Ideja podele vlasti

Postavljanje problema

Kljuno pitanje: kako organizovati dravu da se u njoj

pomire vlast i sloboda? Kako da drava ne zapadne u
anarhiju a da istovremeno ne postane tiranija?
Problem je u tome to u ljudima postoji imanentna sklonost
ka zloupotrebi vlasti
Nagomilavanje vlasti u istim rukama moe se oglasiti za
samu definiciju tiranije (Lok)
Odgovor na kljuno pitanje: vladavina prava i podela vlasti

Bezbednost i dobrobit graanima obezbeuje samo jaka ali ne i

tiranska vlast
Tiraniju moe da sprei samopodela vlasti
Podela vlasti znai da je svaki organ vlasti opskrbljen sredstvima da
se bori protiv drugog organa ako ovaj pokae sklonost ka tiraniji
Znajui da svaki drugi organ ima sredstva da ga u tome sprei,
nosioci vlasti u svakom organu starae se o onome zbog ega su i
dobili vlast o bezbednosti i dobrobiti graana

Funkcije (grane, delatnosti) dravne

vlasti

Podela vlasti je jedan od oblika dravne vlasti

Oblik dravne vlasti nam govori nam kakvi su meusobni

odnosi dravnih organa koji obavljaju funkcije dravne
vlasti.

Funkcija dravne vlasti je metod, nain delovanja drave,

dravna delatnost
Ona moe biti:
stvaranje optih normi (zakona)
izvravanje optih normi (donoenjem pojed. normi ili
izvrenjem materijalnih radnji)
Reavanje sporova povodom (ne)primene optih normi

Zakonodavna, izvrna (egzekutiva) i sudska vlast

Podela vlasti

Znaenje teorijskog koncepta podele

organizaciona nezavisnost organi jedne grane

vlasti ne mogu da utiu na imenovanje ili razreenje
lanova organa druge grane vlasti
Funkcionalna nezavisnost organi jedne vlasti ne
mogu da donose odluke ili da menjaju ili ponitavaju
odluke druge dve vlasti

Ipak s podelom se ne moe terati do kraja

Podela vlasti ne spreava mogunost da jedna

grana vlasti ima delimini uticaj ili kontrolu nad
delatnostima druge grane vlasti
Nijedan organ ne treba da bude u stanju da
prekorai svoje pravne granice a da ne bude
zauzdan i ogranien od drugih

Istorija primer meovitog ureenja

Sparta kao uzor Platonu, Aristotelu,

Rusou...
Meavina tiranskog (efori),
monarhijskog (dva kralja)
aristokratskog (geruzija) i
demokratskog (skuptina) elementa.

Monteskje

Jedna elja: ouvanje individualne

slobode u dravi
I jedan uvid: Veito iskustvo je da je
svaki ovek koji ima vlast sklon da je
zloupotrebi i zloupotrebljava je dok
ne naie na granice
Ukoliko se tri vlasti sjedine tad se
individualna sloboda unitava:

Kad su zakonodavna i izvrna vlast

objedinjene u istoj osobi ili u istom telu
slobode nema jer postoji bojazan da e taj
monarh ili senat donositi tiranske zakone
da bi ih izvravao na tiranski nain.
Slobode nema ni kada sudska vlast nije
odvojena od zakonodavne i izvrne vlasti.
Ako bi bila spojena sa zakonodavnom,
vlast nad ivotom i slobodom graana
bila bi samovoljna, jer bi zakonodavac bio
i sudija. Ako bi pak bila spojena s
izvrnom vlau, sudija bi moga imati
snagu ugnjetaa

Stoga je politika sloboda u ogranienju one

moi koju ima politika vlast
A najbolje sredstvo za ogranienje vlasti je
druga vlast ograniiti dr. vlast kroz
podelu vlasti i uspostavljanje ravnotee
moi.
Engleski sistem cheks and balances kao
uzor obuzdavanja vlasti za Monteskjea najvaniji bio odnos zakonodavne i izvrne
vlasti (koje se uzajamno ograniavaju)
Svojevrsna ironija je da engleski sistem nije
sistem dosledne podele vlasti - to e biti tek
sistem ustanovljen ustavom SAD

Ameriki oevi osnivai

Medison: za podelu vlasti

dovoljno je uinjeno ako je
svakoj vlasti onemogueno da
dobije pretean uticaj na
poslove druge vlasti
najvea opasnost za slobodu u
republici je u neogranienoj
vlasti (tiraniji) veine, jer u
demokratiji je najvea mo
u zakonodavnom telu
otuda obuzdavanje
zakonodavne vlasti (kroz
podelu te vlasti na dva doma) i
ojaavanje sudske i izvrne
vlasti u SAD

Kalhunov koncept konkurentske veine kao

jo jedan nain da se sprei tiranija veine
On takoe ide za idejom da zatiti
fundamentalna prava manjine od odluka
veine koje bi ta prava ugrozila.
Manjinska grupa ima pravo veta na zakone
koji ugroavaju njena prava.
Ovo se pre svega u praksi odnosilo na prava
junih drava (kao manjih) da ponite u svom
zakonodavnom telu federalne zakone
(nametnute od strane mnogoljudnijeg
Severa) kojima se zadire u njihove interese

Predsedniki sistem

Zakonodavna vlast u rukama dvodomog kongresa

Izvrna vlast u rukama predsednika

samo kroz budet i zakone utie na rad izvr. vlasti

senat odobrava neka imenovanja i ratifikuje meun.
ugovore
ne moe izglasati nepoverenje izvrnoj vlasti

poluneposredan izbor (elektori)

opoziv kroz impeachment
sekretare departmana postavlja predsednik bez veze sa
Kongresom
suspenzivni veto
odnos prema Kongresu

Sudska vlast u rukama Vrhovnog suda

ispitivanje ustavnosti zakona (negativna zakonodavna

vlast)
nezavisnost sudske vlasti (stalnost, nepokretnost)