Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Eckhart Tolle - Tisina Govori

    Uploaded by

    John Miranda
    32 views69 pages
    bezveze knjiga

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    bezveze knjiga

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    32 views69 pages

    Eckhart Tolle - Tisina Govori

    Uploaded by

    John Miranda
    bezveze knjiga

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 69
    Eckhart Tole Siliness Speaks Copyright © 2009 Eckbe Ekart Tol ‘alle Copyright © 2a Sibiju 1 Crnu Gora Carobna knjiga First published in the United States of America by TISINA Heenan world Library Ee GOVORI ISBN 86-7702-088-0 Proved Maja Pantié Nijdan dao ove poblisej, kao nt pubikactjau clin) 9 ne sive repofukovall, wranozavtlprStanpavatl nit w bo koje raga} frm bilo Kojim drug sredstvom prenosi I is Ubi ber odobrniaLdavats. Sra prova za obavivanje ove Knligozadr2avaju autor | edavae prem odeedbam Zana 0 ators prvi, Caroban knjga Beograd 2007, SADRZAJ Uvod 7 Poglavije 1 ‘Tidina i smirenost 13 Poglavije 2 Iza misleéeg uma 23 Poglavije 3 Egoistiéno ja" 37 Poglavlie 4 Sadaénji trenutale 49 Poglavije 8 ‘Spoznaja istinskog sebe 61 Poglavije 6 Prihvatanje i predaja 71 Poglavije 7 Priroda 85 Poglavije 8 Meduljudski odnosi 97 Poglavije 9 Smart iveénost 111 Poglavije 10 Patnja i okonéanje patnje 125 O autora 139 Pravi duhovni uéitelj nema o Gemu da vas poduéava u konvencionalnom smislu te reei, nema nigta da vam da ili doda ~ nikakve nove podatke, verovanja ili pravila ponatanja, Jedina uloga tog uéitelja jeste da vam pomiogne da ‘ukionite ono to vas odvaja od istine o tome ko ste istinski vi, a to je ono &to vi, u dubini svog biéa, veé znate. Duhovni uéitelj je t da vam otiaije i ukaZe na tu dimenziju unutragnje dubine koja takode jeste smirenost. Ako ste se obratili duhomnom uéitelju ili ovoj knjizi - u potrazi za stimulativnim idejama, teorijama, verovanjima, intelektualnim raspra- vama, biéete razotarani, Drugim reéima, ako ‘atite hranu za misli ~ neéete je nati, a pro- pustiéete upravo samu suétiny ove kmjige, sustinu koja se ne nalazi u reéima, veé u vara samima, Dobro bi bilo da to zapamtite, da to oseéate dok éitate, Roti nisu nigta drugo do ‘putokazi Ono na Sta one upuéuju ne nalazi seu carstva misljenja, nego u jednoj dimenziji 0 kart Tol unutar vas Koja je dublja i beskrajno veéa od miBijenja. Vibrantno Ziva smirenost jedna je od osobina te dimenzije, tako da kada osetite da ‘vas obuzima unutrasnji mir u tole éitanja, znajte da to lajiga radi svoj posao i ispunjava ulogu vaieg uéitelja: podseéa vas na to ko ste vi istin- si i pokazuje vam kako da se vratite sebi. Ovo nije knjiga koju treba protitati od korice do Korice i zatim je odiodit.Zivite sa njom, éesto jo} se obratajte i, to je jo8 vagnije, desto je odladite ili provodite viSe vremena samo je drei, ane éitajuéi. Mnogi éitaoci Ge se oseéati prirodno pozvanim da prekinu sa éitanjem nakon svakog paragrafa, da zastanu, razmisle, umire se. Uvek je korisnije i vagnijo napraviti pauzu u Gitanju nego éitati uw kontinuitetu. Dozvolite lajizi da uéini svoje, da vas otygne iz starih koloseka vaieg prisilnog i uslovijenog razmisijanja. Forma ove knjige se moze posmatrati kao ofiv- Jjavanje najstarijeg pisanog oblika duhovnog uéenja ~ sutri iz drevne Indije. Sutre su moéni putokazi ka istini u obliku aforizama ii kratlih izreka, uz malo Konceptualne razrade. Vede i upaniade su najranija sveta uéenja zabelezena Misina govori u u obliku sutri, kao Sto su to i redi Bude. Kazivanja i parabole Isusa Hrista se takode ‘mogu, kada se posmatraju izvan njihovog nara- tivnog konteksta, smatrati sutrama, ba’ kao i duboka uéenja sadréana u Tao Te Cingu, drevnoj kineskoj knjizi mudrosti. Prednost sutri edi w njihovoj kratko¢i. One ne angaduju misleét um vige nego to je to neophodno, Ono to one ne govore - na Sta samo ulazuju ~ znat- no je vainije od onog sto govore. Najvise je nalik sutrama prvo poglavije ove lajige (,Tisina { smirenost") i ono sacir2i samo veoma kratke paragrafe. To poglavije sadréi i samu suétinu Gitave knjige i moida je sve So je nekim Gitaocima potrebno. Druga poglavija su name- jena onima kojima je potrebno vige putokaza. Baé kao drevne suite, izeke iz ove knjige jesu svete i proizasle su iz stanja svesti koje bismo mogli_nazvati spokojnom tisinom. One medutim, za raz od drevnih sutri, ne pri- padaju nijedno} religi ii duhovnoj tradiciji, vee su potpuno pristupatne éitavom éoveéanstvu. U nyjima postoji i momenat hitnost. Transior- acijaIudske svesti pottebe da se spreti uniétenje citave nase 2 kart Tot vrste. U savremenom svetu, disfunkcionalnost stare svesti i Sirenje nove istovremeno se ubrzavaju, Paradoksalno, stvari u sti mah posta- ju 1 gore i bolje, premda je ono gore mnogo ‘idljvije jer proizvodi tako mnogo ,buke’ Ova knjiga, naravno, Koristi regi koje w aktu Ganja postaju misli u vaoj glavi. Ali to nisu ‘obiéne misli — prisilne, buéne, samodovoline, koje vape za painjom. Bai kao svaki pravi uhovni uitelj, bas kao drevne sutre, misii iz, ove kajige ne govore: ,Pogledaj u mene", vec: Pogledaj iza mene". Zato ito su proizaile iz spokojne ti8ine, one imaju moé ~ moé da vas vrate u itu tu spokojnu tisinu iz koje su nastale. ‘Taje tiSina unutragnji mir, ata smirenost i spoko} su sudtina vaseg biéa. Unutrainja tina je ono Sto ée spastii preobraziti svet. Poglavije 1 Kada iggubite dodir sa unutrainjim spokojem, gubite dodir sa samim sobom, Kada izgubite dodir sa samim sobom, gubite sebe u svetu. ‘Va najunutamyjii oseéaj sebe, toga ko ste vi, neodvojiv je od spokoja. To je ja jesam Koje je ddublje od imena i oblika. Con ‘Smirenost je vaga suétinska priroda. Sta jo smirenost? Unutrainji prostor svesnosti u kojem reti sa ove stranice bivaju opazene i postaju misli, Bez te svesnosti ne bi bilo opadanja, miigijenja i sveta. Viste ta svesnost, prerugena u osobu. 16 art Tol Ekvivalent spoljainjoj buci jeste unutrainja buka misljenja. Ekvivalent spoljaénjoj tiki jeste umutrasnja tina, Kad god je oko vas tidina ~ slugajte je. To znaéi = primetite je. Obratite paznju na nju. Slusanje tiSine budi dimenziju spokoja unutar vas, jer samo kroz tidinu vi moZote postati svesni tisine. Uvidite da u trenutian primedivanja tiSine oko vas vi ne razmiiljate. Svesni ste, a ne razmis- ate. cor Kada postanete svesni titine, odmah nastupa stanje unutragnje spokojne budnosti. Postajete ‘Tiéina gover! a prisutni, Iskoraéill ste iz hiljada godina kolek- tivne liudske uslovijenosti cor Pogledajte drvo, cvet, traviat. Dopustite da ih obuhvati vaga svesnost. Kako su oni smireni, ako ukorenjeni u Biéu. Dozvolite da vas prito- da poduei spokoju. Cor Kada gledate u drvo i opazate njegov spokoj, i sami postajete spokojni. Povezani ste sa njim na jednom veoma dubokom nivou. Oseéate jedin- stvo sa svime to opazate u smirenosti i kroz ‘smirenost. Oseéanje jedinstva sa svim stvarima jeste istinska ljubav. con Spoljna tiina pomaze, ali nije neophodna za pronalatenje unutrainje ti8ine. Cak i kada je ‘oko vas buéno, mo%ete biti svesni tisine koja se nalaaiispod te buke, tog prostora u kojem buka nastaje. To je taj unutrainji prostor éiste prisut- nosti, same svesti Motete postati svesni prisutnosti kao pod- lebuée osnove sveg vaseg éulnog opazanja i sveg vaiog miljenja. Kada postanete svesni prisutnosti obuzeée vas unutraanja tiSina, Cor ‘Svat iritantni zvak mote biti Koristan kao da je tiina, Kako? Popuitanjem vaSe unutrainje ograde prema tom zvuku, dopustanjem da on postane to &to jeste - to prihvatanje vas takode vod u carstvo onog wnutraénjeg mira koji jeste ‘ina. Uvek kada istinski prihvatite tremutak kao ono Sto on jeste ~ bez obzira na formu u kojoj se pojavijuje — zadobili ste ti8inu, nalazite seu rina. ‘Ti8ina govort 18 Cor Obratite padnju na prazninu ~ prazninu iemedu dve misli, kratki thi prostor izmedu dve reéi u razgovoru, iamedu nota Klavira ili flaute, na prazninu izmedu udaha { izdaha, Kada obratito paénju na te praznine, prisustvo snetega" postaje - samo prisustvo, Tada se u vama rada bezobliéna dimenzija iste svesnos- tii zamenjuje poistovedivanje sa oblikom, cor Istinska inteligencija dela u tiSini, TiSina je iavoriste kreativnosti i regenja problema. Cor Da li je ti8ina samo odsustvo zvukova 1 sadréaja? Ne, to je inteligencija sama — jedna 2» Beart Tol ublja svestiz koje je roden svald oblik. A kako bi tomoglo biti nesto razlitito od onoge to ste vi? Oblik za Koji mislite da ste vi proizidao je iz te svesti i na njoj i dalje podiva. ‘Ona je suétina svih galaksija kao i viati tave, sveg eveéa, drveéa, ptica i svih ostalih oblika. cor "Tsina je jedina stvar na svetu koja nema oblik. Ali, ona zacelo nije stvar, inije od ovog sveta. Cor Kada posmatrate drvo ili drugog éoveka iz te tiSine - ko je posmatraé? Neito dublje od ‘osobe. To svest posmatra svoju kreaciju. U Biblifije reteno da Bog stvori zemlju i vide da je to dobro. To je ono sto i vi vidite kada posma- trate iz tine bez razmisijanja. ‘Titina govori al Cor ‘Treba li nam vise znanja? Da li ée ovaj svet spasti vide informacija, bri kompjuteri, vide rauénih ili razumskih analiza? Nije li mudrost ‘ono 3to je Ijudima najpotrebnije u ovom svetu? All ta je mudrost i gde je traiti? Mudrost dolazi iz sposobnosti da se bude miran. Da se samo gleda i samo sluéa. Nista drugo nije potrebno. ‘Smireno8éu, gledanjem i sluganjem budi se duhovna inteligencija unutar vas. Dopustite da taj spokoj upravija vaaim regima i postupcima. Stanje Eovetanstva: izgublieni u misljenju. Cor Veéina judi provede ditay Zivot zarobljent w granicama sopstvenih misli. Oni nikada ne jzadu iz uzanog, umom stvorenog, personalizo- vanog oseéaja sopstva koje je uslovijeno profloséu, U vama, bag kao i u svakom drugom ijudskom biéu, postoji dimenaija svesnosti koja je daleko dublja od rezmisljanja. Upravo ona je suétina toga Sto vi jeste. Mozemo je nazvati prisustvom, iif neuslovijenom svesti. U starim tenminima to bi bio Hrist unutar nas, ili vaia Dbudistiéka priroda. 28 Bkaet Toh Pronalazenje te dimenzije oslobada vas i svet ‘od patnje Koju nanosite sebi i drugima kada je umom stvoreno ,malo ja" sve za Sta znate i 810 upravija vaaim Zivotom. Ljubay, radost, kreativ- na ekspangija i trajan unutragnji mir ne mogu doéi u vai Zivot drugaéije nego kroz tu neuslovijenu dimenziju svesti. Ako uspete da dodivite, makar povremeno, misli koje prolaze kroz vaiu glavu prosto kao mil, ako uspete da posmatrate svoje mental- rno-emocionalne obrasce realtcija kao od vas ‘odvojene dogadaje, onda se ta dimenzija u vama veé pojavila ~ kao prisustvo u Kojem se ‘sve misii i oseéanja dogadaju, kao bezvremeni ‘unutrasnji prostor u Kojem se odvija sadréaj vaSeg Zivota, Cor Struja migjjenja ima ogromnu inerciju, Koja nas ako moze uvuéi u sebe. Svaka misao veoma drBi do svoje vainosti. Svaka deli da u pot- ‘Punosti privuée vaéu painju. Tidina gover! a Evo vam jedan novi duhovni zadatakc ne uzimaj- te svoje misli preozbiljno. Cor Kako je lako za ljude da postanu zatvorenicl w sopstvenom pojmoynom zatvont. Ljudsld um, w svojoj Zudnji za znanjem, razu- ‘mevanjem i kontrolisanjom, brka svoja misljenja i stanovista sa istinom. On govori: evo kako jeste, Treba da budete vedi od midljenja da biste shvatili da kako god da interpretirate ,sv0j Bivot" ili Zivote i ponaganje drugih osoba, bilo kako da procenjujete bilo Koju situaciju, to nije nigta drugo do stanoviéte, jedna od mnogih moguéih perspektiva. Stvamost je jedna jedin- stvena celina u kojojje sve isprepleteno, u Kojo} ni8ta ne postoji za sebe i po sebi. Miljenje deli stvamnost - ono je secka na pojmovne mrvice i partite. ‘Misleéi um je Korisna i moéna alatka, ali jo i veoma ograniéavajuéi kada u potpunosti 8 kart Tol preuzine Zivot, kada ne shvatite da je on samo ‘mali aspekt svesnosti koja ste vi Cor ‘Mudrost nije protavod mialjenja. Duboka spoz- raja koja je mudrost iavire iz jednostavnog akta pokdanjanja nekome ili neéeru potpune painie. Painja je primama inteligencija, sama svest. (Ona rastvara barijere koje je stvorilo pojmovno riijenje i sa njome dolazi spoznaja da nista ne ppostoji po sebi i za sebe. Ona zdruzuje posma- ‘raéa i posmatrano u jedinstveno polje prisust- va. Ona je vidar podvojenosti. Con Uvok kada ste uronjoni u prisilan tok razmilja- nja, vi izbegavate ono sto jeste. Vi tada ne Zelite da budete tu gde jeste. Ovde, sada, Cor Tidina govori 2 Dogme -religiozne, politike, nauéne ~izvinuiz pogresnog ubedenja da mialjenje mote da sadme stvamost ili istinu. Dogme su koleitivnt polmovni zatvori. A Gudna pojava je to da Ijudi vole svoje zatvorske éelije zato Sto im pruzaju osetaj sigumosti i laznog ja znam". Niéta nije nanelo vige patnje Govetanstvu od dogmi. Taéno je da se svaka dogma pre ili kas- nije potrofi zato Sto stvarnost na kraju ipak otlaije njemu laénost; medutim, ako osnovna obmana ne bude prepoznata, jednu dogmu ‘samo zamenjuje druga. Sta je ta osnovna obmana? Poistovecivanje sa rmiislienjem, Cor Duhovno budenje je budenje iz sna razmis- anja. % Bart Tod Carstvo prisutnosti je znatno vete od onog ito se misljenjem da obuhvatiti, Kada vie ne budete verovali u sve Sto pomnislite, iskorati- Goto iz misljerja i jasno videti da mislilac nije ‘ono ato vi jeste. co Um egzistira u stanju ,nedovoljnosti" i uvek je Zeljan neGega. Kada se poistovetite sa umom, yeoma brzo vam bude dosadno i postanete nemimi. Dosada mati da je um gladan stimu- lansa, hrane za misli,a ta njogova glad ne moze biti zasi¢ena. Kada oseéate dosadu, pokudavate da utolite glad uma tako Sto éitate Easopise, telefonirate, gledate televiziju, surfujete po medi, idete u -kupovinu ili Sto nije neuobiéajeno ~ pretvarate taj mentalni ose¢aj nedostatka i potrebu uma za vige u telesnu potrebu koju brzo zadovoljavate uzimanjem vige hrane. i mofete odluéiti da vam i dalje bude dosad- no i posmatrati kako izgleda kada vam je i Maina gover! a dosadno i kada ste nemimi. Kako postajete svesni tit oseéaja, iznenada ée so -oko njih stvoriti prostor spokojstva. U potetku ée to biti ali prostor, ali ée taj ose¢aj unutraénjeg pros- tora rasti, a ose¢anje dosade Ge nestati u nje- ‘govoj snazi i znaéenju. Dakle, ak vas i dosada ‘mote poduiti tome ko ste a ko niste. ‘Tada éete otirti da ,smorena" osoba nije ono Sto ste vi. Dosada je prosto uslovijena energet- skim kretanjima u vama. Vi niste ni ljutita, ni ‘uina, ni prestrasena osoba. Dosada, bes, tuga ili strah nisu vaii, nisu liéni. To su sve stanja judskog uma. Ona dodu i produ. Nita Sto dode i prode nije ono &to ste vi »Dosadino mi je." Ko jo taj koji to misli? Ja sam Ijut, tuZan, uplagen." Ko to misli? Vi ste taj koji misli, ane to stanje. @ kart Tel Sve vrste predrasuda impliciraju da ste se pois- tovetili sa misle¢im umom. To znaéi da vige ne vidite druga ljudska biéa, veé samo sopstvene predstave o tim Ijudskim biéima. Svodenje Zivotnosti udskog biéa na predstavu jeste vee samo po sebi jedan oblik nasija. Cor Razmiljanje koje nije utemoljeno u svesnosti postaje samodovoljno i disfunkcionalno. Pamet ‘odvojena od mudrosti je ekstremno opasna i destruktivna. To je trenutno stanjo najvecog dela oveéanstva, Podsticanje misli putem rnauke | tehnologije, iako one suétinski nisu ni dobre ni loée, takode postaje destruktimmo zato ‘Sto veoma éesto naéin razmilianja iz kojih one proizilaze nije utemeljen u svesnost. Sledeti korak u evoluciji Goveka jeste da pre- vazide misijenje. To je sada hitan zadatak. To ne ‘mati da treba prestati sa razmiijanjem, veé da se vide ne bude u potpunosti poistovecen sa nijim, da nas misli ne poseduju. ‘Ti8ina govort 2 Cor Osetite energiju svog unutraénjeg tela. ‘Mentalna buka ée odmah utihnuti i nestati Osotite je u svojim rukama, stopalima, stomalc, grudima. Osetite taj Zivot koji vi jeste, Zivot koji pokreée vase telo. ‘Telo tako postaje ulaz u jedno dublje oseéanje 4ivosti koje se nalazi ispod kolebljivih emocija i ispod razmisijanja. Cor Zivotnost motete osetiti svojim celokupnim biéem, ne samo glavom. U tom prisustvu u ojem nemate potrebu da razmilate svaka vata éelija je diva. Pa ipak, u tom stanju, ako -vam je razmisljanje potrebno zarad neke prak- tigne svzho ~ ono je tu. Umi dalje funkcionise, i to funkcionie jo8 bolje kada ga koristi i putem njega se izrazava veéa inteligencija od njega ~ ato stevi ot Beart Tod ‘Moftda previdate te kxatke periode u kojima ste »svest bez razmialjanja", moda se oni vee prirodno i spontano pojavijuju u vagem Zivotu. Vi moiete biti zauzeti nekom manuelnom aktimno8éu, hodati po prostorij ili Gekatiu redu, i biti tako potpuno prisutni da je vaéa uobiéajena mentalna buka midljenja utigana i zamenjena svesnim prisustvom. Ili ~ motete ubvatii sebe da gledate u nebo ili siuéate noko- ga bez ikakvog mentalnog komentarisanja. ‘Vase opazanje je tada Inistalno jasno, neza- magljeno midljenjem. Za um nita od svega ovoga nije vaino zato S10 fon ima ,mnogo vainije" stvari da o njima razmiaija. Takode, on to i ne pamti, i zato vi moéda previdate da se to vet dogada. U stvari to je najvadnija stvar koja vam se mote dogoditl, To je potetak promene od misljenja ka svesnom prisustvu. } | | Tidina govort 38 Budite neusiljeni sa stanjem ,neznanja". Ono ‘vas vodi iza uma zato Sto so um uvek trudi da zaldjuéuje itumaéi. On se plaii neznanja. Dakle, kada uspevate da se pomirite sa neznanjem, veé ste otiéli iza uma. Iz tog stanja zatim proistiée dublje saznanje, koje nije pojmovno, Cor Umetniéke tworevine, sportovi, ples, poduta- varie, savetovanje ~ ovladavanje bilo kojim po- jem koje zahteva trad podrazumeva da u njega vide nije uldjuéen misleci um, ili je barem od drugorazrednog znataja. Mot i inteligencija veta od vas, pa ipak isto Sto i vi, u suétini Preuzima stvar. Vise ne postoji proces donoienja odluka ~ prave akcije se spontano preduzimaju~ a ,vi" niste ti koji ih ine. Ovlada- vanje Zivotom je upravo suprotno od kontrole 38 Beart Tol nad nijim. Vi ste tada usaglageni sa viom sves. no8éu, Ona dela, govori, radi posao. Cor ‘Trenutak opasnosti moze doneti privremeni prekid u struji rezmisljanja i pruziti ukus toga Sta ‘znaéi biti prisutan, budan, svestan. Cor Istina je daleko sveobuhvatnija nego sto um to ikada moze da pojmi. Nijedna misao ne moze da saime Istinu. A Sto je najbolje, moke da kaze na nju, Na primer, mode se re¢i: ,Sve su. stvari u suitini jedno," To je putokaz, a ne objaénjenje. Razumevanje tih re¢i znadi duboko tunutar sebe osoéati istinu na koju ukazuj Cor Um neprestano tradi ne samo hranu za misti veé i hranu za svoj identitet, za svoj oseéaj sopstva. ‘To je nagin na koji ego dolazi do postojanja ina koji neprekidno ponovo stvara samog sebe. Cor Kada mislite i govorite 0 sobi, kada kaiote ,ja", ‘ono na Sta se to obiéno odnosi jeste ,ja i moja 4ivotna priéa”. To je ,ja" koje vam se dopada ili, no dopada, koje se plati i Zeli, ,ja" Koje nikada nije zadovolino, To je umom stvoreno ose¢anje ‘onoga ko se vi, koje je uslovijeno prosioséu i koje Zudi za ispunjenjem u buduénosti ” kart Tol Uvidate li da je to ,ja" nestalna, privremena worevina, nalik na oblik talasa na povréini vode? Ko je taj koji to uvida? Ko je taj koli je svestan nestanosti vaSag fizi¢kog i psiholoskog oblika? Ja jesam. To je to dub ,ja" koje nema nigta sa proflogéu i buduénoséu, Cor Sta ée ostati od svih strahova i potreba povezanih sa vaSom problematiénom zivomiom situacijom koja svakoga dana oduzima najvedi deo vaée painje? Jedna crta ~ par centimetara dugaéka ~ izmedu datuma rodenja i datuma smut, na vaSem nadgrobnom spomeniku, Za egoistiéno ,ja", ovo je depresivna pomisao, Za vas, ona je oslobadajuéa. Tidina govori a ada svaka misao u potpunosti apsorbuje vas padnju, to znaéi da ste se poistovetili sa glasom 1 svojoj glavi. Misao tada postaje ulodena u ‘ose¢aj sopstva. To je ego, umom stvoreno , ja. ‘To mentalno konstruisano ,ja” ose¢a se nepot- puno i nesigurno. Zato su strah i potreba nje- ‘gove dominantne emocije i pokretatke sile, Kada shwvatite da u vaéoj glavi postoji glas Koji se pretvara da ste vi i nikada ne prestaje da priga, potinjete da se budite iz nesvesnog pois- tovetivanja sa svojim tokom misli, Kada budete primeiili taj glas, shvati¢ete da vi niste on—mis- lac ~ nego onaj ko je svestan njega. Spoznaja da ste vi svestiza glasa jeste sloboda. Cor Egoistitno ,ja" je uvek zauzeto trazenjem. Ono tradi vide ovoga ill onoga da bi ga dodalo sebi, da bi uéinilo da se oseéa potpunije. To objainjava kompulzivnu preokupaciju ega buduénoséu. a Bact Tot Kad god ubvatite sebe da ,tivite za naredni twenutak", veé sto zakoratili izvan obrasca ego- istiénog uma, i istovremeno nastaje moguénost da izaberete da svoju punu painju posvetite sadanjem trenutla. Posvetivanjem pune painje sadainjem trenutla, inteligencija daleko veéa od egoistié- nog uma stupa t vaé Zivot. Cor Kada divite kroz ego, vi uvek svodite sadasnit ‘renutak na stedstvo. Vi Zivite za buduénost, i ‘kada postignete svoje ciljeve, oni vas vige ne zadovoljavaju, barem ne zadugo. Kada posvetite vise painje samom delanju ane buduéem rezultatu Koji Zelite njime da postignete, razbiéete staru egoistiénu uslovije- nost. Vase delanje tako postaje ne samo neu- poredivo efektnije, nego beskrajno vise ispu- njavajuée i radosnije. Tikina govort 6 Cor Gotovo svaki ego sadrZi najmanje jedan ele- ment onoga Sto bi se moglo nazvati ,identitot axive". Neke osobe imaju tako snainu sliku 0 sebi kao 0 rtvi da ona postaje sama sté nji- hovog ega. Ogoréenost i negodovanje gine suitinsld deo njihovog ose¢anja sopstva. Cak i ako je vaée negodovanje u potpunosti opravdano’, vi ste sebi stvorili identitet koji je ‘veoma nalik na zatvor éije su regetke naéinjene uuoblilu mii. Pogledajte sta radite sami sebi, ili pre ta vam radi va’ um. Osetite emocionalnu vezanost koju gajite prema svojoj priti o zrtvi i postanite svesni prisiljenosti da mislite i govorite ‘onjoj. Bucite tamo kao prisustvo koje svedodi o vaiem unutamjem stanju. Ne morate nista da radite. Sa budnoséu Ge doéi transformacija i sloboda. “ kort Tol Pritutbe i reagovanje su omijeni obrasci uma lyoz koje ego jaéa samog sebe. Za mnoge jude, najveéi deo niihove mentalno-emotivne aktimnosti sastoji se od prituzbi i reagovanja protiv ovoga ili onoga. Postupajuéi na taj naéin, vi druge ljude ili odredenu situaciju progla- Savate za ,loS0", a sebe za ,dobrog®. Kroz tu ~dobrotu vi se oseéate superiomo, ojaéavate svoj ose¢aj sopsiva. U stvamosti, naravno, vi samo ojaéavate iluziju ega. ‘Moiete Ii da opazite te obrasce unutar sebe ida prepoznate taj prigovaraéki glas u svojo} glavi kao ono Sto on zaista joste? Cor Egoistiénom ose¢anju sopstva su potrebni kon- {lei zato &to njegov ose¢aj odvojenog identite- ta ojagava u borbi protiv ovoga ili onoga, kao iu demonstracifi da je nesto ,Ja" a nesto drugo nije si Ne tako retko, i plemena, narodi i religije pod- stiéu ojaéavanje oseéanja kolektivnog identiteta Tikina govort 6 i toga Sto imaju neprijatelje, Ko bi bio ,verile* ako ne bi bilo ,nevernika*? Cor Mofete liu sebi opaziti suptiine oseéaje superi- omosti ili inferiomosti u svojim odnosima sa drugim osobama? Tako éete videti samo ego koji divi kroz poredenje, Zavist je nusproizved ega, Koji se oseéa lumanjeno uvek kada se neSto dobro dogodi neko drugom, i ako neko ima vige, zna vige i mote vile da uradi od vas. Identitet ega zavisi od tih poredenja i zivi na tom vile. On ée se hhvatati za sve. Ako sve drugo propadne, mozete ojatati svoje izmisljeno oseéanje sopsiva kroz posmatranje sebe kao nekoga ko je vise nastradao u Zivotu il je vige bolestan od nekog dnugog. Kakvo su priée, izmiéljotine na kojima vi zasni- vate svoje oseéanje sopstva? Cor 6 kart Tol lagradene na samoj strukturi egoistiénog ja", nalaze se potrebe protivljenja, protivreéenja i iskljuéivanja, koje postoje da bi se odrzao ose¢aj odvojenosti, na Kojem potiva njegov stalni opstanak, Zato postoji ja” nasuprot sdrugima', ,mi* naspram ,njih", Egu je neophodno da bude u sukobu sa nekim ill negim. To objainjava zato tezite min i radosti i ljubavi, ali ne modete da ih podnosite dugo vremena. Vi kaiete da Zelite da budete sreéni a u stvari ste ovisnik o svojoj nesredi. Vaia nesreéa u krajnjom sluéaju nastaje ne usled okolnosti u vaem Zivotu, vee usled uslovijenosti vaseg uma. Cor Oseéate Ii krivicu u pogledu negega ito ste uradili ~ ii niste uradili - u proslosti? U ovo ‘modete biti sigurni: delali ste u skladu sa svojim. nivoom svesti, ili bolje regeno nesvesnosti, datom trenutlu. Da ste bili budniji, svesniji, delali biste drugadij. Tigina govori a Krivica je jo8 jedan polaifaj ega da stvori iden- titet, ose¢aj sopstva. Za ego uopste nije bitno to da lije to ,ja" pozitivno ili negativno, Ono sto ste vi uradil, ii niste uradili, jeste manifestacija nesvesnosti ~ ljudske nesvesnosti. Medutim, ‘ego to personalizuje i kaze: ,ja sam to uradio", a vise opteretite mentalnom slikom sebe kao wlodeg'" Tokom svoje istorije judi su potinili bezbroj nasilnih, okrutnih { bolnih dela jedni nad drugi- ‘ma, i nastavijaju da to Zine. Treba li ih sve osu- lit, jesu Ii svi ont kaivi? Ii su ta dela samo odraz nesvesnosti, jedne evolutivne etape koju mi sada prorastamo? Hristove reéi ,Oprostite im, jer ne znaju sta ine" odnose so ina vas. Con Ako ste sebi postavili egoistiéne ciljeve 2a svthu oslobadanja, poveéavajuci tako ose¢anje sopstvene vainosti, oni vas neée zadovoliti Zale ikada ih budete dosegli 8 kart Tol Postavite cilieve, ali shvatite da njihovo post zanje nije jedino vaino. Sve Sto nastane iz sadainjosti pokezuje da sadaénji trenutak nije sredstvo za neki cilj: delanje je samo po sebi ispunjavajuée u svakom trenutku. Ne svodite vige sadainji trenutak na srodstvo za postizanje nekog cilia ~to je logika ega. cor «Nema sebe. Nema problema‘, rekao je budi- Sti8ki ubitel) kada su ga pitali da objasni dublje znaéenje budizma, cor Povrino gledajuci, izgleda kao da je sadainji trenutak samo jedan od mnogih, mnogih trenu- taka, Ingleda kao da se svaki dan vaieg Zivota sastoji od hiljada trenutaka u Kojima se dogadaju razlifite stvari. Pa ipak, ako malo bolje pogledate, nije i to samo jedan trenutak, ‘uvek? Zar Zivot nije uvek ,ovaj trenutak"? ‘Taj jedan trenutak ~ sada - jeste jedina stvar od koje nikada ne mo%ete pobeéi,jedini stalni ini lac u vaSem Zivotu. Bez obzira na to Sta se dogada, bez obzira na to koliko se Zivot promeni, jodna sivar je siguma: uvek je sada. Buduéi da ne postoji beg od sadainjosti, zaSto joj ne poéeleti dobrodoilicu, zasto se sa njome ne biste sprijateljli? 82 kart Tot Kada se budete sprijateljili sa_sadaénjim tronutkom, oseéaéete se kao kod kuée gde god. da se nalazite, Ako se u sadainjem trenutku ne ‘oseéate udobno, nosiéete u sebi nemir bez obzira kuda krenuli, Cor Sadainiji tremutak je takav kakav jeste. Uvek. ‘Mofete li da se sa time pomirite? cor Podela divota na proilost, sadainjost i buduénost je umom stvorena i potpuno je iamiljona, Prodlost i buduénost su oblici msl mentalne apstrakcije. Proslost moze biti samo seéanje na sadaénji trenutak. Buduénost, kada dode, jeste sadainji trenutak, Dakle, jedina stvar koja jeste uvek este sadainii trenutalc Cor ‘Tisina govort 8 Upraviianje painje na sadainji trenutak ne ‘mati poricane onoga ito vam je u Zivot potrebno. To je prepoznavanje onoga Sto je pri- mamo. Zatim se za sve Sto je sekundamo veoma lako motete pobrinut, Ne treba redi: Vike se no bavim nigim zato ito postoji samo Sadainjitrenutak." Ne. Prvo otlaite ono &to je primamo i uéinite sadainji trenutak svojim pri- jateljom, a no neprijateljom. Priznajte ga, postuite ‘ga. Kada sadainji trenutak postane temel) i primami folus vaieg iivota, vad ée se vot odvijati sa lakogom. Cor Odlaganje tanjira, zacrtavanje poslovne strate- Gije, planiranje putovanja ~ &ta je vainije: del nje ili posledica koju kroz njega zelite da Postignete? Ovaj trenutak ii neki buduéi tremu- tak? Da li ovaj trenutak tretirate kao neku preprelaa koju treba prevaziéi? Oseéate li da postoji neki buduei trenutak koji je vainiji? a Bart To Gotovo svako Zivi na ovaj naéin najvecim delom svog vremena, Buduéi da buduénost nikada ne stize, iauzev kao sadainjost, to je distunkcio- nalan naéin Zivijenja. On generide jednu stalnu struju nelagode, napetosti i nezadovoljstva. On. ne postu Zivot, koji je uvek sadaénii trenutak i nikada nije ne-sada, Cor Osotite tivotnost u svom telu. To ée vas ukoreni- tiu sadainii trenutak. Cor ‘Najzad, vi ne preuzimate odgovornost za Zivot sve dok ne prouzmete odgovomost 2a ovaj trenutak - sadagnji trenutak. To je zato to je sadainji trenutak jedino mesto na kome se Zivot nalazi. Prouzimanje odgovornosti za ovaj tremutak ‘mati ne protivti se u sebi ,takvoéi" sadaénjeg Tidina govori 88 trenutka, ne raspravijai oko toga kakav on jeste. ‘To znaéi biti uskladen sa zivotom. Sadainji trenutak je takav kakav jeste zato to ne moze da bude drugaéiti, Ono sto su budisti oduvek znali, sada potvrduju fiziéari: ne postoje izolovane stvari ili dogadali. Ispod povréine pojavnog, sve stvari su ispreplitane i deo su totaliteta kosmosa, koji je izrodio oblik koji sadaénji trenutak ima. Kada tome budete rekli da", postaéete uskladeni sa silom i inteligencijom samog 4ivota, Tek tada ete postati pokretaé pozitivnih promena u svetu. con Jednostayna, ali radikalna duhovna praksa jeste prihvatanje svega Sto sadainji trenutak pred- stavija ~ spolja i iznutra 86 Bart Tob Kada se vasa paénja usmeri na sadainji trenu- tak, nastaje budnost. To je nalik na budenje iz sna, sna miljenja, sna proslosti i buduénost ‘Takva jasnoéa, takva jednostavnost. Nema pros- tora za pravijenje problema. Samo ovaj trenutak takav kakav jeste. Cor ‘Onog trenutka kada stupite u sadainjost sa paznjom, shvatiGete da je Zivot svetinja. Keda ste prisutni, svetost postojiu sve Sto opazate. Sto vide divite u sadaénjem trenutlu, vise cete ‘oseéatijednostavnu pa ipak duboku radost Bi¢a isvetost sveg divota, Cor ‘Veéina ljudl brka sadainji trenutak sa onim 3t0 0 u njemu dogada, a Sto nije on sam. Sadaénji ‘wenutak je dubli od onoga Sto se u njemma deSava. On je prostor u kojem se to dogada. Tidina govort a Ne brite sadrZaj ovog trenutia sa njim samnim, Sadainji trenutak je dublji od svakog sadréaja koji u njermu nastaje. Cor Kada laotite u sadainii trenutak, iskoragi¢ete iz sadréaja svog uma. Neprekidna bujica misli ée se usporiti, Misljenje vise neée apsorbovati celolaupnu vaiu painju, nege vas vise u pot- punosti uvuéi u sebe. Izmedu misiiée se pojavi- ti praznine ~ prostori, tigine. Poéecete da shvatate Koliko ste Siri i dublji od sopstvenih, isl. Cor Misli, emocije, éulni opazaji i sve drugo sto doiivijavate tine sadriaj vaéeg Zivota. ,Mo} Zivot" je ono na emu zasnivate ose¢aj sopstva, { , moj Zivot" jeste sacri, ili barem tako veru- fete. 38 kart Tol Vi neprekidno prenebregavate najodigledniju injenicu: va najintimniji oseéaj ja jesam nema rita sa onim Sto se u vaiem Zivotu dogada, noma veze sa sadtzajem. Taj ose¢aj a jesam je jedno sa sadanjim trenutkom. On uvek ostaje ist. U detinjstvu i u starosti, u zdraviju i bolesti, u uspehu ili neuspehu, ja jesam — prostor sadainjeg trenutka — na svom najdubljem nivou ostaje nepromenjen. Obiéno se pobrka sa sadréajem, tako da vi ja jesam (li sadaénji trenutak) dodivijavate biedo i indirektno, kroz sadriaj vaieg Zivota, Drugim re¢ima: vas oseéaj Bica postaje zamraéen okolnostim: vagim tokom razmisijanja i raznim drugim pojavama ovoga sveta, Sadainji trenutak biva I tako vi zaboravijate svoju ukorenjenost u Biéu, svoju bozansian stvamost, i gubite se u svetu Konfuzija, bes, depresija, nasilje i sukobi nasta- ju kada Ijudi zaborave ko su. Pa ipak, kako je lako zapamtitiistinu i tako se vvratiti ug: Ja nisam moje misli, emocije, Eulni opazaii i iskustva, Ja nisam sadrZaj svog Zivota. Ja sam Mibina govort 89 fivot. Ja sam prostor u Kojem se sve dogada. Ja ‘sam svest, Ja sam sada. Ja jesam. ‘Sadaénji trenutak je na najdubljem nivou neod- vojiv od vase istinske prirode. Cor ‘Mnoge su stvari u vaSem Zivotu vaine, ali samo je jedna apsolutno bitna. Vaino je da li uspete ili ne uspete u ofima sveta, Vatno je da li ste zdravi ill niste, da Ii ste obra- zovani ili ne, Vaino je da li ste bogati ili siro- ‘mani - to zaista u vaem Bivotu pravi razliku, Da, sve su te stvari vazine, relativno govoreéi ali ‘one nisu bitne u apsolutnom sisi. 6 kart Tol Postoji nedto vatinije od svih tih stvari, a to je pronalaenje suitine onoga sto ste vi iza tog Kratkovetnog entiteta, tog kratkotrajnog per- sonalizovanog ose¢anja sopstva. Pronaéi éete mir ne putem promene okolnosti svog zivota, veé shvatanjem istinskog sebe na najdubljem nivou. cor Reinkamacija vam ne mode pomogi ako vi ni u ‘svojoj sledetoj inkamaciji ne znate ko ste. Con ‘Sve nesreée na ovoj planeti nastaju zahvaljujucit personalizovanom ose¢anju ,mene" ili ,nas ‘To priksiva sustinu onoga ko ste vi. Kada niste svesni svoje unutraénje suétine, ria kraju cete tuvok stvoriti nesreéu. Upravo tako. Kada ne mate ko ste, vi umom stvarate sopstvo kao ‘zamenti za svoje prelepo bozansko biée i &vrsto se driite tog plailjivog i zahtevnog sopstva. Titina govort 6 Zaitita i jatanje tog lanog oseéanja sopstva zatim postaje vaéa primarna motivaciona sila. Cor ‘Mnoge fraze koje su u op&toj upotrebi, ponekad ak i sama struktura jezika, otkrivaju dinjeniou da ljudi ne znaju ko su u stvari. Vi kagete: slagubio je Zivot", kao da Je Zivot nesto Sto se ‘mote posedovat ill ingubiti Istina je: vi nemate vot, vijeste Zivot. jedan Zivot, jedna svest koja prozima Gitav univerzum { koja uzima privre- ‘meni oblik da bi iskusila sebe kao kamen ili viat ‘rave, kao divotinju, osobu, zvezdu ili galaksiu. Motete i da osetite da ste duboko u sebi to vee ‘znali? Moiete li da osetite da ste vi veé To? con 2a vetinu stvari u Zivotu potrebno je vreme: iste nauéili novu vestinu, sagradili kucu, postali struénjak, pripremili Soljicu éaje. % Bart Tot Vrome je, medutim, beskorisno za najvainiju stvar u Zivotu, jedina stvar Koja je zaista bitna: samospoznaju, Sto znaéi spoznaju ko istinsid jesmo iza povriine sopstva —iza imena, fzikog oblika, Zivome istorije, priée. Ne modete pronaéi sebe u proilosti ili buduénosti. Jedino mesto gde sebe motete pronaéi jeste u sadainjem trenutla Duhovni tragaéi traze samospoznaju u prosvet- Jjenju koje ée se dogoditiu buduénost. Da biste Dill tragaé znaéi da vam je potrebna buduenost. Ako je to ono u sta verujete, za vas vati sledece: zaista 6e vam trebatl vremena dok ne shvatite da vam ne treba vreme da biste bili ono sto istinsld jeste. cor Kada gledate u drvo, vi ste svesni drveta. Kada imate misao ili ose¢anie, vi ste svesni te mist ili oseéanja. Kada dodivljavate prijatno ill bolno iskustvo, vi ste svesni tog iskustva. ‘Titina govori or Ovo deluje taéno za ofigledne izjave, pa ipak, ako ih temeljnije pogledate, otkricete da na jedan veoma suptilan nagin sama njihova struk- tura sadréi jednu fundamentalnu iluziju, iluziju koja je neizbedna kada koristite jezik. Miljenje i jezik stvaraju prividan dualitet i dele liénost tamo gde podele nema, Istina je: vi niste neko ko je svestan drveta, misljenja, oseéanja ili dodivijaja. Vi ste prisustvo ili svest u kojem i putem Kojeg se te stvari pojavljuju. ‘Moliete li biti svesni sebe kao svesti u kojoj se Gitav sadréaj vaseg tivota odvija? Cor Katete: ,Zelim da spoznam sebe. Vijeste ,ja". Vijeste spoznaja. Vijeste svest ixoz koju se sve saznaje. A to ne moze spoznati samo sebe ~ ‘ono to jeste, Nita no postofi iza toga, pa ipak, sve saznanje izrasta iz njega. ,Ja" ne moe da uéini sebe objektom saznanja, svesti. 68 Bart Tol Daldo, vi ne motte postati objekat samome sebi, Upravo je to uzrok nastanka iluzije ego- istignog identiteta ~ jer vi ste sebe mentalno pretvorili u objekat. ,To sam ja", kagete vi T ‘onda poénete da uspostavijate odnos sa samim sobom, i priate drugima i samima sebi svoju prigu. Cor Spoznajom sebe kao svesnosti u Kojo} se dogadaju pojavne stvari, vi_postajete oslobodeni zavisnosti od pojavnih stvari i traenja sebe u situacijama, mestima i stanjima, Drugim regima: ono sto se dogada ili ne dogada viée nije vaino. Stvari gube svoju tedinu, ozbilinost. U vaé tivot stupa razigranost. Podinjete da dotivijavate ovaj svet kao kosmicki ples, ples oblika - ni manje ni vise. ‘Tisina govori « ada spoznate istinskog sebe, nastupige trajno Zivo oseéanje smirenosti. Ono bi se moglo naz~ vati i rado8éu, jer je radost upravo to: vibrantno iv mir. To je radost spoznaje sobe kao same suitine Zivota pre nego to je Zivot uzeo oblik. ‘To je radost Biéa ~ biéa koje vi istinski jeste. Cor Bal kao to voda mote da bude évrsta, tena i gasovita, mozemo posmatrati svest kao da je zamrznuta" poput kakve fiziéke stvari, ,teéna" kao um i misao, ii bezobligna kao Cista svest. Cista svest je Zivot pre nego sto je otelotvoren, { taj Zivot gleda na svet oblika kroz ,vase" of zato sto ste vi svest. Kada spoznate sebe kao To, tada Gete prepoznati sebe u svernu. To je stanje potpune jasnoée opazanja. Vi vige niste entitet Gija teBka prodlost tvor filter pojmova kroz koji se tumaéi svako iskustvo, ‘Kada budete opazali bez tumaéenja, moti éete da osetite Sta je to Sto opazate. Najvige Sto se Fy kart To! Jezikom mote iskazati joste da postoji polje budnog spokoja u kojem se svi opadaji dogadaiu. Kroz ,vas" je bezobliéna svest postala svesna same sebe. Cor ‘Ono sto vodi Zivote najveceg broja Ijudi jesu Zelja i strah. Zelja je potreba da nesto dodate sebi sa ciljem da vaie ,ja" bude punije. Svi strahovi su stra ovi od gubljenja netega i na taj natin nestaja- nja i bivanja manjim. Ta dva lxetanja zamagijulu Ginjenicu da Bice ne mote biti dato ili oduzeto. Biée u svoj svojoj punoéi je veé u vama, sada. Poglavije 6 Kad god ste u moguénost, ,pogledaite" u sebe da biste videli da li ste nesvesno stvorili sukob izmedu unutrainjosti i spoljagnjosti, izmedu spoljagnjih okolnosti u tom trenutlu ~ gde se nalagite, sa kime ste ii Sta radite ~ i vagih misli { oseéanja. Mozete li osetiti koliko je bolno u sobi zauzeti suprotan polozaj u odnosu na ono ato jeste? Kada prepoznate ovo, takode éete shvatiti da ste sada slobodni da odustanete od ovog beskorisnog sukobe, ovog unutrainjeg stanja rata, Cor Koliko éesto svakoga dana, ako Zelite da ver- balizujete svoju unutraénju realnost u tom Bart Tod trenutku, potelite da ka#ote: ,Ne delim da budem tu gde sam"? Kakav je osecaj kada ne elite da budete tu gde jeste — u saobracajnoj ‘guévi, na radnom mestu, u éekaonici, medu Jjudima medu Kojima jeste? Taéno je, naravno, da je neka mesta najbolje samo napustiti ~ i to je ponekad najzgodnije i uéiniti, Uo mnogim drugim sluéajevima, medutim, odlazak nije dobar izbor. U tim sin éajevima izjava ,Ne delim da budem tu gde jesam* ne samo Sto jo beskorisna vee je i dis funkcionalna. Ona vas i druge éini nesretnima. Refeno je: gde god da ode’, tamo si. Drugim reéima: uvek ste ovdo. Da li je to tako teiko pri- hvatit? Cor Da li vam je zaista neophodno da mentalno pro- ccenjujete svako éulno opatanie i iskustvo? Da li ‘vam je zaista nudno da imate volinvne volim ‘visti odnosa sa Zivotom, u kojem ste u gotovo neprekidnom sukobu sa okolnostima i osoba- Milna govort ® ma? Ili se prosto radi o duboko ukorenjenoj mentalnoj navici koju je moguée razbiti? Ne putem radenja bilo éega, nego dopustanjem ‘ovorn trenutia da bude takav kakav jeste. Cor Reakcija i navika iskaza ,no" ojaéava ogo. .Da" ga slabi. Vas oblik identiteta, ego, ne moze da predivi predaju. Cor wimam tako mnogo posla." Da, ali kakav je kvalitet vaSeg rada? Vozedi se do posla, razgo- varajuéi sa kiijentima, radeci na kompjuteru, izvrBavajuéi naloge, bavedi se bezbrojnim stvarima koje ine svakodnevicu ~ koliko se vi zaista predajete svernu tome? Da li se predajete ili ne predajete svom poslu? To je ono sto odreduje vas uspeh u ivotu, a ne kolilé napor ulagete, Napor podrazumeva stres i napetost, potrebu da se dosegne izvesna taka u ‘buduénost ili da se postigne izvestan cil. ‘Moéete li da otlaijete makar i najmanji element 1u sebi nezeljenja da radite ono &to radite? To je pporicanie Zivota, tako da istinski uspeéan ishod nije mogué. Ako moiete to da otlaijete u sebi, mozete li da ‘ga napustite i da se potpuno predate onome Sto radite? Cor Raditi jednu stvar u jedno vreme', tako uéitel} zena definige suétinu zena. Radeéi jednu stvar u jednom trenutica znaéi biti potpuno u onome Sto radite, posvetiti mu pot- ‘punu painju. To je cin predavanja— éin odobra- varia. Con Tidina govori n Vase pritvatanje onoga sto jeste vodi vas na dubijinivo, gde vage unutrasnje stanje, bas kao ‘vase ose¢anje sopstva, vide ne zavise od pro- ‘cena uma o ,dobrom" i loser’. Kada kaéete ,da" ,jestvu" Zivota, kada prih- vatite ovaj trenutak kakav on jeste, oseticete favestan prostor unutar sebe, prostor koji je duboko miran. Na povtiini, vi éote i dalje mo%da biti sreéni ‘kada je sunéano i tui kada pada liga; motda éete se radovati ako osvojite milion dolara ii ‘tugovati ako izgubite sve Sto imate, Medutim, ni sregu ni nesreéu vide necete oseéati preterano duboko. One ée biti tek talasi¢i na povrlini vaieg biéa. Pozadinski mir unutar vas ostaée nepomuéen bez obzira na prirodu spoljaénjih okolnesti. Reéi ,da" onome sto jeste otkriva dimenaiju dubine unutar vas koja ne zavisi ni od spoliih uslova niti od unutraénjih uslova neprekidno promenijivih mist i oseéanja, Con ® art Tol Predaja postaje znatno lala kada shvatite promenijvu prirodu svih iskustava i to da vam svet ne moze dati nikalvu trajnu vrednost. Mofete nastaviti da vidate jude, da se uldjuéujete u dogadaje i aktivnosti, ali bez potteba i strahova egoistiénog sopstva. To znati, vige necete zahtevati da vas situaciia, ‘osoba, mesto ili dogadaj zadovolje ili uéine sreénim. Dopustiéete da postoji njihova prolaz- na inesavrena priroda. A éudo je u tome sto ée, kada vise ne budete postavijali nemoguée zahtove, svaka situacija, ‘osoba, mesto ill dogadaj postati ne samo zado- voljavajuéi nego i harmoniéniit i mimiji, cor ada u potpunosti prihwatite ovaj trenutak, kaca se vide ne budete raspravijali sa onim Sto jeste, prisila da razmiéljate smanjiée se i zamenie je budna smirenost. Biéete u potpunosti svesni, ali vai um neée proceniivati ovaj trenutakeni na koji Tibina govort w naéin. To stanje unutraénjeg neopiranja otvorice vas ka neuslovijenoj svesnosti koja je besleajno ‘yeéa od Ijudskog uma. Ta ogromna inteligenci- ja tada mote izraziti sebe kroz vas i pomodi vam, i iznutra i od spolja. To je razlog zasto odustajanjem od unutrainjeg otpora Gesto otkri- vate da su se okolnosti promenile nabole, Cor Govorim li: sreéni."? Ne. Utivajte w over trenutiu. Budite Dopustite ,takvost" ovoga trenutka. To je dovoline. Cor Predaja znati predati se ovom trenutla, ane pridi putem koje vi tumadite ovaj trenutak i zatim polauSavate da se pomirte sa njom. a0 kart Tol ‘Na primer, moda imate hendikep usled kojeg vide ne molete da hodate. To stanje je takvo kakvo je. Moida vaé um upravo stvara priéu Koja kai Eto na ta je spao mo) Zivot. Zavrsio sam u invalidskim kolicima. Zivot je prema meni bio grub i neposten. Ja to nisam zasiuzio." ‘Mobote li prihvatitijestost ovog trenutka i ne brkati je sa prigom koju je um stvorio oko nje? cor Predaja nastupa kada vide ne pitate: ,Zaito se to meni dogada?* Con Cak i u naizgled najneprijatnijim { najbolnjim situacijama skriveno je jedno dublje dobro i u svakoj nesre¢i se kxije seme svetlosti Sina govort a ‘Tokom éitave istorie bilo je #ena i muskaraca Koji su, suogeni sa nekim velikim gubitkom, boleséu, zatvorom ii pretnjom smréu, prihvatali to to je prividno nestwatjvo 1 tako otkrivali tir Koji prevazilazi sve razumevanje*. Prihwatanje neprihvatijiveg je najveéi izvor riilosti na ovom svetu. Cor Postoje situacije u kojima svi odgovori objainjenja padaju. Zivot prestaje da ima ssmisao. Ii, neko ko je u nevoli obraéa vam se za pomoé, a vine znate Sta da ueinite ii kazete. Kada u potpunosti prihvatite to da ne znate, odustaéete od borbe da pronadete odgovore puter ograniéenog misleéeg uma i dopustiéete da veéa inteligencija dela kroz vas. I éak i rmiljenje moze imati koristi od toga, buduéi da veéa inteligencija moze da prode kroz njega i nadahne ga. 2 kart Tol Ponekad predaja znaéi odricanje od poluéaja da se razume i pomirenost sa time da se ne ana. Cor Znate li neke osobe éija kao da je glavna uloga u ivotu da uéine sebe i druge nesrecnima, da Sire nesrecu? Oprostite im, jer su oni takode deo budenja dovetanstva. Uloga koju on! igraju predstavija pojaéanu noénu moru egoistiéne svesti, stanje nepredavanja. U svemu tome noma nigega liénog. Oni nisu istinski tale, Cor Predaja, rekao bi neko, jeste unutraénji prelaz ‘od otpora do prihvatanja, od ,ne" do ,da'. Kada se budete predali, vaie osecanje sopstva promeniée se od poistovetivanja sa reakcijama {i mentalnih sudova do hivstvovanja u prostoru oko reakcija ili sudova. To je prelaz od identi- fikacije sa oblikom ~ miéljenjem ii oseGanjima ‘Tisina govori 8 — ka postojanju i prepoznavanju samog sebe kao negega Sto nema formu = kao ogromne Sve Sto u potpunosti pritwatite doveiée vas do mira, ukljuéujuéi i prihvatanje da nesto ne mofete prihvatiti, da se opirete. Cor Ostavite Zivot na miru. Samo pustite. Poglavije 7 Mi od prirode zavisimo ne samo u fiziékom smislu, zarad opstanka, Potrebna nam je prito- da da bi nam pokazala put kuéi, na ialaz iz tam- nice sopstvenog uma. lzgubili smo se u radu, razmiaijanju, se¢anju i odekivanju — izgubili smo se u lavirinty sloZenosti i u problemima sveta, Zaboravili smo ono Sto kamenje, bile i ivoti- nje jo8 uvek znaju. Zaboravili smo kako da budemo ~ da budemo smireni, svoji, da bude- mo tamo gde je Zivot: ovde i sada. Cor Uvek kada usmerite painju na neito sto je prirodno, na bilo éta Sto postoji bez intervencije Coveka, izlazite iz tamnice pojmovnog razmis- 8 kart Tol Vanja i, do izvesne mere, uéestvujete u stanju Povezanosti sa Biéem, u kojem sve Sto je rirodno jo uvek egzistira. Usmeravanje painje na kamen, drvo ili nelat ‘ivotinju ne znadi razmisijati o tome, nego pros- to opazati ga, imati ga u svesti Neto od suétine prirode tako ée se preneti ina vas. Mogi éote da osetite njenu mimoéu, i zah- valjuluéi tome i vas Ge obuhvatiti smirenost. Oseti¢ete koliko je duboko ona ukorenjena u Bicu, Koliko je potpuno jedno sa onim sto jeste i de jeste. Shvatajuci to, vi Gete takode duboko uu sebi naéi mir cor Kada se éetate ili odmarate u prirodi, postujte njeno carstvo tako &to ete mu u potpunosti pri- padati. Budite smireni. Posmatrajte. Sluéaje. Zapazite koliko je svaka Zivotinja i svaka bilfka u Potpunosti to Sto jeste. Za raziila od judi, one nnisu sebe podolilo na dva dela. One ne dive ‘kroz mentalne slike samih sebe, tako da se ne Tisina govori 9 brinu pokuSavajuéi da zaitite { osnaze te slike. Jelen jeste on sam. Narcis joste to sto jeste. ‘Sve stvari u prirodi ne samo da su jedno sa samim sobom, nego su jedno i sa ukupnoséu svega postojeceg. One se nisu otudile od tkanja sveta tako Sto twrde da posedyju odvojenu ‘egaistenciju: .ja" i ostatak univerzuma. Kontemplacija o prirodi vas mode osloboditi tog 1a", velikog problema. Cor Postanite svesni mnogih tihih zvukova u prirodi ~ SuBtanja li6éa na vetry, padanja lie, brujanja insokata, prve ptidije pesme u zoru, Predaite se 1a potpunosti Ginu sluganja. Ispod tih zvukova postoji nesto jo8 veée: svetost koja ne moze biti shvaéena putem razmisljanj. 0 Bart Tod Niste vi stvorili svoje telo, niti ste u stanju da ontroligete njegovo funkcionisanje. Na dela je jedna inteligencija veéa od ludske. To je ista ona inteligencija koja je osnov celokupne prirode. Ne mogete se vide priblidti to} inteli-

    You might also like