ZNANJEM INTENZIVNE KOMPANIJE VS.

KAPITALNO
INTENZIVNE KOMPANIJE U NOVOJ EKONOMIJI
KNOWLEDGE-INTENSIVE COMPANIES VS. CAPITAL-INTENSIVE
COMPANIES IN THE NEW ECONOMY

Prof. dr Milovan Stanii

Univerzitet Singidunum

Danka Stefanovi, master

Univerzitet Singidunum

Rezime: Dananja globalna ekonomija je ekonomija

znanja. U novoj ekonomiji znanjem intenzivne kompanije postaju supstitut za kapitalno intenzivne kompanije. Intelektualni kapital predstavlja navredniju
imovinu jedne kompanije. S obzirom na to da je
raunovodstvo prilagoeno kapitalno intenzivnoj
ekonomiji, postoje potekoe u vezi raunovodstvenog
tretmana intelektualnog kapitala i nematerijalne
imovine. Cilj ovog rada je da definie i objasni
pojam znanjem intenzivne kompanije, da ukae
na aktuelne probleme vezano za raunovodstveni
tretman intelektualne imovine i mogue naine za
prevazilaenje ovog problema.

Abstract: Todays global economy is the knowledge

economy. In the New Economy knowledge-intensive
companies became supstitutes for capital-intensive
companies. Intellectual capital is a companys most
valued property.Since accounting is adjusted to
capital-intensive economy, there are difficulties with
intelectual capital and intangibles accounting treatment.The aim of this paper is to define and explain
the knowledge-intensive companies concept, indicate
the actual accounting treatment problems about
intellectual capital and point out the possible ways
of overcoming that problem.

Kljune rei: znanjem intenzivne kompanije, kapitalno intenzivne kompanije, intelektualni kapital,
nova ekonomija.

Key words: knowledge-intensive companies, capitalintensive companies, intellectual capital, the New
Economy.

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

Rad primljen: 15.07.2010.

UDK: 005.94
005.21

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

1. UVOD
U odnosu na period od pre svega
nekoliko decenija, struktura vlasnikog
kapitala, organizacione vrednosti i zastupljenost materijalne i nematerijalne imovine u aktivi kompanija znaajno su se
promenile. Konstantna i rastua potreba
pojedinaca i organizacija da odre korak sa promenama koje se svakodnevno
dogaaju na svetskoj ekonomskoj sceni i
njihova tenja da budu ispred konkurencije uticala je da se drastino promene
pogledi i shvatanja o vrednostima i ciljevima koje organizacije postavljaju pred
svoju vrhovnu upravu.
Prema empirijskim pokazateljima, do
pre samo deset godina, materijalna sredstva inila su najznaajniji deo aktive
veine kompanija, a njihovo sticanje bio je
primarni cilj u poslovanju. Nae, savremeno
ekonomsko vreme obeleavaju radikalne
promene na tritima, te sada ulaganje u
nematerijalna sredstva predstavlja osnov
za stvaranje profita i uspeno pozicioniranje kompanija na tritu.
Na izmaku prve decenije XXI veka
organizacije postaju sve fleksibilnije, a
zaposleni i njihova umea postaju sve
znaajniji faktori za uspeno poslovanje
i pozicioniranje na tritu sa tendencijom
da preuzmu primat nad materijalizovanom imovinom.
2. ZNANJE KAO PREDUSLOV
USPENOG POSLOVANJA
Jedan od kljunih problema kojim su
se bavili filozofi jo u antiko vreme bilo

82

je (sa)znanje. Ne postoji univerzalna

definicija znanja, ali ono to je sigurno
jeste da se znanje sastoji iz percepcije,
uenja, komunikacije, asocijacije i rezonovanja. U dananjem turbulentnom i izrazito konkurentnom poslovnom okruenju
nije mogue zamisliti uspeno poslovanje organizacije bez posedovanja
odgovarajuih informacija i znanja, kako
na pojedinanom, tako i na organizacionom nivou.
Za organizaciju je podjednako vano
i individualno znanje, koje pojedinci lino
poseduju, kao i kolektivno znanje koje egzistira u organizaciji, usmerava i olakava
proces komuniciranja, razmene znanja,
bre i uspenije reavanje problema
izmeu lanova organizacije. Uspeno
poslovanje u uslovima jake i globalne
konkurencije postalo je uslovljeno znanjem,
te otuda i naziv znanjem intenzivno poslovanje (knowledge-intensive business).
Znanje nije konstantna kategorija, ono
se mora stalno usavravati i dograivati,
a o znanju i tehnikim vetinama zaposlenih mora se posebno voditi rauna. Blagovremene obuke i struna usavravanja
zaposlenih predstavljaju jednu od najznaajnih investicija svake znanjem intenzivne kompanije.
U literaturi se esto sreu termini
znanjem intenzivne kompanije (the knowledge-intensive firms ili knowledge-based
companies), ekonomija znanja (the knowledge economy) i menadment znanja (the
knowledge menagement). Ovi termini nisu
sinonimi, ali ono to je zajedniko svima
njima jeste znanje koje predstavlja osnovni
preduslov razvoja i napretka, kako individualnog tako i kolektivnog, organizacijskog.

Znanjem intenzivne kompanije se mogu definisati kao organizacije koje na

tritu nude pre svega sofisticirana znanja i proizvode koji su produkt tog znanja, kao to su razni planovi, prototipi, projekti, eme i drugo ili proizvodi masovne
potronje kod kojih trokovi istraivanja i
razvoja ine preteni deo trokova proizvodnje. Aktivnosti ovih kompanija su usmerene prvenstveno na intelektualnu komponentu rada (znanje, vetine) i proces
prodaje proizvoda i usluga, u odnosu na
fiziki rad koji je dominantan u kapitalno
intenzivnim kompanijama.
Veliki broj zaposlenih u ovakvim organizacijama poseduje visok stepen obrazovanja i relevantno iskustvo. Zaposleni u znanjem intenzivnim kompanijama
najee zarauju viestruko u odnosu
na prosenu platu, a rad u ovakvim organizacijama takoe je stvar prestia i
omoguava ulazak u visoke krugove. Oni
se popularno nazivaju jo i zlatni okovratnici.
U znanjem intenzivne kompanije se
moe svrstati 1015% kompanija koje
posluju na svetskom tritu. Meutim, bez
obzira na to to mnoge organizacije nisu
znanjem intenzivne, u svakoj od njih postoji bar jedan sektor koji se moe nazvati znanjem intezivan sektor. Na primer,
banke imaju nekoliko specijalizovanih
jedinica sa ekspertima iz odgovarajuih
oblasti koji planiraju, projektuju, usmeravaju i odluuju o buduim aktivnostima,
dok ostatak banke u isto vreme obavalja
svakodnevne rutinske poslove. Farmaceutske kompanije imaju mnogo sektora

za istraivanje i razvoj u okviru kojih

zapoljavaju doktore nauka i naunike
sa relevantnim iskustvom, ali i pored toga
one moraju imati deo koji se bavi distribucijom i prodajom lekova, za ta nije
potrebno znanje intelektualaca. Iz ovoga
proizilazi da se gotovo svaka kompanija,
bilo da je znanjem intenzivna ili kapitalno
intenzivna, sastoji iz vie sektora od kojih
se neki mogu nazvati znanjem intenzivni,
a drugi kapitalno intenzivni sektori. Ukoliko posmatramo sa ireg aspekta, tada
se moe govoriti o znanjem intenzivnim ili
kapitalno intenzivnim kompanijama.

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

3. POJAM ZNANJEM INTENZIVNIH

KOMPANIJA

4. VRSTE ZNANJEM INTENZIVNIH

KOMPANIJA
Znanjem intenzivne kompanije se mogu
svrstati u jednu od dve kategorije, i to:
kompanije koje pruaju profesionalne
usluge i
kompanije koje su usredsreene na
procese istraivanja i razvoja (R&D
firms).
U prvu kategoriju se mogu svrstati
advokatske kancelarije, konsultantske
i revizorske firme, marketing agencije,
investicione banke i dr. Sporno je da li
organizacije iz oblasti masovnih medija,
poput novina, televizije i filmske produkcije spadaju u znanjem intenzivne kompanije zbog talenta koji zaposleni moraju da
poseduju za bavljenje ovim poslovima.
Iako je talenat potreban za obavljanje
ovakvih poslova, ove kompanije su ipak
blie znanjem intenzivnim nego kapitalno
intenzivnim, tako da se moe rei da talentom intenzivne kompanije (talent-based
companies) pripadaju prvoj kategoriji.
83

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

Kompanije koje se prvenstveno bave

naunim radom spadaju u drugu kategoriju, kao to su kompanije iz oblasti farmacije, biotehnologija i visokih informacionih tehnologija, iji se rad zasniva na
znanju inenjera i naunika.
5. KARAKTERISTIKE ZNANJEM
INTENZIVNIH KOMPANIJA
Postoji odreeni broj pojedinosti koje
su specifine za znanjem intenzivne firme
u odnosu na druge organizacije u pogledu
prirode posla, naina kako se on organizuje i kako se njima upravlja. Karakteristike znanjem intenzivnih kompanija su:
zaposleni su visoko obrazovani i kvalifikovani pojedinci koji obavljaju posao
koji se zasniva na znanju, koristei intelektualne i praktine vetine i umea
u svom radu;
zastupljenost visokog stepena autonomije i smanjenje organizacione hijerarhije;
korienje fleksibilnih, ad hoc organizacionih formi;
potreba za razvijenim informacionim i
komunikacijskim sistemom prilikom koordinacije i reavanja problema;
direktna veza izmeu informacija i
moi.
6. TRADICIONALNI
RAUNOVODSTVENI SISTEM
VS. TRENUTNO STANJE
RAUNOVODSTVA
Tradicionalni raunovodstveni sistem
zasnovan je na materijalnoj imovini koja

84

je vekovima unazad dominantna u imovinskoj strukturi kompanija. Meutim, naglim razvojem informacionih tehnologija,
nematerijalnih sredstava i uslunog sektora tradicionalni sistem raunovodstva
sve vie postaje nedovoljan. Kada je u
pitanju materijalna imovina ovaj sistem i
dalje dobro funkcionie, ali kada je u pitanju npr. vrednovanje znanja farmaceuta
ili informacija koje su od velikog znaaja
za poslovanje kompanije, tada nedostaci
tradicionalnog raunovodstvenog sistema
dolaze do izraaja.
Nova ekonomija (The New Economy)
postaje vodei koncept u savremenim
ekonomskim uslovima poslovanja. Ovaj
savremeni koncept karakterie velika
brzina tehnolokih promena, rastua i
konstantna neizvesnost, u mnogome je
promenio oblast raunovodstva. Danas
nematerijalna imovina ini preteni deo
aktive mnogih izuzetno uspenih multinacionalnih kompanija, posebno kompanija iz oblasti visokih informacionih
tehnologija, farmaceutske, pa ak i automobilske industrije koja je do pre nekoliko decenija vaila za iskljuivo kapitalno
intenzivnu. Za razliku od tradicionalnog
raunovodstva gde su transakcije pravno
zasnovane i odnose se na materijalna
sredstva, u novoj ekonomiji neopipljiva
imovina postaje vie zastupljena u aktivi
nego to je to bio sluaj ranije. Materijalna imovina se vrednuje po troku nabavke
ili ceni kotanja, ali problem predstavlja
vrednovanje znanja i ostale nematerijalne
imovine.
S obzirom da se trenutno nalazimo
na prelazu iz ere industrijske ekonomije
u doba ekonomije znanja, potrebno je
napraviti osvrt i uoiti razlike izmeu
ove dve paradigme. Za razliku od stare

1 MRS - Meunarodni raunovodstveni standardi, donosi ih Odbor za meunarodne

raunovodstvene standarde

strunjaka, alternativno reenje bi moglo

da bude detaljnije i preciznije obelodanjivanje informacija koje se odnose na nematerijalnu imovinu, kako bi stejkholderi
mogli da steknu realniju sliku o intelektualnom kapitalu i ostaloj nematerijalnoj
imovini organizacije.
7. RAUNOVODSTVENO
TRETIRANJE INTELEKTUALNOG
KAPITALA

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

organizacione logike koja se odlikuje

stabilnou, informacionom skromnou,
lokalnim karakterom, velikim obimom,
orijentacijom na posao, individualnom
orijentacijom i hijerarhijom, nova organizacija se odlikuje dinamikom i uenjem,
bogatstvom informacija, globalnim karakterom, timskom orijentacijom, orijentacijom na vetine i orijentacijom na korisnika
usluga[5].
Osnovna razlika izmeu tradicionalnog raunovodstva i raunovodstva nove
ekonomije jeste zastupljenost nematerijalne imovine u aktivi kompanija, a veliki
problem trenutno je njen raunovodstveni
tretman. Iako je MRS 381 uneo novine
i omoguio kapitalizovanje izdataka
uinjenih za stvaranje web sajta koji bi
se koristio za potrebe on-line prodaje,
zahtevi trita nisu zadovoljeni kada je u
pitanju raunovodstveni tretman intelektualnog kapitala i ostale nematerijalne
imovine.
Veina izdataka uinjenih za sticanje
ili stvaranje nematerijalne imovine tretira
se kao rashod perioda i optereuje bilans
uspeha, iako e u budunosti generisati
prihode koje u trenutku priznavanja nije
mogue dokazati u skladu sa zahtevima
MRS 38. Vrednovati znanje nije lako, ali
je injenica da i ono ima cenu na tritu.
Nije jednostavno doneti smernice ta
treba kapitalizovati, a ta ne kada se
radi o nematerijalnoj imovini. Dok se ne
dopuni postojei MRS 38 novim smernicama, ne utvrde pokazatelji kojima bi se
vrednovala vrednost neopipljive imovine
ili ne donesu novi standardi koji bi detaljnije regulisali raunovodstveni tretman
neopipljive imovine kao to je npr. znanja

Raunovodstveni sistem se bazira

prvenstveno na pravno zasnovanim transakcijama, te dolazi do problema kako
tretirati neopipljivu imovinu. Primera radi,
kompanija America Online (AOL) je tokom
perioda svog ogromog rasta sve trokove
koji su nastali vezano za lobiranje kupaca
tretirala kao rashode, to raunovodstveni
standardi zahtevaju. AOL je zbog tih
trokova iskazivao velike gubitke, da bi
kada su kupci postali lojalni kompaniji,
odjednom prikazao veliki dobitak, za
koji su bili zadueni odnosni trokovi koji
su u prethodnom periodu nastali[4]. Ovo
je jedan od mnogobrojnih primera kada
organizacija posluje sa dobitkom ili gubitkom, a da u finansijskim izvetajima
nisu predstavljene i adekvatno tretirane
sve komponente koje su na te promene
uticale.
Informatika era donela je sobom
niz promena koje su svakim danom sve
vidljivije u ekonomskom okruenju. Najznaajniji resursi postaju oni koji su fiziki
neopipljivi, a nematerijalna aktiva postaje
izvor konkurentske prednosti. Najvrednija
neopipljiva imovina odnosi se na odnose
sa potroaima, vetine zaposlenih i njihovo znanje, informacione tehnologije i organizacionu kulturu otvorenu za inovacije,
85

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

reavanje problema i opte unapreenje

organizacije[2].
Kada je u pitanju raunovodstveni
tretman izdataka uinjenih za pribavljanje nematerijalne imovine ili za obuku zaposlenih, raunovodstveni standardi prilino kruto posmatraju transakcije kojima
se pribavlja ili unapreuje intelektualni
kapital i nematerijalna imovina. Prema
raunovodstvenim standardima ovakvi
izdaci se najee tretiraju kao rashodi
perioda u kojem su nastali, optereujui
pritom bilans uspeha iako e u budunosti
verovatno doi do priticanja ekonomskih
koristi. Trenutni raunovodstveni standardi
ne pruaju relevantne informacije vezane
za inovativne procese.
8. MOGUA ALTERNATIVNA
REENJA
Tradicionalni sistem raunovodstva
je baziran na pokazateljima kao to su
stopa prinosa na kapital (Return on equity, ROE) i zarada po akciji (Earnings per
share, EPS), ali ovi i srodni pokazatelji ne
govore dovoljno investitorima o performansama kompanije. Raunovodstvena
praksa je zakazala kada je u pitanju
prikazivanje znaaja intelektualne imovine, koja je sve prisutnija i znaajnija za
poslovanje organizacija, izostavivi je iz
finansijskih izvetaja. Danas je aktuelno
iznalaenje razliitih alternativnih reenja
za prevazilaenje gepa koji je nastao sa
razvojem nematerijalne i intelektualne imovine. Neka od reenja kojima se slue
menaderi prilikom evaluacije kapitala
su izraunavanja dodatne ekonomske
vrednosti (Economic Value Added, EVA) i
razliitih oblika merila performansi i im-

86

plementacija strategija (Balanced Scorecard) pomou kojih se nastoji postii

verodostojnije prikazivanje preformansi
odreene kompanije. Alternativna reenja
se odnose na pokazatelje u finansijskim
izvetajima koji prema MRS i GAAP standardima nisu obuhvaeni i prikazani u finansijskim izvetajima privrednog subjekta.
Takoe je od velikog znaaja obelodanjivanje informacija koje se tiu intelektualnog kapitala, odnosa sa kupcima, sticanja
i razvijanja nematerijalne imovine.
9. ZASTUPLJENOST
INTELEKTUALNOG KAPITALA U
ORGANIZACIJAMA
Uee intelektualnog kapitala u bilansu stanja, odnosno u aktivi kompanija
poelo je znaajno da se poveava krajem prolog veka. Pojam intelektualni
kapital se odnosi na tradicionalnu intelektualnu imovinu, kao to su patenti, igovi,
autorska prava i drugo, ali u savremenoj
ekonomiji koja je na snazi ovaj pojam obuhvata i znanje i kompentencije
strunjaka zaposlenih u organizaciji.
U poslednje tri decenije dolo je do
velikih promena u veliini i znaaju nematerijalnih ulaganja na korporativnom nivou. Vrednost investiranja u nematerijalna
ulaganja u SAD su se poveala vie od
pet puta za poslednjih dvadeset godina.
Odnos trine i knjigovodstvene vrednosti
(M/B ratio) za kompanije koje ulaze u
obraun indeksa S&P 500 premaio je
6,0, pokazujui pri tom da pet od svakih
est amerikih dolara korporativne trine
vrednosti nedostaje u bilansu stanja[3].
Na porast vrednosti investicija u nematerijalna sredstva i intelektualni kapital

lektualni kapital je procenjen na 170 milijardi USD, dok Phillip-Morris raspolae sa

160 milijardi USD i Merck sa 110 milijardi USD vrednim intelektualnim kapitalom. Du Pont ima vie zaposlenih nego
sve ove kompanije zajedno, a opet vrednost njegovih nematerijalnih ulaganja je
drastino manja i iznosi 41 milijardu USD.
Ovo govori u prilog injenici da su nematerijalna ulaganja najzastupljenija u
oblasti farmacije i visokih tehnologija, ali
ipak svaka velika i uspena kompanija u
svom vlasnitvu mora imati nematerijalna
sredstva koja joj obezbeuju odreeni
profit jer bez intelektualnog kapitala
nije mogue zamisliti poslovanje u savremenim privrednim uslovima koji vladaju
na tritu.

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

uticala su tri bitna faktora, i to:

1. intenziviranje poslovne konkurentnosti
usled globalizacije trgovine,
2. dalekosene deregulacije u kljunim
ekonomskim sektorima (kao to su
telekomunikacije, transport i finansijske usluge) i
3. ubrzan razvoj informacionih tehnologija.
Microsoft predstavlja najbolji primer
sve prisutnijeg koncepta nova ekonomija,
koji karakteriu upravo kompanije koje
nisu kapitalno intenzivne, ve znanjem
intenzivne. Vrednost intelektualnog kapitala koji poseduje Microsoft iznosi 211
milijardi USD [4]. To je najvea vrednost u
odnosu na druge kompanije. Intel-ov inte-

Ilustracija 1: procentualno iskazana zastupljenost (vrednost) nematerijalne imovine po sektorima,

posmatrano 1975. i 2005. godine

87

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

88

10. ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Ekspanzija uslunog sektora i razvoj
informacionih tehnologija krajem XX
veka dovela je do znaajnih promena
u privrednom okruenju. Za razliku od
kapitalno intenzivnih kompanija, koje su
zasnovane prvenstveno na materijalnoj
imovini i karakteristine za tradicionalni
raunovodstvenii sistem, u novoj ekonomiji
dominiraju znanjem intenzivne kompanije
ija vrednost proizilazi iz znanja, umea,
vetina i iskustva njenih zaposlenih. Razvoj informacionih sistema, farmaceutske
industrije, konsaltinga i finansijskih usluga
poeo je da potiskuje kapitalno zasnovanu industriju (poput proizvodnje elika)
u drugi plan.
Na samom poetku ere nove ekonomije poslovni svet se suoava sa nedostacima raunovodstvenog sistema. Znanje strunjaka predstavlja nematerijalno
sredstvo koje znanjem intenzivnoj organizaciji donosi najvei postotak prihoda i
dobiti, a koji nije prikazan u finansijskim
izvetajima. Stvaranja novih finansijskih
i nefinansijskih pokazatelja, kako bi se
omoguilo realnije i adekvatnije vrednovanje intelektualnog kapitala i ostalih
nematerijalnih ulaganja, postaje neophodno.
Nije lako razviti jedinstven, ili bar
adekvatan i konzistentan, sistem za merenje vrednosti koje intelektualni kapital
donosi kompaniji. Koncept nove ekonomije ima tendenciju da tradicionalno raunovodstvo proiri na oblast nefinansijskih informacija, ime bi se vie panje
posvetilo intelektualnom kapitalu i nematerijalnoj imovini organizacija. Stejkholderima se moraju pruiti precizne, tane i

relevantne informacije jer od njih i njihovih

novanih sredstava zavisi poslovanje svake kompanije.
Literatura:
[1] Alvesson M., (2004) Knowledge Work and
Knowledge-Intensive Firms, Oford University Press,
New York
[2] Kaplan R., Norton D., (2000) Having Trouble with
Your Strategy? Then Map It!, Harvard Business
Review
[3] Lev B., (2000) New Accounting for the New
Economy, working paper, New York University,
Stern School of Business
[4] Lev B., (2007) New Math for a New Economy,
preuzeto sa veb sajta www.fastcompany.com
(23.01.2010. god.)
[5] Mai B., (2003) Knowledge Menagement, Zbornik
radova sa naunog skupa Knowledge Menagement, Fakultet za menadment, Univerzitet Braa
Kari, Beograd
[6] www.oceantomo.com (07.09.2010. god.)

Autori
Prof. dr Milovan Stanii
Univerzitet Singidunum
Danijelova 32, Beograd
e-mail:
mstanisic@singidunum.ac.rs
Oblasti istraivanja:
metodologija revizije,
finansijsko izvetavanje i
poslovno odluivanje, raunovodstvo.
Danka Stefanovi, master
Univerzitet Singidunum
Danijelova 32, Beograd
e-mail:
dstefanovic@singidunum.ac.rs
Oblasti istraivanja:
metodologija revizije,
nematerijalna ulaganja, raunovodstvo.