SEKUNDARNA ENERGIJA

Tehnologije proizvodnje sagorevanjem fosilnih goriva

Primarna energije - grupe

Sekundarna energija
Sekundarna energija ili sekundarni izvori energije su izvori koji su
raznim tehnikim postupcima transformacije dobijeni iz primarnih (npr.
koks, briketi, obogaeno nuklearno gorivo, benzin, lo ulje, elektrina
struja, toplota itd).
Tim se procesima transformacije menjaju hemijski ili fizikalni pojavni
oblici primarnih izvora, to je nuno jer se veina izvora, u obliku u kojem
je dobijena iz prirode, ne moe direktno koristiti.

Nain pretvaranja energije goriva u elektrinu

U gorivima se sagorevanjem/izgaranjem sa kiseonikom oslobaa unutranja
hemijska energija koja se prenosi na molekule poveavajui njihovu kinetiku
energiju. Time se poveava unutranja energija radne tvari, a zbog toga i
temperatura. Kiseonik se gorivu po pravilu dovodi sa vazduhom u kome ga ima
oko 21 % (volumenski postotak).

Uz gorivo i kiseonik, za poetak procesa sagorevanja potrebno je osigurati i trei

uslov, a to je temperatura zapaljenja. Zanimljivo je da se proces oksidacije
(spajanje s kiseonikom) javlja na svim temperaturama pri emu se oslobaa
toplota, ali je kod niskih temperatura proces oksidacije tako spor da se odvoenje
toplote lako ostvaruje. Kako se temperatura povisuje proces oksidacije, a time
i oslobaanje toplote se intenzivira s naroitim ubrzanjem na temperaturi
zapaljenja.

izgaranje
POTENCIJALNA
ENERGIJA
GORIVA

turbina

TOPLINSKA ENERGIJA

generator

MEHANIKA ENERGIJA

ELEKTRINA ENERGIJA

Potencijalna energija u obliku pare pod pritiskom vrti turbinu ime se

dobija rotirajua kinetika energija .
Sa turbinom je spregnut rotor generatora koji usled obrtanja stvara
obrtno elektrino polje.

Princip rada termoelektrana

Glavni delovi jedne termoelektrane su:
kotlovsko postrojenje,
parna turbina,
kondenzator i
pumpa
u kojima se ostvaruje tzv. zatvoreni (desnosmeran) termodinamiki
ciklus sa vodom kao radnim fluidom.

U kotlu sagoreva fosilno gorivo pri emu se voda zagrejava i izlazi kao
vodena para pod visokim pritiskom, i zatim ekspandira u turbinu sa
kojom se dobija mehanika energija (rotaciono kretanje vratila). Na ovaj
nain se okree rotor generatora gde se dobija elektrina energija.
Nakon ekspanzije u turbini vodena para ide u kondenzator gde se
utenjava, a zatim pumpom se podie pritisak i transportuje se u kotao.
Kondenzator se hladi vodom iz sekundarnog kruga sa rashladnim
tornjem preko kojeg se odaje toplota u okolinu.


Iz opisa radnog ciklusa termoelektrane proizlazi da se u njoj odvija
nekoliko termodinamikih procesa pri kojima se vri transformacija
energije sa jednog u drugi oblik, a prema drugom zakonu
termodinamike ti procesi su uvek propraeni sa gubicima.
Tako, pri sagorevanju u kotlu hemijska energija goriva pretvara se u
potencijalnu energiju (para pod pritiskom), koja se zatim u turbini pretvara
u kinetiku, a u generatoru u elektrinu. Isto tako, gubitaka ima i u
kondenzatoru i u pumpi za vodu.
Prema iskustvenim podacima samo 30 do 35% raspoloive energije
goriva pretvara se u elektrinu koja izlazi iz termoelektrane. Kod
nekih novih termoelektrana sa modernijom tehnologijom ovaj procenat je
neto vii.

...

Loite kotla
Vazduh

Gasovi izgaranja
U dimnjak

Gorivo
Prenosi
toplote

Prenosi
toplote
Napojna voda

Pregreja
pare
Pregrejana
para

Isparivaki
deo
Zasiena para

Zagreja
vode
Zasiena
tekuina

Prenos mase i energije u generatoru pare


Na izlazu od termoelektrane elekrina struja transformie se u visoki napon da bi
se izvrio prenos na veim rastojanjima, a zatim se transformie u nii napon da
bi se izvrila distribucija prema potroaima. I pri prenosu i pri distribuciji
javljaju se dopunski gubici elektrine energije (oko 10%).


Moe se rei da od 100% raspoloive energije goriva koja se troi u
termoelektranama samo 20 do 25% stie kao elektrina energija
ispred potroaa.
Sagledavajui sve procese i gubitke pri proizvodnji elektrine energije,
skupu opremu, odravanje, uloeni rad i sl., oigledno je da nema logike
tu elektrinu energiju na kraju troiti za grejanje prostorija da bi se
odravala temperatura vazduha od 20 C .
Povrh toga, pri sagorevanju fosilnih goriva u termoelektranama emituje se
ogromna koliina C02 koji je glavni "krivac" za efekt staklene bate,
odnosno klimatskih promena. A ukoliko nema instalisanih dopunskih
filtara (i oni su skupi), vri se i lokalno zagaenje ivotne sredine sa S02,
NOx i drugim otrovnim materijama.


Elektrina energija se moe vrednovati kao jedan vid "najkvalitetnije"
energije ili "najorganizovaniji oblik" energije zato to se moe koristiti za
sve namene.
Kao suprotan primer moe se uzeti toplotna energija sadrana u vodi na
temperaturi od 50 C, ona moe da se koristi samo z a sanitarne potrebe i
eventualno za niskotemperaturno grejanje prostorija.
Elektrinu energiju treba koristiti samo kod onih namena gde se
funkcija ne moe ostvariti drugim oblikom energije. Takvi primeri su:
elektrino osvetljenje, aparati za domainstvo, televizori, kompjuteri,
kancelarijska oprema, elektromotori, oprema za proizvodnju, specifina
tehnologija proizvodnje i dr.

Pretvaranje energije i stepen iskorienja

Sva goriva u irokoj upotrebi u svetskoj energetici odaju energiju u obliku
toplote, najee procesom sagorevanja (osim nuklearnog goriva i
gorivnih elija).
Problem
Toplota nije oblik u kom se potpuno iskoristi potencijalna (hemijska)
energija goriva.

Toplota moe biti opasna ako izmakne kontroli, nezgodna je za transport,

retko se direktno koristi za druge svrhe osim za zagrevanje prostora.


Elektrana, kako god dobro projektovana i izgraena, ne moe potpuno
(100%) da iskoristi toplotu za pretvaranje u mehaniki rad (gubici zbog
trenja pokretnih delova i gubici zbog proputanja na brtvama - manje
znaajni).
Glavna potekoa je u sledeoj injenici:
maksimalni stepen iskorienja elektrane kojim pretvara toplotu u
mehaniki rad zavisi od razlike temperatura
najvie temperature na koju se para pregrejava (Tnv) do
najnie temperature do koje se hladi vodena para u kondenzatoru
(Tnn). Tada je stepen iskorienja

TNV TNN )
(
=
TNV


Dobro konstruisane elektrane na fosilna goriva rade u
temperaturnom rasponu Tnv=550C i Tnn=30C .
Tada je = (823 K 303 K)/(823 K) = 0,63.
Vrednost 0,63 je maksimalni teoretski stepen iskorienja za date
uslove rada (550C 30C) , to znai da se
u najboljem sluaju tek 63% toplote odate sagorevanjem/izgaranjem
goriva pretvori u mehaniki rad.
Ostatak energije se utroi (izgubi!) kroz zagrejavanje rashladne vode i
trenje.

...
Tip i vrstu termoelektrane na fosilno gorivo odreuju sledei faktori:
Vrsta proizvedene energije (TE ili TE-TO)
Vrsta korienog goriva
Tip osnovne turbine (parna ili gasna)
Nivo parametara pare (dokritini ili nadkritini)
Instalisana snaga
Tehnoloka struktura (blok i neblok ema)
Vrste hlaenja (protono ili povratno hlaenje)
Stepen optereenja i korienja snage
Bazne - vie od 6000h rada godinje
Polubazine - 4000-6000h rada godinje
Poluvrne 2000-4000h rada
Vrne - manje od 2000h rada

Termoelektrane na vrsta goriva

Ove TE se sastoje od blokova gde svaki blok predstavlja nezavisnu
celinu, odnosno svaki blok je nezavisna TE.
Jedan blok ine kotao-turbina-generator i transformator.

Termoelektrane na tena goriva

To su TE sa gasnim turbinama. Malo ih ima jer koriste skupa tena ili gasovita
goriva (mazut, naftu ili prirodni gas) i gasne turbine imaju nii stepen
iskorienja od parnih turbina.
Ove TE se sastoje od komore za sagorevanje, gasne turbine, kompresora
vazduha i elektrinog generatora. Radni fluid kod njih je vreli gas koji
se dobija sagorevanjem goriva pomeanog sa vazduhom. Kompresor vazduha
usisava vazduh iz atmosfere, sabija ga i predaje komori za sagorevanje. Gorivo
se takoe uvodi u komoru za sagorevanje kao teno ili gasovito. Topli sagoreli
gasovi dovode se u gasnu turbinu, tu se ire i pokreu lopatice rotora turbine.
Za pokretanje ovog postrojenja potreban je asinhroni motor za kompresor
vazduha jer se samo pomou njega moe postii visok pritisak vazduha potreban
za rad ove TE. Ovaj motor je na istoj osovini sa generatorom, turbinom i
kompresorom.


I ove TE se sastoje iz nezavisnih blokova. One mogu biti:
1. sa zatvorenom ciklusom (koriste teka tena goriva (mazut) a radni fluid im je
vazduh i vrlo su retke),
2. sa otvorenim ciklusom (koriste naftu i gas a radni fluid im je vazduh).

Termoelektrane sa kombinovanim ciklusom

To su TE koje koriste i gasne i parne turbine. Toplotna energija vazduha koja se
ne moe iskoristiti u gasnoj turbini se koristi za proizvodnju vodene pare u
rekuperacionom generatoru pare.

Termoelektrane toplane
One slue za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije. Elektrina
energija se dobija pomou sinhronih generatora koje pokreu gasne ili parne
turbine. Toplota se dobija iz niskotemperaturne vodene pare ili tople vode pod
pritiskom koja se toplovodima alje do korisnika.

Nuklearna elektrana
Nuklearna elektrana je vrsta termoelektrane koja kao izvor energije koristi
toplotu dobijenu fisijama nuklearnog goriva u (barem jednom) nuklearnom
reaktoru. Kao i u veini ostalih termoelektrana, dobijena toplota se koristi
za proizvodnju pare koja pokree parnu turbinu spojenu na elektrini
generator.
Razlikuju se od termoelektrana po tome to umesto kotla imaju reaktor.
Glavni delovi reaktora su: telo reaktora, reflektor, sistem za hlaenje,
sistem za regulaciju i sistem zatite.
U nuklearnim elektranama koriste se dva tipa nuklearnih reaktora:
- reaktori sa sporim termikim neutronima i
- reaktori sa brzim neutronima (brideri).

...

...
Ako je fisiono gorivo pomeano sa nekim usporivaem
(moderatorom) takav reaktor se naziva spori ili termalni.
Ako nema usporivaa onda je to brzi reaktor.
Kao moderator se najee koristi grafit, teka voda ili obina voda. Iz
reaktora se toplota odvodi pomou vode, gasa (CO2) ili istopljenog
metala (Na, legure Na i Sn).
Odravanjem granine struje neutrona odrava se lanana reakcija.
Pomou ipki od kadmijuma regulie se struja neutrona.

...
1 gorivi elementi od prirodnog ili obogaenog
urana;
2 - moderator ili usporiva neutrona
3 ulaz rashladne vode ili CO2;
4 izlaz pare ili vrele vode ili CO2;
5 reflektor od materijala sa lakim jezgrima;
6 regulacione ipke od kadmijuma ili bora koji
lako apsorbuju neutrone
7 reaktorski sud pod pritiskom;
8 oklop od tekog betona bioloki tit

Kotlovi
Parni kotao je deo energetskog, industrijskog ili toplotnog postrojenja u
kome se toplota osloboena sagorevanjem pogonskog goriva predaje
vodi koja se pretvara u vodenu paru i na izlazu iz kotla ima odreenu
temperaturu i pritisak.
Osim vode mogu se koristiti i druge materije, hemijska jedinjenja i razna
termika ulja otporna na visoke temperature. Kako se najee koristi
voda kao radni fluid, osnovna korisna toplota koja se dobija iz kotla: para
ili topla voda.
Mogu biti na:
Prirodni gas
Ugalj
Mazut
Biomasu
Elektrinu energiju (retko u industriji)


Parni kotao je deo kompleksnog
energetskog, procesnog ili toplotnog
sistema u kom se hemijska energija goriva
pretvara u energiju vodene pare. Vrste
energija koje se javljaju u parnim kotlovima
prilikom pretvaranja energije su:
Hemijska energija goriva ija koliina
zavisi od hemijskog sastava goriva,
Toplotna energija dimnih gasova koji
nastaju procesom sagorevanja/izgaranja,
Energija vodene pare traenih
karakteristika (pritisak, temperatura),
Toplotna energija vode ako se radi o
toplovodnim kotlovima.

...
Klasifikacija kotlova prema nameni:
Energetski kotlovi ili generatori pare uglavnom u termoelektranama.
Oni su najvei po jedininoj snazi, a po ukupnoj instalisanoj snazi
nadmauju ukupnu snagu ostalih kotlova.
Industrijski kotlovi slue za snabdevanje raznih industrijskih
tehnolokih procesa parom.
Toplifikacioni kotlovi snabdevaju parom ili vrelom vodom stambene
zgrade, blokove ili itava naselja, kao i industrijske i druge objekte u cilju
grejanja, a esto i obezbeenja sanitarne tople vode.
Kotlovi utilizatori namenjeni su za korienje otpadne toplotne
energije, potpuno ili delimino sagorelih produkata sagorevanja iz
procesa u industriji, petrohemiji, crnoj i obojenoj metalurgiji i dr.

...
Kotao moe biti:
Vrelovodni
Toplovodni kotao
Parni kotao


inioci koji uslovljavaju razliitost u gradnji, odnosno u odreivanju tipova
i izvedbi parnih kotlova, jesu:
kapacitet parnih kotlova,
temperatura pregrejanja pare,
prostorni smetajni zahtevi,
zahtevi higijensko-tehnikih propisa (ienje dimnih gasova),
zahtevi regulacije i automatike parnih kotlova,
zahtevi zatite ivotne sredine itd.

Turbine
Turbina je rotacioni mehaniki ureaj koji pretvara energiju toka fluida u
koristan rad. To je turbomaina sa bar jednim pokretnim delom koji se
naziva rotor a sainjavaju ga vratilo ili bubanj sa privrenim lopaticama.
Strujanje fluida deluje na lopatice tako da se one okreu i saoptavaju
rotoru kinetiku energiju
Turbine mogu biti:
Parne turbine (kondenzacione i protiv pritisne)
Gasne turbine (zatvoren i otvoren ciklus)
Kombinovano postrojenje parne i gasne turbine
Industrijske turbine slue za istovremenu proizvodnju tehnoloke pare
ili korisne toplote i elektrine energije ili mehanike energije.

Parna turbina
Parna turbina je mehanika sprava koja izdvaja termalnu energiju iz pare pod
pritiskom i pretvara je u koristan mehaniki rad. Pripada grupi toplotnih motora,
poput motora sa unutranjim sagorevanjem (SUS) i parne maine, koji pretvaraju
toplotnu energiju u mehaniki rad. Sa druge strane, parna turbina spada u grupu
turbomaina zajedno sa pumpama, ventilatorima, hidraulinim i gasnim turbinama
i turbokompresorima. Ui deo ove grupe predstavlja grupa toplotnih turbomaina
koju ine parne i gasne turbine i turbokompresori.
Parne turbine se koriste za pogon brodova, raznih maina pri procesima u
industriji - pumpi, kompresora, mlinova itd., ali najvie se koriste u energetici za
pokretanje elektrinih generatora u elektranama.
Visok stepen korisnosti postrojenja, velikih snaga, veliki odnos snage prema masi
maine, sigurnost u pogonu, visok stepen automatizacije neki su od razloga da
parna turbina i danas zauzima vodee mesto u proizvodnji elektrine energije.

...
Dobijanje rada u toplotnim motorima se odvija
pomou radnog tela - fluida (gasa, pare
odnosno tenosti ili meavine), ijim se
promenama stanja u toku procesa od dovedene
toplote finalno dobija mehaniki rad.
Opte gledano, svaki termodinamiki ciklus
toplotnog motora se sastoji iz sabijanja radnog
tela, dovoenja toplote, irenja radnog tela (pri
emu se dobija rad) i odvoenja jednog dela
toplote.
Naravno, za sabijanje radnog tela na poetku
procesa potrebno je uloiti neki rad.
Najjednostavnije je ako se jedan deo dobijenog
rada na kraju procesa uloi u to sabijanje, to
ostavlja viak, koristan neiskorieni rad za
pokretanje neke maine.

...
Para se u turbini prerauje u jednom ili vie koraka i pri
tome se u svakom koraku iskoristi jedan deo njene
energije. Ovo se obavlja u stupnjevima turbine.
Stupanj turbine ine nepokretna reetka pretkola,
privrena za kuite i pokretna reetka radnog kola,
spojena sa vratilom.
Pod reetkom se podrazumeva vei broj identinih
aeroprofila postavljenih na istom meusobnom
odstojanju.
Kod turbomaina se misli na krune reetke, gde su
lopatice (aeroprofilna tela) postavljene osnosimetrino.
Lopatice radnog kola zajedno sa vratilom ine rotor koji
se oslanja na leita.

Diagram: 2-step steam turbine after

Parsons (1883). This turbine possesses
two impellers and an idler in the center.

...

Gasna turbina
Gasna turbina je rotaciona maina koju pokree energija toka gasa
proizvedenog sagorevanjem goriva. Na prednjem kraju, gasna turbina
ima kompresor a na zadnjem turbinu, dok su komore za sagorevanje
izmeu kompresora i turbine.

...

Naziv "gasna turbina" nije ba najsrenije izabran, jer neupuene asocira

na turbinu koja koristi gas kao gorivo, to uglavnom nije tano.
Taj termin se koristi kod turbina koje pogone brodove i generatore
elektrine struje, mada se koriste i termini "turbo-osovinska maina" ili
"combustion turbine" to bi se prevelo kao "turbina sa sagorevanjem"
dok se u avijaciji uglavnom koriste termini "jet engine" - "mlazni motor",
"jet turbine engine" - "mlazni turbo motor" i "prop jet" - "mlazni propulzor"
(u varijanti kada turbinska osovina pogoni propeler aviona ili elisu
helikoptera).

Prednosti i mane gasnih turbina

Prednosti gasnih turbina u odnosu na ostale pogonske maine su:
- veoma visok odnos snaga/teina;
- manji gabariti u odnosu na ostale pogonske maine iste snage;
- kretanje u samo jednom pravcu, sa mnogo manje vibracija;
- manje pokretnih delova;
- manji radni pritisak;
- vea radna brzina;
- manja cena podmazivanja i manja potronja ulja.
Osim nabrojanih prednosti, gasne turbine imaju i odreene nedostatke kada ih
poredimo sa ostalim pogonskim mainama:
- visoka cena;
- manji koeficijent korisnog dejstva, posebno na niim reimima rada i praznom
hodu;
- due vreme potrebno za startovanje;
- slabiji i sporiji odziv na zahtev za promenom radnog reima.

Kondenzator
Kondenzator je klasini izmenjiva/razmenjiva toplote koji vraa paru
natrag u teno stanje, nakon to ekspandira u turbini.
Kondenzat se pumpama vraa natrag u proces. Pritisak u klasinom
kondenzatoru je izuzetno mali (podpritisak oko 0,045 bara). Poto je
kondenzator izmenjiva toplote potrebno je osigurati i medijum kojem e
se ta toplota predati kako bi se para ohladila do temperature kondenzata.
Upravo zbog toga su termoelektrane smetene pored velikih vodenih
povrina kako bi se osigurao medijum koji e preuzimati svu tu toplotu.
Naravno postoji mogunost da termoelektrana radi dvofazno, odnosno
kao i toplana. Tada se ta para moe odvoditi vrelovodima i sluiti kao
grejanje.

Pumpe
Pumpe su hidraulike maine koje prenose energiju na
tenost/tekuine, koristei mehaniki rad pogonske maine.
To je ureaj koji se upotrebljava da prebacuje tekuine ili
muljevite materije.
Pumpa pomera tenost sa strane nieg pritiska na vii pritisak, a
razliku u pritiscima savladava dodajui energiju sistemu.
Pumpe koje kao radni medijum imaju gasove/plinove nazivaju se
uglavnom kompresori, osim u sluajevima primene vrlo
malog porasta pritiska (npr. grejanje, ventilacija, klimatizacija),
gde se ugrauju ventilatori .
Rad pumpe se upotrebljava da pomera medijum, bilo da ga die
ili pomou sile komprimovanja.

...
Pumpe se pokreu na razne naine.
U poetku su bile pokretane runo ili snagom tegleih ivotinja.
Danas su uvedeni novi naini, a prevladava elektromotorni pogon ili
pogon motorom s unutranjim sagorevanjem.
Ponegde se mogu nai i pumpe pokretane vetrenjaom.

Industrijski kotlovi
Toplota je potrebna za grejanje zgrada i za mnoge industrijske procese. Zamislite
da se svaki pojedinani proces ili zgrada moraju zasebno zagrevati. Zbog toga se
potrebna koliina toplote najee proizvodi centralno i distribuira preko sredstva
za transport toplotne energije, tzv. medijuma prenosnika toplote. Ovaj medijum
prenosnik toplote transportuje se do potroaa toplotne energije, gde se toplota
predaje potroaima, a ohlaeni medijum prenosnik toplote ponovo se vraa do
centralnog generatora toplote na ponovno zagrevanje.
Voda, odnosno vodena para kao medijumi prenosnici toplote poseduju mnoga
povoljna svojstva, kao to je npr. velika apsorpcija energije i jednostavna
mogunost transporta. Ovi medijumi prenosnici toplote su svuda dostupni i
ekoloki su prihvatljivi. Temperatura kljuanja vode pri atmosferskom pritisku
relativno je niska. Ako se ele proizvesti temperature vie od 100 C , u tom
sluaju medijum prenosnik toplote treba staviti pod pritisak, i na taj nain
povisiti temperaturu kljuanja.

...
Industrijska kotlovska postrojenja mogu raditi sa znatno visokim
pritiscima.
Proizvode se zavarivanjem od elinih limova debljine do 35 mm, zbog
ega se mogu postii radni pritisci do 30 bara i vii.
Takoe je vana stabilna i robusna konstrukcijska izrada kotla - ako
jedan takav kotao ne bi podneo radne pritiske, mogle bi nastati sile
eksplozije uporedive sa snagom eksplozije jedne tone plastinog
eksploziva.

...
Vrelovodni kotlovi, odnosno parni kotlovi su relativno identine
konstrukcijske izrade. Pritisno telo kotla je leea cilindrina cev, s obe
strane zatvorena komorama i po itavom obimu toplotno izolovana.
U ovom pritisnom telu se nalazi plamena cev (1. promaja) koja se
zagreva pomou gorionika,
a unutar nje je ugraena obrtna komora koja preusmerava proizvode
sagorevanja i vodi ih u 2. prolaz produkata sagorevanja.
Na prednjoj strani kotla nalazi se spoljna obrtna komora koja ponovo
preusmerava produkte sagorevanja i vodi ih u 3. promaju cevi produkata,
do kraja kotla.

...

...

Tropromajni kotao
Konstrukcioni princip tropromajnog
kotla doprinosi redukovanju emisija
tetnih materija.
Dimni gasovi najpre struje kroz komoru za sagorevanje,
potom kroz zonu povratnog strujanja ponovo prema prednjoj strani i
zatim dolaze u trei prolaz.
Tako se redukuje vreme zadravanja gasova sagorevanja u najtoplijoj zoni i
smanjuje se stvaranje azot-oksida (NOx).

...
Vrelovodni kotlovi su tokom njihovog pogona u normalnom sluaju
kompletno napunjeni vodom.
Parni kotlovi su meutim napunjeni vodom samo do 3/4 zapremine.
Gornju etvrtinu zauzima prostor vodene pare.
Zbog ogromnih koliina vode i voenja produkata sagorevanja u vie
stepena, ovi se kotlovi nazivaju i 3-promajni blok kotlovi velikog vodenog
prostora.
Srce postrojenja industrijskog kotla je vrelovodni ili parni kotao koji radi s
odreenom vrstom goriva. Kotao zagreva ili isparava vodu koja se u
njemu nalazi, a koja se kroz sistem cevovoda transportuje do potroaa.

...
Za sluaj vrelovodnog kotla, energiju za transport vrele vode proizvode
pumpe, dok se vodena para transportuje pod delovanjem sopstvenog,
njoj svojstvenog pritiska.
Ohlaena voda, odnosno kondenzovana vodena para tee natrag do
kotla gde se moe ponovo zagrejati. Kako bi se spreila korozija kotla,
gubici vode moraju se kompenzovati sveom, hemijski obraenom
vodom.
Dimni gasovi koji nastaju sagorevanjem goriva odvode se kroz dimnjak u
atmosferu.
Posebno efikasni sistemi dodatno koriste preostalu toplotu sadranu u
dimnim gasovima.

...
Industrijska vrelovodna kotlovska postrojenja su vrlo slina kotlovima za grejanje
u domainstvima. Osnovna razlika je u tome da su ovi industrijski kotlovi znatno
veih dimenzija, zbog ega je njihov efekat grejanja dovoljan ne samo za
domainstva nego i za hotele, bolnice, nebodere, industrijske zgrade ili itave
gradske etvrti.
Pojedinani primeri primene su znatno raznovrsniji pri korienju toplote za
izvoenje procesa, koju proizvode postrojenja parnih kotlova. Ova kotlovska
postrojenja za proizvodnju zasiene vodene pare koriste se u velikom broju grana
industrije.
Prehrambena industrija
Namirnice se tokom prerade moraju esto zagrevati ili kuvati. Logiki se namee
zakljuak da je ovoj industrijskoj grani potrebno obilje toplotne energije. Meutim,
neki sluajevi primene vodene pare jo su uvek zauujui; dobar primer za to je
prerada krompira.

...
Velike pritisne posude se pune hladnim krompirima, u koje se snanim
mlazom uduvava vrela vodena para. Ovaj nagli dovod toplote rezultuje
ljutenjem ljuske sa krompira, zbog ega nije vie potrebno runo
ljutenje.
Pivare
Dobro je poznato da se kvalitetno i ukusno pivo sastoji od hmelja, slada i
vode. Meutim, pre probanja, pivo mora proi sloeni proizvodni proces:
slad se melje i mea sa vodom. Ova meavina se mora zagrevati do
razliitih temperatura u toku dva do etiri sata. Pretpostavljate uz pomo
kojeg medijuma prenosnika toplote se realizuje ovaj proces? Pomou
vodene pare prethodno proizvedene u parnom kotlu.
Zatim se dodaje hmelj i itava meavina se hladi. Nakon toga se dodaje
kvasac koji pospeuje proces fermentacije, to ima uticaj na ukus piva.
Zavisno od vrste, pivo jo mora sazreti u trajanju do 3 meseca, nakon
ega se moe puniti u boce ili burie.

... Efficiency of power plant

...

... Analysis of electric home heating using different primary energy sources
Once produced at the power plant, electricity needs to be transported to our
homes. The efficiency of this operation is relatively high, say, about 90%. When it
reaches our homes, electricity is converted to heat at 100% efficiency
because this is a conversion of low-entropy energy to high-entropy energy.
So the overall (system) efficiencies for the three cases considered are calculated
as follows:

...
*

...
These results mean that in our homes we have available only 21, 19 and
9% of the chemical energy of natural gas, coal and petroleum,
respectively. The rest is wasted. From this simple analysis, we can reach
an important conclusion about the use of coal, oil and natural gas in
power plants (if the efficiencies given in Figure are correct).
Primarily because of the low thermodynamic efficiency of oil extraction
(35%, compared to 66 and 73% for extraction of coal and natural gas), it
makes more (technical) sense to use coal or natural gas than to use oil.
This is the conclusion that a utility executive would reach if he or she were
concerned about the optimum allocation of fossil fuels.

...

Schematic (thermodynamic) representation of fuel preparation for use in

an energy conversion device. Typical efficiencies are also included

riena literatura:
Parna turbina, sr.wikipedia.org/wiki/Parna_turbina
Combined cycle power plant, http://energythic.com/view.php?node=303
Natural Gas Power Plants Appear To Be The Future, http://cenvironment.blogspot.com/2012/07/naturalgas-power-plants-appear-to-be.html
Combined Heat and Power (CHP), http://www.ppsl-districtenergy.co.uk/combined-heat-power.htm
Steam turbines, http://library.thinkquest.org/C006011/english/sites/dampfturbine.php3
Condensers used in power plant, http://www.circuitmaniac.com/2008/09/20/condensers/
Tehnologija industrijskih kotlova za poetnike, Bosch, http://www.boschindustrial.com/files/BR_IndustrialBoiler_Beginners_rs.pdf
Efficiency of energy conversion, http://www.ems.psu.edu/~radovic/Chapter4.pdf

* Materijal pripremljen za korienje u nekomercijalne obrazovne svrhe u skladu sa

lanom 44. Zakona o autorskim i srodnim pravima - ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)