A, STERNEELD VESTACKI ZEMLJINI SATELITIACHITEPHOEADR MOCKYCSNEHZO¢@ CHYTHMKH SEMI Preveo aoe DORAILO VELTMTROWIC ‘Stampa Boeradsk. rales NAPOMENA PREVODIOCA 0 AUTORU ELA Stemfeld Arlo Abremovié nije nepornat_jugoslo- venskor fitaoct: 1986 4 izdanja sTehnitke knjiges ease Jeu mome prevodu negove keliga sLet uw svemizes sa Aspurama autora 2a jugoslovensko lane. ‘Steel pu et mapazale popularetore astronautive, njegove ime poanato Je 1 van graniea Sov: Jetskog Saveza, a dabitnik et Medunarodoe nagrade strona Pred brojnih Elanaka fz podrutja astronautike koji gu Chjevijivant wu zaznim “soyjetskim tasopisima, A, Steanteld Je 1987 godine objavio enjiga *Uvod 1 osmo™ naultkis, © pored vee pomemate kejige oLet w svemire protle godine je objavio knjig »Vestacks zemijint sata" Hite, kj, ag t pretodna, Jtuci a Sedanjui2davackg predzotn’sTehaldha kajigae, ‘Trebs napomenuti da se kosmonautika (ih astro- rautika od grein ted sastrone, avez, “kormose BNivemir i snautikas sve Ho se odnosi ne plovidbs), ‘aus 0 naucnimn osnovama medplanetasnog lea, raza hha. vee) pomnatim wautnim einjenteama Je astronomije 1 Ineheruke tek u natem wok I tou nalnovije vreme, & Gobila je svoje ime upravo od Aria Abramovite Stern= feuds, U ovo} knit Sternfeld daje iserpne podatke, 2asno- vane na sttogo nauénim aszovama, gotowo\9 svim proble- Imima astronautike {a svako pltanye daje, w granicama Ganasnjih dostiynutanauke, ‘veoms ‘precizne 1 jasne edgovere Tako jo ova knjiga napisana pre Jansiranja prvog i rugor sovjetskog veltathog sateita, sva pitanja st obra- dena Tako ubedljivy | dokumentovano, keo da je kniigasda napisana, tako dato nimalo ne umapjuje njenu sktue inact Gaalag eu njo} nad odgowore na ava pitanja koja {ge interes u vee! 62 vedlackim semljnim satelitima Prevadest « ovu drags anfige A. Stemnfelda, nasto- Jao cam da prevod bade sto rasimljviiy da maternal fteevatnije faraze 2a nalu jot uvek oskudaw estronau ‘ek terminator, necitan 1 toku 1957 godine w Sonjeskam Saver lansnant proi vetadel sate ior Veitasks saat br. 1 Lansican 4 oktobra 1957 godine Visine Iruzenja 900 kilomerara Tesian 83,6 Rilograme ‘Broina rugenja S000 metora wu sekund ‘Puanjo:elipaa sa nagibom od 65 stepent prema ekvators Gide oko Zemije 20k sat i34 minute ‘Sadrsina’ nowt inatrament # emistne stonice Tegoreo 4 jenuare 1999 godine, cbynuvsi se oko 1200 puts (oho Zemije t prevetisst oko 60000 000 kr. Vest satelit br. 2 Lansiran $ noverbra 1957 godine Visine trazenje 1500 hilometara ‘Tedina 308.3 kitograma Brae bratenja A000 metara w sekundu Putanjaeipan se magibaw od 65 stepent prema ekvatoru Obide oo Zemtje 2! sat «$2 minute : Sedrsina® pr Lajka, Romora” se normatnim vazdunim, pritstom, Pstramentttemisione sanice Tegoreo Td aprita 1958 godine, obrnuvsi se 2570 puta oko Zomije i prevatiost vie of 100 000-000 Km PREDGOVOR Poslednjih godina w sovietsko} i inosteano} stamp! ave feate se erety toll Koje Reabitho zeute, koje patse- Gsju na nastove funtastiénlh romana: =Vestatas avrmiiss Satelit, Medutin,veltaehi satelit nije fentacja, mje mela malta, nego realnost najskorijegweemena Svako of nae navikgo se da gleds na neby pritodni ‘emijinsatelit ™ atese kot stalno krudl oko nage plenete fo jetno} te isto) putandi. Soda eu nauniel t ingenjeri fostvilt pred seb Sadaeak: stvoriti ova, makar | esevim [Renino vestatca nebecko tlo koje ta kan, Mlesee Ree ‘lo ako Zemlje. Uspest w ablast raketne tehike, radio- Uupravljenja, hemije 1 drugih nauka daju ommova 7a Wr Anju da sno na pragtu pretveranja ove samisit y 2ivol ‘Kako je poznato vz saopstenja Stamps, SovJetskors Saveau | SAD rszraduja se planovi 23 lansiranje man)ih vestasih semljinih satelite. Tak satelite pretaika,ne= Kolko desatina santimetara, Keusice oo Zemije na Wein fod nekaliko stotina kllomelara, Lansiranje ovih satelita Ginuutne svehe predvida se toler Medunerodne geo” Taitke godine (45}—Weal, uw kojo}, uporeda sa. deagio omljaina, ueesbviye | Sovak Saves Tageadnja vestacki 2emljinih sateita bide prvi koral na pulirestarena meduplantarah to "Za. pitanja sivaranja westadlah sotelita | medupla- netarnih'letove interesuje se sioka javnost. Ovim pta- Dima bili sw posvetens mnogobrojn feferat na medina Fodnim astronautickim “eongresima Koji sae odrdal Eidnjih godine (astronautikon il Resmonautikom na ase nauk Jetovima i vasionskom prosors). Teta: Yvaje pishlema veranih 7a iageadnju vestegkin satelite, Ralazi Se u centru patnje ectranautitaih organizacije koje ‘momentano pastoje u vise od dvadeset somal,i Akedemiji nauka SSSR formirana Je Komisia za Roordinaetju wtrauivadian zadova oblast medupla~ Feurnog saobracaja Gu Canav! nautrt najreaiit- jin sireka: Ustanovijena Je medatja K- E, Cilkovskog za Masticanje istasivanja W ove) oblest. U Moskvl due iradovitna Sovjetskog Savesa of¥anizovane su astro ciloke grupe | krutoe! kot imaju 2 ell) eugavanje Furradivanje pitanja od Ejeg refen}a zaviei dali razvitak ‘stronautike 'U ovo) kat epeitacemo kako se LansirativeStatt satelity kako se ont mogu karisbtl u-nauéne serhe ‘Powivi meduplanetarmih staniea 1 Keke Ge bit uslovt ote na talvim satelitia, A. A, STERNFELD obi Medurarodne aagrade von ‘Teoretske dokaze o moguénosti stvaranja vebtatkog rebeskog telat) koje po ineriji rua ako Zemlje, nal Ema of u radovima foal Njutoa (1642-1727 g)) No, w XVITET X1C vers, Njutnove teze uimane su samo Kao fpstrakina ratsnatranja potrebna 26 lakie shvatanje 2a~ ‘Kona lretanja neberlah fee, Potetkom naseg veka K. =. Clolkovsk (1881-1939 \g)' dao fe. praktiean. prediog sNopravtistalna opservatorija ola ce se, van atinostere, Deogvanigenn dugo kretati ako emlje, sino Meseed © ‘Projekt K. E. Ciolkovskog nisu mogll bit estearent 42a njegaveg Hvota- nie ilo. davellno predusiova ds bi fe resio tako slozeni zadatak, hao So Je sivaranje veSlat- og zemiinog sateita. I tek nate Veer, kada su naka ‘tenia u stome ravvities dastigle ogrorne uspebe, ovo postaje moguce Zadatak stvaranja vedtatkih satelita retavate se, kako lugleds, pastepeno, it nekoiKO etapa. Prva etapa’ bite, ‘kevidhio, lansieanje 4 bosvazdudnt prostar monje rake, ‘hide pravac poletanga f byzna Teta bid tako proricunatl Ga se ana pretwors y vettatlo stelit nate Zemije: Mozda ha ove) rakets neGe bit ikakvih instrumenata. Nj ce Iiivatt samo sato, da se praktiéno stvor! prev vestatko nebesko tele. Ma kato malo bilo ovo telo, maksr ne vate (8 Tudhalske lopte, savrement teleskepl mogu ga pratt eta. Njegovo dude it rate kretanje oko Zetnlje,bice lolz’ da je prod vettaekt satelt stvaren "Pod sotelitom na sselles— pre) sew astrne= my pent ne i PE eet gs {se Zemie. Na raskom iealcu upotiebijave rusk ree thames Be Se pre Sat emcee meOntanjajuti se na ovo iskustvo bige moguée lansiatt serje salle nes vet rezmere, snabaevenih, prit0™, SEM Ritrumenate 2a autometskoemifovenje na Zerji peo, poustala © gornjim Sjevita Zemlje i 0 svemi- ‘om. peostoru . ae ane ‘Pole toga, bice potrebno provertt,na,tvotinjama a joes 2 gaia eta et a venom tls, {o'cogs Ge His moguse pristupiti posiednjo} etapt — Roeradest vestathin savelita tkve veigine, da bi s® ‘nit molt smestth ue saraq instrament, nego 1 Nua 1, VAZDUSNI OKEAN 1, Znakej atmostere; njena strultura i sastay Rezultati jstrativanjn vazduinog omotaca Zeraje — atmostere “su ne samo of teoretskog, nego t ana88jnog Draktifnog interess 2a Tagradalu i koriseenje vestadh emljinin satelite. Radi toge, pre no Ho rarmottins tae olansiranjs) takvih aatelita,upoznaymo se ura sa. Vazduinim okeanom Koji ae ckruluje ‘Postojanje stmasfere tna ogroman znaéa). Pri lane ranju satelita 8 takode uw manjo) merit prt njegovom Keetanju po pusans, otoncfora ce slusi kao, preprelen, Kod sletanja Teeteg aparsta sa vettatkng stellt, tsno~ fora: mote bith obrauto, iskoriscena ta hotenye, Bo ee fmoguetti ne seo usted opromne kolitine gorien, nego fe shatno pojednetavt titav proses spuitanin na Zen Iu. Ips, netsbedno sagrevane leteoeg.sparata pri kre fata roe vada vtlo velikom reine he move a da he lzazove bojezan, Pruner toeteore "—spdajuih ave ‘Hae — koji se tope pel ulasku w atmostera, pakaaae 9 Je sputanje aparata se vettackog satelita na Zemlja slo Pen vadatake alutujuss sata} 2a Stepen 2agrevan) apa Tate inna sate 4 gusting vaadahe W gornjim slojeviens stmostere Usadainje Yeeme rasgoznaju ge trj omovna sloja atmostere: tropactera, strntesfere I jonerera Mada gre dlee iemody ovihslojeva nsu otro Terasene, pale vals Ga nih karakerite se jasng izrazeniey feichim osobinams 2) Lanai od trancuske 168i lancer) anti bitnuth, pact ect iscae Slonhscje ye0s0h sates noso"spuBhe H1 troposter, tojest u donjem stoju atmastere, 6 je shoncetinsana skoro ava vedene. Para, odigravaj 3° Jr emetsroloskepojwve ened Kojima! formiranje oblaks He fopostere promire ae proweaa oblast stratosfere U" bln polows ‘statostera potinje vee na visi od 7b lometara ana ekvatora ~~ ne visint od. 16—18 ‘Hlometara: Stratesera se prostre prblizno do visine of Bo ilometara: Dale potinfe joncster, od koje se gore Spanien walt na visit ou pais 600 klometars, Slo} Sfmusiere Kole malt jo vider naniva se egoostere t ‘AMtwatgornju granicu koja'e Pals priblino na visit od Tien lometaray smstraju aa granicu atmoctere, Ipropostera | sratotera maotito se cltro reaikuju edna of Grige u Toplotnum seisu, U troposfert se tem Seinen varduha manjuje aa visiaery &prosck. BH Pidme'se OC na svaki lilometar penjanjar U spon. strjaga fermperatra vata se Sanja, sted nee rig renja'a u nisponimn, Obrnuto, opada Se zagrevanie ‘erate ule saan, Stratostera,u fvem donijem delu Koji se prostire do sino rin 30 lometar, In sor sa tem ituru, ravm proses minus, 56°C. Medi, Po- Einiot a visne od oko 20 hilometars, temperatura u Nebietertpostepers we poveéava tna vsind od 99 kio- tara unekolice presatje pus 1 © Takeo povetanje Tnperature objaznjava sey kako fagled, time Se nan Aalst wisinama Eiseonk sadréava veld deo suntevih "Soke, Na visit od. 80 lilometara temperatura. se opel Ertanjule peblino do plus 30°C, zatim ponove posinge fonstat Ne_omovwnekih. posmmatranja, koja wostalom Tabs provertth temperatura fo vist od 200 kilometare ovoct oto plus 400" ana visint of $00 Kilometer, one ‘Gite pus Ao" © 1 raste a0 vino. Vostalom, 47 “ihm slayer afmostere,registrovana su drew Kole- Yana Temperatura oo neknliko stoting stepen. io oie gstne vaaduhs, ond Jeo vn od 10 tilometara fr puta mania nego ne povrdini Zemje, 28 ‘sin od 20 ilometara = Eetenaest puta, na visa 6D Bometara hijadu puta manje UT sadatnje vreme smatra so da gustina vazduha na sinc oko 480" Klonelare ianost 8000 00 0 O00 DL rama po kubnom santimetru, Na taj nagin, jedan kubni ‘Blomotar vazduna tele Je na pomenutoy visins vega — 1'gram. Ako ce gostina vazduha ne bk smanjivela.5— visinom, Tada ‘bi va atmostera "Zemje pr isto) mast mala svega 85 kilometara debljine ‘Obairom na neznata gustinm vopduha ws Jonosfer, njegova tenperatvra praktiéne nese Uicatl na tlvaoten emperaturat) wedtaGkog Satelite ‘Proporeije sartaynih delova vszdulia donjim slo- Jvima stmaafere na, uopite nevi staine, usled nopre ‘ano, metanja varduha: Bo 2apremint tropasfera sade Jo. kiseonik 20.90% argona 091%, drug Ova} stay odnosi se na suv vazdun. U Stvarnost, sadria}) vodene "pare u vazduhw‘poneked Aoctive do fe po zapremink Lett je" holitina vodene pare snatno. veda nego simi, Sa penjanjer vainost se Jtpeno gut nvm od 0A hlomelaa Popo Jonottere se, kako iagleda, unekoliko razli- kuje od fastava:dvay hizih slojeva.atmostere & weenja se 51 Visinom. famed ostalog, akozvani tell gasovi =~ hneon, Kripton s ksenon, sled velike atomake (ezine, ne Dodi se visoko: kod gomnje granice tcopostee iSbezavaju Eek 1 njhovs ragovi 2 Metodi istrazivania atmosfere Proutsranje atmosfere moze se vriti nepasrednim 4 posrednim ‘metodama, “Za nepotredno istazivanje atmostere bint poutine Zemije "korste se avioni, verant'T-siobodn 2erosta, ondatot balon, pa Gak 1 vaadusot zmajew pei tome 2c Sesto Korlste instruments 2a autormatcko belek. oft Tegitruju temperatura, pritsakY"slaznost wards na Femi ‘visinarna Te Savremene visinske rakete, probijajét praktiéno sv debijina atisostere (one cataljaye tet sede se} ot Satinjavs vide od 0" procenata’Gitave njene mast) nose podatice se satn'o karakteru atratostere, nego’? Pom ravncitne tompectare objalana se ms ot. 18 2o svstvim jonsire. Poa vali, rkela odredue erature, prifienk { gustie.vezduha. na veikim Sena uelmaje. ee uzorel 2a hemisku analizu t isp- Tee suntevo Lkosmigko aratenje, Letovt visinsa Talketa tigjo Dogat) material xa. projestovarje vestagkih sate- lite koji ce se esto kretatlispod itunes aj su dost ie rakote Satay. gorajih slojeva atmostere takode se ieutava pomodu apeltraine anaiize ragenja Sunca i zveeda, Peo- Pewee eros atmesteru deo sunéevin zraka se aps0rbule, beled Gey se, u sungevor epektru, pojavizgu ere line Yslovjene prisistvom Taznih clemenate W atmostert(e- Itrske line). Ove tinge otkriwaju ae jesaije St Je OSE lo vezduha ve kot prolage 27=ke Posmatranje stmosfere 24 vreme zore i sumrak omoguéuje da te vide alojeys vatdue obasfent Suncemn fe visinama a2 1S kuometarg. Meteor! 1 polazna svetlost, ese Cesoent an aaah i ein Na kraj, procentuaini sadrtaj raznih, gssova na raonim visinama jonosfere zased. jo5 nepustpatnim a Ietete aparate, mote se izafuntl eoretst samo uoiko fe poznat snstav njentg ibe slo ‘Hapominjemo, da au_naba manja o gorse slojee vim atmostere jee nepotpuna t tahtneajy temeljte peo Subijivanje nek od soem poataes owt nam danas {agledaju veredostoj, mou. se daljim eksperimentalnin proveravanlima, pokazatnetaénim” Podoel 0 atmosfert Er vojina sla Taspolazomo, nedovoljn su 28 tae prove Eine ur odnent he sputianje. osmigkin. jdriien #8 ‘edtathogsatelita. Sto be tite Iansiranye rakete — sate its, mote se rel ga npr prslae kroe atmosfera mete haiGi na embijne tetkoce Ml, ZAKONI KRETANIA VESTACKIN SATELITA 1 Princip keetanja veStazhog satelita Veltatkim, zemljlnim satlitom nacivamo vette joreno nebesko teld koje fo Anereiji krusl oko Zemje uke te ge oastavath vestael satel? Zasto om ne pad ne Zemija? Vestagki sateit se nede nina gemu driati a ipak née pasti tag na Zemljt sto tako kao Sto ni Mesee he pada na povrding Zemije, ber obeira he #0 Sto se hha Sema ne di2 a nn njega takode eitavo veeme de} Shuuje prvlséna fila Zembe ‘Objastuma ealto je to tho, Zamislimo da Je sa cha visolee planine bagena, neko telo sm ivesnam posetnart breinont, usterenom horizantaino. Kad ne bi bilo pot vlagne’ ile Zemlje i otpora.vanavna, batena tel fre= {alo bi se po inereifi pravolinis’ tvavnomerno Pastepeno bi Se udaljavslo ed povrsine Zerlje. Ali, pti= Risen ala prsiljava telo da padne natrag na Zena ‘Ovo padanije Je praceno istovremenim mlalgavnjer tt fod Zane, ied njegoves kretanje, Po. incre fEoga se pulenja tela povtla. Prt manjsm patetnim be fama pal tela natrog ne Zemlju bite belt od njegoves iidaljavania od Zemije, usted Cega se ilo postepene Pri biitave Zemij, No, pet neko} potpund odredeno} ezint {slo Seve usvakom sheervale vremiens po inerel wdalja= ati ed povrtine Zemije taéno 2a onalixo 2 hokino peda ‘sled zemiinog privlagenja. Tara telo, mastavijejués 80) let, aye vreme ostaje na jodi te ato visit nad pow doin Zemljes drugim 7edimn, kretate se oko Zaije. Po Krugu kojt ima svop eentar u tealtu Zemije, Bezing hee fhe ko) mastaje talevo kretanje, naziva se brsina kraenjs, ‘Bina povebine Zemle ona ines O12 metara w sekunda 1s4 42 povedanjem visine, w poéetky naglo opads, a zatim Se ove spore sinanjaje. Na visi od 200 ksomstara ana {enon 7791 metar Usekundu a ng visint od 2000 kilo- mnetara — vet saino 6:09 moere t sehundy (vid tablina Ta sts 19, ‘Mode se | drukije objasniti uzeok radi koga telo pri braini krudenjaneée pasts na. Zemju, Pornato Je ds, kata se telo kreke po krugu, nastaje contritugalna sila Ova sila je tim vets feo ye veta brzina fretanja (one Je proporeionalna “evadeat brane) Ze petaka koji se rate po datom putu dug Is velikog eruge’) centrtugsing ‘sila fenost jedan miligeam. Za fovelen host tet ova alla se povetava. nekoliko deaeting prota a 28 avion Aaj Ieth ss fekordnar hevinom od oko 2600 dlemetara a sat, ona dortze jedan procent teline aviona, Na kraj, pri brain krwzenja centeifugalna sla Se lajednatuje su graviiscionom stlom Zomlje 1 paralise nen dejstvo na letete tel, (Pod ovim treba podraume= ‘ath naravno, ne Séeravanje gravitaciane ste, neyo nieau Duniy kompengaclju centrifugainom slom wsmereno ‘uprotna ean ‘Vetta satelit, 2a raztihy of avions, ne mote oble- {sti Zemlju po bilo Kojo) putan|i. On moze leet iskljus Give po xruenin it eliptiénim patanjeta, Osim. tga, shno tel batenom pod ‘ujlom prema Horizont, on ‘ode ltetatt samo u raval koja prolas kroz centar Zee (Gh, tojet_u evn yeikog kruga. Rach toga, izmed Sialog, vestatki satellt ne moze se kretat senad blo Keoje paralele zemljine igles jadini awzelak prettevia ekvator, tojest nulla péraiein, Ravan putate.westackog Satelite bie nepokretna u odgane na nebeskt evod. ‘Trajektorja™) Anja odgovara braini Keuzenja (il veto} trzins| na povetnl “Zemije moze se postich samo 'Slucaju ako Se potrebna bevina seopili u herzontainom spl Sele ele hole eno hos las oe ent rojeoria Jew sebmetet ive Kale pod stalnin saint hee dat aa ay, oe poe) praveu, posto bi kod lansiranja satelita po? uglom prema horizon deo njegovog puts inorao above roe Zenulju, "UE¥98 bavezno prolaat 2% Birzina j vreme krozenja veitathog satelita rua} putangt foe tei yo Visina tets vestathog satelta uslovijeva brim nje- govog krelanja | tite, iajenje pores vaeee Adenia oko Zeme. Seale ereth Segowey Ere Sekine Shir an init se SivGisbenese pve! cinema i eran, ut Ele de hna wey ha b ‘Avo! ne bi bilo ctpors wartuke, toda") weeks tet lontnan po amoy pow Zale an pomenit Sgn od7 312 metare'w sand aris pany A Zak A nana nab od wena 24 ge ota) W odennga evesde | cent Zeros fe Iinuta 25"sekundi. Ove Je takonvant seria me Bn pera ott Se povecanjein Visine lnsranja vetathog sal, fajegova putanjat) Ge postati dua priviatna sia Serle ova tt, ebb aos els ot aol ons e"ipteetianat! fre ‘puanin, ri pers DEM &labia. Prema tome, i centrfagalna sila mode biti anja, Setanje aateita sporze (vid tablien 3) x fee ON a ah prikszane pus “Tt tanje po kojima. ce 50 hre fat” shat ante “ites ‘ko Zernije na asin udalje- - hostima u jedno te isto vreme “Ako nd povrdinama rar St ——-foe —nebesth fla vada podjeanaka avitaciona sila sto fe prbl- She fete Beiatne naprimer Zen, 4 ‘Gran’ Neptin « fakode 1 22 - dwt i tre eatelit Jupitera — orepa | Ganka), onda Ge bre Zina krutenja Bit eta na ono} Planet koja je vee recs Eiatuge strane, w sugaja hada diva nebeska tea ima jena” len rastoania (naprimer pel no Zemija i Venera it Mesee ‘prvi sateit Juptera— To) boring krozenja 6e bit veda one) planet ae Je gravis Period obrianja vettathog stellt povecava se au udaljee ‘anjem od. planete t menia 3° po teecem akon Keplera Prema home vedeat re! mena obilenje satelta ‘oko Planeta proporcionaini kubovl. Shim multe e ma a vel aovinenphowih preteen “nats putanja (eich tablicw 3) Kilns Gi! cate 62 PNcoe tegledatt da period Sey feels Sehote opiate vetateog satel na uae ac SE povnsint plnete skljusvo 2 " Sis od arege gustine og nebeskog tele, Sto" je mania gustina, time. Je. due ‘reme periods. Ako je guste neke planet, naprimer, Ye Foil puta mianja od gustine Zembe (ali gusting 18 fina Sunce, Jupiter, Uran 1 Neptur), tada Ge period obi= Ika satelite na povedin bit dva puta dui. Kod deveto- Strukog povecanja gustine, period obilasen se smanjue fa pate ft Tab jisnostbrzine Krufenja. period ‘eruiena vestatiah satclta Zemlje od vine Teta eR f89) se age ] 5 ‘oo to id 8 ia # ia 8 ee ig fH io a i’ ut fon 2h ie ta 8 ee ‘Radi toga su periodi obilaskea multih vebtatkih sate- lita na Merkars f'na Zemlj, fojest ta, planetenss koje Jmaju pnbliine jednaleu gustinu, skoro ravnl, bez obzira tha to Sto je pretnik Merkura 263 puta mani od pret nike Zemnje sone een ts i pals a tel eee aa ea SS aaa ES EE Eee » 10‘Ako bi Zemlya bila dvorteuko, guiéa, tade bi nulti weet hche'peavta punt obilaale oko Zemae w tol. JSRELSOS Eh obrmuo, gustina nade planete bila Seareg, Mranjan period obrianje vestdkog satelite lznesio Brute sate 2, Staclonarni veiladké satel ' obrirom na tod se nebeska tele uzajamno priviate ‘ye mote a0 ingradit eatelit koji bi meduplanetarnon Drosora ostajso nepokretan; takay catelit osuden je. Propas. Aly mode se iegrodi satel Koji ce, Krabvel see once! na avesde, bit) nepokreton 1 odnosu 8 posmatraga es Zemie Ustvor, kako ie veé napred bile reéeno, period obie laska ‘stelita oko” Zemije, povetava ses” povecanem ‘daljenorts satelite od Zemije. Ako satelit ka} se kreee ha visio 208 kiometara, treba 2a jedan obilazal oko Zemlje sat ipo, tada be Merecu oj je oa Zemlje udalien ‘koro 400 tulyeda kilometar, biti: to potrebno ko fell) nedele Oviedo, postojl taka udaljenos! na Tojo] Ge se obrtanje eatelea veliti faém 24 jodan dan, ‘Ako Se, osm toga, takav satel bude kretoo navn kvatora { pei tome sa zapade na ietok, njegove ugsona Drzina bige ravna ugeono) bezial obrianjaZemlje oko jen ose §, na taj natin, on ce gdm na, Zeal seg posmatraéa'iagledath nepokretam. Takav sarelit — naz acemo ga stacionarnien?) vestatkim satalitom — treba da Zevnalaah éto mje tesko enéunat, na visi of 39.000, Ktometaratenad ekvatora stna, prvltenie od strane Meseca tazvalo bi iavesno poremecenje putanje salt Ho bi, vremenom, naruilo njegowe snepokretnaste, no vl porernetajt mnogu biti Hkwseanl osgovarajuom’ Ko $ekeljom putanje. Da bi se abiglednije pretstavla moguénost stvaranya snepokeinogs veltathog fatelis, pretpstavimo da je na wSaconaran=kojt mieuig salam. nepukgeen. poten, toy meno it toon hi aban oe kvatoru ingradena Kula visoka 25,400 kilometara, See- ‘merno penjanju we ovu Kulu centefugalna sila ee poste ime | pour 3 ‘percha najmane fet tatra asses ppeno rasti (cbog povetanja polupretaika obrtanja. oko Eomljne osovine),dok te ce, sto vreme, sil peivlacenja E'Zemlyi, obrauto, smanjivatl Na samam rk obe Ove Eyse se womnotetaja Petstavio seb da na vihu kale fh gondules Ao bi se hela ulonila, gots, kako Seale navedenog: ne bi pala. Ona ée se obrtatizajedno 5 Zemijom, ostajeel ua jednako} wdaljenast ct je. Posmatratust zemlje gondola te tzgleget nepoletna, ‘ona Ge postatl stacionarnlveStadk satel. Kako se vidi iz a. 4, ea bi ge Btava zemlja Jopta ‘bubvatila posmatranjem, pottebne su nalmanje ti sta lonarge vatweraljcke stanice pk, sa-ovakvih staiea he Di bile vidljive polarne sane (padviatimo jo jedom a putanj staionariogsatelita mose leat samo w ravni ‘cevator} 'U tablet 2 daju se osnovne karakterstibestaclonar~ nog veitackog satelite Stocionarni veitatkt sateit uw poredenju sa drugite tela im By ni preinost. Upeevo, st talevog see iit, tava natn planet fgtedals bi nepokretng pr fete bi ‘vidljivt pretnik male planete blo: pribliéna cetrdeset Duta vedl nego prec Meseca vidjiva Zomlje a pow: Eins vidios disks 1690 puta ves ‘Posad stacionarnog satelita ilo bi InkSe povesst se 15 Zemijom pomecs wsmsrenih raditaasa si setiennth Signa. Drelet pa sili moga0 Hi se fewest! w svako deme, ne Eekajut!poteebn! polo] saelta u odnasu na resto poets ‘Alo se pulanja veatkog satlita bude nalazila na intoy uetjensotl od contra Zarje (2.188 hilretars, alt 2h" ramltt od putanje.staconarnog.sttelita, ne bude fetsia u rovnl chvatore, fade’ Ce period krutenje oath ao rane al atoll nece it vide su Zemlje salno ‘odredcnon praveu, nego ge se vide ie jedne te inte tatke Senijine lope wuaiéto vneme tna rain sina fenad hortaonta, Ipak, u jedno te isto vrere zveutanih dana, njega ce bit mogute posmatratiU Jed te isto} (20k nebeskog svoda ‘Ako bi se Veblatkt satelt kretao po putanjt stacio~ nnamog stelita at u suprotnor pravea, tada bi on 24 Posmatraea na ekvatoru veto dva obrta dnevno. 2 |. Period obrtania veStathog sotlita w odnost na posmatrace Kako je veé bilo reéeno, svexiani (i, 80 je isto, siderléni) period obilaska satetta Kojt Le” nad Samom Zemijinom povrsinom iznoe! 7 sat 24 minuta 25 send ‘Takav iagleda period cbrtanja satelite u odnosu na niche ‘Tablica 2 — Osovne karakterstike staconarnog. veitathag satelite Period krutenja u odnost na ‘Sunce 2h ata Period kruzenja u odnost na Tnebeskt svod (eideritki pe- od) 20 sats 45 min, 4 4 eke Udaljenost o@ centra Zemije | 42.188 Kilometara Visina inad ckvators 35.810 Kilometara Brana krutenja 3016 metara u sekundu Dung Iuka ekvatora sa ko- eg le vidbjiv vettackt {elit Koji se vith sa ve Hathog satelite 192406'30" sti luke u jedinicama dutine | 18,102 kilometra Luk ekvatora_neobuagen ‘4 dva staclonarna eatelia | 3447" Iti luk w jedinicama dysine | 2972 kilometrs ‘Ukupna duina luka na eva tora kojeg 6 s2 vite dion od foi weiss etelita Io fe-se nalaiti na joa ako} sdaljenosts Jed oe rages 14.282 dellometra {ta dusina u procentima, w fodnoss na. gudinu eka tore 221 28ski stod illu odnosu na posmatrata Koj bi se nalzio na Jednom od polove Zemie- Al, samisimo de se putanje ‘Stele angal'u vaved ckvatoraIvda ce satel kao 1 ‘Eanlje, uke sa zapada‘pa istok. Za vere Gok satel hapravl punt obstaj u odnosu na nebeck vod, posne- ana Zend okeenue se zajedno sa Zemljom 24, desta Welk ugeo sodas na nebeskl v0, tle Cog fe 9 adi na vel) aljenost ispred satelite. ‘Tek posle 8 ‘minuta {16 sekundl, Satelit Ge dosti posmalrat, "Na ta} natin, vreme obstanja nultog veltatkog. sate lta. odnona nd goumadrata anonite fant 29 mimata AL sskunda Ovo je takonvano sinoditko. vere (it sio- Aiak period) obrtanjssatelta u odmast. ne Zeralt). ‘Posie ovog vretena,satelit se vrata tani poldai us gdosu te posmatrata Drugim rim, posmatree saa ‘igh veitadkt Setelit na ndbu uranijem polotaj W odmast ha sebe, naprimer uaenit. Prema poveéanjy visine lets i sinodtki period obrta~ ria Se powetava, tt u znaine veéem stepemy nego 2¥e~ ‘Bani period, Tako je. ne poveém Zemije staodia period 4 sveya 624 procenta etl oa zverdanog, na vin ‘od {bio Kilometara ~~"2a 29 proceoata weet na visini od Lo lometara — za 50 provenata ve na visnt od 24400 lometars — det puta veo) ‘Na visi od 27800 hilometara Sndithi period obr- tanja tino 10 going, ata visi oa 94800 alometara AMib0 godina, Nojzad a ‘visint od 35.810 hilometar, to jest a Seaconarat veltack) satelit nepokretan ocnost hs posmatrata na Zemli, sinodifkt period wremena raven Se beskonatnost Kato te ce ment sinh perodwemena, he lupreenikputanje satelta bude ‘vet od polupresnika Patonje stctonarog satelita? over slate, godt Pent eae smanjivat s povedanjem polupretsila puta inert ane cepacen, seo, ges tad the odraats no Bout, Foshalogt aati peso, te [cdetopno: joanakity taenMezeea) eel smo ra sinodiek, period ge entinepeiiy anche olan na. paste na ” nije. Ako se polupreénile ptanje poveds za 2.29 procemata, tada tose ova], period skratti za trdeset dana kod Dolupreenika veeeg 247.27 procensta, alnodigks period Fenosige deset dane. Ma ‘kako. daleko ‘mica vest Satelit ojihov sinodight period obrtanye nese, prised, biti minjt od jecog. dana, ‘Mose Ii sinodieki period obrtanja vetadhog sstetita biti ravan sideriOkom "periadu, tojest period obrtanja odnonu na nebesid svat? Za vest sabit Kole ‘alec! unutar stacionarne putanje, sinoaifht period Uvel Je vedi od sideritkog perioda obrtanja. All, vetatk sate iit koji se krete van stacionarne putanje ima za putanje biiske’'stsetonarnim, sinodiid. period obrtanja eet 0d slderiskog, a 24 dalcke putea, obrnute, mang (Us Sderifkt period obrianga stacionernog vestatkog satets Tavan je Jednom dans dok Je sinaditravan beske patnosdl) Ako polupreénik putanjeeatelita neanatne nad ‘itera polupeetou stacioname putanje 1 sideriid period Dbrtanje bide meito wee od jednog dan, u isto veente dole fe sinodidis pened bude raeunao ‘nt mnoge godine, ‘Ze ‘elo udaljen Satelit stvar stoi upravo suprotno" W odors tha nabeskt svod, takav satelit kretace ce vrlo spare toko Ge Go ga posmatra® sa Zenalje videti posle Jeduog’ dana Soro a [stom mestu gde 1 pre toga. Drugim retima, ‘vem slugaju je sinodidks period vremena kratl od sie= ithkog, Znat, postoje.talfve udaljenaett kod kosih je Snodiki period ravan sigeriékors. Provaéun pokaauje ds Jevova ualjenost 2299.74 proventa vets od! udaljenostt Hlacionarne putanje i iznca! 66.010 Rilometara a veeme obrtanje satelta po take) putanjt mast dva-dena. U evimm do sada razmatranim sluésjevima vestadks satelit ge krelao sa zapada na istok Ako bl se satelit keretao w ravni ekvatora po Kru2ne) putan)t sa istoka a ‘sapad, tada bi se posmatrat. na skystora keetao rjemu Ususret. Za vedtatkd satelit Raji bi se krelao.s8 stoke ha aapad, 2 samu_povesina Zerlje,_sinadi@hpeviod Skretanja. bio baa, 4 minuta 41 sekundu "heraet Ind sidertkog perioda obtanja 1 ienosio bi Vsat 19 minuts {1 ‘Sekunde, Ovo je nalmanji sinodicks period obrtanja ‘estado satelita Zemlje wopite: Pri odredenim loci povesanjem visine let, ove) period se moze # produit 2No, suprotne snoditkom periods satelite ko se obrée w peitin peaven, fest A eipeda po ook ora) period tne mote bit etl of Jednog dann, Uasorinom tua Ickgn'se vets catelt knee ravni ckvators po tt] Petanjt po. Holo) | slaclonara satel au supotneet ver (stoke ha zapadh on Ge'dvaput dnewnepreetaal fined svake fatke eaters ‘kako pokazije protein, 22 svald sindidld period beta opt premabuje fea insta al sek, Inoue deci ve stelita oll se return faz il. Iie, “Ake je aidenitis pert mayo jednog. Gana {fdas stoi ol tna ata noida rennena stone Geta inpoinin raven 2 vai Staerinn™ 1M jednom to dirkinom praveu, tet so napada, na istok. peat "Kod osmotasownog sider&kog period blltenja vetathog “satel, oe se posit w idokeug posmatreta ‘svalin’ dvanaest set Pod uslovom ae reanjesutlta veal se zapada nafs Nod soproto proven retanjoeytlt, posmatrat an Sone vite Flin Set sate Ako ae period sideridog cbranja povees do'l2 sa, tada Ge'seslnoatts period wremenn Obama Sale kot'se keto u alekttrnpravsa, poveeat do Jednog dtr kod amg koi se krece Ssuptctnom pravey povelace se Go sat 5. Vebtadhl satelity sa liptignim putanjama Prvi veltadks satelt obletaée Zemlju po elipsama vile sl maaje bliskim rug i kako iad, avin Gd nckolio soto klometara, Bat Se se safely saop: avati ave vote t vece braine {tad e on ebuvijal et po sve vige vise rarvusenim eliptienim putanjaia(l 9) Uasijenost taéaka najoliah. Zerit kod take patanie note u prvo vere’ il sta kos poluprednik havedene Kruine pulanje a waljenest najaute lathe pestepeno {oe poveenvat) 2) Foleo se da ay tat, puta Mies nai, Zeml led por! odainatsute uadjnans “penglee eg Hise te“ Spacey uae’ Sposa) Ud fete et fo analog vse sehen 1 2a ® Viollka se w prvo vxeme podizan|e -vehuncas ve- statkog satelita bude. sueretslo’ 24 vellkim.teskosame, (ova) zadatak de se srazmerne poveésvanju snage raketa Sve lakie | lalsevedavethUstesrh, povecanje, potetne ‘bine rakete ne povrsint Zemije, naprimer od 78° do. 10 Nometare ws sekand, pits wehynace satelite ea tot kvatorjaing polupretniks, ok dalje. povecanje "ove brine a jedan Kdlomelar # schund pavlaeh 28 obo podivanje tvehuneas za 29 poluprecnina Zernlje (3) FaNa taj natin, kod braine od 11 kilometara u éekunda rakets é vet doletati do ‘polovine ualjenosti szmedtt Zemilje | Msc, ortajutl 4 dalje vestachi satelit Zemije penis SL 6 — vi bron velchn satelite ‘poito su 1 volike ose ovih putania Sedaka, ie Telting ale ott ws ma pred hrc Kakvi su zakoni kretanja veitadkih satelita koji se ne kereéa po. krutnimn, nege po. elipienin. putanfarns? Prirodno je da su Keplerovi sakont hretanjs planets 1 1 ovom sive primenjent 8 1 saglasnost sa prvim Keplerovim zakonom, jedna Bika epee, po" kojoj ese lresti vestathe satel, halaniée seu centr nafe planete; drugt Zia, kako to ictice iz geometriske zavisnost, nalaice se ha tayo} B {Edaljencst! oa apogeja putanje tatelita na Kojoj se centar ‘emlje nalant od njenog perigela \ ee oe Sto se tite periods “ebilezenja takvih satelite, ont fe ee odredivath stim uslownortima kao 1 periods obrian|s po, krdnins putanjama, pod uslovom zamene polupeet= ‘ka frugova sa" vei poluesama.elipteaih. putanys Prema tome. ako je Velika esa eliptne putanje Teves Drednikss krudne pulanje druog safelita,tada te period, 2»anja obsdve satlita oko Zemlje bit! ist (. 6, Ove Seetells “tr tneteg Replerovogzalena Welicna snale ose clipoe ne vill nikakay utleay ma gare abi satel’ Got igen brain ee Esta aatelita po. njegovol.putanjt Zapravoy eaglasng 2akonima nebeske mehanike, ako az na nghoy udalfenost fa eentra planete vestath satel Keecu jednom te lars Drzinom, tada'nevavisno od “pravea mjltovog kretanj, elie poluose njshovin putanfe moraja bit yen Nay Ee iran alvin hs fp stn eli eovini) tojet So Je elipan vise spleens, to fe Means Bjent dating. A\patto Je pend oiledke ‘pr stalng] ellos osovint parojan, io" Je eke spljesteba. pulang, time je vets xen brzing Wrtanja etaita na pan ‘Takode je interesanino istat, da Ho Je maan}a mala ‘esovina tojet ato Je vec! takorvani ekateniicte ips’), to ae brée kretesatelitu perigejul im sporije u apogee Ove krajnje braine vestatkogsatellta yerane su medus sobno velo prostin -adnosam. Zaprava, prema, drugors Keplerovom fakonu, apogej Je brs atelita mana 26 Bie ete Pt ala Je apene Uasijenctt veda cine, tojest ode. pasty ete {ata "zaviznost kao t tzmedii"velitina sie’) Rrake & Pounstom previa plage (7) Usted spjestenetiZemie, keatna putanja_tenad polova,Yakote ge biti unekoliko spljostens. Noy istvse eno," dok 22 ‘somijintToptu, veiinasphostenent) ftnos! peti “wstoti deo, pulanja vesistkog satel Bice preko deset pita mange spljostena. 6, Peviodiéns vettac sateiti Isto tako se mote lansiati vestade satelit da se u fdredenom razmakn veemena sal pofevljuje kenad Jednog te istop mesta,"Takve satelite hacvagertn perior tng) EREmiset eee =odnon walenat te epee swans sa) apa ei ke = eos sla 2) bye =, rte (jst oii » lta voltage satelit, Zapravo, ko 2a vresensks interval a Kofi Zemljapravi punt bet oduond na avec, ‘vellathi sttelit hepravi punt hrej obrtaja, tada Gece ‘hath iznad mesta koje je ebleteo ranije oa verdant dest Napominjemo da su avezdani dani kernel od. ssuntevit Tablies 3 00 330 m0 NG 200 1.568 200330 200340 2004300 200 5200 200620 200 B40 200 10.100 200 32680 m0 isa 200 20520 20037800 200 41.800 20071420 jer w odnosu na zvezde Zerija pravi jedan obrtaj oko Evoje one ne 22.24 srenja (sunéeva) sais, nego 2a 20 sata 56 minuta 24 sekunde, Riviika jemedu avesdanog | sre jeg (euntevog) vremena nastaje 2bog toga, sto Zemlja TF Za tein se mia ostuproteie Zale eaters1 odnom ma Sunce pravi jedan obrts} manje oko svoje se. nego uw odnosu fa 2veade, Radi toga Je zvezdana igodina aa jedan dan duia od subteve & avezdeni dan Je 3 minuia 1 30 cekcind rags od obiénog. ‘Ako naprimer, satelit bude pravio 2a Jedan avezdani an 16 obilazaka oko Zemlje, eda ¢e svak pun! oblazak fodusimats 20 zveedanih minuta; over broju 2vezdanth inate odgovare 1st 29 inlaute, 4S. seid. oblenog (Guntevog) wremena. Ovakay satelit kretaée se po, hrugt Koji ese malatt na vsin ol 285 kilometara lana eleva~ tora Zemilie po isteku svezdanog dana vraca se polszno} tathd tanad povetine Zerale ‘Malisimaini bro} obisoaka veitadkog satelitaoko Zomije u toku dana ne mose premast, sto se lako ier finave, Sdamnaest U stvarnosti, nara period oblast, fsdnosno period 2a multi vestadkl autelif, andst "3.068 Sekundi. Zs vreme sideridkit dane (kot taju, @G164 felcundi), takay "satelit- uspeo bi da napravi samo 6.165 :8.06917,01 obra}. Vestatk salt jt bl obletao Ze} ttno 17 puta dnevno, tebalo bi da presecs ek tor, leted na visini od va kilometea, Al abog vellke fqstine vauduha, vedtaeki satelt na televo) visit te avavno, neostvaijiv 'U tabliey 3 (na str. 31) date su neke Ketakterstike putanja periodiémh ssvakodnevnihe vettathih sttelits jt se keetu po krssnim § eliptitnin putanjamna. U ovom slutaju daputta se da perigejna udalenoet ostaje stlna Fda tzncst 200 Ilometare, Ako se perige) bude malas 42a edvedent bro} hilometars vibe, tide ee 2a ist period ‘bilaska vettntkos.sutalta wjegov apoge) biti 2a. Iato {like bro} eometara nize (paste Velika oa putanje reba ‘Ss ostane evo? rae). 1. Uslovi vidjivost vettadkih satelite Hote li biti moguée pratiti kretanje vettadhog sate- lita prestim okom? kao sto Je poznato,svetlsn! aver od Jedne metetke (etandardne) svete, mote se videli sa vdaljeneets ad 11 Iilometara kao aveada Secte velitine, (Buison, Prancuska Drude, FIN, | dr). U over slutaju slo vazdaha ko} 2 } rendvaje oko of vetlosne tatke imate veéu masu, nego ‘vazduh key. vazdvaja.pasmatraea na Zemlji od Veblat og satel 5 dnage strane, Kada se Sunce nalasi w zeit, osvet~ yenost temljine Povrsine, zimajues q omar. uphanie rake moar: lana 0,82 metridke svece na kvadeathy Sintimetar’ (tase, SAD). Jatin svelloss of Jeane me initke sveee lade suntey zrak.preseka 122 Rvadeatna santimetrs efleksna sposolaostsluminijuma ii dvraluminijums nije manja od 68. Prema tome, politana: alumin\jumsks Toptica a vreme spuneg Mesecas (tojet kada be njegova Suincem osvetljena pahepta vidi potpune), hice vidiva Si pomenute Udaljenast od 11 Kilometara kao 2verda tse velting, ako’ njen.pretnielenost 122" 08" 1,52, levadratna santimete, sto odgovara pretaikod i$ sam ‘Sto je lopta udalenij, tim trebe da bude veti njen presnile da njena svetloet re Bt slabla (Airektna propor Elonalnost). "Tako, 24, vidjvert s8udaljemasit cd 1000, Iclometara pretaik nate aluminijumate loptice treba. da bude au 1000 '11~ 039 puta ve, tojest da ima 1.27 ' zavisnosti od uslova posmatrania, veltadk satlit loptastg oblika moze se vel ea Zemije a raznim fevama, ‘Ako se, naprimer, pei zalasku Sunea satelit bude nalazio ha horieonta, na strani suprotno} 1 Sunce, tada ce on, otima posmatrats, agledats siéan punord Mest, U Zenituy pil de se videthw fax tetvrt. U over aut ‘legov pracnil ireba da bude 2a 4,4 procenta vel 1 ds Einssl 179 metars, Kod takve velline lopea és odbljat fea postateatu stu koltinu avetlosne.‘enengije, kao 1 ‘anja lopis, jer je povrtine polukuga sa pretaiom od Tro matara’fednska povrdiny kruge s0 preenikotn 1,27 Da bi vestatki satelit bio vidljiv kao aveada prve velitne, njegov pretnik trebalo bi da bude dest puta Veet (Ovakea sovezdae mogla bi se posmatraty Spal sano vu zor Ju summa, Kat Je" satel obasjan sumtevien brakema, dk je nt povesin Zemije dalle se velit posna yaar atranje tame. Vodeng ving i prasina u_atmosfer anatno pogoriavajuvidljivort satelita. Nejvainije Je 10 Ga ce ee satelit modi tesko pasmatratlzbog suvise kratkog Derlody ayegove viljivost U cif olskenja posmgtranya Weitedkog sateita bilo bk moguce presvuetjegov pov! ‘hau feeforeseentnom materijom. Isto. se mode past) ‘svetljavanjern satlit si izmutea il pomoty reflekiora Se: Zomje, Pretpostavija se da fe 2a otkteange. Hella og satelite, pit doksim xtmesferaam uslovims, bit dbroljas protivavionska reflekiorska stanice jacana st ‘ell fara ulupme svellosne Jacine oko 4 milljande svecs, 4, Posmatranie vestatkih satelite Zahwaljujueiveliko} visi Teta vettathog satelite, njegovo hrelanje mot ce se pratt sa znotnog dela ovr Ene Zemije 1'u Isto yreme aa satela ee bith Vliet fgromn prestort zemljine Topte, Ne uslove posmatrstya Etat ssteta sx Zemlje'stakode | Zemije sa velta Nog “satelite, utieate mz’ faktore: visna, Teta, peavac Kretanja, ugso ‘nagibe putanje na ravanekvatora, obi Aanje Zemije id. ‘Da Bi se vestat sateiti posmatrall iz raznih taka zemlje huge, nema potrebe da te lansira mnogo stelita te raznim praveima. Devoljan je, naprimee, dace stellt Jelanput pojatlened Severnog Pole ton, prirodno, mora Breletelt {| ienad Tuonog Pola, Patan takvog satelita 1 Sake de stalno bit ined polova “Zamislimo vebtatkisatelit Koji po rug oblete zem- yuna Kuglu deansest puta dnevno, no visit od 287 kilo motara liad polova (208 Silometara ianad ekvatora) Sa Sve visine poamatracu Ce Zemlja fagledatl kao ogroman dis Wot atusima velki deo nebeshog svodsy videte se fio slapicas nate planete pretnika of 4700 kilometara ‘Gen sapien de se Sve vreme pomera Za treme jednog bist satelite Zemlya napravt edn fesnoerins obras oko voje ose | skapleae te se ha ekvatoru omer 23 St-b90: 1622900 hilomctara. Na ta natin, poole 10 ob Taras satlta dnewno,etava zemilinaloptaprele ispred atu posmatrata, kako pri dnevno) svete tako f pod Pokrivagem noth, Napominieme de se visoe’ of 25 ile a rstée tenad poor na vs 9210 omer, Shpee da 'SiedU ay tie ons etehonet Bese ame, aera ne Sh 7 Mt Se Sac eemes pai aadt ten nabeeeoe sean Canc, Rode poomattd tale fallat fasta nes dabee vide Bente SL 8 © toa pro dana vette eafelitrmetara (priblitna sekndna visina cavremenih avions) Siping vidoe ianoat samo 386 Yalometara. ‘Ako se powrdina stave zemlje kugle (20 milion evadratnih iilometnea) Podell inom se vine vidlivoR pojasn Zemlje (969% 2—.180 Rllometara), tada se debi 4s! hiljade ilemetare, Pribiiano tol put trebalo bi fia prede svion da bi oe pregiedala éitava Zemljina lop, Prvbrain’ lets od 1000 llmctare na sat, 2a to bi bilo ppotrebna 10 dana. Na ta) natin, vetathi satelit, zvalj Fret enatno} visi | velikoy brain eta, emogucuje da sa puiblitns 20 puta Unde nego, pomolu aviona, pregleda Sava aetna opts “Ako vestaGki satelit bude preatso janad polova, na ‘ising of 210 Telometara, on oy napravivil 134 obilazaka ‘ko Zemije, tek posle nedeljy dana da se vrat nad tate had Kojo Je vee preleeo, Talay sitelit presao bi w tok hedalje ekvator “T14x2"-220. puta. Tada ‘maksimalDne aljenost sped eazkoma nae koja de preletetssatelit Ustvart lamedu fafaka hoje se nalwwe na eivatora, mede bit ‘eta ‘od 180 Kllometara (4.070 kt, 220~179,6 kan). Ovo é& fmogutiti da se sa velikor taenoseu ispita povesina na Planets Mriruta ovakvog satelite za nedeju dana pria- Enna je na al bt tr 39-3) ‘Used cbrtanja Zemije.veacki satelit koll prelege fanad polowa mete se kretatl dus meridiyana ale | i eto} visit lets Projekije Putanje ovakvog satel Jobing kughs prettnolace talases lin steno slows Bt fod vibe" tematic: anak integrata [23 HOD P donjim krajevima na polovime zemlje. ‘Ako vestatks satel bude nadletzo polove Zemlje, ‘ned pet tome punt ebilazak za aveadant dao, tad Ge projekaije njegovog puta na povrsint Zemlje bith velika Tomieaey a8 tathom preseka na ekvatoru. Najveeu sirins, fava éstortint dutine paralele, imace sosmucae ns para Islam koje odgovaaja 43-um stapemu ceverne 1 juzne finine, Neal. 2\pritazane ga projeketje pitanja trip take ‘in vedtagih eal koji se iereta u raviima Koje ase {alu ekvator ne jednae lukove. Ove projeelje ocrlavaya ft povnsin zemijine Mugle tr osmice ‘Satelit e mode lansirai tako, da samo jednom preleée nad odredenon takom povtline 2emijine Rugle 1 da 50 0 ite nikada nad. qvom takom ne pojavi U tom sl ‘ella satelttrcba da ma period obrtania nedeliv cell ‘ro! puta sa vremenom Jelnog cbrtaja Zemlje oko svoje te i erate. reteno, mors ea aveaant am irra tceconaln tro) oblezaka, apie 11 ¥2-—13,886.-- Smet _ ‘Da bl oe stellt mogee paavith iad date Seite, ajegova patanj Sto Je Tako “rasienet Mobs da bude ‘agua prem. Tavmiskvators: poo wel jada Sk ‘elim od’ geografske trie’ peels “moment elaaka (1 zelaaka) volta satlit ee dott" adnan na posmateata kot so mall Svat ‘egove pulanje sa tabvam prividnom sgaonomn Brana, En fcjo ew stvamoctt keece oko Zamir Seaumecn Beni sila, "njegova arora brand Gdn oe onnatraca (osna’pividnoy lrevanja saelita ‘nantes ‘Rom svc), bron &e narastati pri emu te porast brine Bittim vel Sto Je putea stele nia, Ako Je, naprie, isin ketanja sutelit tava polupretaita Zemifer 90 {Ee brina njegovog wgsonod kretanjewodnose na foam trata, u_zenir ie dvostfuks wees, nego na, hooonts Za satclit wo se hrege ns visit a fe setine kilometara, ‘irene njegovog ugaonog kretanja Ww trenutia Megovog posmatranje ‘ble’ rewith vee 22 puta veta of ugsone reine u odnosu na posmatrace ne horizons Koda bl tune ug bang sates ona na coor Zemile ila sta aka fagleda toge tren posmatrae, taba Bett. prove pu oiasak ako ole 2a ee adleeviiw cenit posmatrats, vettat stelit pot je usporavati svoje Telatimno krctanje 4 trent alaska njegova ugwona braina kretanjeapaste do veligine iojurje tala kal tala ‘sporinjemo, tugred, da se wgaona brrina Meseca dna na ponmatrata tskode menfa Prema pomeransu Iteseca po nebeskom sved, Medusim, sled velixe ait= Tenosti Meseea of Zemlje, promene ove ugsone braine Si neprimetney & zenitu Je ona samo 20 1,)m veta nego na goats ‘So'jo veda visine lets satelito, tim ge se vete povr sine Zemmie on bi widljve Taker naprimer, satelit oj aJeti na visit od 200 kilometara, biée vidljv sa teritorje Koje'ima polupretnik 1.300 dilometara. Ked vise leta 4 1000 tilometara polupretnik vidhivost se dvestruko povetava (vidi tabliew 4). tablet 4 takode su prikazane Finimaine tinearne rasmeredetalja.vetatkog” stelta, Koji se mogu 2apasiti sa Zemlje golim akom, durbinam St petnaestostrukim povetanjem i kroz Weeskop sa. 500- Hitklm povetanjem, ja vestadkib satelita Tablica 4 — Ustovi posmat 1, | 28, | Sets eer ap) a et au | fe ee oe — ‘Tuajanje posmatranga_vestatkog satelita sa odredene take na. Zenmli takode € biti veee Sto Je veca visina Selita ‘Tako, naprimer, sel hojt leti'na.visini od 1 stotine iilometara bide vidljiv u toku. devee minut na visini od pet sotina kilometara —u toku jedanaest 2 ‘minuto ana visini od hiljadu Kllometara —u toku sedarn- eect minute. U toku istog intervala vremena move se ‘stvarit radio vera sa satelitor, ukolo su za fw svrhu Pogodnt samo kratki radio talasi Hol se probijajw lervz Su debijinu atmosfere | dejstvaju sumo w_ poluprettiku ‘plidke vidljivest (kao televiziski las)" Getalnije. ce Orradio Veal satelite sa" Zemljom Bit) reteno na str 162-16. Ivestan utie) na trajanje viljivest|vettathog sate- lita ima pojava refrakelje — prelamanja svetlosnizrak Uatmosferi Zemlje. Kuo flo Je pomato,usled ove polave nnebesca tela iagledaju vile od svog stvarnog polodaja na hebu, Hach toga porinatrat vidi radanje avesde vanile, a Zslazak Kasnije nego Sto bi to bilo da nije atmostere: Na {aj natin, ulkupno'trajanje vidhjivosti vestagkog satelita povetava’ se usted prelamnanja Razmotrling u potetku uti) prelamanja na posma- tanje sateta tije putanja prolee iznad polove Sum posmatra® nalaai na jednom od polova. PH! ovome, prirodno, ne treba da se isplji uta) obrtanjs: Zemije Matematight proraesn pokazaje da trajanje vidljivott Silelify-usled prelamanja trebs dase poveta ‘najmanje 2% 17 selundl Ovo povetanje bite tim Yete, to je vets ‘isi na koje} se rete satelt. Na viint jean) polovint Polupretnika, Zemlje onde lznast pola mints, ma Visio od polupeetnika | po — 1 minut, na udaljenost 56 polupretnika od povedine Zemlje "4b minuta, fins adaljenosti Meseca —- prcio 2 sata. Dalje, & powecs: ‘anjem udaljenast satlita ono teoretskiraste do beskor PPogiedajmo sada kako, u veri sa prelamanjem, utive obrtanje Zemije na rajanje vidhjvosttekvatorskog Velladkog satelita, ako se posmatra® nalaai na ckvatora Dopustimo, u potetku, da se. veitedki satelit cbrée ‘ko Zemije t praveu suprotnom od njenog obrterjs. ties) prelamanja manje ¢e se opa2att nego u. slucaju sateita ‘he pola. Tako, na visini leta Tavno} 56 polupreéniea Zenije, produlavanje.perlode vidljivestaatelite iznos) Samo nesta prelio 2 minute, a na udaljenost Mleseea ono Je ved 2a trideset puta manje nego. a prethednom slur Soju'h senost 4 minita 1 22 sekunde. Dalje, s poveeanjem 43sudaljenosttsatelita,utice) prelamanja polako narasts, alt Ipale produsenje periods tidliwactaatelita ne mole pe fmasiti 4 minus 142 sekunde (terete sluts) = bes Keonsthost ‘Sasvim druga se slika prufa kad ge pravee kretanja satelits poklapa sa praveem obrtanja Zeuilje Tada je ma vim vigmama Teth satelita lea) prelamanja nati}, ‘nego tod diva prethodna sindaje ako, 24 visinu od Jed hog {po palupretnikn Zemije, povecenje periods. vid vest iene prishino minut | po. Ilaask Satelit ko muda ‘udalfenests ed 4400 "kilometesa od contra emis, bilo i moguce pratiti na dat | 12 minata same rege la ne bi bilo atmostere, er bi se peiod vide Vasil povetao zbog prelamanja ra sata 134 minut. Kod vise lets 2a job 400 kilometara Vise, period vidjvost Die usled prelemanja produtio na} dens sta 44 inst Dalje, ova pirate} ratte vrlo bre, tele k beskonneoet (Ga Sacionanni vettatka satel) Kesnije Gemo videtl date sateti_ sn putaajame koje se nalace van staclonarne putanje inghedat posta frat dase krecu'u praveu suprotnem od njibowed star hog kretanja Za nj Ge, preina povetanju polopretniea Puanje, uticay prelamanja biti sve manjt many. Ako bh prt isi Teta ravno} est polupresnika Zemle, po0- duzenje periods’ vidijivestselts, sled prelaimanja lenosilo job oko jedan sat, onda by,'2a wisal od devet polupretnika, ond bile sana 10. minuis, Dalje bh se ‘Micaj prelamanja smanjivao tako, a biz beskonatno indaljen Satelit (Cearetatlshigaj koji odgoweata utieayu pre Tiana za. period vidlivastt-2vezda) povetanje Perioda widljivore kznosilo 4 minute 1 42 sekunse Napominjemo da bi 2a posmatrate Kojl se ne bi nalazio va ekvators, uteaj prelamasla na period vile ‘ost ekvatorkog satelite Bio Jot znatmil | pr tome ana aj, ukoliko bi se posmatrat nalaso dalje od elevators Prelamanje tekode savisi 04 stmosferskog,pritiska | temperature vazduhs. Period widljva satelita raste § povelanjem pnitska { opadanjem temperature vazuha Gare navedent senuleati dobijers sto stmostersit pri take Gd 760 mihmetara vino stuba i 2a" temperstury Vaaduha od 10% Sve ieneto pokeawje da kod posmatrania veltatkog satelite prelamanje tebe da adigea anime vee UlogU, ‘Rego lod posmatfanja nebesiih ela ‘Uzajamno prekrivanje delova povrline Zemlje vide 1th fa vestathog satelite prilicom dys ueastopna prese- anja ekvatora, visite od ugla magiba Putanje ssteita prema ravnl ekvatora. Sto mani de Ova) ogi, bie Nese pomenuto poksivanje biiaw ekvatora a tum manje na Veliki firinams. Prema tome, Sto Je Manji nagib satelita prema ckvatori, im Ge se fedée on videtl sa eevatorskog pojass ‘a rede u krajevima ho}! ce mslaze severnije I Sadat. Mose Ii se jednom primeten vettatki satelit, satin, neotekivano pojaviti tanad bilo loje teritorije? ‘Ne, ne ‘moze. Dovoljno se utvediti keordinate satelita odre- eno trenuthe, zabeledti loge trenutke breins | pravac njeyovog Krelanja, da bi se 20 Svat budust trenutake vee mena mogao edrediti, pomocu proraéuna, polods) sstlita Mpredvidets njegova pojavn, URoIKO se, naravno, pravace iit bezna krelanja satelite se budu‘menjalt pomoca raketnog motor ‘Da bi se potpuno odredla putanja vettathog sotelia, ovoljne i, tkedes lamenili visinu njegovog lela u pets (Beja ation vsigu u ono} tatht pitta ede ce se on ‘Bai'profavil luk elips od 90, +a temenom Sgla & centr Zemlje. Nek, naptimen, visina Tete vettatkog satelita Derigeju bude awa 622 kulometra, & posto. opise luk ‘5d 90" na nebesleo) lopti — 1162 kilometa. Matematie ‘roratun omegusve, na osnovt ovlh podata, dase odredi Spogejska tdaljenest (ona ce wnositi 8218 kilometare od ‘entra Zemije 1 1040 kilometra iznad ckvstara), kao 1 ddruge clemente putanje (nsprimer malu poluosu —~ 6811 blometars, ekscentricitet —~ 0,03 1 tako dalje). Siderigko ‘yreme rwdenjs po takvo} pulanji treba da isnosi 1 sat 50 mints Napominjemo de ako se, posle detvrtine | obilaska satelita, nJegova tdaljenost od entra Zemlje udwostrat, forge nati da se telo krete po paraboliene} plan, fojest v austin ale satelt, jor treba aa nipust lien} Zemijne tede da ae nada vide ne vrali na nosu planet asPutanja satelite. mote se odredii ser merenja visine njegovog polotaje poste Cetvrtine Krug na nebe- kot lop u tom elu je Govelino sabeleditl samo vreme 2a kote Je napraviena ta fetorina krugh, Ako Je 23 10, haprne, ble potrebno 23 minuta 117 secunci 8 wing Derigeja Lzocta je eset deo polupreénilenekwatory tad Matematige proracun pokazuje da sderi¢ht period kr Enea ial on a 9 mina 1 skh je ekscentritetnjegove “putenje Dt, da se apoge) natasha visnt 6436 kiomnctare | tako dale Zemlje koje preseca ekvator, Koo &to att Indanezie, Bravia, Kolumbija | dcuge, mogle bi tegreditt satelite ‘oj bi snepokretno« visit iad testorije Zemije lt se aljulaliciznad nye (a shufaj Yada savean putange obrazuje ‘angi ugao sa ravni ekvatora). Al, ako bude poteebno fapravith sateli-opservatoij, 24 atraivanje teritorje ‘SSSR, tada Go takav satelit bezuslomne morsts preletat iemad drugih zemalja ‘Ako vettathi satelit bude Iansran w raval ekvatora, praveu suprotnam obrtanjw nate planet tada és se 1 0; odnosu ra posmatraca a Zee, krctat sa fsoka ta! zapad, pri"Cemu aa. sve manjom brainom Sigod. je ‘eed visa njegovog let “Ako se stellt lansira u paved obrlanja Zemije, tada eae on u odnosl na posmataes frctati w zavisnosti od visi Teta, u dva moguca praves Ie erteda 18 vidi se do Ge ma mangim visiena sjepows vwgsona breina bit! vets od ugsone breine Zetulje fsallit £5 kretats, 1 odnasu na poamatrate se Zemije w praveu Suprotnom ca pravea kretanja nebeskih. tela interesan= {no je istadh dase aliéna pojava opata Ina Mars hod Ieretinja njegovog satelite Fobosa (haravno, u odor ha amiljenog_ poomalreta), No, w zavisnot ‘od powetan}a Yisine Teta, relativna Ugaonn brains satelite € se sn nlivai, dok na fraju ne postane ravi nuli za stacionern ftelit! Pri daljem povedanja vise lata vestathog sale ‘it, posmatracu sa Zemlje iepledace dase satel hreee \ tapadnom praveu, mada ce ee on, u otnoss ha nebeskl vod, kretati ha istok 1st se vettatcsateit bude naleslo na vosem udalenja tn Gee vide velitina njegove rela tiene ugsone beeing priblifavatl ugaono) brzim) Zemije 6 Ekvatorsk) vebtadh satelit kojl se kreée uw istotnom praveu, mote se posmatraty dnevao do sedamnaest pata Iona) kot se krete u zapadnom praven do devetaest Duta tineyne, Medutim,sistoenie clevators satel res Bic se\po.irugbliskor stacionsonsputanj imece {alike du sod period obranja, da Ge tly use hog’ veks biti moguce 2 ekvatora Videti samo" jeden thilasie satelite, mada ou etvarnesti (u_odnost na ‘ebesk sved), on 24 to vreme napraviti hiljade ebilazaka Usroct ovoga su skoro jednale ugaone braine ovakvog veitatkog batelita same’ Zemlje TJedan te isti vebtatki satelit mole preletett ienad date’ teritonije fas © juga na sever, fas sa severa na Us, fli ne zato flo satelit najednom menja pravac svog kre: {anja — to je nemoguée, nego zato Sto je 2a vieme koje Faudvaje jedno posmetranje ea drugos, Zemlja napravila pola ebriaja, te Se prividnl pravae obiaska satelita ments Esuproini Zadrimo se, u zakjudku, na moguénostima posme- tranja amerikih veetchihsatelita dije se lansiranje pred= vida’ najekorije sreme® Po projets. koji nos heziv "Vengarde (Avangarda) predvida se lansiranje 10—12 or btainih cakes"), pri emu ce dopata da te se priblizno same polovine njih pretvoriti u satelite Tz Stampe je poznato da su SAD odustsle od prvo- bitnog projekta Tonsiranja satellta ne putanju Koja pro- Ins preko polova, jet se na veikim geogratsim Sirinana Dalai relafivno malo opeervatorija sa ejb bilo moguée Pracenje.kretanjesstelita. Prema. novim. projektima, Satelit de obletatt Zemiju u pojas kojt se naloet izmedu 40" severne Sirine 140" juine ‘rine. Na taj natin, on bletst vel deo Severne {-fuane Ameri, sv Afri, ‘Australia 4 jun deo Asije, slljuguyucl sovjeteke tri. torije koje ae'nalaze jumje ed Erivans, Baka s Paskenta 7 Arriki reba stl Desi je a1 jngare, 28 Raa fe SSW We,"a'Hrudl na ical of 2000 int bloom a Badin kita mare) 1) Oftatalna valet Je Fakta pombna da reve dating bins ee pela ps rats cn pana fe oo ‘obels spelobon dsm prio! Pelli senswa pommatats na omit Cs ei i Sis Ss Sy meen anneal Stet Spree ane Saale eae Hodtioe aheih TAREE ile peas oder roe a ee Se a ati Sac tad re ern pace, mole Pesta gt ta rah iit tates tees nah he aoe Borgen de “homed Trl al Ice at pe hiligede ma Bh Ne ona Deiat Se al SGN hence ni satelitatakode de pratit opservatorie drugih zemal lesen Medunarodne geafaitke godine, Rezultattedio bbagenja a takode optidkih pemistranja.pendavate se Padi obrade wcentealny Tatunsiew stanicw Pologratst fetod einoguige odeedivanje polodaja vedlatig sates Sis a ‘Preiposavja se da ce see vestatkog satelite dobijat, ws potetcy, radio signal Ne eenovu dobijenih podstals, ‘ofunska staniea Ge U tok od Geter ao ala Sat, ode Rt putanju satelita 1 Tenultst Ge dma bit etgtovan Dreko radia, #0 Ge omoguciti de se satelit 1 Vizueino Pronade ‘Brostom ol satelt és iugledats kao 2vezda pete ii cate veltine, No, ne treba init da Ge se vedlathysatelit ‘oli poamatrat isto Tako prosto kao i bilo koje deugo ebesko telo. Satelit! Ge se vigetl w zenite samo pe va providaom sedans | somo y slug ako buds prota Kees perige) wt sumeake Veliky pommos.mocl ce pruaits ‘ubithitastronomije ko}! posedujts mange teleskope. Ova omg hice naroeito deatocena 2 odredivanje slemenata ‘ulagje satel w poéetien nlegovega kretana Po, Dasly= fom dela putanje @ takode tori fosmatranju butane Salelils potle njegovog zaguiucivenja um vise Al manje fuste siojove atmostere, Kade ve brxina Teta | kaeakor Dulanje brao mena ‘Predvideno je da se ameritke opbitaine rakete lan- sizaju iz vojne-pomoraih aca na rt Kanaveral (atotna ‘bala Foride), Koordinste. mesta poletanja Takela su SEH severne Sirme, BO"SS sapadne dubinn, Satelit Ce Se odvaati nekoliko nedelj it Ga qresee. Najeiae vreme Koje se pominje fznest 1 godinu. (Raziiatenje tt prorat: Ima objotnjava se netatniza podgeima 9. gustine aumo- “fore na vlikim visitas)HI, KORISCENJE VESEACKIE SATELITA, 1. Letede opservatorije{ labor Veitathi satelit je, ustvari, prema, zyodnom ieraou ameridkog nauénika Keplena, dugoleteéa raketa. Dok su SSpitivanja vegenapomocavisinekihraketa, ogranizens pe samo po. vremem (rekolike minute), neo po DHo- "ors, pores sxtelita Ge biti mogue, a tole die Wee ‘mena, spitivadl neogranicene “peostore ‘Weitach sateline bit, pre svego, Kori u svojstot Ietetin:opservatoriia z=. postustranfe’zemijine.povrsine [Na veltathom satelitu megu se postavit preean tastru ments koji 6e autamatakd vali posmatfanja peodnih osava koje se odigravaju u gornjtm slojevine atmoctere Petvemira, Ov instrument! ce autometekl repistrovat rezultate svofih posmateanja { preko eaaije Uh emitovatl fon Zemija, Nabe aoasje 0 vasionskons prostora Tada te Se obogatiti mmogim podacima. kal s¢ sada ne mogu obit, pomogu instrumtenata. koje nose isinske.rakete Govoreds 0 uslovima vidiivastvestatkog satelta st Zemlje, ‘evel sino minimasine Iinearme razmere. delova Extelte vidjiihy kod -pramateanjaprostim oom, loz ‘lurbin {ero teleskop (ids tabliew 4 he st 42). Teoretslt ge dobijeju tatno take! odnos! kod pesmatvanja povrsine Zemije se lteceg vestatkog satelite. Tako, naprime:, £2 ‘estatkog satel Koji lett'na isin ad 200 islometars, ltror prozmatinl duebin Koji poveteva petnaest puta, ‘idete ge mt Zemljiabjektt protnika 4 metza. Medium, Usted breog kretanja Satelit, aiku treba fiksiath pomote Epecjalnog Uredajs. Takode ce bitt veoma.teSko Taz ovatl deta: zemljinepovrdine na hotizonta. "Na 4) natin. praktigmpolupretnie vidjivsts ta vetatkog Sela bide saneoliko pata many ego sto je mavedeno tablet 0 Kako Ge izgledsti Zemlja so visine leta_veitathog satelite? To yed'danas znamo S14 preslavija fotografi dels povidine Bemlje sa. visine od 295 lometarn dade Jen pomots visnske rakete (imal je sastavijen od tel iStogeaife shimljene a intervsitma od nekoliko seks) Si 16 — raped a meee eine te Povrsina snimljene leritorifeiznosi milion 5. po kvadrat tlh kllometara. Horizont. Je of objeetiva.udaljen 1.600 Eilometara Isto to ée vite! pocmatrat sa orbtalne opoer~ vatorije. Nopominjemo, uzgred, fa se uspelo dobitt Toto rate. zemlje powrsine tsa veeih visna ‘Vestadks satis Go bill Korisl 1 za meteoroloska ‘comatranjs, Oni be omogutl pracenje vasprostiranja 1 Kereta oblake, odeesivanje Karaktera oblatnog, pols ‘ace Zemije, grance topih | hladnih vaeduseh masa hretanja bura, Ca 1 na Kopnu koje zausima manje od 30 Drocensta zenijine povssing, oxen ge nedostatak meteo™ « itroloiklh stanice, Savremena meteorologija ne raspolaie ‘Sowoljalm podacima 24 vremensie peoghoze fa Ogroinn ‘odenih prastora zemlje huge ‘Gustinu gornih slojeva almostere bige moguée odre- ‘it, poinota verti satelite, tae 1 ber blo kekve apa ature U tome eilju bice dovoljao vieuelno it radilo- ‘Kaciono pracenje kretanja satlita, Zapravo, noka je sae Mt tansiran po ‘eliptieno} putant, sa perigelom ‘ot 36 ‘laa! uw gornjim slojevima atraaatere, Usied otpora atmo ere apoge) putanje satebta ce ae. portepeno spustat posle odredenog broja krugova, putanja 6 postal! kruzna, Posie toga Ge satel poset da bra pads’ po splzall na Povising Zemije, Pragenje_promena_elemenata. putanje Este oj Je lanran na navedent natin amoguee in oe tatno odredi stepen usporenja njegovod kretan|s. Zasjuci mass, simenije | oblie satelite, mote se ira funatt elitina Eeonog.o(pore Ao], tap satel pel svomne Jeretangy 4 na kraju, po oviin podacima, ode gusting eadulin. Varirange brane satlia na putenji omogudice A se stvort aaljueale 0 rerporedtfaolekula na RJeBov0} tani Satelit mate pertodtne izbacivai pare natrijuma koje veoma jako sveile u suntevim zracitas (Singer, SAD). Po proces rasprestranje.natrjumovog. trage, moti 6&3 Sudo temperaturi voli slojeva atmosfere a povie jinje. matrjumovog soblakas poclusice 2a odredivanje braine vetra na dato) visin Kao Sto metzoroloke stanice pada odgovarajutih wredaja omogueuju da se izmere tazni meteorolosia ele ImentimaUdljenostt_(altonvane distancione reteasta Boe}, cot vestackl satel omaguéujuda_ se odvedi emperaturs, pritisak, gustina verde I joniracja (ras- prosiranje joha { elektrona) nm raznita vsinama isto {ico dase Lamers radijocia albedo") zemlje. Ova} vanira ‘eno sirokim granieamauglawnom 2bog proment}ivost Sblatnog pokrivata Zemije. Sa verackog steliea mets bith feo odeeditl ov vlitiny 2a raone Seine | godiinja dob + atbeo Seto} ua pone Hale deo eva deems ba sunca adja neta et 32 Dok je vidhjvo zraéenje Sunea skoro stalno, nicgovo, vltesjubiteato aratenje se mena u lisokian grénleuna ? 58 te tatke gledista Sunce Je slitno promen}jivo) 2yezd Za toneavanje ultraljobitasth + rentgensian 2rake Sunes ‘mogu se primenjivati Gojgerov fotonsid brojae ih ploce 52 edgovarajucim fltema. ‘Vet se pomecu Visinskih raketa koje se w gorajim Slojevima atmosfere zadr2avajusvega nekoliko minuta, posledniih godine uspelo utvraiti da je jacins sundevod Eratenja, pre ajenog ulaska u zomljint sdmosters, pre Jno 22.3 procenta Veta. nago Sto se do sada mishlo | lenosi 2 kalonje aa kvadvatni santimetar minute ‘Neprukidno.merenje sungevog ratenja 1 uporedi- vvanje te veliéine sa zratenjem Zemlje, omoquéite da se ‘Peridigno sastavlja bilana Tadisltivme energie 29 nal Blanetw | utvrde raslaz! opadanja | porasta jacine razah Eratenja. Ulraljubitasta raGenja Sten modi te se PO- Sredng izuéavali na osnovu promena ustanja Jonosfere Pamotu vestagkog satelila moCi ce se neposredna eared ‘ena iamedu aletivaosti Sunea | jonizacye atmostere. Sve (ve Ge pruzibitnu pomoe 2a pravilnu Prog ne 20> ‘remens, nege uslova 2a radio vezu 'Soliivom ia to Bo Gece udalienost ened vettaog satelta i piljemne zetia stanice meprestane menjate flebijina sto}a Vazduba Rej ih ravdwaja co eo Gan pojnea- fat, cat smanjivat, takede fe se menjal kolieina jon Koji se nalaze amet pretajne i prijemmne radio stance U nels sa ovim tatode be se ments kavalter rad sg ala dobijenth sa vestathng satelita pei segovitn raznime pologsjima u odnans na prijemna radio stanicy, 200 6 Pomoguciti da se donese zakljutak o stanju jonosfere. ‘estatht satel tltode mnogu posluli | 24 prenatenje ultra las, izmed otalog 22 televaiske emi fs velike udaljenatt, pal, zbog slozenastaparature po frebe 2a enaznim Iavorime elektsiene ene, tka Pr ‘ena se 2a pv vreme ne pred ‘Broaket radio stone sa relativno mali potupreéni- kom delstvs moti Ge dr¥at) vert sa kopnom pestedstvorn ‘veltfkog sitelita Koj se move svakodneyne’ pojeviivatl Tenad horlzonta. Naporeinjemo, dase taka veza takode rode ostwarith pomocu svetloenihsignaln kojt dalek late 5Probijaju atmosferu kada su usmereni uvisy jer na taj fan skraéuju seb! put kroz sredinu koje th apsorbuje ‘Uturdeno je da zemljina atmosfera na velikim viel ‘ame svetl, Danju, tak na visin! ed 120 kilometar, nebe= Ski svod nije crn. Na ova} visi aveljenje nebe fist a procenta“odgovarajuse veitine as. morake), point @ Peni, Svetljenje neba ne prekida se ni ocu, hese ot - leleal Kseomic, azota i deugih gasova repenerit, oslo 4ajuéi prt tome odredem holtin energie [Na satelitu kop, kruti oko mate planete moti ée se ‘apitvati promene sopstvenog zratenja zemijineaimnostere Ui zavisnott od godiinjog dob 1 gengratsih koordinnts ‘Van granica stmoafere lalge je proutiti polarnt Svetlost 4 akode 1 zedijakovur) evetlost ukoiko avetjenje Usakih Slojeva atmesfere da normsint sliku ove pojave. Posate imoguce I detaljno ispitivenye takozvanog ngasnog reve Zemijes * dugatkog ipuptena najvisihsojeva sino: ere na strant Zemije pribliino supsotno) Sune Posebnu namenu image vettadkt satelié na raznim isinam Ovak satel, kretuel se po eliptignim puta Jama, Cas de se podizat w razredenije slojeve stmotere, as Ge oe spustatie gue slojeve vauduhna, Ovo Ge omogt {01 wrEenje osmatranja na Tashima visinamna 1 da se popue praznine koje pestoje x mafim znanjuma o cunéevom 2a Eenju, © digoljacie molekularnog. Kiseontka 1 szota na zaanim visinama, 9 ramporedogoia, © magnetskam pol}, Zeamlje, jonstersim Wuramma {tak ‘Ploy naprinel Joe Su nipeznatl_na-svim visinama najkratl tala koji 26 tchrivagu u suntevom spektra 2 jo! Je manje prouten ra- spored nadlelitrisamh gestion u zavishetl od visine Cak i noéu atmasfera ometa astronomska foto sn rmanja vo slablh nebesiih objeketa pomocu astrograts & Ginga vazdutnl amotae-Zemlje potpuhe anemogucuje po Ssatranje avenanoy na, Noy na visi late vetachog ‘anja %) oaohova svetiat opaés se gb slbosvelisce Sorte me stn Ene dn, Se ak st Na Zemlj, w mestima u sencl, ne nastaje apsolutna tama, jer almosfera rasejava suntevi svetlost, rads Sega rac! ovo) Il one} mer! Ipak pada a son senie, Pro: tori van atmosfere koji se nalaze U senel nekog tomnog {tla naprimer vettatkog satelite, utonull su skoro i pote unl mak, potte taro nem rajane ainoefersie svetio. En Neves svod a talvim mestima si nedto sabijom Svetloéu od avezdr 4 maglina, Van atmosfere, 2veode ne ‘ropore | sialne se jasno vide, ukolko te samo zastite of thesia desta sutra (u prt sa ‘ja fo, prilagosies te sjajeo}evetloc Stnes,gubt spo Scbnoat ‘aopoahavanjazvexia). Ovo sivaranatetito Do- sah love a astronomska poaeann, wed oie ne {tepere, znatno je lake posmatral folograisali U ovale ‘Win uslovima mogu se dob snimel planeta i nihovin sa- {ela tio ojo ele, dk jeu zeman operat rHjama poveetnje od 1000 puta vet otetan, used opi logas koje iraiva atmostera, Oa togs, na vedtatkom nteite astronomsko-optidha posmatranja sete 2avisth od Gish vemene ‘Tokade te zntng protcujy mogutnosti radio astro nomije, jer mnoyt radio aracl te vastonsaog prostora Kofi he dasiita do povrsine Zemlje, mogu biti uvacen! pre nego Sto uduw atmosfera ‘Pretpostavlja se da mikrometeor u iavesnom stepent tiga na'stanye jonosfere 4 tim Samim na rasprostranje Tadlotalase, Vet Je leneto milijenje da posto} direktna Zevisnest emedu Kolieine mikrometeora iajt-upada i emljina stmoctert + padanyja Kise Sve do sada neposredno inugsvanje mikrometeora vi- filo st samo ta veeme lett nekih chaperimentaltih raketa omees mikrotona montiranih tu opt rakete il puter Iikroskoake analize kraterica tvorenih od) Wdaranja Inikrometenr 0 fino uglatane metalne ploge (koje ss bile Zajedno 58 visinkim raletama w tezredenim sljevima tmosfero}. Modutin, milrometeor sa preénikom pric Jno of jednog aikrona, 2asad se he mogu lapitivat. Na vestackom stelit swuk od uiarses mikrometeors 9 oplats tmote se hvstatl pomotu mikrofons {emitovsti na Zemiju 1a soteit €e takode biti moguée postavit brojace mikormeteora i lutvrditi njtho raspored, impuls 1 elektriént abo} u zavisnost od geoprake srine Dobro izglatana oplats veitadkog, satlita postepeno tami od uarace mikrometeora, 1 ova poftva mote preistavijath_vaanu porta! imvenvange obgbina. make Ineteora. Takode je moguce preset oplat stella radio- Stienom materijom ) putem daljineigh merenja radio- Sltiynast catelita enit, na cenowa postapenog smanjenya hjene ‘intensivnosi, vel spiranja ove matenje od Hiohe meteorake praiine | mitrometsors, Veltatll satelit mode bit zraden potpuno hermetiht | pred lansiranje tl napunjen gasom po pritiseors Ove ¢ mu dat Evrstogu potrebns Kod velit opterecena koje nastju prilikom lanaitanja. Za vecme lets po Inert, pad Dhitiska gasa neposredne ce uksaati na pakotna © opt aelta, Trajan feta ber ofletenya, pokarace na vetsta- ost daranja meteorite a lkrivulla pala pri fan fiji yremena pokerace vein meterta Tbreina niego- ‘og Kretanja 1U meduplanetarnom prostru takode se opata kosmlt= ka pratina Roja se stvard led trvljenja materi pri om sudara meteorita sa malim ploneeama (V. G. Pesen~ ov) Samo u bilsint Sunca nema Konnitke pine, posto tw ona ispac po dejstvom suntevih trakows, Ova pojava Lbparavanja opata se za" vreme.polpunog_poreséenja Sunea Kesmitks pratina koja rasipe synéevs svetost takods se dtu oblast sodijskovihsaavezaa, Ponekad se tspeva olkrif ia samo) paved Zemije (qavguata pada hayvise ove pratine na Zemlju). Mada teatce meduplane- Taine ratine maja vete dimenzije od Gesticn medunve- ‘alums pradine (rhosmtit dime), one prakisena nate pret= ‘Huvijall preposiou a8 keelanje vettatkog tates Veltatld satelit je interesantan 3x gledsta laut vanja perspektive meduplanctarninTetova” Na. njem Ee"bie mogute rout utica) na fioloske 4 plliake Drocese u bestedinckim uslovima a takofe 1 dejstve Ko Eiki, suntevit drugih arstenja na five crganizme Kot laa ealient zemijinom atmosterom. 2s dobijanye prethodnih podataka 9 iciloskom ae} stu Kosmidhin‘akova s takode 1-0 utcaju Suteg ost ston tele (yids, 128180). Braun GAD) predate e- siete dhtag sucha tnborstnic nn veces rar Me oy eto)‘ aabevee 8 220 sePapurae, wale ot ajninn Fake eT aa aires camemnsiunis ucla, voice epee Fea ee eee na” Pale eh dina, vetade Sees Fee toca a que solve soars mee ater te bi aliens etrnin ve BeEeSaatee penuh Glau Salta, yonnteane te wget ponots ational Take polarn aja nepreidno pra ktanje Leda us rte et ea mat es ata at etm Satatad Sumike prolate tte tatsoeltenese tka poomatsant ogee Bee eae alee isirunmty Peotatient ih ipo Sistace moreploee no game leery art Sve ie je Sie hee odie ae evident net Tred peop Wrouova ted sudara ‘sie Grune ree deem mag loti Bete poavtsutae po: seer ea ie, nthe navouci pu oe uprave ma he Tek strvénuch smatrajn da_prsino pragene kre- tans theblogSaelin Sak I sunielraera pass Severe ra frie pemerzan a sa, Inerenfe waljenost med kontinenstay merenie spl)o: Rina? 2aetbe"Statvane gsavtocenh onomaise Stapenje flit ile fde od prmaine vesu'sn ejed= SEraee Ste anne hore oye poaut elke Tinjertoants alles miners osage “anode ce Ut ogute, bee naroih tlk, Kasto- econ ee oa ko papain pele feteth seme Ken's at at omen nara leh atin Getafe, per; ona tome eno. Wc fe ob god lpi Bey nettecen Hue asns Bi psrio kako se tj wnat oe rh Trmnguasiom ee msiva ated merenis emine pow 8‘Takode je moguée da veitatki satelti dobro dodu sug spenavanja, aa onespoaobljevenje minskih poljt na thors prestorima {ta isting, vein prostoi ce vel En preksivent oblacim, alse u tom siveaju mogu pr ‘ent forosntmanja sa nevidyivim infracrveniin araehma 3 akote 1 radioloksciont uredas? Boj serofotosnimaka neophodnih 2= kartogratsanje ‘stave semalske hugle smanjivate se sa povetanjem vise Jota 'steita, Se satelite holt tell na vii koja se men} 44 po nekoliko hljada kilometare, va zmljine povesina mate Bit simljee pri devia} svelte hace od Koristeth automatsil vestadt satelit ite mogute kako to predlaze Van Alen (SAD), 24 nekolixo dane’ prt ‘opt vse podataka nego u fk deset gota Pte lane sSranja visinskih raketa ta Fasuth mesta Tomine ku referatu profitanom na 1¥ Medunerodnom ast nautigkom Kongeesa (1083) amerisrutnjak Steing Predlotio je projekt vestatkog satelite Zemije 28 syrhe ojnog invidenja, Satelit treba da krodi oa visini of #00 Jlometaca lanad zemlje, Sto omeguéittcicrvange vo} nih” objekata’ ta “pretnikom od 990. metas. Medut, ‘plichi metod csmetranja ne zadoveljava Steings, bee beira na relativnu Taku T velihu spossbnost.otihik Instrumenata, Autor projekta matra da te, aku je meesee smesilt tivo izvidata, ber obrira na polrebu date on fnabdeva hranom, vedars * kiseonikon, tada poeta te Zing sparata biti anja. fevesnastotenoat press na hadng.spultanje fevidats. na. Zemlya, fog ogromnih tetkota vezanth 24 obedbedenje leteéag aparata od pre teranog 2agrevanja prt njegovor Probl Kror aloe Sa satelita ge iti moguée ichacivati vettae meteore cdredenog obiixn i sastava, so co dati bogat material 2a Broufavanje ko prirodiik meteors, take uslova kobena ‘esionskin brodova,pomoeu stmosfere. Bice doveljno da fe as vestadkin satelite Kojt se kretu na visit 04 200 do To ktometara, lansira metersko tela sa’ brsinom od 50"de 250 motata ui sekund (4 suprotnom prave od raves rctanja vellaGkog satelit) da br ono’ ultelo"t oa zemijnu atmesferu sa brzinom 088 kilometara w shud, Tito je vila vaino, u svakom pojedinom slutaju Bise po- hata ne samo brzina tlelanja meteors u attoster, Neze Maiegova putanje. od. trenutha lansiranjs. do ulaska fumoafera, © svim ovim podcima fo trenuty lansronit meleors opservatorije na Zemij bite Dlagovremmena sb vestene. Vet je bilo pokusaja da se fotografskom meto- dom utvral put Koj prede vestatlt meteor dobijen p= ‘modu odbaclvanja tetah gles =a. Visinaklh raketa Nia satelite neée, naravnn, osetath nedostatak sun deve energie, KE Clolkorak je predlagao da se ova ‘hesglia hvata j koro sanzemaljskim staklenign baste fa ta gajenfe biljaka hoje bi stanowniet nebeskog ostrva Stop Spoebiav keg hranu Time i itovreeno, bite reieno pisewe prirodne regeneracije vazduhe. Meda: tim, sama basta b moraia imat ogromite razmere. Ako bi Se ZadoveUit samo gednom namenom baste — osveden|em Sardvtia ~ ofa bilfke koje se ne edu, tada bi Blo Istina, moguce amanjti povréima bate. No, tu tam slut ju, ona bi pretstavijala ogroman abjelkat. Tako, napei- mer’ sa neprekidn fegeneraciju sobrokac vanduha”23 Jednog toveko, bilo bi potrebno 28 kevadratnih metara ie nate povrdine ®. Grin, Hanada). Osim toge,potto bile {nogu Uvenut ne sme se petpuno ostoniti na prod ee= Jasiseiju vanduha | vode tral toga na nastanjenorn sate tito bige neophodno imati ureds} 2a automatsko podess- vanje sastava vandube ‘Nema sumnje da ée pomoéu vettatkog satelita biti ckrivene pojave 0 fijem postojanya sada nemamo Gale Bi po} PUporedo s2 oxbiljnim projektima koriséenja veita. ih sateita, knose se | nereaim projekt Tako naprimer, predlate te'da se bli veltatiih satelita postave ogromna Dgledala koja de na Zemiju odbijati sunteve arc, Ople= dala takve vrste, tobote bi sagrejala vetike povrtine t= Imaljske kugle, tastopla Ted promeniia Khu Anktika Antartica. Prema jednom projekt, uy svemirskiprostor te prebacujl-valjeonitke.mtine (9. Komedi natsjuma ‘odnest tamo stanjuje se do detijine of Jeane petstotog dela miimetra() 1 prekrivayu sa zasenéene strane oder ‘arajucam masom W cil odréavanje tempereture nat 80okode je mogute da vestadk satelti dobro dodu usb spas, Onerpaslljavanje mini pola na sors prstnna a ng el poston eave Bitt prekarventsblacima, ali se u tom slay mogu pri nen fotoenimanja sa heviljivtn intervene Sac i fakode tradiookactont ured Bro) aerofotesnimaka neophodnih 2a kartopralsanje ‘stave vemeljske kugle smanjivace ee sa povetanjem visite Teta satelita, Sa sateita kot lett na visini koja Se mena 24 po nckeliko filjada kilometara, sva zemine povtsine mote bith shimljena pri duevao) syetlosti 2x rate od Waal Koristeti sulomatski veblacki satelit bie moguce, lixko to predate Van allen (SAD), 24 nekolixo dana pet api ile podataka nego u toliu dese godinas pater fa Siraaje vishal raketa ea roanih mesta zemijine kugle U referatu protitanom na TY Medunsrednom, 3520 nauiickom kongresu (1088) ameritky strucnjak, Steling Drediobo Je projekt vestckog ‘satelta Zemije 28 tvrhe Vojnog lvidanja. Satelit teeba de Krull na visit od 800 ‘femetara tznad zemlje: Ho de eanogucit)styrivanye vo) nit ‘bjekata sa ‘pretrikom od O80 metarg. Medulity optus metod amatranja ne zadovoljavaStelings. bee fobaira’ na relation lacy t vel spossbnost optickih lustruntenata, Autor projektasmatra da te alo je mogute smestitl Zivog tavidaea, bez absira na polar ‘dase on shabeva hranom, vodom | Miscomkom, lads potetas te- “ong aparata biti anja. Tevesna slofenest predatvja nak nado sputanje i2vidate na Zemlya, og ogronuh feskoca vesanih 2a obeebedenje leteeeg aparata 0d pre teranog 2agrevanja prt ajegavoim probijanjt ros eiino= ster Sa satelita ge bitt moguée iabteivat veftaéke meteote ‘dredenog cblika tsastava, sto ee dati bogat material a proutavanje kako priradnit meteor, tak uso ovens Nastenskih Ivodovs pomocu slmostere- Bite doveljno. da se ea vettahih satelta holt se key na sin od 200 ao 000 Kilometars, lances metenrsko telo sa be2inom od 50-do 250 melara u sekundu (y suprotnom praveu od pravea Kretanja veStatkog satelite) da bi ono ulatelo i se zemljina atimosfera sa brainom od # kilometara u sekunds 1a je lo vatno, & svakom pojedinorn sluéaju bide Po- hate ne wamo braina uletanja meteors & atmostern, nego Tpjegove putanja od teense lansieanja do. ules ‘tmoaferu. svim ovim podacima ta trent lansesoj® Ieteora ojwervatorje na Zemifi bite Dlogaeremeno ote estene. Vag je blo pakutsa da se fOtogratson meta fom ulved! put hoi pede Vestasis meteor, dbtjen poe toe edbacivenja mevainih Iugtien ta Wisnsy raked Na satelitu se nete, maravno,ogeéate nedostatale sun deve energie. KE, Ciolkovala Je predlagao da te ova Ghengia hats ( Korat vanzemaljekien sakleni baStae Ja ai gajenje bile koge bi sanovadel nebeskog estrve Imoglt upotrebljavatl Xso han, ‘Time h, 'stovremeno, bilo releno pitane prirodne regeneraclje vaodha. Meda: fim, sama hosts br morala ast ogromne razmere_ Ako bi {se tadovajit samo jednom nametom baste ~o:veZenjem Yerduha — 1 odgajall bile koje se ne jedu, toda b Blo, Jstina, moguce sinaniti powrins batte. Noy's-u tor slut aja, ona BL preatavljala ogromen objekat. Tako, napri- men, ta neprekian rejeneracijw vobroxax Vazduha 2a Jedniog Coveka, bilo bi potrebno 28 kvadratnlh meters lie nate povesine (F Grin, Kanada). Osim toga, posto bile ‘hogs fwvenuts ne sme se potpuno oslonith a prion eke Hagges venaiha | vode {rad toga na nastan}enom sate~ Iity'bice teophodno fmt ureda} 22 muloraatsko. podeda vanje sastava vazduha [Nema sumaje de ée pomotu veBtadkog satelita bith otksivene pejave e jem postojanyu rt sada werarno Cale i poyma Uporeco se oxbiljnim projektima Koritenjavestat ah dati, anee ae Tereant projekt Tako, napamer, _nradisge ne dae blizu vetadlah satelita portave ogromne Saledala koja ée na Zemiyy oabijatsunceve arake. Ople= le Live wrste, taboze bj sajrelala Veliee povrsine 2e- raaljske Teg, fastopila Ted promenila lim Avktika Antaris, Brema Jedom projekt, u svemitsk prostor fe peebacuja valjaonitke masine (0. Komedi natrjuma txinetl tamna stanjuju se da debljine od jednog petstotog tila mllimetra (+ pekaaju en sasentene strane cago" ‘verultom inasom sf elju sdrSavanja temperature nat 80Jumovog oleate na xkvorn nivou, da bi on bil do- {etna dateno vt, Ue porn sen ft, seas Ee monbayu'y ogra arate ce nae ne ‘erent ge grtvarae on at: pi parol bk te energie: Xo Ses OO, ahd iektaruretaja zajedno saolatanjim Svemateaticnn inom, ne se it tes ve od 00 Mlopramay na Jelince'powrtine not pilin pt puts ane enna apis 33 sn! lature, helo ie os posta attic peheseegledalina nn pov Bale fae | fot a ii, He grotny he uot tae imtoo Patina keg otto Sopa au estos ogledalima, fe cons “ 2, Velisili satelit kao meduplanetarna stanica Sa gledita astronautte, koriSéenje veitshih sat- ita ima neyvech-snaay nu Svestvumeduplnetarih Za dostizanje Meseea, Venere, Marsa — naiih naj- bain "onbesiah Sse —"mdpldnetarnl rod treba do st wiletanja renvije ta preko tides pute, veou Desi fd braine evuka, Tegranfa tkvog rods, Prevaslaa ros {agnonsavremene tee. Da bi ke aking retenye ove, odato, K.P, Clolkovaki je predlotie dase vested sotelit Zemije skort « svojst eke vise prelwene sanice | da se vasonsko putovanje poelt po eiapama, alta Stee rica bi mogia a postu Kao tskotna dade datfe oe kovo prodiranje tvasionsh pros). se astrorputiter smog srabieti ss svim So je neophodno 22 pasta Tetra asinbog putovani orion hoje rate hnranbenim setiktis iad A Pane oFeemomy Bre od postojanja (ahve stanice vasionskt brod a takode i koviatanteret poteeban za postizanje honatog. ja hee fovanjs, mogu se tama. dopremit U prethodn raziveje- poiatto Fede Gout abate mogulnce’ctvarena osmieeht Fete’ fee Sf Vator tanca ily ssa pans” » rim delovima, Ovo ée clakiath Konstrukelju vasionshog Droda, jer Ge kod poletanja ra platforme satelita bit por tebna ‘ato manja reserve goriva, nego Ka polelanga nnepasredas sa Zetye Za rasil of Ijdl Koji putuju po Zemlji zaustavlja- uci Se na medustanicara, atranaut ojtodlane sa meds Plonetarne stanioe wu dobitiy su ne samo 28 Preden! Pi ego i 21 postignuty Brain ‘W nokim varijantama konatrukeija meduplaneternog Doda, meduplanetarus stanica mate takode poshuss te Povrathu: tu ée se posada prekreali u vasionshu jedrilien fia Koj ce nvr sltanse ‘Nek autor prediagn da ge Kao meduplanstama sta. lea iskorits stotionanm veitatki satel. Medutimy, takay Sateit ima veikt nedostatoke —veora je tdaljen, Da bi Se do njega siglo. bil bi potrebna suvite vellka bane poletanja t sletanjey)"(2bie ovih ezine. bio bt veel od Ereine pottebne 2a oblelanje Mevees) A, wee brzine zngge 4 slofeniju Konstrukelfy rakete Meduplanetarna stanica, xn razliky of stavionarn0g sates, Webs da kruti ms mango) visint sonad_povriine Zomije i,t najmanja vale, daa jedoorm deve sve} Dutanje pretese bilza zemlje" Ovaka satelit, Kretuth se 2 elioubno} patanit koje) 3 spoue) Dalasi dale, moze ‘esi Kao taeduplanetaras sienica za slosenlie: putanje fad nih koje mote opizali poleewt bint Zemie, sa vestac= tro satelita Mos sma hewn putanj. Za dolaeak na oda Ike apogee satelt hice potecbne, iting, stint rakete rod puletanja st poveeine Zenilje, li sito konstouketja Broa oj ete!sa medsplanetarne sane tase Ht Jednostavnie ‘Snel Koji relety Samad polowes 4 koje sprit) 2a pasmatratke sere, po pravily st nepal 24 med planetame stanice a evo anito. Neophodno je de 20 Te Fuplanetnena.stanien kieee 2ajedno\s4 Zecajom Wy ravi ‘i Koo} se naga planeta krece oy Sunes ftakonwana raya kliptice: pein sto) ravni kre se 1 estate planete cos 2 reg. aa tom ta Me opateg sunéeveg sistema). Sama. ovom slutsju, pravae Kretanja nastonskog broda mote bit vide il manje parse Ielon praveu kretanja Zemlje po njeno} putanj. A ovo fo Yeoma vatno ked odlelanje en stance svemissh pro stor, jer e se tadaorbitalna breina Come eagat ss Beet ‘om paletanja broda, pomazl ma’ dasavlaie. grave nasa Zemije Sine Ukoln Se soneina “Zeno ‘aghnta prema revo eklipttice pod glom cet oko 67 tas ‘ufravni putanje dvaju nazmaranih pave satelita‘skore Upraume Jedna na dt Za ostverenje vasionskih Ietova pokreiivest pre laane stance Jenjenaosnovna prednast.Zabvaljjuti ovo me, raketa pat stan ne stale adeZava svoj bran oj Ge iskeristit 2a oletanje a dal put. Tako, neopri= ‘er, kako pokazuju proraéun, odlazei sa vetathog 20- ‘iljnog staita na Mee, Venera t Mary, eketa b morela Tazviti brane od svegn 3.1 do 3.8 kilometara sek), tiesto 1.1116 kilometarewsecund poletaa se ovrsine Zemije)ukaliko sama stanica vet sme brain od ‘ko 8 Kilometara u sekunds Ovo tnath dg bi raketa Koja Je spowobma da se sa povsdine Dome pode aa vsina 1.060 Klometara fe takv! etovt 3 glee, ve ier. Seni), mogla dowticr Vener i Macy ake bi pote sa reduplanetace stance. 1 veri sa ovim, poste jasno da je, u odnosu na Zeen- Jiu, verltalno poletanje vasionskog.broda sa restathog, Satelite potpuno necelshodno, jer st vom sista brzing krotanja vettatkog satelite ne Bt bil potpun iskerigcene (Cien, NRK). Ustvari, Kod tskvog poletana na Blsee, felrebina je brains od 7451 raetar sek dle je Rod ‘letanja'u pravnetangentnom a puta trusenja sx leita dovolya brain 3.129 anetara Sekine Napo. ‘ninjemo, wegred, da bl breina od 7691, telat Use. fund“ slucauoletanja tt pravet tangent, blo doveljna za dostizanje Saturna 2, tee, adn bude govern» poltan et metuplenetor- Selina ln oS “eben on ands Sel eke ‘igorars v0} vision od 7.181 melae w oeeumgl a a Raketa sposobna da ut slobodnors prostoru razuije breinu od nelfo preko 9 kllometarawsckandy ako make Aoleteu do vestathog sutelila Takia raketa, odasiaan =8 Seztadkog satelita, mode desi ne samo do bilo Roje pe Tete, nego 1 asuvel posi net suntev soe ‘U'vetni projekata mesglanetarni Ietove, pedida se da de na meduplanctamo}stanielastronauil presest 2 Big age mont raion tanice delve po Sanih, " Zemije. Za oprema meduplanetarnog brads tot 6¢ ae fakorisli motor! takode | drugi delov, ake mthsarakete hoje dodw na stanten,Uslow eta sa Zemlje fa vetatkl satelt | dalje a vettackog satelita u med anetaral prostor, potpuno su rail Rad toga t rakete rove letove moray Sati arukaiju konstrake "asions br 28 Int Zee om vee stl mora imal aerodinamiGki abliky posto sa pretstojt da Drobije tava debljinu atmostere “on mora bist snabe= en soadnim motorima, sposoDnim da ms saopste brain "oko 8 klometara u sundu, po prema tome | reativno STenkorn sezervorsgoriva‘n motor” Wasionia Brod 7a et Sn vesadkog anteila u meduplanetarni prostor ne more itnat aerocinamigkt obi Ustvan, uimoduplanctarnom prostoru on necesrest materijalnu sredinn. eawaljuyuet $e, eservou ey gonvo nag bi saprlen ob lnptey ‘so Ge pri odfedeno} sspremint oman njthow fekinu, Motor sada mote Bid t relay slab, Jer rod fe preti opasnost pada na Zemlju. Kolitina goriva Kosa Brod mora uzetblce meuporeaivo manja nego 22 Pole {ne sn Zemije. Eto jot jednoy,tcloge in ponosnire Keorltéenje veltatkog saccta & avojsiva meduplonelarne ‘Prema neki projektima, raketa kaj tigne sn Zem~ je ne medupanelaensstanioa, pocsice sa dai fet Vaslonekt prostor, all ge ne medoplanetarno) stanict bit ‘elopodend aerodinariste opiate, Neée fo] vise BI potreo- sin audusny silzator sa kormligna Ako bude Po trebno iementt pravac lets W meduplanetarnom prestru, ‘tooraanediow {dlgen al nebuekth tela ta dovalime udalienoc neta magute sere npbove gtavtaine me 6x rakete Ge se isbacti mlaz gasa u potrebnom praves: Fosie punyenja rakete sa_gorlvom ‘ne tnedupaneta} anles ona €e oda na da put Kd poletanja sa veltatkag seelite, figki wslovi w xssionskom brodu bi sasvim drut ogo za ereme por Iclanje az Zemije, Tako, naprimer, astronaut go mot bez napora sinjat, slohodng se kretatl, Nhihova feding, usloy Ue emalom’ snapom motors, Dice nernatna. (vid sh ay Ipak, veiatki gateit nije neophodna etapa na puta sstvarenja lta na Mesec ina plantte Takav fet mode se kode, level bes ustavisanja na meduplanetamo} st ‘ei, U' oven slusaju potetanje ee bit nesta deuktje Ra ete ge polteti sa povrtine Zemlje { reevivlt brainu od oko 8 idiometara u sound pretvorige sey na visint od 20020 hlometara, 1 vestait satel Peknotnerakete Postepeno Ge doprematl na avaku raketu—-aateit dopune Fei teret 1 gorivo, ntophodne 2a oatvarenje’daljey Tet Bopivll spojstanjec, leduplanetarn Taken e Poti ha iit prema odredenom ella Takvo reSene je od nteresa 2 gledifie smanjenje metcorske opasnostt Koj} ae pre Wretnentveatath satelit lade sg U fokU hratkog pes ‘ofa vremens Prema drugim istradivanjims (arter, Velika Brita: ija) umesto izgradnye maduplanetarne stanice doveljso 3 Innsials me fram lipienn pulang Teservoare {acvor koji &e se unit vasionskerakete, Ovo ce omo- Audit da se matno uprest honstrakelja Takela Kojo se St Zenilje talju u meduplonetarnl prose. " Wnogo pre nego so se tovek ustreml u Tetove po bezgranitnimprostorima vasioney mod ee se Drover tslov takvih towa na meduplanstarno) stant. Ne rio} es motu da ie ein ta ua ogaicie {fajnijebestelinskostanje, kako na mega defuje vetadea {eta id."Ns over nebeskom oct tspece oe proueta Sedtve zatte od mateorake opaanosi (vist 11-160) Gsianjahuet se na medupianetarau staneu bao na Bae, astroanauti Ge moth nedaleko od nate planete, sevladt. ‘atl slot prakau plovidbe u bezvagdubnom roster @ {akode ovladattvestinom kotenje Koamigkih Brana Plat Birauem fetu pri sletanju na Zen ot [Na meduplanctarnol stant takode ée se moth odse- ait najbalj podaet potrebnt 24 stvaranje najeacionslnije Konstrukeije vasionskog broda 1 jedelce. 3 Problery prirodoi meduplanetarnil staniea U asteonautitkog iteraturi nalaze se twednje @ moguc- noett iskonicenja Mececa kao’ mefuplanetarnestantee, Tak Je Mesee nepogodan 2a ts svthu, on se nals lntine dalek of povrtine Zemle: Osim tgs, posto je njezows ‘ata, pa prema tome | gravitacja, relative Velika, Dio Di'potrebno troll, mnogo gona, najpre 2a sletanje meduplanetzenog broda na njegovu povrsine a zat 73 poletanje, Koriscenje takve staniee jnalo bi neki emicae Esmo u sluéajy aka bi na Mesecu bio pronadeno narocito “isoliokalitetne gorive s konstraktivny saterija. Nat hci, u svojsivu preteens meduplanetarae stave, vo tat sntelit ina nz prednost 0 povegenyu 20 Mesecom, evo, nega madera postvits dosta blien Zamlje, sto ee fmogultt Rudifemo brie prelete 1s najmanjam potto Enjom.goriva. Dugo, otsustvo sopstvenoggravitecionog poljevettatkog ‘satelite omoguéice stedu onog. gore Kose bi bilo potrsbiso utr 20 sletanje na Meste's >= tim 2a poletanje st njegove povrine “ No, nema li Zemalja nekl dvugi Mesoe steal hz pric rodnih Siteita kot se nalaze Bhze Zevnls & kot su see do Enda ostals neopaden? ale prirodnt satel, eal ako 8 bie ievanredno mall, pretraeljao Bi oséijen lone ms putt prodiranja toveko w rasionskt prostor OtksIee lle hog seit El ackalica taken eatelita) anata by olakalo eden zadatka lela na Mesee {ra planete,utinilo b sue Enim lagradnu vebtateog saelta, Na talevn aatelit bilo brrelativno labo opremitit Jeleéu laboratory 4 medi planetarmu steric “Ako takveatelii§ postoje, oni mogu biti, razume , svi signin evanredno Je tee atkrt st, Used vl traine kretanja, takav siéulnisatelit ne mose se ulvasth Uteleckop, tim vile ako se nalssi bliay Semije, St ‘ge wsiaeaja vlike blizine ws anon na Zeriju, on mode 1% ne ortavja teagove na fotografsce ploes hog suviee loathe eksporiciye Osi toge, takav seteit, waged! tt 2 ween tei 6senkt Zeme, ne svt | zbog togs i se njegevo posta ieanje moglo ti samo util slog sazrka etemen strona dopustaja moguenost de je takav satel bie paten, al mogao te statist ta meteor, Zadnyih govlna froradéns metoll radio astronomies pimeajie ee ape LWvanje meteor, mg bit koran za eeeaye ve sedate, ecratnje ovo rae oo npn lt 2 rewore w NeModse ikovodtvomn ‘Toobous 89) pes dg LUBY ie a ako § buds obiveni novi mesec, ont fe se nalait ne wlio} sy Yan grantee aimoctere. U protionom, ont St vee dawno pal na povrine Zee, used trengetotpora vasduha 4. Oshitalni brodovi Kako Je vat davno reéeno, nete avi vette steiti ‘uti oko Zemljeu neposredna} nfo} bint. Teor Droratuns polanuju da bi se takode mgt segeact tae vettab sttelil f vestagke planete —~ takorvant orbitan| Drodovi, Koji te krstart po vasioni. Jednom lansiant ont se vig 'nikada nee zaustavii 1 hruate po svojim pu na sitnt nebeskim teima —" planetima pion Putanje ovh vestacih sateita bie tako proratunate, da se mogu keris u syehe astronaulike, Propedia Koja bi naprimer, polaris sx Zemije na Meer | baja be hors se ori Brod ka set sara, dll Ba ‘anjol taketi do Jednog od ovih brodavayprella a nied TM duje. Zatien, prbizajueh se Mesoea, puthil Po how sedaju mani rae #iokreavajy se od ode og ells Na onbitalnim brodovima ingradice se stanbene pro- storije Fedionice I opservatorije. Th € ateonauty dab Sve potreing ts dat Tet - Orbitalni brodovi — zomtjni_vettagk. satelti — smog redovno saobraceti po putanjama Koj prolae bli povitine Zemtje 1 Mescen. Putenja ovakvog broda 10% 430 tako proracunati da brod posle svatog sierithog te seen (interval veemena i taku koga se Mosec, obisava 66 ‘oko emi, vrata u rani polos}, w odnosu na nebeskt vod) preleke iznad polulopte Mesecs koja nije vidliva 8 povisine Zemlje, Alo, naprimer, velike oovina putange bude iznosila 401.18 kilometara, Yada €e orbitalnt bod nepreviti dva kruge w odnecu na 2vende, dole ce Mesee haprsvith jedan Krug, Putanja se Mose projektovat) sy fakviee proracunam dg: yestack’ sateht presete pulang ‘eseca fo Deljeno] Wdaljenosti od mjegove poweline, Ae ‘emi it sn ratelita hoji kruti na majo) vein mock Srodleteti n takwor trenati, da orbitiny beod Poosete ptanju Messen pre no Ho u iu tothe stigne Meats. Ny Ex natin pocmatrat! mogu ispitat idle rok pojes reseeve poiviopte ko} je skriven od nisin ofa tk 13) \ Ako ove) orbitals’ brad us svom perigely bude pro- ferao nt visins 0d 200 kelometuea tana ekvanort, nieor Iet'do Meseca trajace 3 dana. sata 20, minute, Pose Preseeanfa meseteve putanje, bred ée ce Wali od Me Eeca jot 22 95-417 lolomelara, ztim ée se poteti vratat ie 'Zemmijes posie dana 9 aall 11 minuta, ponovo Ge pre fe ptr Messen na udaljenaet od 130 od eve tthe Dresteanja Po splposteno) eps sa malom cso id 112120 lemetars orbtini rod sratce ge le Zemis, napraiv® sedan kro snopreanne ne sustevll Mesee rot 27 dana {Peah 43 minute porle poletanja, tay cikus ese pono: ‘it samo s tom raztikom, $10" de sade, za, ponmatraca, ‘ecegeva fara biti drugata. Na favor brodt astronaut6 u toku godine trinaest (3 Jatkad Zetmaest) puta dole fie! ie osdeu koji be se seaks pot maleate promenjeno] fat Svske dve nedelje sstronauti Ge mots da ce 60 or inog broda spucte ns Zemija. Ul isto vreme, on Mog pci a ame na bred rane terete shed ess {pa kay onan bod im i nedsttke: on so ssuvile udaljuje od Mesees | prelasi pore njega vo vell= om reine. Sa ovog gedita pogo orbital brod jl se krete po druge) putanjt On ce preletat na Vint of svega 3.600 hilometara lanad Meseda, u wreme Kara IMesee prolaet kror najudsijeniju tack svoje putanje od Zermlje' (18), No, vakay orbital bred na deugh nedo~ Stata on Ge proieta bien Megeea samo jednom w dva rmeseca, isting abilaedt za to Iso wreme Zemlju pet puta, ee et a ~ On Satay Seatwave cla mene eo Soe 2a istrativanye meseteve polulopte viljive sa Zemije, sa relativno male vise, mac Ge se lanai brodcreli Koji pravi tet obilasia ko Zemije u tok jednog meseca Sa perigeja na visit od 200 kilometara ind Zerniye ova. ‘kay satelit doleteo bi 2g dana 13 sa 17 mina do apo- {ela ho} se nalael na udaljenoet 368.026 kllometara. Zbog Skseentricltetameseteve putanje, takty orbitalat rod togao bl deetetl velo Miau Mteseca, Kako Je vet roteno, obitelm brodovs kode mogu ‘rust! oko Sunea kao nila vrata vedtackih planeta. N= 8 hove putanje rasikovaGe ee od putanja prsodaih planeta ‘ellktm ekseentrietetome wdalfenontorbitainih, rodova fa Sunes malo ce se meniut te Wagodarett tome ont ‘iogu subi Ego sedstwo saobredaia tect razsih ple aS! Hasmnotecemo Jed od moguth varijea ecotainih Drotova Koji lete po putan). ZezajeVenera, Putanja bog brede, tangents na putanju Zeraje, Presse putan entre, rita Sanen a udaljenatt od 054 astronemske edinice) 1 erate oe ne polazn takin na putan}t Zomlje serra xo Roan = Fann tHe 7rurauin e008 age i eee poste & meseci (1%), Za ova veeme Zemlja jos ne uspeva ori K ovo) tathi. Kada se, poste narednih 8 meseci orbi= {ini brod ponovo vest ke taht poletanja, opel mete zatee) Zemtjus jee eons fda prosia pre tet mesees tek %) Kao asconrns inna wa on szedojs wdalenest od sumed! liek Tos misona mers «Slr fa Ua out toe Pei Mo a re Pte are tah Savija kretanje u vasioni. " Rrelela na vettathim sateliiins 7 vesachon’ pansion” Ao, takode sz moguce | druge putanje aa orbeing tre, rojen foi sg ae ain tog gt atom protore pecty et aa dan kotima ce brodovi praazit pored Zentle svakih 6. 7,6 BUAG0 gina 2a epvatie ase ian elt Zenie upters pala phan i sage ane Baste. rli tego tin palin ee rates emis pee 2 ee ae 5. Veoh sate Meseea | planeta akate ons rane ta medupanetaine staice 0h orn oe pana tl st natene fa dca ipitoange nie MESS | Blob lo pon Stele Meee kage Be kesie aed oa Flat hr teseewe olsve ae see pao ravan heetanja stellt ne mode menjall sea Sapo 0 1s odnoou na aveade, Ova Einjenica pata mogutnost de eta fetch nedelje (Ureme cbvtanje Meseea oko njegove ‘e} fotografite tlava,ovebina Mescea, osvetljens stu timma Sunes, No i ona palwlopta Meseca Kola Je erveljena fncevim erscisa odbijenim sa Zemlje (takowana pov peljast svetiot edlvéne Gee vets sa vasionshog bros [or Ge ova svetost (zelenieasto-ive nijaee) 2a solve Me? 2oea bit denet pute jaa od meseéeve svetlstt ne Zemli, za wreme imlatog Meseca, Ako bi se. iskorstlo toe) boevelliene, bila magne srimiti tava povesinu Meseea oYoku' samo 2 nedelje Period kruenja broda-satelita oko Afesecs, na visi ‘od 20 llometar, inosi¢e 1 sat 80 xasmala #1 sekundt na isin od 100 kilometara vreme laisenja.povecate se 2 Seda I po minute: Orbitaine brzine vestatah sateita Me- den of et nt do nealhostotinn llamas, ie Sore pet puts manje od brane veitatkog satelita ke ns Sin) Wisin Jeti Tanad povrdine Zemlje. Ova tinjenica ce 2oatno olakiati Posmatranje povTiine Meseca. Sa visine (of 20 kilometara (lables 3) mot Ze se fal golim akem Teelikovaly predmeti na poyviini Meseea velifine 9 do'6 -Motara (a mbvisoss od Gétrine vida). No Kod brzite kee- {inja koja odgovera ove} visin! (preko 1600 melaea Sekundi) 1 relative matom pretniku vidnog polja (nesio ‘ife od 900 kilometara) pesmatcan' predimet brao ce ne- [Rati iz Vida. Hod! toga fe 2a esmatranje biti pogodn) Satelit Koj raat na weéo) udaljennsti, naprimer 180 lllpmetara od Meseoa, Tada bs Kod esto marge brzine ete Dretnik meseteve fovrline ebubwacen kor to anata ‘eet (do 1400 kilametara). Predeneti na nesetevo) povriint ude bi oatajali u vidaom poly posmatrate. Ipael Gvor Slugaju, mogit bi se lobed oktom postuntea samo Dredmet preenka od 29 co 4 metra: Napomtinjemo spat St uxatibo eye eoedje ude smal fee ote Sprave, bilo moguce posmatrat 1 nsitnije detalje Make Simaino vreme vidhjivostt neke tatke nn meseGevs) pavr= fini sm bredo satelts bojt BI se nalazio na visint od 20 Ilometara, Hosite priblitno 8,3 minute, @ he vial od 150 Kilometara 15,7 nate, ‘Ako bi ilo potrebno iiss proxéiti neki detalh -meseteve petting, tada, we ulegeak manje kolitine golva, ”weitat stoi kof rut po Kru putanj na visinl oa 30 itlometara, mate preti na eliptieay putes se pert, Sstrumom') Kol senelaci na deljen) vis Ze sane Periatruma do same povrsine Meseca bice potrchno se, ‘Tablicas—Karakteristike vestathog satelita koi kraft 2a Visni od 20 kilometars ienad povrsine: Mesces ‘Braina krwienja wy metrima W sekund 1059 ‘Brzina Kruzenja u odnasy na mutta, brein Terudenjau_‘procentima 9940 Poveéanje brzine krusen}s\ kod’ smanjenja Visine leta 29 Jean halometar, wei User 075 Polupresnile putanje u kilometrima 1738 Duzina putanje w bilometsima note Minimaino trajanje dana ah 0 25° Minimaino trajanje dana odnosu na period ‘gen U proventina 45,19 Maksimaino trajanje noti 49" 50" Makimaino trjanje nod ednost ne period ‘kenaenja u proces 519 Dufina lla loptastog ott Mesa (po ve. likom krugu) vidljivog sa estat eae Sita U kllometsime a e248 Povttina vidhjivog loptastgisetha w cdnosu ‘a veins Mesecd u procentins 569 Maksitnan trajanje posmatranja tate’ na povrdint Meseea Minimaine linearne razmere predieta hoi se esponaju sa dusbinom sa 19-catruky pos vyetanjern, wt metrnna e ‘Ubrzanje sobodnog pada na putangi vesie® Nog atcita u metrina W ekunda ie te eundu " 2Pelstumor se nasiea tothe putnte mabe plane ijt brzinu svega na 4,78 metara u selundu. No, teens Hoje se eli provkiti vestadet aatelit ce ae pri tak potle 58 minute 83 eekunde, ebisavil prethedno potpune Sedo polulopta Rleseea, Posie toga satelite ge auto- ‘ata vrai na rane visi leta od 20 kilomelara, gae Se povedanje brzite lea za teeta 4,78 metare na selena overt) do" prelazy sateita’ na. réniju kuin, putenju, Uopite, prelar vettatiog satelite: Mescea ne drug visu Lphigu'krudau putanja zahteva velo male promene brane, ppt prema tome't mala potrain{u goriva [Naprimer, 22 prelaz na nul kruznu putanju tree pt prolaska ker peristrata, potrebno. je. Sanit rainu Samo he 4380" petara acktndu, " Wlerieht period era Sanja ‘vestackin satelita na poveSint planeta t Sten cba eran od tat Bes eee Sunce 497385 2 ala 16 minvte Diereur 3.028, i" Venera 319 1 om Zemiie ton loom Mare S52 1 fo Sspiter 2205, 2 ot Ssturn 25.00 5 Urn 133308 2 80 Reptun 15323 2 8 Za tstrativanje Meseca an visne tnkode Je magués primena raketiaondh, ie slnje Ge ipso peethadit Paltanju bredova sa'pesndom. Ausomashe sone mos fritovatipomoeu radio qa Zemiju ne neophodnh pods. {ka, naprimer topogratske snimke, temperatura tena, Siodeiust magnetaeog palja 1 druge pode “Fave ‘conde ne mabrajase sbaveano wraéath na Zemita ‘Uporedime sada velitine brzine krufenja i sideritkog period ultog westatkog satelta Zemije sa analognim Podsclma za druge planete 1 Sunce ase oat ena en en rd a re et Ze fac ch Nets ns as oy ity ane ie en a we ar ah lca ee oe ra tac aaiaimiet Scorn Hak wane 2a el Po ea seein ene sebien ‘Bustinom nebeskog tela. {ste Jinju za raze planete. Hue sgovon BV, RAKETA — NOSAC VESTACKOG SATELITA 1, Princip saketnog motors Kalvog ée,tips bit 1) apacat kojl Ge se otrgntt od Zerlje popes se na stoine kllometara Ws, Peeve Nitin vebtat satelit ste planete? ‘Avion je 28 ta) ely bezuslovno nepeiktadan: kaa sto ove moze nodal po Zenlji upiruch same. nogom © tle Li" plogall, Ino los» fokomotiva rece odupiruct te © Sing, ako I'avion. mage letet! onanjalucl se krlima 0 ‘Varah Ma kolo bio anazan motor aon, ma kako bila SSorsena njegova konstruleie, on se-ne mode popell vise fod 30-40 Holometara fonda sekord visine qviona. 1208 esto preko 35 kalometura), FPretpostavimo da imame top koji Je sporoban da labaei seno sa breinam of 8 kilometare st sekandy # vse Mode ih takvo geno ponatt veltasc antelit-Zembe? He be mote’ Pri horszantalnom isbeljivenyu bi morale a Se rege u gustimraljevima almoetere | preina tome te ‘belo bi ogroran otpar anduba Koji bi dove do. poste- Petig qubitks braine: Ako bi se gadalo pod elim tglos prema horizanty,tada bi rrno, fal ako aanemarime vipar Vezduhay pokoravajuel se sakonizg geavitaiye kako ne to rable wide ote 15, 2), palo natrag na Zeal (og brsina dy 2 kllometes weekend) hb zauvele ‘lla od povrtine ‘Zetnljeiebatenom eau Bip bh, W De) ‘mange raku, potreban jo8 jedam Imps ko} br ga pyetvo. Hoy veitath! gatelit'@ winds to pemoéa topa nemogtre Se Jedino sredstyn 2a poatizanje deljenog retulsta toes a bude raketn koja 3e,spoosbna da menja, pravae kre {anja kako U varduhu, tako 1a Denvgadudnom prostore Drago sva)stvo rakete je spascbnost da se krede sa vo mali ubtzanjem,'}. pusobnortpostepenng past 6anja neophovine braine, Ovo Ge emoguéit € se tjudi prebace na vette gatelt bex epasuost po njihow 2. U'isio seme, zbog malog ubeeanja eakete, njene braina bite jad relation mala, Eto snati da t otpor ace dua nete bill suvie velit, te prema tome nee aval Geli potretnju,goeiva "2a" taviagivanje ovog olpors. Uagred,topiata rakete nede se preterano zagrejti bos olpora veeduhe Faketnim motorom noziva se motor &ii je rad zasno- van hail reakelje (protivdefsiva) materge koja se ieba- ‘hfe Te njege, Ova materja iu Takell Je gas Kodi se svar rt saqnrevenju gore. Casow,HBGapuel mapotje se ‘elikom breiom ror spetialntatwor (misznh), okreea ‘keluy suprotnor peaveu od stcanje mi. Reaktivno kretatije moss se zaprott 1 u fivotinjsom vet hed stanovnietma mora postojt beskiément vor {inja spa koje plvs.napredpomoca,peraja. a, Kod Ketan navud 20 nliina se ne keris, ego se ote Us pomoé minza vode koju ebacuje iz svoje treet ‘Brema najnovijin apadanjimas) trskt mekusel grged Tmogu sbkalati iz vode t letedhroevardun do 4255 rmetara, korgted realtivnprincp rineip raketnog motora mode se dokazativtlo pro- stim opitom ka se lako lnvodiuuénim usiovime, Savite fa slavine gurmenu.cev. Na otvorent kraj cevt postavite Koteno savijeno pod previm gion. Cim otvorte slavinu 15cm’ voda pone illett te Kolenin, gumena ev 6 dma pokrenutt od svog ranijeg verikalnog polotaja Steams Saeoinu od kretanja ilsznog tiara $0 Jatt bude Inian, ime ese dalje pomatt cov, ‘i veavazdusnom prostora van gravitacionog pola (coool postr) raketa bse ioral tm bre tat So je veta potroinje goriva 1 300 se sa. eeéom reinom ininje iebacuju soul Ovu bring, tojest bran oj Bt Faruila roketa u slobodnom prostony paiva $ealnam Brninom. Praktitn, rakets Je uvek: podvrgnta dejrtva nekoggravilacionog polja koje. vrst lien) na brzinu kets, povetavayuet it omanjujuti Jeu poredenja sa ide- {nom Braior, Kod Keetanja kor vazduh brea vakete de uvele bit manja od Heslne. Tamed deslne braine i bezine isteanja gasove postoji, kod ist ostalh uslova,ditektno proporcionalng Eaviendst. Ako st brains isticaniagasova poveta (kod iste {edine 1 kolisine goriva) dvs, | tako dalje puta, tada ESsei breina rakete povedats ia tai puta. Uopste, brains Take uote prematits bean ssticenja gasora. Kaa Slobodinors poston masa isteldih. gasowa dostile 622 Drocenta paeetne Srrine raketo, brains ikretania. rakele Rjedmatuje se 2 brsinow leictnja gaoova a Kod dale, rela motore potinje Je premaiieat ‘Oude land zavishostiemed poxeeénje goriva, brzine rakes t sbinorn prostort | brine stieasje gnsove fe FERS, prokslua ir Lekoavanog Obrasea Cislkovakog. Oyol Tas Brarac omogucuje dae 20 svakl Konketat auead Uirede karateritice rakete (tina, brzina) a takode 0a eerestanow Rojo PYO}SIU rletnog, broda resin! @ Koy: Si hoster 2. Barutna raketa frakela na (eén0 gorive TRakete, w zavienceti od goriva na koje rade, razve~ stavajutoe ia barutne rakete f nakele na beta gor “diraine rakete nist pogodne Keo emuvar motor 24 raked Sic U ovim raketama potronga gos, fost TEE pe mote se za vreme Teta regula Kao 880 ne paritha Teguisaaju pamen svete. Sagorevanje arula lge co ne mote prekin, tse prema Tome Be moze, tahode Br mide, ni zaustavili motor. Vee mekoliko deem jatiuena, misao radi_na_pitanju pospenog dovode Pe cit drugin evrstiygoriva) w komarw 8 sagore- pane Chelmer obit pease th paketit, No, rez WAU Gakifaut nove) oblast asada nezadovoltvai Beige su svt naporusmereni wglavnom a usa endaranye raela koje ae na tetno gorivo, Takve eaket Tejas ‘Grednastl, Veliki deo teénsh goriva posedule wae clgeEng sposobnodt of Ersty dovedenge. goriva ie regula, prt Gema ae gov 4 olidator Mog ans ogvojent yo sou boon sngteap SEEMS Sgurnijeakode je valno de teina motara Koj Tenino gor mods Mt mary posto St. wlio, a oe eeaereen ame mana, Komora. 2a sagorevanie Pri oored ia gortvom, kao St je naprimer alse © nfauri barutne, rakete, Radi toga, kod rakete na teéno orivo, sama komora 2a sagorevanje mora biti aaretito Ecrsia pa prema tome # teil Zaha svim ovim kvalitetima, rakete na tetno sorivo, Broko se primenjusa w savremeno] tehsil dalje slut to conovno Sredetvo aa Tanstanjevestagich salts, All. barulne rakete gu po svojo} konstrukelji daleko iedpostavaije od raketa nm teéno gor | noes ge ae Botisha,u poredenju as sopstvenoftelinom, wie deine Ove omogutuje da ih primenjuju lao. pomotee motors 4a dobiianje brzine za orbitaina raketu pr starts, Zaha Lawl YednatamntEuranja tain faketa nove) igurnosti, one mogu imati | drug priment: 24 Kenton, astronauta javan veltathog satelite u vasionshom peostor, Ww svojtvu "reserune pobreeache’ nage’ 22 horigovsnts lave eebadkog stata ty syojtv projekt Sopa Fostoje,takode, i rakete metoviog tipa koje rade na Eee | tet gov, V ovo uta hao wry ana ciée upotrebljava gal) w_prati presovenw cilindse ror Koll proiaze okruglt olvor, eae oksidstor vet, Hava se tent kiseonik it oksad azote, Ulieni paketit stavljaiw te, prethodno, w komora 2a sagorevanje a teen! kiseonik’ dosed ce. prema, pote, omotss pump Ne taj natin, vr se fegullalye: ale potihe sootore, Ssgorevanje se tote aula Sakon Vrfeni su, takode,opiti so kamforom w svojste évr- sto gorivast iolualom lt bensoiom usvajstr, teen oksidatora. U ovam slvtau, ukupna 2spremina Bora Te ‘manja nego ke teenng Rakete metovton tips jot su nedovoljno razradene 4 asada je ttko napravitl zahljutak'o move fapotaes sik 2a lansivanje vedtathog stele 3 Vigestepene rate covcZttlie, obitns jednostepens saketa,snabdevena fovolinom koiginom goriva, stnagucujepostizanje bila oje braine kretanja. Prattigno, meduttm, brding ovabes rakete je ogranitens, ukollko je ogranitens Kalina go- va koju one mote sa sobomponelit ne moze se i racits poral dja bi tedina bp mova wala prema fini gortva koje ee nalaal u Yoke ‘Sada Tekordni odnos potetne mase, prema Krajnjoj ravan je S36, Kod orisnog lereta od 402 Blogearna, 1 Ina go raketa Viking 13s U jednostepeno) raketi, 2a vreme rads motora, tnasa rezervonra ta gorivo osiaje nebromenjens, smanjiie. se Skmo masa stmog”goriva. ispradnyent dco. Tewervoars itl "benaneetanyesxedag. a rake, {anteva neproducivn potrainju energje ss svoje Ur’ fanje. Usied toga nabiae polrebs dae vakela so bree lobodt od eprsanjenih reervorts, ‘Ovo dovods do ideje © aparati slozene onstrukeije, od Kojeg se ubrsanje giavne rakete vrai poms druge, ppomotne rakcte Provalasak ovakve rate pote od raja KEvi'veka, Kada pomotna rakete tavri ra, ona se autor ‘ashi olkati | spuitapadabranom ‘Tek tds se stavija Upogon glavoa raketa. Na fa) natin, u tent sta¥ljanja & pogon glavne rakete, ona se vee Nalazt na sevesne) ist 1 gosto odredenw brain, 0 Joy omoguue Ga 2 popne wie od sednostepene rakete. Teka rakets haziva” se votepens Sastavjens raketa mofe bith ne samo _dvostepens, nego 1 vitestepena 1 potto se brat, postgnute pom, vale stepena sabirau, na ta} natin ge move pri doveli- fom brojsstepent posi Zeljena krajaja breing. Vebunde Sree rhe beg elo ie hin ol fe moge poste! pojedinim stepenioa. Kod jet te i! Konienog "terete visestepens rakety uel ima man) ‘povouna tein ego obiéna i ova teging-emanjuje se fovetanjem broja Stepens ‘Kod veces dela savremenih vigestepenih rakets odba~ cuju se ne sama lspratnjent rezervoan | cevevod, neo {ak | motor: odgovarajuceg stepena. U ovon slutaju motor {vakog atepena parata radi znatno hate veeme, no 3t0 ek motor odgovarejute jednostapene rakete Ovo uproséava Ronstrkeiju takvih motors’ Osim toga, Shaga motora svakog narednog stepena moze Bit znaivemanja od prethodnog, Jer se mata aparata postepeno smanjule 'U sadainje vreme se smatra da Ge se 28 rakele razne tonade 4 takode {za reame sepen sastaunih rakets, Pri rmenjivati motor jednog do dva standardizovana Spay ik ‘montiranit znom broj Teka trmamo jednostepenu, dvostepemy 1 trostepent raketu, Kae nose Jed horistan teret 1 postu pose Polpunog segorevaaje goriva istn train, Ispastavlja se 8 ta pastizanje ove brane vale raketa oabtave raze Koitine gor. ‘Najvetw kolting zahtevaJednantepens Takela 4 fajmanj0 ostepens, Eto east te 20 lansiranje ‘estadkt satelta bill balje Ingradivatt vitestepen Fakett Unekim “shutajevimavitestepenarakets Dice Jeno rogua variants TNatin prosiog odbacivania stepena eakete ojt su aurea nije najekonomigni Bute izvesnog Komp: Krovanja Konstrukeje bice mogute ove stepene odbacival slléno kao avtjerisko not skorts efekt taaja 23 povetanje brsine rakete | smanjenje potrosnje gorivs 4, Konsteubelja motora Peta Ovi rake a FAKATRTANT twa se pustepenim wiavresvanjem motor, organa preva iabine, mermih repulsion insrajnosata tak ale Hepa vest stl zaevace,prethano,rebeaje ‘ogi ania: ebore neophodnih material nap rijeg-gotwva, maging zagrevanja wabive, Kondicionran}s ‘ardu, opicenja vode | mous drugih 'U raketnom motoru najvaznili deo. je Romora za sagorevanje | lasik a4 bacvanie Eevith proisvda fagorelog goriva. Komora 2a sagorevanje {nent pomocn imhano pega ana rad, Kalo tes} vio niake femperatore Komponente, gorva, na primer tetnog kiseonika, tao 1 eoma jakom sagrevani fa sia proizvadasagorevania pod velkim prior. va finjenica postavija eoobto teike zabteve 2a izbor rmaterijola, 2a Komoru 1 za sistem njenog hladen}e, aw creevoai za gorivo zaurimade, naravno, vliki deo sapneinine sakete ved Gegu ce hoy obli ! raspored, aera) maces oaveaivatt obit flavor Teteeeg aperats huh reerour fr el Gort Stprefejiy Eod bilo koh imenzije poouda. Ako = eer dreden Kolin teenog kiseonixa potent SIRONTIa reservowr, ezine 100 Lllogramo, pri wstta- Sneek og 18 atnostera, tad 2a decet puta veCu Beha tednog Ieseonlka, pel stom pritsku i jedan HOE sie naterjaay tak sezervoari-morajil Bit eget puta tobi t tons No kod esti ith usta, eBina rexervoare 28¥ oa nh obten Ta indy indie eves 2 nek em 1 pita teenog Wseonka KO} 35 ect amo, mora et Yen tet 18 ot ‘Sipe opin gezervoart su naflak, alt pretstav- Fhe elie olgor kod prota frozstmosfor opts aera eee pares mora vss tetera etovremena dovolno tabs, Presta bi re Teg il anog smatenjain Saye siedet! ob cic psimer, Peetpostavimo dase sa stratostala SPU sled eres agpravijent od ravoih materijeba. Na ave Biel dalle? koja'je notpuno edredena 2a ovat mater | _$rtopae_ce se prekinull pod dejstvom ayoje Sopsivenc Tee Olova Konopse ¢e se prokinutl veg ha, usin od onopse od kalaja.-~ ne 0,3, od cinks — a 26,08 gvodda — ni 9, of kovano od spesiainog like felis —ahkslsmetra, Sto je veen ova. granicna duZina Be ae feeas Konopac odmnctavath da bi se Prekiuo, (0 Je wee A smateral 24 iagradnj mnogin delova rakete PYStackog satel. "Tete ye pilanje mateijla 2a Komors 2a sagorevanie. omora ze eaporevanje | tlaenik, kake se wee over Ielaratfetak je 11 llograma,araden je od ovine plas Situe mater. pravi sali fnaée aluminum opty Da bs u tks duteg vremena prema Saned bila OMteyuta edna to ista Strane satelite (0 edju stalnog epllvanja Zintevih zratenja 1 KortScen's sunteve enesgije 2 pe njenje skumulatora) primenjue se troskopsia fet. oa 1 Beni e vestatkon sali, postavijenom na Sandan TE “zglob, bit saepiteno breo’otaciona.okretane oko teovite parang sancevion rain. Vast satel Eht'lansraspomoce irstepene ralete, na vin od oko 0D kilemetafa I pravice drevno 16 kragova oko Zemije Sta Gata eigvetpeko as rvatate enja megnetckog polje Zemlje, ullealjubitestin zrakova Sea pusine seeluha {podatke'o Resmi cine Radio predajmik Ge bit! veitine katie 2a cigerete Tre Janje dota takvog vettatkog satelita cent se.na TS dana, Poste Goga ée se tsled otpora vazduha, spustt % gust Bojeve simostere, ge ée ingot kao meteor ionture elith vltatih sata jos su nedovajng terrier i je dovon fe de aie baseene PON eta dom a seu Si ipmes sic se sole aa Ook ieee ag Posten’ Kojem ge se stvoriti ot potrebntaalon ea ne [ra posade i ojegov spsbfir adenine moat uprasepenic, kaheat Foe abe aeaay Seo hota ne mona lense Kabinesatelta morj, trav, i here o- jen el speling rotors Go loa uss es, ito: tprearade imorajobecbeael heat et te Fett peta a hap se may pte sae ssc ulldina Opiate snails fare Baer Naruto pajiv platnt eka eda wethaae ee str poeta, fo ore Ul mean 14 inl tt Roettien!topisnog reja no mes ww Kojeg su ugredena ii zalemijens. Stahl i plata vitdhog atl zadrtayate, tao | zeminn adorn r}ablante take Sans oot hrs hr’ maduplaetra postr La so aeloy EO Bann fcin foveeh Est. ake puted 2 Gilt ot iets apes io eal 2c \preirjana vail alia le Sneha pee ore Ko nace nepotcne napse ta tea Rani SvellonibHrakove matt Aon wae) Soe stom aniea CoplddaSa ostety te Sehr inaat eo et pei ac peal akin prediae dye ota vesathog ste pried nepropuve nolonho paateereastee Re feo de ces apt! na satel ssa da S28 8 atta od nnidh eaten Veron fe da a UC svoht mapravit opts ad noche dees Seth ae vena i Fay Na salt ce, Hak je vet rete, gravii Je ve rete, graitcona sla “emi bit uravncicienn centrifugalnom som koja Ge se tena rl kstap stn po nego) iran Suc adi toga ¢w predmeti 1 Ljuai ot 8 budu palate ate Iu Bl besFttne da ta! ng Zea ana jum. vropavrm sting ae Sunes ar ae SHY Sino piano estan Sa hae ia silu nate planete Sila sopstvenog priviatenia satelite neée 58 cesta! zhog nyjegove riftave tase ‘Mogi se gradi sateliti i sa vestadkom Letom: prisic livit stelt. ds se obtee oko sopstvene esovine, stvana ‘emo ma njemu,centelfugaln sla koja Ge raménit sit eae (2r. Tai), Takode 2 moga Hagradivati komblnovant Entei jednom dela Se vast! beatebinsko stan dol evn isto. veeme, w drugomn — vetlatka tein. Na si. 35, prikazan je takay objet na kojem se nalaze brine habine Ex vedtathom telom. Po mitijenje Briken (SAD) veftai satelit s4 posa- ‘dom od Coveka treba ta mma zapremini 00 £68 kebih tetra, pel tesni 02 ake 295 tona. Ze njegovs evading bigs potrebno 60 preleta taretnihraketa sa povesine Zern~ Ije- Za snabdevanje takvog satelite sa svim potrebnim, bilo bi potrebna svakog meseea prebacivathotplike jedan tons tercta. Za snabdevanye ekspedioje za Mars Koja bi se ststojala od 3 broda sa ukpmo mam Huh posade, bilo bt Fotrcbno prebacits na Vester satelit teret od 3.000 tons, {Es ito bi bilo potrebma iavmut, feet stotina Inova tenet rakela Prema Nordungu (Nematka) veitafki stelit se mora sastojat of neko posebrh dalava (stabene prostorje, ‘opservatorija,netioureda)), spojenih metsobno elastiénim ‘cevlme,elektrinizn kablovima | tome sino, Potetkom 1956 godine, Romik (Amerisko raketno dra tyo) prelovio je da se lagtads vestatkl eatelit w obliea ‘tavoggrada st 20.000 stance. Kollko re mode suit po abjatijenim clancima, Tamikoy prajekae zasnovan je hha pode te jedanput obyavijenim u astronauticko} Titegaturs | ne eadezs musta Sty bi ga eile praktieno nee stvarjivim, Sta se tice razmera satelite Ina kojem bt 2ivein 20.000 Ujudh poteebno fe: podvuci dq ove sazmere de utisu na oslvarenye projekte: ako se made iagraditsstex Tit zy Io Iya, tada se moze lagradit 2a 1-000 ¢ 2a 20.000, ual, Jeane iztoa suranyi pitanje. da Il je prakliene potreban tako velit satelit. Moguce je da je actor pro: Felts pretpostavlian yovareéi o°broj stanovnie vaste DSashog ortrva od 28000 Ijudi, dae na ta) natin Tee 12snati put k miskima i arcu svojih sugradana, Nas mote samo rradovati da tee nae astronautikes Ko, Clolkovstog 9 ivaranju celih sgradovas #4 veAsskem tedom w vasion fiom prostoru nastaijaju ds oploduya teh so, 2 Spain i eames en trae SRL Simmering ce sehen Sabie naira erage ee etal (occas ta a Ms rm pti ee ne song hse Is Pes Tauren timate Tee ELS AR. eb cia ete m4 seopiteno ill ranije uslovijeno vreme S# oruda se 2 Zemije wit spalivanje aenacrakete © tezervorn ‘nabuevanja 2a ban ‘renutia Ispalivanja. 2rao~ see vaaleditkt 1 autoatakl daje svetlcane Signae, ca enje mogu slut, ekeploriie smee taghenja 1 Sait. ‘Pee Se ol agnata do signala treba da bude takav, dara to Penne eengakcta be bl opin sae i vidnog pj ell FET pe hace.” Od went ipalilvanys veh le see eeettapred vemeren na tau dalle teba dy se Sion wpaljivanje ne lspuste iz s60K4 Polja ‘vida. eno" mir SPaesno vreme pre najveced Brbizenja srnac saree ic aa, hada se raksta bude sloboino rapaznavala rakes od diva postojeea instwmenta na bast fa inate Meee oa ge post uouanet armuraket, PADI Se Tey) Peinanjoar relativary braiau do Mule, Prgatie Je NMPN Gm Komstnct so, ako pe Poteedno, Teetyame j= irva koje postove ns aenuraKel Tei vestachy stele noe Ee Se, u pote, pent sn Zeal pitts onan eae siren ne ee palatrubeije | moguenost stvaranja ns jem Ree were ahih uslova za svat poetde. Zatim Ge se vested: Ee aod domontirati na esstavne delove 4 odASlts na Spree plano be C5 on dl Fave Shops Jedaw celia omit ode, nije ikljudena & sledeéa varijanta: Umesto dda so tants odssilja na satelit izgradayt jada 22 dw AES Kevsakete se odasiju stevsaranne — Koo eskadtil, FP Ee Jutayu olpedaju teskote da pofedine rete trae Uieretiamairane rakete, montazs vestackog satelita maze {a'r aa trace vere, Jer node treat da se Ges ma © Gane posed delova sa Zemlje, Ovo ée, £4 v0}e Freee anit meteorsist opssnost za montere (vid tS ‘Kode ste 6.Vil. COVER U VaSIONSKOM PROSTORU 1. NeSkodljivest velikih brzina kxetanja po organizam Razmotrimo sada pitanje mote li Sovek irdrdatifxtke pojave verane se preletomn na vest sate, borers ha njeme tspuftanjem na Zemija poste ope Za vreme takozvanog vasionskog putovseja, pobolje- anja mogu bit enevana uglavnont remetenjem nortnal= fog esecanja ile tele Fre loge napominjems da nema {ave brzive Hoja Covet orgenzam ne bk mogao tara uteto ‘ena samo nije Pratena prekomernim ubrzanjem Upravo, dali nas ma hajenano) mel uaboduje obriange Zamlje oko syoje asvine? A na ekvatora obitina braing preimeta koji se nalaze'na povisint Zemije dostte 16S EKometara na sat, Da ti mae‘wznemirava ketene Zee oko Sunca "koje premasuje 100000 hilometara. na. sot? Gpatamo i, napokon,krettnje ttevog nasegsunsevog si stema u avemitskom proslar kai se Aree #4 Drzinom od 70.000 kilometara na so? Znajuti'u vidu ove éinjenice, motemo tvrut da je Eovet}onganiara sanju bee Steers eva Brin ‘relet se Zemije na veSlagki setelit 1 natrag, mode se uporeditt sa_gigantakim slokomu vasionu 2tvreme ‘oga e se astronaut povremeno podergavath dejstvu poe vetane tile ete a povremeno se naan u bestetinskors Sanju. Analogne pojave oputamo kod obitnog.skoka alk w'visinn. Rada se treajem etvosimo 0d Zemije Ssetamo poveeama tedinu nate ise. Ora ete sak a” lagna Je Eoltanjs raketes» povrdine Zemije Od tenea axlvajanja nah tabana od Zemle't nate telo se prenost za nek adaljenos, letima po inecijr ne oseajut! svoju tehus Ova etapa stokes siéna je Ketan raketnog brads we sa Iskjudanim motorom. Kad, napiokon,naSe noge ponowo sdodirau Zemliy potinje kosenje nase ‘breine t ponove ‘emo avelitbreint. Ova treea elape analogna je period Krodenja kod setanja se vestakog Satelita, 2. U svetm povesane (exe Pri naglom polasi vora iz mista, priniie sedobija day unazadt | ako se iza njege mala id, pute ce ae fsetth pritisnatim uz njeya. Nasiaje opteretenje i) Je larok ubrzane kretanje. Dejstvo opterecenya. na. orgasit= 42am gotpumno je isto kao | dejstvo sile teze. Upravo, de)- vo opteretenja,leszvanogpotiskorn ‘raketnog motora feeeaée | astronquti u habiné akete. Kod stares ov ila fe, narra, vata od eile zemaljskog priviagenja, jer 3 {sbte raketa ne bi pomerila ea mesa —" radi éegn jet o- bila nesiv spreoplerecenjes (rade a0 Wostruko, petostruleo Na" opiereéente. Keada bi pomotu raketnog motora ko} se nelazi u slo- tbodsom prostorasaopitilt ravnomerno-ubraano lretanje, tada bi se na brody gectall potpuno isto hao 1 na planet Koja mas pelts sa postojaon slo, Kod ‘poletanja gviona pomocu Katapult pilot tepi etvorostruko opteretenje, (J. oseés se tir) pula tezin nego fo jeste) pilot kod akrobaiskog letenja'Cesto lepe fosnostruk opterecenje a 22 sportste Ko) shag od {emnestostruko oplerecenje per zagnjurivanju u vodu je bien pojava. Neopliodno je ipak imatu vay dn se ne Ketapuitu vreme trajaiia dejstes opteretanja iment sa ne tolife sekurdl s kod skoke u vodv fitnije, kod kotenia {vor posleskoka) tek beanaéajnin delom sekonde. Ta ode je poznato da se na obignim saobratajnim sredstvima rose pavetats braina'u tok dubeg vremena, ukoiko fe Urranje malo. Naveden! primer, medutim, alkako” te ‘oraauju de Gove moze token dueg.vremena ipdrdat ‘opteretenje neophodno 2a postizanje breine krutenja, Pesto moguenost ea se pre cetvarenja, vasouiskog lets ‘untanovi kako opteredenje mote ber opmanost 2 Divot'da fadal cove tok Kaliko vremena” (Centeifugtna sila takode stvara opteretenje. Kod r0- tacionog retanja mote te dobstt po veliint sak optee a2retenje ¥ dugom trajanju. Covek se mose smestitt u ‘bein kabing nek grata ured koja se tavlja vo ‘reo obrino kretanje. Podesovanjem polupretnika | braine ‘bran, ease se evant set ooee} aol dato} eakel a vremne Leta. Dobijent rezultati svedote da basalt rakete ote idrdattubreanja Gapterecenj) vezta sa azvitkom Braine krutenja etvorostruko-pelsmrako optereéenje U {Ski missing ad sa es ele ‘Stepen sedrjivesti Zoveka na opteretenje veoma bing avi od psf telat ee aa tars. Govt haprimer, drake Terguje na opterecenje Teles na le” Sima iene, nog aed Store fovea} tela teed mogamoa. D drugim, pak; plodsjima oncta] {ete ao opt Zama tla bie ei Tak, manle Zamaramo sedet, nego tafe a najmanje eins Nae elikasnijearedstvo 28 smanjenje tamora kod optercéen}a Je smestanye éoveka wu pectjaino, individuaino paesen, Sitelo, Opt su pokezall da specjalna santigravicacionee flela, w hojima se oberbedaje posetani prise ok0 nog $Mosice de tls ej paren ova kre gave i olakisnog stabievanja morga Rrviu, cmmogucuze EoveRu 4a Tako ied trostruko opeeezenie. Napominjemo da: sposofmost sa tzdsSavanie_ vik ‘opteretenfa avist od inaivdualnih osobina ergenisma & ‘lon od trenate. Opterséenja Koja tate relativn Tako ‘Gn lat jedan tovely 2a drugoga mogu bis wotatne 5. U svttn ber tere Vie od ake stg briny krona van graniea atmostore, nese vise pach natrag ne Zerljuy nego EeNteutitt ake mje kao fate. Posto Ce, pri tome, cent. fugaina sil bit njecnacena sa geavitacionom slo, aett0- V astronauttko} lteraturi pod pojmom steginge obit ‘xe se podrasumeva’ sla keje delstvuze. na. predmete. 3 Tue kati vastonskog broda, priskujuet na poo & fe deavitaciona aia Zeta kojy mieada, razume ge, De Hkceava, Delatvo ove sie a ne gravitacaue ale Zen} seta astronauts upravo ala tesive eatede oprugh "aie 128 terse : vont se Mt ote SR pe ci a tenae EI e Rarh ite k ieee tn ph vr ai ae sneer one nee a in suerte a oe te eS vest tse Tt a a esr at Iai igh ee cnn toa sre carci te ep sve ne 120tsuatva tebe, ose upravo a0 pad, bude dugo trai, rogue je da €e Got 1 do pritaehe uredaja 2a veSlatro snnje. Usimanje brane mabe se vst 1 kad nama tele Jer je gatanje hrane uslovljeno skeativanjens mises jeO~ ints (gutamje tetsuh materia mase so wri dake Lu si aju kad je glava spustena ispod tela) VU obiénim uslovima fiziloski procesi se oijaju uw svakom polozajy tele” Uspravnom, 'edecem i) lezeéem. roma tome, prometa polozaja organa tela u odnost na pravae ale tebe ne lepoljava biten utlee) na mjihow rad Poanato je, medutim, da ye velo tesko dugo veemens drzati ‘lev ispod tein, Ove pokazuje da Kod nekih neuobitajenih Polodsja tein, wie teze Stetno utige na organizam all se Eetoga ne-ame pravitl aakejutal da Je 2x deuge polozaje tela prsustvo sie teze neophodno. Neproty, delet oe tops dda oe vetl do {siolodeih fankoija obavlje pod ules, Sage mide, process osmoze (probujanje oz polupro~ Due pregeade opni) tsi spak se nadamo da otsastvo {ede nete uneti znatnjt poremeca} w furkeije orgsnieme 4. Vestacka tea Dakle, stad sof ne raspolatemo elsperimentalnim do- ania da Ce 28 Covel oeseath potpune normalno W bes- tetinsiien valoerma, Moguce Je da ce bil poteebne prime Mhivatlapecijelna medienske sredatva da bl se tebeglo poremesenje, normaine funkeije uéskog organiza, [Gberts Uslea dugog boravieau bestesinkom stanje ote hautims tallode pret atzofja vetine milla. ‘Stwaranje,veltatke tele koje bl zamenila su tebe bilo Br eadikaing resenje pitanja, ukoliko bl se polszalo ta Je nedostatale tebe pogibeljan sa coved}! organiza Noqsednortavnije Jey na prvi poled, atvorit) vertacko ravitattona pale, podizavajuei weprekidet rad. motora, fpematar {na smanjeno) snazs, ako je to predlageo Esno- Petia (912g) Medutim, takav natin poslat 28 sobom pretesano wehiew potreenja gor, All, posto vanredno Jednostavan natin saranja vette teze a to je upravo Shruanje vettathog satelite, Prema ide KB, Ciolkovskog ope Je.0n faneo joe krajem proslog veka [1896 evasion ska letelea (napétmer vettaiasatelt) mora se sastojali iz 10 ‘va medusobno povezana tela, U potrebnom trenuths ovt Seelovi edvajaju jedan od drufog, ostajue, Fpaly poves Zant Konopeine, 1 2st pomnott malin Taketnih motes ‘Stqvjaju ge u eotaviono kretanje oko njihovog zajednichog toute: Otigledno je da Go sen Dezvazdusno} sredin, peste btem postigne poisebns ugaonu brani, dalje obvtanje hastavl po incre, Ber wéeece ators Sa glodiita friologije nece biti nesavlagjiviy gre prekaba boravale na verte sateliina. Za vreme Fada ators, od preleta na verti satelit astronaut Se, bes Simnje, mnet hlriati Getvarostruko ‘opterecenje \tre- Sanja od neko minuta, Ovo te omoqueit dase rae) Hiopith brana lnulenje ui dosta elonomigne wslove rua motors, ‘to se tiGe lata rakete po inerei, posle ikljutensa motora i na Vestedkom satelitu, mime Patpuno sigural da Eeestanske tebe i fokst eueg’perioga tif neskodljiv a Eoves}t organ, Cak ako bi bio Stete, to ne mort da Postane prepreka as put stveranja nastanjenih yestackiy Frelits, posto je tehaiek: potpuna moguce suor oeta) fete pemotu ratacionog kretanjs 5. Pitanja ishrane 4 disania Mada su pitanja obezbodenje astronauts Kiseonikom, vodom | namirnieama za ishrant hermetic! Zatvoreno) Tkabint veitatkog satelite vee sada ‘elena, stratnjact 6 neath da Jol mpogo ‘rade na njihovorn” vsivréavanju ‘Avova pitanja niew drugestepena, ako se ra w vid da Velie: vetted sateiti mogul krulit cleo Zemlje mnogo fodina, Zssata av sine tebredene 1 pitanja moguenosh Rondisionieanja Vazduha i pretigeavanse wage u veitedom satel "Kod razmih autora postol veliko ravilagenje u mailje- njlma tt poled obroks ishrane | kiseonika, heophodeity 2a snabdewane astronauta: neki dedi Ove) abtok iepot ‘Thdlograma, drugl fak na 10 alograma po eovelty due 2a potpano ove, cesdene osmisnice, donja grantee fesleda Ga je bhi stim. Za ove namirnice te desta neste vise ‘otf ilagraraakiseonika. (Ne treba raboravis da je proces tisgnja temo Vezan 2a Varenjes fo vike jeder, tun vise » ma‘yo8ime i kiseonika), Obeirom da ugljen drat s Ksconi- om dajurmanje kaiorij od elancevina | mast, ove treba {i'peeovladuje shan ta astronaut Medutim, w visokokvalitetnim prehranbenim artkl- soa ulmi idea kscoiom mga uspesn kone ‘i mattis poms kalnienesposobnant Zamrajujee tSme, selon etronauta moe it saznovrsan, we min ‘rain’ tefinu prehrenbenih rezerv. Tamed ostalog, omic Teno jelo severo-amerikin Indijanace —~ pemikan (east tit satenog mesa, mast 1 soka Jogoda)obsirom na nje= igova veliku halortnost 1 momicnost Cavanja, verovatno foc Won cenit na veltathor sate Dnevniobrok vode a8 fovea iznosi 2 kilograma. Ra- conainit tagleda prediog dase usme voda 1 kiseoni blu’ vodomiesuperokna Ovo ée omoguti smanyenie Zapremine kiseoniih reservoar, jer Ee se hiseoni® nae Xo upakovan w vod. Osim toge, Hot raslenjavan vodo- bile superokrds na vod lesen oslobage ce ededen Felidina pote hoje se mode akorstin za sagrevane stan Benth proton Ueda; za postizanje regeneracije vode mote biti po- fgodan samo za slaine satelite. Pri tome ce se ukupna {edi vode na ste ve vrme povedavat v Kors i Telitke Vode’ koja ce se staluo proievoditi u orgunizma Pllkm cca vodonika Hot se nals u sim p= 6 Stetna aradenia ao sto je porate, atmosfera nate planete pretstavije sigur sa svega tvog na Zen a etn aunceth ‘atenja koja apzorbuje Rlseonik ko} se nolaei w gornpia Sojevima.atmosfere prt njegovom peetvaranju ozo ‘Oval proces ofvija se na sledets natin! pod uteajem ultras Ijubieasingsuntevog zraéenja,privlaene ile izmedu stoma Foyt estinjavajr teelal Risso, postajua nedovallne, L ‘vie deoeincja molekala — myihove raxpadanje. Ova pojava praéene je znatnim upijanjem energije suntevin ne Sel Mw eam hone im rake iz ulteljubicestog dela gpektra. Datjo se atom ic SSotdea nastso pri eopadu moleete spaja sa malekelon Fieenakat u tome procesu dobija se malekal nesta Kaj AeSSaoit od nt atom, isconiea ‘Soon oe palazt ustratostes! ne promentiivo},vsint ea 1680 katometara, Ovo govorl di upravo ova) so} va" lube apeothuje ultaljubieaste srake Sunce, Prema tome, EIU gedeah satel kojt bude leteo”veoma rusko nece Did tbhicen od mihovog-dejetva. sting, u zudnge vreme Jetperspomotu visinskih raketa (-VikingelTe ar) utr Yea Rtantss Velika Britanija) da je ultraljubieasio. zra- Eenje Suneh mnatno manjey ttenaiteta nego sto ve pre! postavtalo na sanow posmsteanja vrsenih sa Zerje-edh Tage je moguce da Ce sama oplata satelite bit dovoljne alta cd ovin auatenja, O suprotnom slutayu, prostor [med adova bide mogsce popunitlslojem kiseonka ko} eave deatvujuts anal ltinonterakom Riseonea, pre- from uovon stvarajuc banjera prot ultajubiéasth rakova Sunea Bho ae ite prozora kod vetatkihsatelita,fak i bitno staklo, kao Sto Je pornato, w veo mert apsorbuje ultta- ihubieiste rake "Nepominjemo da Je manja keitna evih zrakova ne ‘ophadna se normalst rad_ohganinma (igijenése ema ain da br prosore stanova frebalo snail! a staklor oje propusts ultraljubicaste srake) Suntey spektarsndrditakode Setne rentgenove zrake, si Yorba ce bin zracimn a vebtatkom sateita ne pret” Stutje nikekve tellote, Jer nj Tako apgorbuju svi gra ftevinskt mate roster innad atmosfere sakode je protet Kosmiirn sracimay ooh ve deo zd zeiing tcsers | Fears setloje lavnom od protons talladestica (aera tolonika heb. Ako se wzne u obeir da ove cestice Ymeju bezina Bliskw brand svelost 1 da €e. vadratnt neler vebiatkog,satelta evakih devel minuta biti pogodes Talignam {e mave BILL £2 nekoliko rons) takin Pre TiN postece jasno Kaliko je ozbljon opasnost ko} Pret Jee on satelite od strane KesniGhog aratenja, No Tie SS'oveea opasna sama ova fakoevang primarna fadijacta Br quiara homtékih zrakova sa oplotam vestackog sate 18do ease od), stearate oe aoavano sean: gates sentene Ito tal, yao Hoe atvare kod pans Kit toe a ataera Boaje * Fo podacima Pomirske’ steakvatke borolarge (SAD), sano 9 nrocensts registrovarih hasmiclan ee fdnon fe na primamno zragenje: Na vista cea oye odonk apjeé ue ajana se malas, kao osu vada {gent hia cditn seat asthe Top alin aakowa Za tu eke men ee u feat ators sanjay i ft Eesti otvrpmate bomtardoraer usr ee 2 sidan vedo ee Sn ‘ein bit 18 ta tea od ene grees redone mate tovemene sad ka geen a Seater inst? fas =e : okt tl Bhat 2a zt foveka a pimarnihsscandani kai, va, peta nak marina, is me laieg aoa Yeean Je sa agro ken 16 navedeneg Je ato, da Je ptanje lett zakova ee vata seed maby aca atone aboard opt uw ovom pra rales sy patet- om stan. Mate voting pepale a ae eee 3 sm od ok So lilometatapsle eave oa ae hme na ovo) ws nolateeof ge vere eee 2g peamatranjen- Nikaive’ paler ee oe gikrivene Indien pute take se agen da ove ket, krathotrajo ponvrgneia ere ee Hes oka, ne ub spss ae Soe Whose Sone No, kako e delovatikosmith saci na ade kaj Enalai'na vdtathom steiu dse wre ae ‘Snje asada ene otvenest VIL Na VESTACKOM SATELITU 1, Dank, nod godiinja doa na vestackom satelita in ens ag as dani h no Wo, owe ont hege NE na nemaljste, Posto Thai este eta ean i sa fis rng de i a Spt rida oh it 2 ene itt owl sal lo oxen wo 0 Eee ae rau rien 135[Mada u poslsnjem teoreldkom shudafy na satelite nikada ne inate da savlada noé, on ce ipa ules polusenies Zemije 1 tada ée se't njogn moti vided peels Jenje Zemije preko disks Sunen 1 tabi # (er. 136) navedene su viednost trajenja dana { nods 28 visine leta vettatlog satelita hoje dostien 440'7.000 iilometarn. Vidino da, srazmerno udaliavanie ‘ Zemlje, minimalno trajanje dana neprekidyo raste = Ialsimaliotrajanje noe! patel se smanjuje, pa aati. potinje ras "Take, Kod povefanja visine lela kod satelite od 2001000 Kilomtara, trajanje, mot skraewje se 202 ‘minuta $20 sekundi, No, na visni od 200 filometara noe {raje 24 6 sekundl vite neyo na averse manjo} visi Tablica § — Teajanje dana i noéi ma veitatkom atelite ‘ef a) | Matinee no 0 @ 1 woo #2 12 19000 O51 0) iat2 Sr as “aaa Yio or leer 3h us aT rom ab 282 or aeoe 1 40 Oe 2 Sah 3B 86 2 45 05 aes a8 5 a a8 Gane 3 20 aoe 5 Mas a a a 5s 50 ss 0s [Na vestagkom eatelity, kao | ne Zemijh (vid sl 26), inastupanja qofi prethod sumrak, Sumeak ée biti nas {elit t pred nactupanje dana. No, veéernia polulama Sneak pred zorw bige ivan sav dragim sarocims ‘nego na Zenit (ge svetlost raspaju gornt slojess atmo- tere) to je upravo prolazak sateita kor poluseni nase 136,Jtanete, Veitatk entelit najpre uleai u polusenley Zemlje PIER poate toga fone ena potpiin seni Dol se pre Ink ppune senke Zemije postypena emanjuje, ha Kra}u ‘pada do ule, dotle se polueenkn Zemije sino povetava. ‘Throiko‘seu tok meme nots Sunce na satelltU uopste ne bute videlo,wsusieak ce se vide delimigno ‘Na vetatena Satelit takode ée biti sopstvens godl- snja debs uslovijena, kao fina Zemlsi dafinam dana oti, ali uzzoe! Koji zaztvaja ava pojavu mete. bith eth iso ina nato) planet, Dok su na Zant promene dutine dana {nots u tke godine lnzvane nagibore osoeine Zem= Itine Topte prema ‘ekliptcl, na veitaskom satelita ore 2 objatajavajr razieitm trajanjem horaelensa satelita U gone) Zemije, Uslovna sima na sateita nastupice Period naydvsih nota lete kod najdusih dana Cita tok Ralendara na satelitu odreduje se time, to njeyow put Jet vel jetnaj te isto) savht, nepokrena ‘odes na 2vezde, Uzmima, naprmer, veRtoGht snteh hej china polove na visin od B10 iometara, Ravan takvog satelta, hao | zemijina osovina, ice magnate prema eidipit pod ugiom 6309. Prespostavimo A Ye24 ‘rome Septerbacake ravnodnevies ova tavan patalelna Wodhosutna-sunteve zrakce. 0 trenutke hada tate ude 1 sent Zerlje, na njems Se nactuptt noe. Ovo fe se Aogoais poste €=tirtminuta of tremglia kada sate prede [mad Severnog Polat tok ovih eetiti minuta satelite Jol bits obasjen sunevim zracima, mada Ce predeo ispod Djega w to vreme vee obaviti noe, Kada se na sateltu Yodt Since, povrsina Zemlje joe uvek €e se nalealt u senel 4 ve te ponovo trajal Eetirt minuta, dok satelit ne do- Stgne Jen! Pol. Ma taj natin dan Ge na sateitu trafati ‘SCHR 26 mtnuta ase od mots, pri come Ge njegovo ukwpno tbajanje iznoat 81 inuta U Yo veeme, na satelitu Ce bith hhajduza noe | zato ee na njem! Vidal aims Na opisqnom satelit, u jun § decerbru, leto je rnajveter jet lrajem’ mata | septemera "— sredina siime. Nata} na8in,w fou jedne 2emalfaee Godin, na 2 {elt Se smenjuja dve sime 1 dva lta ‘Ako, pak Kruzna putanja veltatkog sateita Jeti svat eldiptie, tad se't trae dana t noc na njerns, oka Steve godine, nege menjatit gediénjh debe meet 10 biti, Kada se Zemlje ne bi kretsla oko Sunes, tada bi jange dana noth, na tskvor satelite, bio) cna Jeako je mavedeno vy tablici 8. No, posto a tok godine Zemaja previ jedan eoineak oko Sunce | bro) oblate fntelite i odnteu na Sunce Yee za jedan oblazale vee hnego i adnoet na sreade, u slutajy she. pravac ew Sonja aatelita oko Zemije 1 Zemige oko Sunea naprotl | 2a" Jedan blazale manpi, ako 64 jednaki. Prems 10%, irajanje dana 1 nod takode Ce bit renitito u aavianastt (od pravea kretanja satelite. Naprimer,vedtatk!satelitko}l Tauhna visit jodie desetine polupresriea Zemlje napravio Diu tolat siderite godine 2400 obinsaka oko nate PIS. hee, ivadnost na reesde. U-odnosu na‘Sunce gn bi na fravio £00 obslaraga, uslueaju direktnog lreteja (ed Saki yeavel biladenje) 1 S401 obilazse™ per obrattom saeeggeeoe Sram esninow a vesrabae cate od wa vedi garesity ieetanja uprotni pravel. Usted ovoga, kod direktnog etanla, period oblatenja vestckog asics, 0 winost ne Sunee, povelao bi-se 2a 15400 deo, 1). pebliano 2 Jay sekukdur Kod obratnog lretanja; Peviodoblazenja Halts edu na Sunce torso by be za iste vehicing Shani uovremeno bi se 20 1/400 deo poveesto (i Stanjc) traange dana i not Tavedena popravla race sa wsinom, lea satelit ‘rasa ‘ta isin Jedan, dva | i polupretna ona. vet ito, a0 oie sin 1P2002, 191189, 1/778, “Ako.‘satelit Ko}i leth ne visini od jedne desetine polupretnika Zemlje ove razllka'annst svegn “el sekundu, onda ed poslednjeg navedenog stucaje dobija se vet, 1 minal, a vestndhlsetelt Koll me rece % pojas Meseeay 0 s= protnim pravelme po krugovina jednaleih Pazera, role period obilaska u oda na Sunee vet bt retails Eels dane 72 tojanje dana 1 nodi na satelity takode utige i blie putanye. Gore smo Tazmatrai kruine putanje. No, ‘ko pa stom pertodu kruenjeasteita njezova putanja ne bade kruina neyo eliptns, tada de se teaanje dana i oti izmenitl. Kod toga spljstanost putanje, neztvisno od Djenog polodaja,ieazvade, po pravile, poveeanje tealania ‘ipa fod u poredenyu ta njfnovtn trajanjem w slUCas letudnog kretatja, Napominjemo ds te fod loge. tajanye rea, pe peal de apo, nego en Mada je’ epogeiu senkes Zeaije uta nego w pergee (Ghost ml pretpodavijamo da se mala na pov Ze je) ato setu apogeu, u tnain vesem steps, uspocave Lretanje semoge sate, Najvete promene u trajanju dana (neti) «tke godine moraée se dogoditi ne sateity sa putanjom upeav= nom na ravan eidipike. Mode se, uslovne, narivatizimom period vremens kada satelie lest (po prsvil,periosiéna) Upotpana senkaZermlje (tojest ada na nema, ost fiana | sumeaks, postoje i not), prolate 1's jecenl — periods kde on’ dian‘ poluenkts nate planet (oles, Fada t taka dani 1 noi na sateity poste} samo da sia) na kta itor — taka pening ade satel {tol miogih abilizaka nko Zemlje potpune theyave een poleenit, budaet da Je ve ureme obsejan n= Eevim aracima, ‘Teajanje godisnjes debs 24 takay satelit Iuavedene jor tabiir & od sestrelianja tablice dozvo- avaio se dese, naprimer, u potetica zime ill proleta, kaa pputanja “doaine sentu i polusenen Zemlje, sam tateit, Flas) upravy u mestu dodirivanja. UW stvarnoat ako po Kispanje mete ae po pravila dagoaiti. Radh toga, smenjt- vane, godinjih-doba ne sataltu teti ée nesto druketje, nego so Je navedeno 4 tablic, at poprayie w njihovor {sani fe moi be od pied obabenja sate tea Zee uo lumene trajenja oti na veltadkom satelitu zavisibe ol visine kretanja sates’ so ge vide nalaah putanja 5 elif, time ce se ‘nage predéavati noe u pocetnans pericdy mesne zine 1 Une Ge bese ono, zatim, oped ‘Ove oe objasnjava I2 da wrroka Reo tto enw vide = povetanjem vise retanje axle @ teane strane Povedava ae trajange nos na mje eg glean SANG, nes 15287 136,08, fuje cet, Tako, kod puprezaike patanje of Ut clupreénika Zemije, produdenie notin Satelitu ste pre= Prataje minut 1'po deh u isto vreme, 2a sateit Koj = rete po krugu a pretnikom koji je desel pata vedi od precnike Zen, edgovarajuea velfing destize 37 minut ‘Raymanye promene trejenyu noes su sredinom aime koja ‘ada ne satelite 2. Kretanje ncbeskih tela Kod posmatrania sa veStatkog Sotelita Tiled neba $2. vestashog satelita bide sosvim drake fii hago se powrting Zemje: Nosim ota, ose eh ol live na deverno)polulopt, nepristupatan Je vel deo uthnebeskog svoda june polulopte, kao Eto je stenownicima uéne yolulopte mevidljiy. vet deo severnog, nebeskos vod, Sa vettackog satelite, nezavisno oi pravea rieg0- ‘og lretenja, most ce ee, tou ieanih sdanae (o}est {tok Jednog obilaska oko Zee) posnatrats tava ye beska sera, Za meine averdane dane posmatrate sa vestatkog lita iggledace da Je. Zena napravia. punt obrt oko ells. Ako se Favan putanje satelita bude poklapala sa liiptiom, tada de se Zetnja pomerati aut 200))ekovoR pola, prolareti ‘roe seavedds Ovna, Bika, Bitzanac aka, Lava, Device, erazij, Skorpije, tele, Janes, Vor Aolile | Thiba 1 vragajuts se ke sazvezda Ovna (il obtnuto Silt zavisnosti od praven kretanja satlta) ‘Ako satel, bude proletso ianad polova, tada ce w te mesnih ave ‘lanity dana posmatrae sigurno vidi Malog. Medveda + Sazvedda ‘liskajuznom nebeskom polu—Kameleona, Rajske Price, Stonog Brda | dr. U. gvom slugaju Zemifa Ge, 5 vremena na vreme, prevail Polarnu zvezda Ime ‘rugih zveede Koje se nalaze du? nebeskog mendijans, 0 jo) ravnt edt putanja veitackog satelite, Zerlja mode periodiekt proleal, naprimen, Kor steverda Andromede Pkasiopeje, dua 15° meridians | zatim, obisav nebesk Svod 1 prodavSl na suprotni, 195° meridjan (uporedt sa flobusot) preti seaveade Gonie Pasa | Boreniéina Kosa ‘Ako bi se oltenula ravan putanje satelite 20 90" oko oxo. vine vasione (1-Zemijey,wojest take, da sateit nastavja obllazenje polova tada ce Zemlja periodi@ prolext kroz ‘asvim druge sasvedde,eapravo, ror sazvetda Orla, Kou ropa, Velbtog Pan. Malog Psa 1 Strelea ‘ako pitanja bude twine, tada de na nobesko) ster vialiivo kretanje Zetalje bit) ravnomerno.U slugs), pak, liipti¢ne patanje Usted neravnomernostiKretenja setog, Sntelita a takode t sbog promene sidljenast do Zemlje, Poematratu na satelty éefagledati da ee Zemlja Eas ube Zava, ea usporava svoje kretanje po nebestorn svadu. Ako Se, naprimer, apoge) satlita nalass dva si ei puta dalje fd contra Zeml}e, nego pergel,tada ce se, 24 vreme pro Jaenjasatoita kroz najudaljenia tatu njegove putanje, prividno 1igaeno pomeranje Zemlje po zvezdaniom ned ae smenjiti Geir tk devet puts, w poredenja wgaontin po- fmeranjem u perigeju 22st vremensl interval Privodno je da Ge, kod krelanja satelite po elips ugaoni pretnik Zetaje nepretidno meat, jer Sto je vees Uatjensst Roje sazdvaja poematrats od gledanog. pred neta me je man}. ugeo Pod koyim se vidi dat premet “fa postnatrata na vetaékom satelitu Mesee ée to- ode bith slsom kretanjsy & dnosu ns nebesid svod, TKoje ce limieno bit toxrane sopstvenim. pomeranem Hite a prostoru. No, dok je wees avog.privicno kre ine Zemlje po velikor rug nebeske store uvek pravo- Tnko foto fe ‘objesnjava‘prolsienjem avn putanje falta froz eentar"Zemije), put Meseca moze talcode fbledsti hruian 4 elipeastPretpostavumo, naprimes, da Je kruina putanje vestackog satelita upravna na list Bemije MMeore, Prema pomeranju sateita, posmatrat ée ‘idet Mesee na promeatjive) poadint zvezds, stn0 Ks0 Ho kor provor voos holt se krete vidimo telegraske stx- dove kaj se pomerayi a poradini pejziza. U toku Jednog hilt satelita oko Zemije, Mesee ce opsivath Krag Kost fe bit tim: vets, st Je vete putanja veltathog satelita Stanostavni prosaéun pokazuje, napeimer, da Ge kod polw= pretnita putanje deaet puta vedeg od ekvatarjalnog palte Bretnika “emi, Messe opicatt hrug sa polupretnitom oj ce se vide pod ugiom od 9 de 10° (ojegova velitina Iunjate se savisno ad toga de i ge Mesee nsias! 8 apoge} It perige Tako raven rune putange satelita bude nagnuta uw codnont ns prove Zemlja-Mesee, igledace da Bese cane clipdu, Kod kretanja samog vettatkog satelita po CTpat vihjtvo kretanje Megeca ‘ice clisasto i kruzno, ‘afiyost of pla nagiba putanje ‘to oe fe prividnih razinera Meseea, onl Ge se me= yatl te kod kretanjasateita po erog eja.ravan ye ‘hedvna a pravu koja proleal Kfoc centar Zemlje 1 Me BeeaU avin drugim shugajevima velisina wilivog diska Stereca Ge se tnenjat Najveea premena prividnog pret fla Meseca desavace ae tada, kegs tava putanje bude Drolualla kor centar Mesece, Tako, ako presi keulne Putanjeastelita ienosi dvadeset polupreénika Zeme, onda EEN? oposieli ojest kada se vettackt satelit nal a 143najbliZo} udeljenostio Mesoea). Mesee_ z= posmatrata Feledatsdveput vet! nego u polndaj konjankeje (ojest is Je hess naj of ately Se, pk plu pretnik putanje poveta 2,75 puta, lade ev oponciiy disk IMescea fgledati 22 pute vedh nego u konlunke, 1 preko 11 puta veei nego Hod posmatranja sa povréine Zemije. ‘Prividno kretanje Suna, izzavavo poreranjem sale- lita, ima ‘ett karakter kao | priidno kretanje Mesees Medutim, sbog velike udatjenost nate dnewne zvexde, ovo kretanje ée bit ud | kame manie primetno. 3. Bivot w hesteinskiny ustovina ‘Ako na vediatkom sates ne bude stvoreno vettaako gravitation olf tata te fee pojave na. nlemu Bit Fibtinsl Groftije ‘of poysva Roje se dogsdaju ma Zemjt fna hoje smo navi ‘Usied otsustva tee, prestave o tome fa fe ogoree{ dolor fStermute,privisne alle lemedu predmeta tsste- iiktnede se primetival zbog malik ueajamno dejetvujuch nasa Ljadi ge taogs odmaratl bilo kor poltaja, Ho ange Go bit nesopute, jer nete bil priska ogy na Srlonac, pa prema tome nete biti nt trenja Koj Je neop fedne en tone. ‘Kretanje unutar voitethog setellta biée moguée na taj natin, Moe se Dj etalon aidove 4 wloséene fesdmete | privis oe sopstvenom seagom X ning ill [iste otaeat od nhs Kod nls even a ita "ashok prosto, astronaut ge, oBigledna, rat £ihsa ‘Seta nepoma konopen, Ge mabe ee a 'abum ‘eine predmet privezan an fanakkonopee | ade iacujutl ga od be w jetaom preven, pomerate oe 0 suc prothom ‘praveu (ha csnovu Zakona ¢-ofuvany entra Rinse pri dejstvu asmo sunutrasnie sah Yat efekt se ImoBe porte) pomots male rete ii poli al ou ov, Futin) vezani' 2a beapovrain! gubitale ase Gvitan namestay 1 pribor nece se moel Kort Da DL svaki ‘predmet tag sna_svome mest on se. mora DpHévestit Kot spremanja hrane bie potrebno sodove polsivati poklopetma abriati th da bl njihov sede2) Prlegao wt idove, Bice Yr pogodno koristtt se elektro” 4 rmagnetskim { eletrifnim priborima koji treba ds dobro infe'u bestesinaim uslovima “ced inivanja iz posuda ietnost Ge oe, pretvorti w opts ailed defstvapovrdinskog nepons. PE dairy st ‘tsi fom baheione sie mgd Drovagnt wail llom powttnskog napona | tada Ge se tfnost reel po povetini Ta Uopste, sukovanjeteenestina bige desta nexgod. Umivane & bili moguée samo pomeéu nalvaéenag eun- Je fi petits, Da bi se iepragnla flasa, bice potrebno ae tet Braworn sms rede astionee zajedno sa tetnoden ecaaaBinh ‘ce more iskorstt centrifugain!efeket, Seb asa vers, an ea pb ramp it gumeno} ivi Pup MJafinvanty plumens 1 plamenike, bite potrebno sta ddavat eprint maz Wont: et bg pron MRE sagorevanja eee se odvasals od. plamena ton €e doe sak Odcle mora biti fal laradena, da se zadr2ava sa ee eerenna od gravitactone sl vee ‘Ne ta) natin, upravljanje mnoyi poiavama {Sunk cojarna na yedtatkorn satelite bice nesta giezann. & druge Sane Meee funkelje pri olesstvovanju tebe BANOS siakdavapu Ax" Watatkim satttima na Koma w eslint ne bude sivonne Westatia feta, mote biti neophodno da se ona i's ironies efltimay 2a"vsbene nh opt uprimes, 1a vrome slobodnog iota vettathog satelite nee eBiojavatl ‘a teze u jontzactonim komorama 2 to 6 SES stvaranfe maglene trake prt prolacu naclekti- Siiin cesta, U vor slufaju ila ete mote se zameniti ‘Ehttfagaintm silom, koja. se mote stvonti_obrtanjera Joneacione homore oko. njene Uuadune sovine, Takav Inctod. vee "se" primenjuje w savremenim »visinsim akelama 4. Kondicioniranje varduba ‘Moguie Je da Ge pri pravling podetenim destavnim lemettina vanduha astronaut moet noemalno dist hod priiska u kabint mnogo nize od jedne atmosfere. A to Than bude peitiaae tm prostor|staavestackog satelit, Jott Ge da Bude tanjt njegov) 2idov save te us