito onih koje pripadaju kategoriji
sengyoo shufu (profesionalna domaica), bili su est predmet diskusije meu
feministkinjama i uenim ljudima i u Japanu i u drugim delovima sveta. Neki
smatraju da takav poloaj eni daje dosta kontrole nad porodinim finansijama,
usmeravanju dece i upravljanjem kuom. Takoe navode da je status japanke
odreen stepenom njene autonomije u upravljanju kuom, te da bi uloge i status
sengyoo shufu trebalo posmatrati kao pozitivne pojave.20 S druge strane, postoje i
oni koji se sa takvim miljenjem ne slau i smatraju da mo koju poseduju
japanske sengyoo shufu nije nasleeno pravo, ve obaveza koju su im nametnuli
mukarci i koju nemaju drugog izbora nego da prihvate. 21
Japankama se pripisuje tradicionalna tenja da prave tajne zalihe novca za
sopstvenu potrebu, koja se zove hesokuri i potie jo iz Edo perioda, koji je trajao od
1603. do 1867. godine. Obiaj je bio rairen meu udatim enama koje nisu imale
sopstveni prihod. Ovaj starinski obiaj je i danas rairen u Japanu i po savremenim
19 Izraz sarariiman je ve objanjen na strani 4.
20 Ide, 1997; Iwao, 1993; Martinez, 1987; Reischauer & Jansen, 1995.
21 Aoki, 1997; Morley, 1999; Y. Tanaka, 1995.

istraivanjima koje je obavila kua ivornog osiguranja DIY, od 500 ispitanika 45%
je potvrdilo da poseduje uteevinu u prosenom iznosu od 2,7 miliona jena (to je
priblino jednako 27000 dolara). Takve uteevine im daju oseaj sigurnosti i
predstavljaju zalihu namenjenu troenju tokom penzionerskog doba ili u vanrednim
situacijama. Domaice koje pripadaju kategoriji sengyoo shufu imaju prosenu
uteevinu u iznosu od 2,3 miliona jena (23000 dolara), domaice koje imaju
honorarno zaposlenje raspolau cifrom od 2,5 miliona jena (25000 dolara), a one
koje rade puno radno vreme u proseku utede 4,8 miliona jena (48000 dolara).
Poreklo podele uloga zasnovana na razlikama meu polovima u japanskom
drutvu delimino se vezuje za pokret dobrih supruga i mudrih majki (ryoosai
kenbo), koji je nastao u poslednjim decenijama devetnaestog veka. Zasnovan na
stavu da glavnu ulogu ene treba da predstavlja uloga majke i voenje rauna o
kunim poslovima, ryoosai kenbo je predstavjao ideal ene u patrijarhalnom
drutvu u Japanu pre Drugog svetskog rata. 22 Od kraja devetnaestog veka pa do
zavretka Drugog svetskog rata, ensko obrazovanje u Japanu je bilo usklaeno sa
idejom ryoosai kenbo kyooiku (obrazovanje za dobre supruge i mudre majke), i
sistematski je obuavalo ene nastojavi da razvije njihove vetine, manire i oseaj
za to kako da budu dobre supruge i majke. Danas frazu ryoosai kenbo koriste oni koji
kritikuju ivotni stil neudatih ena i domaica koje su istovremeno zaposlene.
Jedna od uoljivijih razlika izmeu predratnog i posleratnog izgleda tipinog
japanskog doma je broj lanova porodice, naroito dece. Pre i tokom Drugog
svetskog rata, ene su obino raale etvoro, petoro dece i tada je poveanje
populacije bilo jedan od glavnih zadataka enskog stanovnitva, jer je Japanu davalo
perspektivu kao sile na svetskoj pozornici. Ovo nastojanje je podravao i nacionalni
slogan koji je glasio Umeyo, Fuyaseyo (Raajte! Mnoite se!). Posle rata, natalitet
je postepeno poeo da opada, sa izuzetkom naglog porasta tokom sedamdesetih
godina. Sudei po statistikim podacima koje je objavilo ministarstvo zdravlja, rada i
socijalnog staranja (Ministry of Health, Labor, and Welfare), prosean broj dece koje
je na svet donela jedna majka je 1950. godine iznosio 3,65, dok je taj broj 2005. bio
1,26. Opadajui natalitet je postao esta tema u medijima, koji su konstruisali termin
shooshika (trend malog broja dece). Navoeno je nekoliko faktora zaslunih za
nastajanje ovog trenda, izmeu ostalih i: povean broj kasnih brakova, udate ene
koje imaju zaposlenje, poveane cene kolovanja, nedostatak uestvovanja
mukaraca u voenju kue i drugo.
Godine 1994, japanska vlada je usvojila predloge za sprovoenje kontramera
usmerenih ka reavanju problema niskog nataliteta. Meutim, mnoge ene su ove
mere ocenile kao nerealistine i neprimenjive zato to ne zadovoljavaju potrebe
ena na adekvatan nain. U poslednje vreme, neki uticajni politiari koji se smatraju
odgovornim za uvoenje ovih mera su davali kontroverzne izjave o enama i o
opadajuem natalitetu. Godine 2007, ministar zdravlja, rada i socijalnog staranja,
Yanagisawa Hakuo, je ene starosti od 15 do 50 godina nazvao mainama za
proizvoenje dece (kodomo o umu kikai) u svom govoru u jednoj lokalnoj skuptini.
Dalje je naveo da usled ogranienog broja ovih maina za proizvodnju dece, svaka
22 Ishimoto, 1999.

od njih je u obavezi da uloi vei napor kako bi rodila vie dece i time dala svoj
doprinos poveanju populacije u budunosti. Uprkos brojnim protestima
zakonodavaca, ena poslanika i enskih organizacija, koje su zahtevale ostavku
ministra, Yanagisawa je ostao na svom poloaju. Nakon to mu je japanski premijer
uputio opomenu zbog takve izjave, Yanagisawa je dao izjavu u kojoj se izvinio i
naglasio da nije eleo da uputi uvredu enama, nego je izraz maine za proizvodnju
dece upotrebio figurativno, kako bi zainteresovao publiku upotrebom takve jedne
retorike figure.23

Zakljuak
Majinstvo je u Japanu obeleeno razliitim atributima meu koje se ubrajaju
bezuslovna ljubav, saoseajnost, nesebinost, portvovanost, predanost i tome
slino. Mnogi sociolozi navode da se na japanske majke gleda ne samo kao na ene
zaduene za brigu o deci, ve i kao na simbol drutveno-kulturnih vrednosti. 24
Yamamura govori o japanskoj privrenosti idealu majke kao nekakvoj religijskoj
tenji. Istovremeno, sve vie ena, naroito onih koje pripadaju mlaoj generaciji,
odluuje se za drugaiji ivotni put, iz sumnje u dotadanje ubeenje da je
majinstvo jedino ivotno ispunjenje za jednu enu. Uz opadajui natalitet i porast
broja ena koje se ubrajaju u radnu snagu, ini se da je status i uloga ene u Japanu
uao u period tranzicije.

23 Josei Wa, 2007.

24 Ohinata, 1995.

Literatura
1. Women in the Language and Society of Japan The Linguistic Roots of Bias,
NAOKO TAKEMARU, McFarland & Company, Inc., Publishers Jefferson, North
Carolina, and London;
2. Women in Japanese Society: Their Changing Roles, Seth Friedman, December
1992, http://www2.gol.com/users/friedman/writings/p1.html
3. http://www.japantimes.co.jp/life/2013/03/03/people/japanese-women-strive-toempower-themselves/#.VAr5qfmSzUU
4. http://www.studentpulse.com/articles/286/women-in-ancient-japan-frommatriarchal-antiquity-to-acquiescent-confinement